Otkri�a na Medijani
Zemlja najbolji �uvar
Mogu�e je da su mala crkva, Hristov monogram,
paganska bo�anstva i ograda jedinstveni me�u arheolo�kim nalazima iz
perioda Rimskog carstva
�estog
jula ove godine, sondiranjem terena po kome �e biti postavljena jedna od
staza du� Medijane, predgra�a rimskog Naisa a sada�njeg velikog i va�nog
arheolo�kog nalazi�ta, kako bi zainteresovani mogli da ga razgledaju, dr
Miloje Vasi� sa sedam saradnika otkrio je malu ranohri��ansku crkvu sa
mozaikom u kome je Hristov monogram, i pagansku ostavu bronzanih predmeta
me�u kojima su ograda i dve statue. Prve procene ovih arheolo�kih otkri�a
ukazuju "da su sigurno jedina na Balkanu, a po svoj prilici, i na
drugim prostorima Rimskog carstva", ka�e za "Vreme" dr
Miloje Vasi�, direktor Arheolo�kog instituta.
Ovogodi�nje iskopavanje devet sondi, oko 200 kvadratnih metara, �to po dr Vasi�u "nije bezna�ajno", otkrilo je i sve faze gradnje Medijane. "Najranija faza po�inje posle 317. godine, kada je Konstantin Veliki do�ao u ove krajeve, a zavr�ava se verovatno negde oko 330. godine. Verovatno je u tom trenutku Konstantin re�io da u Ni�u napravi posebnu rezidenciju, a da na Medijani napravi ne�to poput letnjikovca. Medijana je bila carsko imanje od po�etka. Da li ga je kupio njegov otac ili on sam, da li je nasle�en, darovan, konfiskovan, to mi ne znamo, u svakom slu�aju pripadao je caru. Medijana se prote�e na oko 200 ha, i sigurno ima sve sadr�aje koje jedan takav kompleks mora da ima: rezidenciju gde car spava i ru�a, administraciju gde car sudi i potpisuje zakone, �itnice, mora da ima prostorije za vojsku, za sluge, oni su odgajali stoku, ima indicija da su se oko Ni�a gajili konji, pa su verovatno i ovde, obra�ivali su zemlju i punili sve te �itnice, a nije isklju�eno da su postojale i zanatske radionice, ali to tek treba da se ustanovi. Re�ju, Medijana je veliki farmerski kompleks u kome se nalazio i carski letnjikovac."
�ivot ovog carskog kompleksa, po dr Vasi�u, traje negde do 378. godine, mo�da i neku kasnije, zato �to su posle bitke kod Hadrijanovog polja kod Jedrena, gde je ubijen rimski car Valens, gotska plemena sa kojima je ratovao preplavila Balkan. "Destrukcija iz tog vremena je vidljiva na nizu lokaliteta u Srbiji, i zna se jasno da je to bio kraj tog perioda Medijane. Krajem IV i po�etkom V veka u Medijani, barem na jednom njenom delu, stvara se naselje seoskog tipa. Medijana sigurno i dalje ostaje carsko imanje, jer carska imanja nikada nisu ostajala van administracije cara, ali carevi vi�e nikada nisu do�li na Medijanu. Poslednji su bili 364. godine Valentinijan i Valens, kada su u Medijani podelili zapovedni�tvo nad vojskom i delove carstva, Valens je dobio isto�ni deo, dana�nju Bugarsku, a Valentinijan od Bugarske ceo zapadni deo. Kraj tog poslednjeg perioda, znamo ta�no, bio je 441. godine, sa upadom Huna, upadom Atile. Dokaz su spisi vizantijskog pisca Priska, jasno pi�e o opsadi Naisa, ali i novac na�en u ostavi, oko 250 komada, upravo sa tim datumom � 441. godinom. I posle toga vi�e nema ni�ega."
Definisanje arheolo�kih slojeva Medijane, u�vr��ivanje nekih od ranije poznatih nalaza i otkopavanje zapadnog ogradnog zida carske palate, za koji se pretpostavljalo da je tu, bilo je sve �to su arheolozi o�ekivali od ovogodi�njeg istra�ivanja. A onda se me�u ostacima seoskog naselja, onog �to je krajem IV i po�etkom V veka nastalo na delu carskog imanja, ukazala mala grobljanska crkva iz tog vremena: "Da je malih dimenzija � verovatno 8x8 metara, znamo da je centralni brod zajedno s apsidom i pripratom nevelik � ukazuju temelji, slabi da bi nosili veliku konstrukciju. U prvi mah nam se u�inilo da su zidovi drveni, ali se pokazalo da su od kamena vezani blatom i da su preko njih postavljene drvene grede koje su dr�ale krov. Zatim, znamo da je prevashodno slu�ila kao grobljanska crkva jer smo oko njenih ostataka konstatovali nekropolu, ali nije isklju�eno da je mogla da primi nevelik broj vernika." Miloje Vasi� ka�e da male, seoske crkve s kraja IV i po�etka V veka nisu poznate, zna se samo za velike bazilike u Rimu i Konstantinopolju koje je Konstantin izgradio, tako da su dimenzije ove iz Medijane bile prvo iznena�enje.
"Ni
to ne bi bilo toliko zanimljivo da u sredini poda, pod je od maltera, nema
posebnog polja u kome je kvadrat sa mozaikom, a u kome je Hristov
monogram, zna�i HR ispisano gr�kim slovima, �to je karakteristi�no za
to vreme." Po pri�i, ka�e dr Vasi�, to je znak koji je Konstantin
video na nebu kad mu se ukazao an�eo i rekao da �e pobediti pod ovim
znakom, a ne krst, kao �to se interpretira. Konstantin je monogram stavio
na �titove svojih vojnika pred bitku na Milvijskom mostu na Tibru kad je
312. godine ratovao sa svojim suparnikom Maksencijem, koji je dr�ao
Italiju; Maksencija je pobedio i postao veliki car. Monogram je na�en na
njegovom �lemu, a i na jednom komadu srebrnog novca, medaljonu, kovanom u
Ticinumu blizu Milana. Kasnije je Hristov monogram bio druga�iji, krst sa
zavijutkom na kraju, nije vi�e u vidu slova HR. Crkva potvr�uje i
ustanovljeno vreme poslednje faze Medijane zato �to njena apsida, zapadni
deo zida, nale�e na zapadni ogradni zid kompleksa palate, �to po dr Vasi�u
zna�i da je palata i sve carsko tada bilo napu�teno.
Da je po�etkom IV veka na Medijani vo�ena borba izme�u paganstva i hri��anstva upu�uje otkri�e bronzanih predmeta u skrivnici, "pa�ljivo slo�enih, �to mogu�e ukazuje na nadu pagana da �e pobediti hri��anstvo, da �e se vratiti svojim domovima i ponovo upotrebljavati sakrivene stvari". Prognani su sakrili bronzane parapetne plo�e, delove ograde du�ine oko pet metara koja je delila najsvetije mesto njihovog hrama od manje svetog, kao �to ikonostas deli oltarski prostor od dela za vernike. "Za nas je ograda zanimljiva i zbog monta�no-demonta�ne konstrukcije. Imaju polugice, ankere koji ulaze u gajke, da ih tako nazovem. Ukra�ene su lavljim glavama i glavama meduze, savr�eno su ura�ene, na lavovima se �ak vide rupice koje bi trebalo da predstavljaju mesta dlaka. Izme�u plo�a nalazili su se stubi�i, nalik na herme, stubove sa bo�anstvima postavljanim pored puta, koji nose poprsja boginje Lune i boga Eskulapa." Miloje Vasi� pretpostavlja da su postojali i pandani ovim bo�anstvima, bista boga Sola i boginje Higije: "Sigurno je postojalo jo� jedno �ensko bo�anstvo, vidljivi su karneri na haljini i obu�ene sandale. Biste su savr�enog stila, posebno Eskulapova koja je replika nekog gr�kog ili helenisti�kog portreta, pretpostavljamo da su neki vrhunski gr�ki ili maloazijski majstori radili u carskim radionicama. Ukrasi parapetnih plo�a po nekim elementima li�e na reljefe koji su klesani za Konstantinov slavoluk u Rimu, �to sve ukazuje da su plo�e najverovatnije iz prve dve decenije IV veka, jer je ve� 325. godine Konstantin potpuno promovisao hri��anstvo na Nikejskom saboru, sa simbolom vere, sa Vjeruju."
Na�eni predmeti biÒe odneti u Narodni muzej u Ni�u, a crkva �e biti prekrivena zemljom. "To je po�tenije", ka�e dr Vasi�, "zato �to ne mo�e da se konzervira na klasi�an na�in. Pa�ljivo �e je prekriti peskom, pa najlonom, pa � zemljom. Kocke na stazi druga�ije boje ukaziva�e �eta�u da upravo prelazi preko ranohri��anske crkve. "Trebalo bi razmi�ljati da se crkva stavi pod staklo ili pleksiglas pre nego �to se zatrpa, kako bi, kad do�e sre�nije vreme, mogla da se otkopa." A do tada, ka�e dr Vasi�, sigurnija je pod zemljom. "Bolja vremena za ove poslove nikad ne�e do�i, ni u bogatijim zemljama", ka�e dr Vasi�, ali tvrdi da to ne zna�i da ne mogu da se odvoje sredstva da se nalazi�te uredi, pa da se eksploati�e kao �to bi to uradilo svako pametno dru�tvo, da privu�e turiste, i da se deo sredstava koji oni tu ostave upotrebi za arheolo�ke radove. DrVasi�, kao i njegove kolege godinama unazad, podse�a da �ivimo na arheolo�ki bogatom tlu: "Ba�tinici smo dugog perioda istorije sveta, i jedino ako ga �uvamo mo�emo da poka�emo da smo kulturni i da nauka ima tradiciju." Ujedno se nada da �e najnoviji i ovoliko bitni nalazi podsta�i one koji to mogu da pomognu Medijani, jer i pre ovog otkri�a, samo zbog svojih mozaika i gra�evina, ona to svakako zaslu�uje.
Sonja �iri�
