Zakon o
javnim preduze�ima
Jedna kapa
za sve
Kod
svake centralizacije uvek je re� samo o poku�aju da se legalizuje op�te
bezakonje, sa selektivnim izuzecima
Vlada
Srbije je na "julskom zasedanju" republi�ke skup�tine (12-14.
jula) donela �itav paket zakona kojima se od slobodnih gradova Srbije, to
jest od opozicionih stranaka koje su na vlasti u ve�ini srpskih gradova,
otima kontrola nad svim nov�anim odlukama i tokovima, a uz to su doneti i
propisi kojima se tobo�e "pokrivaju" dugovi prema deviznim �tedi�ama
i korisnicima de�ijih i materinskih dodataka. Nije samo u pitanju
"predizborna panika", mada je fiktivno pokrivanje "bud�etskog
deficita" i umirivanje gra�ana-poverilaca direktno u toj funkciji,
ve� je re� i o refleksnom vra�anju dr�ave kompletnom instrumentarijumu
dr�avno-planske privrede koji prirodno ide uz vladavinu jedne "doma�e
ruke". Pri�a da su ovi zakoni doneti kao protivusluga �e�elju,
koji je odobrio "ustavni udar" i produ�enje Milo�evi�evog
mandata, verovatno poti�e iz redova radikala. Jedino �to se vidi iz
aviona jeste to da novi paket zakona odgovara svim strankama vladaju�e
"koalicije" i da je sve podre�eno gotovo nasilnoj kupovini
izbora, uz finansijsku eliminaciju plate�ne mo�i opozicione
konkurencije.
Glavni zakon protiv doma�ih
izvora prihoda srpske opozicije je novi Zakon o javnim preduze�ima i
obavljanju delatnosti od op�teg interesa. U najkra�em, ovim zakonom je
pod direktnu komandu Vlade Srbije stavljeno oko 1000 komunalnih preduze�a
po srpskim gradovima, pa je tako "dr�avni sektor" (zajedno sa
republi�kim javnim preduze�ima i onima koja su u dr�avnoj svojini)
dogurao na oko polovinu proizvo�a�a kompletnog dru�tvenog proizvoda u
Republici. Ova okolnost je verovatno ponukala dr Miroljuba Labusa da, uz
izvesne ograde, izjavi kako mu se �ini da se u Srbiju vra�a
centralno-planski model ekonomije.
Nije te�ko dokazati ovu
ocenu. Prema Nacrtu ovog zakona o javnim preduze�ima, koji je podeljen
poslanicima, a koji prema izve�tajima dr�avnih glasila izgleda nije u su�tini
menjan (nezavisna glasila nisu imala pristup u Skup�tinu Srbije, a kona�an
tekst zakona jo� nije objavljen u "Slu�benom glasniku"), Vlada
Srbije (�lan 27) daje saglasnost na statut svih javnih preduze�a, na
njihove odluke o davanju garancija, avala, jemstva, zaloga, na tarifu, na
raspolaganje imovinom ve�e vrednosti, na uslove za isporuku proizvoda i
usluga, na ulaganje kapitala, na statusne promene, na procenu vrednosti
kapitala i odluku o svojinskoj transformaciji � kao i na druge odluke.
Uza sve to (u �lanu 21) nagla�eno je da se i dobit javnog preduze�a
deli uz saglasnost Vlade Srbije. No, kao da ni ovo nije bilo dovoljno, pa
je Vlada Srbije unela u Nacrt novog zakona i posebnu odredbu po kojoj se
bez njene saglasnosti ne mo�e ni�ta ni sponzorisati, a ona �e
kontrolisati i sredstva za propagandu i reprezentaciju, te odre�ivati
plate �lanovima upravnih odbora.
Lepo bi, naravno, bilo kad
bi neko glasilo koje je imalo "podobne izve�ta�e" u Skup�tini
Srbije demantovalo ove navode, to jest izvestilo da su ove odredbe
izmenjene i promenjene tokom debate, ali to nikako da se dogodi, mada je
od vesti da je zakon usvojen pro�lo ve� nedelju dana. Ovde je, �ini se,
postignut ideal Vlade narodnog jedinstva � kad se ne zna �ta je odlu�eno
i nema nepovoljnih reakcija i uznemiravanja naroda.
Valjda se samo tim mo�e
objasniti slaba reakcija opozicionih stranaka na ovaj zakon koji im otima
osnovno materijalno upori�te u gradovima u kojima od 1996. godine dr�e
vlast � otima im kontrolu nad komunalnim preduze�ima. Srpska opozicija,
uzgred, nije ni 1996. godine mnogo protestvovala kada je Zakonom o svojini
Republike Srbije, imovina svih komunalnih preduze�a progla�ena za vlasni�tvo
dr�ave. Ve� tada je, u su�tini, postavljena osnova i ovog novog zakona,
po�to sada Vlada Srbije, kao i svaki vlasnik, ima odre�ene ruke da
uspostavlja kakve ho�e mehanizme kontrole sopstvenog vlasni�tva.
Zapravo, srpska opozicija nijednom re�i nije osporila ni uni�tavanje
komunalnog sistema, koje je izvedeno dono�enjem Ustava Srbije 1990.
godine. Re�ju, kurs centralizacije sada je doveden blizu krajnje
konsekvence da sve i bukvalno potpisuje i odobrava jedan �ovek.
Naravno da je re� o
jednoj anahronoj i tragikomi�noj strategiji, jer nema te vlade, ma i
najja�eg "narodnog jedinstva", koja zbiljski mo�e sve
kontrolisati i na sve davati ozbiljnu saglasnost. Kod svake centralizacije
uvek je re� samo o poku�aju da se legalizuje op�te bezakonje, sa
selektivnim izuzecima.
Novi zakon o javnim
preduze�ima, dakle, samo je "pokri�e" za dr�avno me�anje u
finansije lokalnih komunalnih firmi, no ni on ne�e prese�i ba� sve
finansijske izvore opozicije koji, na�alost, nisu u domenu planiranja ili
raspodele dobiti, niti u kvazilegalnim donacijama, nego su u sivoj zoni
transakcija sa op�tinskim bud�etima (kod poslovnih banaka), posredovanja
oko poslovnog prostora i dr�avnih stanova, kao i u kriminalnim
operacijama oko raznovrsnih op�tinskih koncesija i dozvola. Sve to Vlada
jednostavno ne mo�e u potpunosti da kontroli�e, niti su joj za takvu
kontrolu potrebni novi zakoni. Glavni deo pra�enja "opozicionog
poslovanja" osta�e i nadalje na "bezbedonosnim slu�bama".
No, smisao novog zakona je bar u tome da sve stranke "vladaju�e
koalicije", koje participiraju u Vladi Srbije, mogu bar delimi�no da
uti�u na sudbinu "opozicionih komunalnih preduze�a" � a ne
da u kontroli dominira ona do koje sti�u svi podaci spomenutih slu�bi.
Dimitrije
Boarov
