Vreme broj 498, 22. jul 2000.

Romi u �apcu � novi talas rasizma

Strah od belih ljudi

Obezbe�enje bazena Krsmanova�a, �iji je vlasnik radikal �edomir Vasiljevi�, nije dozvolio Romima da se kupaju. Prvo im je tra�eno da se u�lane u SRS, zatim da se pridr�avaju pravila pona�anja, a onda je usledila zabrana

Na ulazu u bazen turisti�ko-rekreativnog centra Krsmanova�a nema napisane i potpisane uredbe o selektivnom pristupu bazenu, po verskoj, nacionalnoj ili nekoj za ovda�nje uslove vrlo zloupotrebljavanoj vrednosnoj osnovi, ali vest je na�alost ta�na, proverena i dokazana. Romi, dakle, ne mogu da udju u rekreativni centar, vlasni�tvo �edomira Vasiljevi�a, ina�e predsednika Okru�nog odbora Srpske radikalne stranke i biv�eg ministra bez portfelja u Vladi Srbije.

Prvi ceh obelodanjivanja rasizma na �aba�ki na�in platio je batinama ni kriv ni du�an Hanibal Kova�, dopisnik Slobodne Evrope iz ovog grada pre nego �to je javnost izvestio o novom maniru uprave Krsmanova�e.

TEST ZA PROVERU: Po pri�anju tamo�njih Roma, sve je krenulo uslovljavanjem: prvo �lanska karta SRS-a, pa onda kupanje u bazenu: "U�lanili smo se, a onda ni to nije pomoglo. Re�eno nam je da se ne pridr�avamo pravila pona�anja u bazenu", ka�e za "Vreme" stanovnik �apca, duboko poni�en i upla�en onim �to se ovih dana de�ava u ovom ma�vanskom gradu u kome su Romi starosedeoci. Uglavnom �ive u �uvenom naselju Mala, �ap�ani ka�u naj�istijem i nauredjenijem delu grada. Iz njega poti�u mnoge estradne zvezde, tu su ekskluzivni lokali "za du�u i merak", �uveni jo� iz doba Cicvari�a. �ivot u Srbiji je u�inio svoje: zabave u Mali su splasle, a mladi okrenuti kompjuterima i tehno muzici danas merakuju po kafi�ima i diskotekama. U svakodnevnom �ivotu Srbi i Romi u ovom gradu se dru�e, �ive i rade zajedno.

Prva deoba, rasna i bezobzirna, u�injena je na bazenu. Povodom �albi Roma na zabranu kori��enja bazena beogradski Fond za humanitarno pravo u saradnji sa romskim nevladinim organizacijama, Demokratsko udru�enje roma i Oaza, iz Beograda, odlu�io se da metodom testiranja proveri navode me�tana. Petar Anti�, pravnik u Fondu, ovako opisuje akciju: "U testiranju su u�estvovali i Srbi i Romi. Do�li smo na bazen 8. jula, i kada su trojica Roma poku�ali da kupe karte, zaposleni ih je pitao da li su Romi. Na potvrdan odgovor saop�tio im je, uz izvinjenje da, "na osnovu pravila centra njima nije dostupan pristup i da se ne mogu kupati u bazenu". Srbi iz ekipe su zatra�ili obja�njenje, na �ta im je odgovoreno: "I da ho�u da ih pustim,izbaci�e ih obezbedjenje."

Anti� ka�e da �e Fond podneti tu�bu protiv vlasnika, za naknadu �tete zbog povrede ugleda, prava i �asti o�te�enih Roma, pa neka na sudu objasni postupke. Zahteva�e se da se o tro�ku tu�enog u sredstvima javnog informisanja objavi presuda u celini. U skladu sa eventualnom presudom i njegovo javno izvinjenje: "U ovom slu�aju povredjena je i odredba Medjunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i odredba medjunarodnog pakta o gradjanskim politi�kim pravima. Jugoslavija je potpisnik ovih konvencija, kojima je pod jednakim uslovima omogu�en svim gradjanima pristup na javna mesta i slu�be namenjene javnoj upotrebi."

BULDO�ERIMA NA ANTENU: Ovaj rasisti�ki eksces se, sticajem okolnosti, nekako poklopio sa jo� jednom nevoljom koja je u Beogradu zadesila izbegle Rome sa Kosova. Pro�le godine su sa ne�to malo stvari i kesama stigli, a gde bi nego u romsko nekomforno i nehigijensko naselje Antena u Sur�inskoj ulici u Novom Beogradu. Naseobina postoji od sedamdesetih godina, i ko god je od nekada�njih �itelja mogao oti�ao je odatle. Do�li su raseljeni (dr�ava voli ovaj naziv) sa Kosova.

Od 126 ljudi, 72 su deca. Po�etkom pro�log meseca (8. jun 2000)stigli su buldo�eri i organi reda, i odlukom organa op�tine Novi Beograd (vlast dr�i SPS) razru�ili naselje, uni�tili ono malo stvari, poneki auto. Rad buldo�era pra�en je i manuelnim radom organa reda. O�evici ka�u da su tukli sve odreda (i odrasle i decu), uz vredjanje na rasnoj osnovi i jasnu poruku: "Cigani, ne mo�ete da �ivite ovde." Neki su privedeni u policijsku stanicu.

Izbegli sa Kosova su i dalje u Anteni, samo umesto u barakama, koje su sami bili napravili, �ive pod razapetim najlonima. Vlast �uti, �uti i opozicija, a ono malo preostalih dnevnih listova povremeno u komunalnim rubrikama izve�tava o sada ve� slu�aju Antena. Problem je i bukvalno gurnut pod tepih, a kako nema gradske TV, Beogradjani i nisu bili u prilici da vide i �uju �ta se dogadja. Mo�da bi bilo isto i da jesu.

Nehigijenske naseobine Roma u Beogradu postoje ve� decenijama i tek kad se dogodi nesre�a problem je aktuelan dva dana, i onda po starom. Romi u Beogradu �ive u getima koji govore o njihovom dru�tvenom tretmanu. U poslednje vreme sa porastom broja izbeglih sa Kosova problemi i nesre�e se zao�travaju. Sve �e��e u po�arima po nekomformnim naseobinama stradaju deca, od vatre ili dima od zapaljenih automobilskih guma kojima se ovi siromasi greju.

Iz romskih udru�enja upozoravaju da je sa uve�anjem broja Roma i njihov �ivot u Beogradu postao znatno te�i.

"Nema pomo�i ni od kuda", ka�e nam jedan od stanovnika Antene. Dok je bio na Kosovu bio je radikal. Danas vi�e nije ni�ta: "Bio nam je u poseti Jovan Damjanovi�, on je Rom, ali je neki �e�eljev ministar. Ni�ta, podelio nam upalja�e i kalendare i ove novine (Velika Srbija). Bio i oti�ao, a mi ostali pod najlonima..."

REPRESIJA I MANIPULACIJA: U poslednjih devet meseci u Fondu za humanitarno pravo, koji ina�e pru�a pravnu pomo� Romima �ija su prava prekr�ena, zabele�eno je vi�e od 90 incidenata nasilja, prema Romima, diskriminacije ili represije raznih vrsta. "Ima puno slu�ajeva policijske represije. Postoji uvre�eno mi�ljenje da su Romi kriminogena grupa. Mnogi ljudi su upla�eni i ne�e da govore o svojim problemima javno. Strah ide do te mere da se pla�e belih ljudi i da o toj vrsti odnosa i pona�anja ne�e da govore", ka�e Anti�.

Pominje drasti�an slu�aj maloletne romske devoj�ice J. M. iz Novog Beograda kojoj su skinhedsi ispred �kole naneli 17 uboda no�em. Nije ni majci, koja je sr�ani bolesnik, smela da ka�e �ta su joj uradili. Psihijatar je dijagnosticirao te�ke psihi�ke posledice kod devoj�ice zbog maltretiranja i tromese�nih pretnji. Rekli su joj da �e pobiti sve Cigane.

Ne�to ranije grupa od petnaestak skinhedsa pretukla je jednog ni�kog de�aka Roma, a potom su povredili i njegovog oca i majku koji su do�li da mu pomognu. Prema podacima Fonda, nijedan vinovnik ovog fa�isti�kog skandala nije ka�njen. Policija, koju je uspeo da pozove de�akov otac, privela je oca i jo� par izgrednika.

U prekr�ajnom postupku otac je oslobo�en krivice, a dvojica skinhedsa su ka�njena nov�anom kaznom od 600 dinara. Toliko u Srbiji ko�ta premla�ivanje Roma i verska i nacionalna netrpeljivost.

Petar Anti� nam napominje da su ga kao gosta na ni�koj gradskoj televiziji, u emisiji povodom pomenutog incidenta, doslovce pitali da li mo�da Romi ho�e dr�avu, a oca prebijenog de�aka da li u dubini du�e ose�a potrebu za dr�avom...

Fond za humanitarno pravo je povodom ove fa�isti�ke akcije mladih Ni�lija podneo krivi�nu prijavu za krivi�nu delo izazivanja rasne, nacionalne i verske mr�nje i netrpeljivosti. To je prva prijava sa ovim delom.

Iako je �irenje nacionalne, verske i rasne mr�nje krivi�no delo koje se goni po slu�benoj du�nosti, na �aba�ki slu�aj jo� niko od nadle�nih nije reagovao. Du�an Janji�, direktor Foruma za medjuetni�ke odnose, u izjavi Analiti�kom servisu Medija centra, a u povodu onoga �to se ovih dana de�ava u �apcu, ka�e da i ovaj slu�aj samo potvrdjuje da se u Srbiji rasizam ne propagira, ali se i ne goni, i da ne samo �to ne funkcioni�u kazneni i preventivni mehanizmi ve� se dr�ava i ne ogradjuje od takvih dogadjaja.

Jordan Vasi�, predsednik Demokratskog udru�enja Roma iz Beograda, ka�e da �abac nije izuzetak i da �e ova organizacija uskoro iza�i i sa drugim primerima ograni�avanja slobode kretanja Roma: "Zabrana kupanja u bazenu samo je jo� jedna potvrda ogromne diskriminacije prema Romima koja u Srbiji uzima sve vi�e maha." Na� sagovornik pominje i probleme u pred�kolskim ustanovama, gde se romska deca gotovo po automatizmu upisuju u specijalna odeljenja: "Mi smo ne�kolovani zato �to smo siroma�ni, a siroma�ni smo zato �to smo ne�kolovani. I tu se krug zatvara, a pomo� je gotovo nikakva."

Ni pri�a o Romima kao populaciji pogodnoj za politi�ku manipulaciju nije od ju�e. Mnoga romska udru�enja su pod kontrolom vladaju�ih partija i mogu se na dr�avnoj televiziji, za razliku od ru�enja naselja Antena, ili �aba�kog slu�aja, �esto videti u dru�tvu partijskih lidera ili dr�avnih funkcionera. Predstavnici Roma koji otvoreno govore o ugro�enim pravima i diskriminaciji te�e sti�u pred TV kamere, ili do kabineta nadle�nih za po�tovanje ljudskih prava.

U �apcu im je zasad zabranjeno kupanje u objektu gospodina Vasiljevi�a, poznatog i imu�nog �oveka, �iji turisti�ko-rekreativni centar (kafi�i, teniski i fudbalski tereni i sve ostalo) verovatno spada u najlep�e i najuredjenije objekte u Srbiji. Ima poznate goste, estradne zvezde, peva�e, politi�are, fudbalere. �ta �e tu Romi, mogao bi neko od eminentnih gostiju da udeli primedbu vlasniku. Ili on ide ispred njih. U neka druga vremena eminentni gosti su dolazili u Malu, romsko naselje, kojim se i danas zbog njegove uredjenosti, tradicije, kulture di�e �ap�ani starosedeoci. Do�ljaci o�igledno imaju neke druge planove. Romska manjina bi mogla biti ne�to od �ega se mo�e krenuti. Geto je uvek pogodan za novi po�etak.

Branka Kaljevi�

Slu�aj Hanibala Kova�a

Samo zato �to je neko pretpostavio da bi dopisnik Slobodne Evrope iz �apca mogao biti taj preko koga je vest o zabrani ulaska Roma na bazen Krsmanova�a procurila u javnost, Hanibala Kova�a je 23. juna surovo pretuklo obezbedjenje pomenutog objekta.

"Kao �to �esto �inim, tog dana sam sa porodicom �enom i �erkom do�ao na bazen. Samo �to sam u�ao u vodu, pri�ao mi je jedan od telohranitelja vlasnika Vasiljevi�a i rekao: 'Ti napolje.' Rekao sam mu, u redu, samo nemoj da pravi� cirkus, ovde mi je porodica. Mi se svi znamo, ja sam odrastao u �apcu. Pitam ih �ta je bilo, odgovaraju: ti si pisao tekst o Ciganima. Ka�em im da to mora da je neka gre�ka, jer ja nisam jo� bio ni slova o tome napisao.

Pred izlazom me do�ekao udarac u potiljak, a zatim je usledilo 'polivanje'. Sve je gledalo desetak ljudi. Niko ni�ta, sada ne smeju ni na sudu da svedo�e. A oni su redjali, ovo ti je za pisanje o Stilu (arhitektonska organizacija prema kojoj je Vasiljevi� imao neke namere o preuzimanju), ovo ti je za Cigane.

Utom staje neki reno 4, �ovek otvara vrata, ule�em unutra i on me vozi do policije. Tu me ostavlja onako prebijenog i bosog. Ne sme dalje da me vozi do bolnice. �ovek be�i. Onako bos, odlazim pravo kod advokata, a potom u bolnicu. Posle toga u MUP.

Tako je bilo.Ovo �to se dogodilo u �apcu sa Romima podse�a na ono �to smo �itali u knjigama i gledali na filmu. Nemam re�i. Romi u �apcu su deo kulturnog i duhovnog nasledja grada. �abac bez Roma nikada ne bi poneo laskavo ime Mali Pariz. Romi, Srbi i ostali u �apcu �ive zajedno i dru�e se, i nije bilo ve�ih problema. Ve�ina Roma starosedelaca imu�ni su ljudi, trgovci igra�kama i vrlo dr�e do svog naselja. Danas su jako upla�eni ovim �to im se de�ava..."

Prvi prilog za Slobodnu Evropu o romskom slu�aju Hanibal Kova� je napisao kada je prezdravio i zale�io modrice ste�ene na Krsmanova�i. I dalje mu se preti likvidacijom.

prethodni sadr�aj naredni