IZJAVA NEDELJE
U
Jugoslaviji je sloboda informisanja toliko velika da smo morali da
donesemo Zakon o informisanju kojim bismo za�titili ostale slobode i
prava gra�ana.
IVAN MARKOVI�, savezni ministar
za telekomunikacije (iz intervjua "Glasu Rusije")
�IVORAD
�OR�EVI�,
�lan Direkcije JUL-a: "Ulazimo u fazu politi�ke i medijske
stabilizacije u na�oj zemlji, koja ukazuje da se samo radom i odbranom
zemlje mo�e u�i u reforme i razvoj, jednu izgledniju budu�nost za sve
generacije koje dolaze. To je vidljivo i u novim zakonskim re�enjima:
demokratizacije izbornog sistema i pripremi Zakona protiv terorizma, koji
je upravo inicirala Jugoslovenska levica." ("Borba")
TANJUG,
Telegrafska agencija nove Jugoslavije, je nedavni ameri�ki raketni
fijasko tretirao sa du�nom pa�njom: pod naslovom "Projektili ni za
rukovanje" izve�ta� iz Njujorka potanko je ispri�ao sve o
neuspeloj probi u kojoj je raketa-presreta� trebalo da zgodi i zgromi
drugu, tobo�e neprijateljsku raketu: "Proba je, ina�e bila odlagana
u dva navrata. Prvo je bilo zakazano da test zapo�ne u sedam �asova uve�e
po kalifornisjkom vremenu, zatim je test odlo�en za dva �asa, a onda i
za dodatnih pola sata. Odlaganje je bilo obja�njeno 'problemima sa
baterijama', a onda i nekim nepogodnostima u vremenu. [...]
Raketa-presreta� nije nosila, tvrdi se, eksploziv, ve� je trebalo kineti�kom
energijom, samim udarom da uni�ti metu. Sudar bi se video na nebu kao
velika eksplozija.
Ni�ta se, me�utim, nije dogodilo.
Nebo nad Pacifikom je pretpro�le no�i bilo mirno.
Raketni fijasko je Pentagonu i zvani�nom Va�ingtonu pao te�e od ti�ine
u bazi 'Vandenberg' iz koje se pratilo lansiranje."
BO�IDAR �OR�EVI�,
direktor gazdinstva "Srbija�uma" u �trpcu: "Albanci su se
i ranije krajnje neprijateljski odnosili prema �umi zato �to je srpska.
Nemilosrdno su sve sekli, pa ovde po�umljenost nije velika. Ali, to smo
poslednjih godina umnogome promenili. Bespravna se�a svedena je na
minimum a dosta je i po�umljeno."
Me�utim, nikad dva dobra: "�ume u okolini �trpca prepune su �iptarskih
terorista i skoro svakog dana desi se da oni nekoga napadnu. Zbog takvog
okru�enja proizvodnja je ote�ana, a nedostaje nam i mehanizacija koja je
ostala u �umskom gazdinstvu u Uro�evcu. Problem su i prilazni putevi
koje sada kontroli�u Albanci, pa je gra�u te�ko izvu�i iz �ume.
("Borba")
RADIVOJE MIKI�,
urednik u "Narodnoj knjizi": "U svim romanima Habjanovi�eve
provla�i se potreba da se ljudsko bi�e su�tinski realizuje, postoji
borba za ostvarivanje identiteta, nekog unutarnjeg �ovekovog
impulsa."
Ako borbu za ostvarivanjem nekog unutarnjeg �ovekog impulsa do�arava �enska
ruka, ako je �enskim likovima ustupljena du�na pa�nja, dela �e, vi�e
nego produkte vekovnog ma�oizma, �itati �ene koje su ["bli�e �ivotu"]:
"Ne samo da su bli�e �ivotu, nego �ene po prirodi dublje do�ivljavaju
ono �to je vezano za porodicu, sre�u osnovne vrednosti. Dubinom svog
iskustva one to razumeju, na lak�i na�in uklju�uju u knji�evnost, a to
se prepoznaje. I naravno, takve knjige lak�e uspevaju."
IVAN PAJDI�,
komentator "Ve�ernjih novosti": "Zavr�etak �etve doneo
je spokoj i narodu i dr�avi, jer �e �ita biti � i za izvoz. Preko 2,2
miliona tona p�enice ve� je u silosima, otkup se uspe�no sprovodi, a po�ela
je i postrna setva.
Istovremeno, graditelji na preko 40 stepeni su samo u jednom danu na pruzi
Kraljevo�Ra�ka pustili u saobra�aj �est mostova."
PATRIOTSKI SAVEZ VASOJEVI�A:
"Mlada i zelena crnogorska demokratija, u svom destruktivnom i ru�ila�kom
pohodu na Jugoslaviju, zate�ena je i matirana usvajanjem amandmana na
Ustav SRJ u oba ve�a Savezne skup�tine." ("Ve�ernje
novosti")
I. STANOJEVI�,
novinar/ka "Ve�ernjih novosti", pi�e o de�ifrovanju geneti�kog
koda i o progresu do kojeg �e neminovno do�i u mnogim obalstima:
"Poreklo Srba ne�e vi�e trpeti razli�ite teorije, bi�e
nedvosmisleno odakle su do�li na ove prostore, kuda su se kretali, sa kim
se ukr�tali... U medicini �e, tako�e, do�i do nezamislivog
preokreta."
NIKOLA LAZETI�,
biv�i fudbaler "Obili�a", opisuje svoj prvi dan u turskome
klubu "Fenerbah�u" i sefte koje su dobili od svoga rukovodioca:
"Stigosmo Bata Mirkovi� i ja na prvi trening. Onako, zgledamo se.
Novi smo, pa nije red da odmah 'dr�imo banku'. �ekamo �efa da se obrati
'kolektivu', kad on ni pet ni �est, nego nas obojicu odmah na startu tera
lepo i so�no u m...rinu. I po�e �ovek da pri�a kako to nije sve �to
ume da ka�e na srpskom. A, ostali igra�i prsli u smeh, skoro do suza, i
vidi se kako pola 'Fenera' zna da psuje 'po na�ki'. ("Ve�ernje
novosti")
VLAJKO
STOJILJKOVI�,
ministar unutra�njih poslova Srbije: "Dr�avni organi, pravosu�e,
inspekcije i organi unutra�njih poslova u�ini�e sve da se obezbede
jednaki uslovi za sve u privre�ivanju, da se elimini�u �verc, nakupci,
kriminalci i crni devizni kurs. To gra�ani ove zemlje s pravom tra�e i
za to daju podr�ku dr�avnim organima." ("Blic")
PATRIOTSKI SAVEZ SUBOTICE:
"SRJ je oaza iz koje �e se izroditi nova demokratska
civilizacija." ("Glas")
BRANISLAV GUZINA
napisao je u ime Gra�anskog parlamenta slobodnog grada Vr�ca otvoreno
pismo akademiku Ljubomiru Simovi�u: "Da li je zaista 'skuplje �utati,
nego svoje govorenje skupo pla�ati'? (citat je iz besede akademika
Ljubomira Simovi�a, izgovrene povodom dodele nagrade za poeziju 'Vasko
Popa' u Vr�cu, 1. 7. 2000). Bez obzira na pomalo o�ajni�ki apel koji mu
je Gra�anski parlament Vr�ca javno uputio i zamolio ga da ne do�e u Vr�ac
i ne primi nagradu. g. Lj. Simovi� se ipak pojavio. [...] Protokolom koji
je precizno regulisao sve, uklju�uju�i i ono 'gde ko sedi', g. Simovi�u
je pripalo mesto u prvom redu u sredini. Po�teno. Sam g. Simovi� je
svedok da mu je sa desne strane sedeo g. Miodrag Babi�, predsednik
koncerna 'Hemofarm', a sa leve g. Predrag Markovi�, �lan Upravnog odbora
G-17 Plus?! Iza, tek u drugom redu, sedela je formalna vlast. Narodni
poslanik u Skup�tini Srbije (SPS), kao i visoki funkcioneri lokalne
vlasti (SPS�JUL). Ovaj polo�aj figura na tabli i jeste bio razlog apela
koji Vam je, g. Simovi�u, parlament uputio. [...] Me�uitm, da li vi koji
�utite, zaista �utite? Da li zaista nosite svu skupo�u i sve
konsekvence svog izbora? Ako je re� o Vama, g. Simovi�u, dolaskom u Vr�ac,
a i pre toga, Vi ste progovorili, istina skupo, ali ipak jeftinije. Niko
od vas, Va�ih kolega, g. Simovi�u, nije iza�ao iz igre, niko nije
'vratio svoje krpice', od dana kada je napisan Memorandum i izabrana
politokratija kako egzekutivni organ Velike Ideje. [...] Sa razvalina
ekskomuniciranog gra�anstva koje ima snagu da prepozna korene zavere,
parlament Vas je, ba� Vas, g. Simovi�u, zamolio da odbijete, da
prihvatite snagu i odgovornost �utanja. Umesto toga, Vi ste u holu Skup�tine
odgovorili da ste Vi pesnik koji je do�ao da primi priznanje od pesnika
(!!!?), da ne mo�ete da ulazite u lokalne sukobe koje ne poznajete. Da li
ste u ovom tekstu mogli da prepozante bilo �ta lokalno?"
("Danas")
PREDRAG
SIMI�,
savetnik Vuka Dra�kovi�a: "Nisam i�ao na sastanak sa Medlin
Olbrajt jer mislim da je to �ena koja �e u istoriju u�i kao osoba koja
je bombardovala jednu zemlju, jedan narod zbog odre�ene politike koja
nije do�ivela svoju potvrdu."
U razgovoru sa novinarkom "Nedeljnog telegrafa" g. Simi� je
naglasio da Srpski pokret obnove ne haje za zahteve koji ovoj stranci i
srpskoj opoziciji sti�u sa zapada: "Nas ne zanima �ta oni tra�e,
nego �ta tra�e bira�i u Srbiji." Noviraka je na to kazala:
"Mislite da bira�i ne �ele jedinstvenu opoziciju?", a g.
savetnik je uzvratio: "Razmi�lja�emo o tome kad izbori budu
raspisani."
MOMO
KAPOR,
elitista: "Ja sam elitista. Ne mislim na elitu kao na socijalnu
kategoriju, ve� na elitu duha. Demokratija je ne�to �to ne volim. Ona
zna�i vladavinu naroda, mase, a ba� ne mogu verovati masi jer je ona
podlo�na i masovnom ludilu, �to se de�avalo kroz istoriju."
G. Kapor trenutno pi�e novelu o ne�em �to cene i elita i masa � o �ljivovici:
"Novela je scenario i za budu�i film. A odlu�io sam se na to jer
sam pro�itao mnogo knjiga o viskiju, �ampanjcu, konjaku, parfemu, ali
nijednu o na�oj �ljivki, koja nas Srbe razlikuje od ostalih naroda.
[...] A osnov novele jeste istinita pri�a o mojoj prijateljici iz
detinjstva, prelepoj devojci, sada sredove�noj dami, koja je morala da
napusti Sarajevo ne ponev�i ni�ta sa sobom. Nalazi uto�i�te u Atenici,
u blizini �a�ka, gde �ive�i u dedinoj oronuloj ku�i i zapu�tenom �ljiviku
po�inje da se bavi proizvodnjom rakije da bi pre�ivela, i u tome uspeva.
To je pri�a o borbi za opstanak i iskonskoj snazi na�eg naroda,
tradiciji, ikonama, krajputa�ima i draga�evskim truba�ima."
("Nedeljni telegraf")
ZORICA KONI�,
novinarka "TV Novosti", na pitanje da li ju je beseda Tonija
Montana na promociji albuma Bube Miranovi� uvredila: "Ne osu�ujem
Tonija. Njegova re�enica 'Novinari drkad�ije, da li znate da radite svoj
posao', uop�te me nije dotakla. Uostalom od trenutka kad sam po�ela da
se bavim novinarskim poslom bilo mi je jasno da ne�u uvek mo�i da
postavim pitanja koja ja �elim, kao i to da �u nailaziti na ljude koji
mi nisu dorasli ni po znanju ni po obrazovanju." ("Tina")
MIKI
JEVREMOVI�,
predsednik udru�enja muzi�ara, organizator, u�esnik i vi�estruki
pobednik (prva nagrada publike i nagrada za interpertaciju)
"Beogradskog prole�a", festivala koji je potpomogao i Gradski
odbor SPS-a na �elu sa Ivicom Da�i�em: "Ko god je na ovaj ili onaj
na�in pomogao da se 'Beogradsko prole�e' odr�i, slobodno se mo�e
nazvati patriotom.' ("TV Novosti")
CAKANA,
folk peva�ica, nije mnogo pogo�ena re�ima koje je peva� Toni Montano
uputio predstavnicima sedme sile (vidi izjavu Zorice Koni�): "Ne
mogu re�i da su me njegove re�i naljutile ili povredile, jer su bile
'adresirane' na novinare, a ja to svakako nisam." ("Tina")
