Romi u Šapcu – novi talas rasizma
Strah od belih ljudi
Obezbeđenje bazena Krsmanovača, čiji je vlasnik radikal
Čedomir Vasiljević, nije dozvolio Romima da se kupaju. Prvo im je traženo da
se učlane u SRS, zatim da se pridržavaju pravila ponašanja, a onda je
usledila zabrana
Na
ulazu u bazen turističko-rekreativnog centra Krsmanovača nema napisane i
potpisane uredbe o selektivnom pristupu bazenu, po verskoj, nacionalnoj ili
nekoj za ovdašnje uslove vrlo zloupotrebljavanoj vrednosnoj osnovi, ali vest je
nažalost tačna, proverena i dokazana. Romi, dakle, ne mogu da udju u
rekreativni centar, vlasništvo Čedomira Vasiljevića, inače predsednika Okružnog
odbora Srpske radikalne stranke i bivšeg ministra bez portfelja u Vladi Srbije.
Prvi ceh obelodanjivanja rasizma na šabački način platio je batinama ni kriv ni dužan Hanibal Kovač, dopisnik Slobodne Evrope iz ovog grada pre nego što je javnost izvestio o novom maniru uprave Krsmanovače.
TEST ZA PROVERU: Po pričanju tamošnjih Roma, sve je krenulo uslovljavanjem: prvo članska karta SRS-a, pa onda kupanje u bazenu: "Učlanili smo se, a onda ni to nije pomoglo. Rečeno nam je da se ne pridržavamo pravila ponašanja u bazenu", kaže za "Vreme" stanovnik Šapca, duboko ponižen i uplašen onim što se ovih dana dešava u ovom mačvanskom gradu u kome su Romi starosedeoci. Uglavnom žive u čuvenom naselju Mala, Šapčani kažu najčistijem i nauredjenijem delu grada. Iz njega potiču mnoge estradne zvezde, tu su ekskluzivni lokali "za dušu i merak", čuveni još iz doba Cicvarića. Život u Srbiji je učinio svoje: zabave u Mali su splasle, a mladi okrenuti kompjuterima i tehno muzici danas merakuju po kafićima i diskotekama. U svakodnevnom životu Srbi i Romi u ovom gradu se druže, žive i rade zajedno.
Prva deoba, rasna i bezobzirna, učinjena je na bazenu. Povodom žalbi Roma na zabranu korišćenja bazena beogradski Fond za humanitarno pravo u saradnji sa romskim nevladinim organizacijama, Demokratsko udruženje roma i Oaza, iz Beograda, odlučio se da metodom testiranja proveri navode meštana. Petar Antić, pravnik u Fondu, ovako opisuje akciju: "U testiranju su učestvovali i Srbi i Romi. Došli smo na bazen 8. jula, i kada su trojica Roma pokušali da kupe karte, zaposleni ih je pitao da li su Romi. Na potvrdan odgovor saopštio im je, uz izvinjenje da, "na osnovu pravila centra njima nije dostupan pristup i da se ne mogu kupati u bazenu". Srbi iz ekipe su zatražili objašnjenje, na šta im je odgovoreno: "I da hoću da ih pustim,izbaciće ih obezbedjenje."
Antić kaže da će Fond podneti tužbu protiv vlasnika, za naknadu štete zbog povrede ugleda, prava i časti oštećenih Roma, pa neka na sudu objasni postupke. Zahtevaće se da se o trošku tuženog u sredstvima javnog informisanja objavi presuda u celini. U skladu sa eventualnom presudom i njegovo javno izvinjenje: "U ovom slučaju povredjena je i odredba Medjunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i odredba medjunarodnog pakta o gradjanskim političkim pravima. Jugoslavija je potpisnik ovih konvencija, kojima je pod jednakim uslovima omogućen svim gradjanima pristup na javna mesta i službe namenjene javnoj upotrebi."
BULDOŽERIMA NA ANTENU: Ovaj rasistički eksces se, sticajem okolnosti, nekako poklopio sa još jednom nevoljom koja je u Beogradu zadesila izbegle Rome sa Kosova. Prošle godine su sa nešto malo stvari i kesama stigli, a gde bi nego u romsko nekomforno i nehigijensko naselje Antena u Surčinskoj ulici u Novom Beogradu. Naseobina postoji od sedamdesetih godina, i ko god je od nekadašnjih žitelja mogao otišao je odatle. Došli su raseljeni (država voli ovaj naziv) sa Kosova.
Od 126 ljudi, 72 su deca. Početkom prošlog meseca (8. jun 2000)stigli su buldožeri i organi reda, i odlukom organa opštine Novi Beograd (vlast drži SPS) razrušili naselje, uništili ono malo stvari, poneki auto. Rad buldožera praćen je i manuelnim radom organa reda. Očevici kažu da su tukli sve odreda (i odrasle i decu), uz vredjanje na rasnoj osnovi i jasnu poruku: "Cigani, ne možete da živite ovde." Neki su privedeni u policijsku stanicu.
Izbegli sa Kosova su i dalje u Anteni, samo umesto u barakama, koje su sami bili napravili, žive pod razapetim najlonima. Vlast ćuti, ćuti i opozicija, a ono malo preostalih dnevnih listova povremeno u komunalnim rubrikama izveštava o sada već slučaju Antena. Problem je i bukvalno gurnut pod tepih, a kako nema gradske TV, Beogradjani i nisu bili u prilici da vide i čuju šta se dogadja. Možda bi bilo isto i da jesu.
Nehigijenske naseobine Roma u Beogradu postoje već decenijama i tek kad se dogodi nesreća problem je aktuelan dva dana, i onda po starom. Romi u Beogradu žive u getima koji govore o njihovom društvenom tretmanu. U poslednje vreme sa porastom broja izbeglih sa Kosova problemi i nesreće se zaoštravaju. Sve češće u požarima po nekomformnim naseobinama stradaju deca, od vatre ili dima od zapaljenih automobilskih guma kojima se ovi siromasi greju.
Iz romskih udruženja upozoravaju da je sa uvećanjem broja Roma i njihov život u Beogradu postao znatno teži.
"Nema pomoći ni od kuda", kaže nam jedan od stanovnika Antene. Dok je bio na Kosovu bio je radikal. Danas više nije ništa: "Bio nam je u poseti Jovan Damjanović, on je Rom, ali je neki Šešeljev ministar. Ništa, podelio nam upaljače i kalendare i ove novine (Velika Srbija). Bio i otišao, a mi ostali pod najlonima..."
REPRESIJA I MANIPULACIJA: U poslednjih devet meseci u Fondu za humanitarno pravo, koji inače pruža pravnu pomoć Romima čija su prava prekršena, zabeleženo je više od 90 incidenata nasilja, prema Romima, diskriminacije ili represije raznih vrsta. "Ima puno slučajeva policijske represije. Postoji uvreženo mišljenje da su Romi kriminogena grupa. Mnogi ljudi su uplašeni i neće da govore o svojim problemima javno. Strah ide do te mere da se plaše belih ljudi i da o toj vrsti odnosa i ponašanja neće da govore", kaže Antić.
Pominje drastičan slučaj maloletne romske devojčice J. M. iz Novog Beograda kojoj su skinhedsi ispred škole naneli 17 uboda nožem. Nije ni majci, koja je srčani bolesnik, smela da kaže šta su joj uradili. Psihijatar je dijagnosticirao teške psihičke posledice kod devojčice zbog maltretiranja i tromesečnih pretnji. Rekli su joj da će pobiti sve Cigane.
Nešto
ranije grupa od petnaestak skinhedsa pretukla je jednog niškog dečaka Roma, a
potom su povredili i njegovog oca i majku koji su došli da mu pomognu. Prema
podacima Fonda, nijedan vinovnik ovog fašističkog skandala nije kažnjen.
Policija, koju je uspeo da pozove dečakov otac, privela je oca i još par
izgrednika.
U prekršajnom postupku otac je oslobođen krivice, a dvojica skinhedsa su kažnjena novčanom kaznom od 600 dinara. Toliko u Srbiji košta premlaćivanje Roma i verska i nacionalna netrpeljivost.
Petar Antić nam napominje da su ga kao gosta na niškoj gradskoj televiziji, u emisiji povodom pomenutog incidenta, doslovce pitali da li možda Romi hoće državu, a oca prebijenog dečaka da li u dubini duše oseća potrebu za državom...
Fond za humanitarno pravo je povodom ove fašističke akcije mladih Nišlija podneo krivičnu prijavu za krivičnu delo izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti. To je prva prijava sa ovim delom.
Iako je širenje nacionalne, verske i rasne mržnje krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, na šabački slučaj još niko od nadležnih nije reagovao. Dušan Janjić, direktor Foruma za medjuetničke odnose, u izjavi Analitičkom servisu Medija centra, a u povodu onoga što se ovih dana dešava u Šapcu, kaže da i ovaj slučaj samo potvrdjuje da se u Srbiji rasizam ne propagira, ali se i ne goni, i da ne samo što ne funkcionišu kazneni i preventivni mehanizmi već se država i ne ogradjuje od takvih dogadjaja.
Jordan Vasić, predsednik Demokratskog udruženja Roma iz Beograda, kaže da Šabac nije izuzetak i da će ova organizacija uskoro izaći i sa drugim primerima ograničavanja slobode kretanja Roma: "Zabrana kupanja u bazenu samo je još jedna potvrda ogromne diskriminacije prema Romima koja u Srbiji uzima sve više maha." Naš sagovornik pominje i probleme u predškolskim ustanovama, gde se romska deca gotovo po automatizmu upisuju u specijalna odeljenja: "Mi smo neškolovani zato što smo siromašni, a siromašni smo zato što smo neškolovani. I tu se krug zatvara, a pomoć je gotovo nikakva."
Ni priča o Romima kao populaciji pogodnoj za političku manipulaciju nije od juče. Mnoga romska udruženja su pod kontrolom vladajućih partija i mogu se na državnoj televiziji, za razliku od rušenja naselja Antena, ili šabačkog slučaja, često videti u društvu partijskih lidera ili državnih funkcionera. Predstavnici Roma koji otvoreno govore o ugroženim pravima i diskriminaciji teže stižu pred TV kamere, ili do kabineta nadležnih za poštovanje ljudskih prava.
U Šapcu im je zasad zabranjeno kupanje u objektu gospodina Vasiljevića, poznatog i imućnog čoveka, čiji turističko-rekreativni centar (kafići, teniski i fudbalski tereni i sve ostalo) verovatno spada u najlepše i najuredjenije objekte u Srbiji. Ima poznate goste, estradne zvezde, pevače, političare, fudbalere. Šta će tu Romi, mogao bi neko od eminentnih gostiju da udeli primedbu vlasniku. Ili on ide ispred njih. U neka druga vremena eminentni gosti su dolazili u Malu, romsko naselje, kojim se i danas zbog njegove uredjenosti, tradicije, kulture diče Šapčani starosedeoci. Došljaci očigledno imaju neke druge planove. Romska manjina bi mogla biti nešto od čega se može krenuti. Geto je uvek pogodan za novi početak.
Branka Kaljević
Slučaj Hanibala Kovača
Samo zato što je neko pretpostavio da bi dopisnik Slobodne Evrope iz Šapca mogao biti taj preko koga je vest o zabrani ulaska Roma na bazen Krsmanovača procurila u javnost, Hanibala Kovača je 23. juna surovo pretuklo obezbedjenje pomenutog objekta.
"Kao što često činim, tog dana sam sa porodicom ženom i ćerkom došao na bazen. Samo što sam ušao u vodu, prišao mi je jedan od telohranitelja vlasnika Vasiljevića i rekao: 'Ti napolje.' Rekao sam mu, u redu, samo nemoj da praviš cirkus, ovde mi je porodica. Mi se svi znamo, ja sam odrastao u Šapcu. Pitam ih šta je bilo, odgovaraju: ti si pisao tekst o Ciganima. Kažem im da to mora da je neka greška, jer ja nisam još bio ni slova o tome napisao.
Pred izlazom me dočekao udarac u potiljak, a zatim je usledilo 'polivanje'. Sve je gledalo desetak ljudi. Niko ništa, sada ne smeju ni na sudu da svedoče. A oni su redjali, ovo ti je za pisanje o Stilu (arhitektonska organizacija prema kojoj je Vasiljević imao neke namere o preuzimanju), ovo ti je za Cigane.
Utom staje neki reno 4, čovek otvara vrata, ulećem unutra i on me vozi do policije. Tu me ostavlja onako prebijenog i bosog. Ne sme dalje da me vozi do bolnice. Čovek beži. Onako bos, odlazim pravo kod advokata, a potom u bolnicu. Posle toga u MUP.
Tako je bilo.Ovo što se dogodilo u Šapcu sa Romima podseća na ono što smo čitali u knjigama i gledali na filmu. Nemam reči. Romi u Šapcu su deo kulturnog i duhovnog nasledja grada. Šabac bez Roma nikada ne bi poneo laskavo ime Mali Pariz. Romi, Srbi i ostali u Šapcu žive zajedno i druže se, i nije bilo većih problema. Većina Roma starosedelaca imućni su ljudi, trgovci igračkama i vrlo drže do svog naselja. Danas su jako uplašeni ovim što im se dešava..."
Prvi prilog za Slobodnu Evropu o romskom slučaju Hanibal Kovač je napisao kada je prezdravio i zalečio modrice stečene na Krsmanovači. I dalje mu se preti likvidacijom.
