Vreme broj 497, 15. jul 2000.

Intervju: Zoran �in�i�

Jugoslavija � Milo�evi�eva li�na igra�ka

"Posao stranaka je da tu ravnodu�nost preokrenu u aktivno nezadovoljstvo. Ako imamo lo�u politiku, ravnodu�an narod i stranke koje razmi�ljaju �ta da rade, onda tu nema ba� mnogo elemenata da se ne�to uradi"

Uprkos znatno pogor�anoj politi�koj situaciji posle promena Ustava, opozicija u Srbiji jo� nije sigurna da li �e na jesen biti nekih izbora; ako �e ih biti � kojih izbora; ho�e li na njih iza�i, odnosno na koje bi izbore mo�da iza�li. Predsednik Demokratske stranke Zoran �in�i� obja�njava:

�Mislim da krug promena jo� nije zavr�en. Milo�evi� je definisao mesto koje bi mu odgovaralo, ali jo� nije na njega do�ao. Po zakonu, opozicija ima pravo na kontrolu glasanja, i to je nesavladiva prepreka Milo�evi�u da do�e na mesto koje �eli. Najsigurnije mu je da sam prebrojava glasove, i zato pre zakazivanja raznih izbora o�ekujem dalje pravno nasilje u pravcu smanjivanja mogu�nosti kontrole izbora.

Mislim da mo�emo da zamislimo obrazlo�enje kako smo mi najdemokratskija dr�ava na svetu, �to je dokazano vi�e puta, te nema nikakvog razloga da stranke kontroli�u izbore. Onaj ko ne veruje na�oj dr�avi, neka ide u dr�avu kojoj veruje, a ni u Americi ne kontroli�u Gorovi i Bu�ovi �lanovi partije glasove, nego oni veruju ameri�koj dr�avi.

Naravno, idealno bi bilo kad bismo Milo�evi�u kao bumerang mogli da vratimo tu njegovu odluku pa da bude definitivno pora�en, ali nije realisti�na opcija da se Milo�evi� nadmudri na terenu koji je sam izabrao, a to su trikovi uz pomo� institucija.

Treba da se pripremimo za scenario dubokog zao�travanja politi�ke krize. Treba sesti i napraviti ozbiljnu strategiju kako se sa�uvati od rata, kako sa�uvati i konsolidovati snage kojima je dozlogrdilo sve �to se de�ava, i videti kako u septembru i oktobru reagovati na izazov sa kojim �e Milo�evi� tad startovati.�

"VREME": Mislite li da bi opozicija u Srbiji trebalo da iza�e na savezne izbore, parlamentarne i predsedni�ke?

Rano je za odgovor na to pitanje. Crna Gora je odlu�ila da ne izlazi na te izbore. Sada je potrebna zajedni�ka analiza �ta je bolje da mi uradimo, jer biramo izme�u dva zla: �ta je manje lo�e za zemlju u celini, i �ta je manje rizi�no za region, za zaustavljanje nekih oru�anih konflikata.

Kad pro�e udarno leto, moramo gra�ane Srbije upoznati sa su�tinom ustavnih promena, objasniti da je time zapravo ukinuta Srbija. Pitanje da li je Crnoj Gori uskra�eno neko pravo za ve�inu ljudi u Srbiji je teorijsko ili moralno pitanje, to do�ivljavaju kao tu�u brigu � �to ono de facto i jeste.

Me�utim, iza toga se krije pretvaranje Srbije u Jugoslaviju. Ne postoje vi�e nikakvi izbori u Srbiji koji tu mogu ne�to da promene. Jugoslavija postaje Olimp na kojem treba da poverujemo da su bogovi. Treba da poverujemo da mi vi�e nikakvog uticaja na svoju sudbinu nemamo. Milo�evi� mo�e sa 20.000-30.000 Crnogoraca, sa dve crnogorske op�tine da dr�i tu Jugoslaviju. Zna�i, on plus dvadeset hiljada nekih koji ga podr�avaju bi�e ta Jugoslavija, oni biraju parlament i vladu, oni su ti koji defini�u �ta je Srbija.

Time je Srbija spala na najni�e grane od Kara�or�evog vremena do danas. U Titovo vreme ona je imala vi�e digniteta i ve�u te�inu nego danas.

I �ta �e opozicija da preduzme?

Treba podizati politi�ko raspolo�enje protiv toga, da ne budu stranke te koje su protiv, nego narod. Velika je razlika ako gra�ani izra�avaju svoje nezadovoljstvo tamo gde mogu da ga izraze, i ako se protiv njihove volje ne�to de�ava � jer diktatura je sistem u kojem se stvari de�avaju mimo volje ve�ine � a druga je stvar ako je ve�ina ravnodu�na. Posao stranaka je da tu ravnodu�nost preokrenu u aktivno nezadovoljstvo. Ako imamo lo�u politiku, ravnodu�an narod i stranke koje razmi�ljaju �ta da rade, onda tu nema ba� mnogo elemenata da se ne�to uradi.

�ta bi stranke, posle razmi�ljanja, mogle konkretno da urade?

Kampanja od vrata do vrata za evidentiranje bira�a i animiranje ljudi da glasaju za na�e kandidate, koja se ve� odvija na terenu, mo�e sadr�ajno da se promeni i da se gra�ani anketiraju da li su za to da umesto Srbije i Crne Gore imamo Jugoslaviju koju ne priznaje niko, za koju vas nisu pitali, protiv koje je Crna Gora, i koja je li�na igra�ka Milo�evi�a i dvoje-troje ljudi oko njega. I ako onda ve�ina ljudi ka�e � ma pusti me, vidi� da idem da kupim lubenicu � onda zna�i da nacija jo� nije zrela za istorijsku odgovornost. Onda ne mo�e niko da tra�i od nas deset da to re�imo.

Ukoliko se srpska opozicija odlu�i da iza�e na savezne izbore, ima li � s obzirom na njeno stanje i odnose u njoj � �anse da iza�e sa predsedni�kim kandidatom kojim bi se suprotstavila Milo�evi�u?

Imamo dva problema: kako se odnositi prema toj funkciji, koju smatramo �teto�inskom, i prema ustavnim promenama, koje smatramo nezakonitim jer su donete bez Crne Gore. To je funkcija koju ne priznajemo, a izlazak na izbore bez Crne Gore prakti�no bi zna�ilo na�e priklju�ivanje Milo�evi�u u guranju Crne Gore iz federacije. To je vrlo komplikovano pitanje.

Ako bi u oktobru bili predsedni�ki izbori za Srbiju, iza�li bismo sa jednim kandidatom. To je funkcija koju mi priznajemo i onda bi pitanje bilo kako dobiti te izbore.

Mislite li da bi bojkot izbora bio poklon spu�ten Milo�evi�u pravo u krilo, ili bi to bio neki oblik inteligentne politi�ke akcije?

Treba napraviti analizu koliko bi ljudi moglo da razlikuje lokalne od saveznih izbora. Ako se odr�avaju u isto vreme, mo�emo li toliko da edukujemo pet miliona ljudi da znaju da glasaju za lokalne kandidate, a da bojkotuju savezne? Drugo, ako se toliko pogor�a zakon o kontroli izbora da mi na njih ne mo�emo da iza�emo � to je dramati�na stvar. Mi ne mo�emo da predamo Ni�, �a�ak, Kragujevac tek tako. To nije Beograd. To su gradovi gde postoji jaka organizacija i gde postoji ve�inska volja ljudi da �ele promene, i to ne�e uop�te lako i�i. To �to u Ni�u deluje opozicija, �to je �iva ideja o promenama � a u Beogradu toga nema, meni je jako �ao, ali to nije Srbija. I to je deo moje kritike medijima, da se fokusiraju na jednu usku beogradsku javnost u kojoj upada u o�i samo ne�to veliko.

Postoji li onda i�ta �to se sad mo�e konkretno re�i o budu�im koracima srpske opozicije u vezi saveznih izbora?

Pa, na nekom globalnom planu � ne. Stvari su otvorene i nema nikakve potrebe da ih zatvaramo nekim spekulacijama. Na planu terenskih priprema, me�utim, nema vi�e potrebe za diskutovanjem. Ako �elimo da imamo ikakvu �ansu u septembru za bilo �ta � za izbore, za bojkot ili za neku drugu vrstu politi�ke krize, moramo imati stotine hiljada ljudi koji su u me�uvremenu povezani, informisani, mobilisani u neku opozicionu terensku mre�u. I to se de�ava polako, ali to nisu ekskluzivne vesti za naslovne stranice. Na�i su mediji postali zavisni od Milo�evi�a, on ih je razmazio i navikao na spektakle, na incidente, i ako nemate �ta da ka�ete incidentalno, ne mo�ete do�i u novine.

Ima li nade da demokratska opozicija zajedno sa Srpskim pokretom obnove poradi na zajedni�koj strategiji?

Ima�emo sastanak onih koji ne�to �ele da urade, koji su u poslednja dva-tri meseca pokazali visok stepen me�usobne sinhronizacije.

Da li znate koliki je stepen razo�aranja gra�ana Srbije posle najnovijeg razlaza u opoziciji?

Nije va�no da li ja to znam, nego �ta mo�emo da uradimo. Mo�emo poku�ati da pove�emo one koji �ele ne�to da urade, pa da ne�to zaista i urade. Ako nam neko ka�e � ja sam razo�aran �to onaj ko ne �eli ni�ta da uradi nije sa vama � mogu da ka�em da sam i ja s�m razo�aran, ali to nije re�enje. Ne mo�emo re�i � da ne bi narod bio razo�aran, onda ne�e niko ni�ta da radi, i bi�emo svi udru�eni u neradu. Bojim se da je suvi�e idealisti�ki tra�iti da svi oni koji su negde upisani kao opozicija budu zajedno.

Ako ne znate da li �ete iza�i na izbore, ne mo�ete bira�e pozvati da glasaju. Na �ta �ete ih onda pozvati?

Taj scenario potpune izvesnosti ne postoji ni u komunizmu.

Roksanda Nin�i�

Odlo�eni pregovori

Kad bi trebalo da se odr�e najavljeni razgovori srpske opozicije sa crnogorskim rukovodstvom, i zna li se ko �e na njima u�estvovati?

Promenjene su okolnosti. Trebalo je da ti razgovori budu posve�eni na�inu u�e��a na saveznim izborima, dogovoru o zajedni�koj reformskoj platformi koja bi bila ponu�ena gra�anima Srbije i Crne Gore. Neka je saglasnost postignuta u opoziciji i sa vode�im crnogorskim strankama da promene idu u pravcu decentralizacije savezne dr�ave, ve�e samostalnosti republika i proevropske orijentacije te savezne dr�ave.

Sada se desilo potpuno suprotno. Ustavnim promenama dr�ava ne samo da nije decentralizovana nego je potpuno unitarizovana, ne samo da je ostala na istoj distanci od Evrope nego je oti�la jo� dalje od nje.

Potrebno je vrlo ozbiljno razgovarati unutar opozicije u Srbiji, a onda i sa demokratskim partijama Crne Gore.

Mo�da �e do�i do pripremnih kontakata u narednih pet-�est dana, ali sastanak koji bi doneo neke konkretne zaklju�ke sigurno ne�e biti odr�an u narednih desetak dana.

Ode Kosovo

"Kosovo! Ko �e sada objasniti bilo kome u svetu da Kosovo ne bi trebalo da bude samostalno. Jedini na� argument je bio da je bolje da Kosovo bude u federalnoj, decentralizovanoj Jugoslaviji kao vrlo slo�enoj konstrukciji, nego da se ulazi u avanturu nezavisnosti. Sada Kosovo treba da bude deo unitarne dr�ave u kojoj je Milo�evi� neposredni predsednik. Svi na�i prijatelji koji su osporavali proces osamostaljivanja Kosova sad su izgubili argumente. Svi oni koji su ispod �ita radili na tome da se posle ovih jesenjih izbora koji �e se odr�ati na Kosovu ide ka nezavisnosti � dobili su argumente."

Ko je u panici?

Postoji dubinski zamor i ga�enje nad ovim sistemom. U supstanci dru�tva postoji �elja za ne�im sasvim novim. Naravno, i prepreke su sad ve�e nego ikad, jer i ljudi koji �ele da spre�e promene to znaju. Zato je panika ove godine, zato dr�avni mediji izgledaju kao u Nema�koj 1943. godine, ali ne zato �to su oni jaki, ve� zato �to ose�aju da to ide u prazno, i �to vi�e idu u prazno to �e im du�i nokti biti.

Pitanje je kako tu �ansu iskoristiti a ne u�i u rizike oru�anih sukoba, jer je i to krajnja opcija koju Milo�evi� ima na svom stolu. O�igledno je velika bojazan da bi neka vaninstitucionalna sredstva mogla dovesti do krvoproli�a, jer ljudi ose�aju da je re�im spreman na sve.

Zbog toga ve�ina ljudi �eka neku priliku koja bi bila bar polulegalna. Ta prilika su izbori. I zato se Milo�evi� upla�io jer on isto zna �to znamo i mi � da ljudi ne �ele njega nego �ele promene, ali da isto tako ne �ele da rizikuju svoj �ivot, svoju bezbednost. I sada ponovo poku�ava da nas navede na radikalne akcije, jer pretpostavlja da se ve�ina ljudi u Srbiji ne�e u to uklju�iti. Me�utim, ako ga pobedimo na izborima, onda �e ve�ina ljudi u Srbiji biti spremna da brani tu izbornu pobedu. To je sad osetljivo pitanje: gde je granica koju ne bi trebalo da pre�emo da ne bismo u�li u nasilje, a koju moramo da dodirnemo da bismo izvr�ili dovoljno veliki pritisak, jer �ta vredi ako se odlu�imo da ne izazivamo nasilje i ni�ta se ne menja? Na kraju �e biti nasilja, po�to �e ga izazvati on.

Milo�evi� i �e�elj zajedno sad su u manjini. Zato je sad Milo�evi� u�ao u ovu operaciju. Dosad mu je bilo dovoljno da ra�una da �e posle izbora napraviti dogovor sa �e�eljem. Za�to je sad odlu�io da bude direktno izabran? Zato �to vi�e nije siguran u koalicione partnere, nije siguran da �e opet mo�i da se dogovori sa �e�eljem. Iz nu�de je do�ao do re�enja da jednokratno napravi gu�vu, odradi izbore, manipuli�e, ali je onda naredne �etiri godine miran i ne mora svakog dana da razmi�lja ho�e li ga ovaj uceniti. To nije njegova snaga, to je njegova slabost.

Nigde nisam pro�itao analizu da to zna�i da je on u panici.

Mo�da zato �to malo ljudi misli da je on u panici. Ipak je preko no�i uspeo da promeni najvi�i pravni akt zemlje.

Nije stvar u tome �ta ko misli, nego �ta su njegove opcije. Najgore je kad ljudi po�inju, kao �to je govorio �er�il, da veruju u statisti�ke podatke koji su u njihovom prisustvu falsifikovani. Ljudi veruju da je Ustav ne�to, da je Savezna skup�tina ne�to. To je gomila ljudi koji su tu dovedeni i kojima je re�eno ne�to da urade. Milo�evi� je mogao i ukinuti Ustav, napisati novi � i nikom ni�ta. I nekoga bi to iznenadilo? Za�to? Su�tina je u tome da je sve to papir.

Nije papir ako na osnovu toga jo� osam godina ostane na vlasti.

Ne ostaje on jo� osam godina zbog papira, ni zbog izbora. Stvar je u njegovoj snazi koja proisti�e iz nekoliko izvora koji su sve tanji i tanji, ali jo� nisu presu�ili. Kad presu�e � mo�e da bude ustav kakav ho�ete, ne�e mo�i da se pozove na ustav i da ka�e � vidite, meni je po ustavu jo� toliko ostalo.

prethodni sadr�aj naredni