Otkrića na Medijani
Zemlja najbolji čuvar
Moguće je da su mala crkva, Hristov monogram,
paganska božanstva i ograda jedinstveni među arheološkim nalazima iz
perioda Rimskog carstva
Šestog
jula ove godine, sondiranjem terena po kome će biti postavljena jedna od
staza duž Medijane, predgrađa rimskog Naisa a sadašnjeg velikog i važnog
arheološkog nalazišta, kako bi zainteresovani mogli da ga razgledaju, dr
Miloje Vasić sa sedam saradnika otkrio je malu ranohrišćansku crkvu sa
mozaikom u kome je Hristov monogram, i pagansku ostavu bronzanih predmeta
među kojima su ograda i dve statue. Prve procene ovih arheoloških otkrića
ukazuju "da su sigurno jedina na Balkanu, a po svoj prilici, i na
drugim prostorima Rimskog carstva", kaže za "Vreme" dr
Miloje Vasić, direktor Arheološkog instituta.
Ovogodišnje iskopavanje devet sondi, oko 200 kvadratnih metara, što po dr Vasiću "nije beznačajno", otkrilo je i sve faze gradnje Medijane. "Najranija faza počinje posle 317. godine, kada je Konstantin Veliki došao u ove krajeve, a završava se verovatno negde oko 330. godine. Verovatno je u tom trenutku Konstantin rešio da u Nišu napravi posebnu rezidenciju, a da na Medijani napravi nešto poput letnjikovca. Medijana je bila carsko imanje od početka. Da li ga je kupio njegov otac ili on sam, da li je nasleđen, darovan, konfiskovan, to mi ne znamo, u svakom slučaju pripadao je caru. Medijana se proteže na oko 200 ha, i sigurno ima sve sadržaje koje jedan takav kompleks mora da ima: rezidenciju gde car spava i ruča, administraciju gde car sudi i potpisuje zakone, žitnice, mora da ima prostorije za vojsku, za sluge, oni su odgajali stoku, ima indicija da su se oko Niša gajili konji, pa su verovatno i ovde, obrađivali su zemlju i punili sve te žitnice, a nije isključeno da su postojale i zanatske radionice, ali to tek treba da se ustanovi. Rečju, Medijana je veliki farmerski kompleks u kome se nalazio i carski letnjikovac."
Život ovog carskog kompleksa, po dr Vasiću, traje negde do 378. godine, možda i neku kasnije, zato što su posle bitke kod Hadrijanovog polja kod Jedrena, gde je ubijen rimski car Valens, gotska plemena sa kojima je ratovao preplavila Balkan. "Destrukcija iz tog vremena je vidljiva na nizu lokaliteta u Srbiji, i zna se jasno da je to bio kraj tog perioda Medijane. Krajem IV i početkom V veka u Medijani, barem na jednom njenom delu, stvara se naselje seoskog tipa. Medijana sigurno i dalje ostaje carsko imanje, jer carska imanja nikada nisu ostajala van administracije cara, ali carevi više nikada nisu došli na Medijanu. Poslednji su bili 364. godine Valentinijan i Valens, kada su u Medijani podelili zapovedništvo nad vojskom i delove carstva, Valens je dobio istočni deo, današnju Bugarsku, a Valentinijan od Bugarske ceo zapadni deo. Kraj tog poslednjeg perioda, znamo tačno, bio je 441. godine, sa upadom Huna, upadom Atile. Dokaz su spisi vizantijskog pisca Priska, jasno piše o opsadi Naisa, ali i novac nađen u ostavi, oko 250 komada, upravo sa tim datumom – 441. godinom. I posle toga više nema ničega."
Definisanje arheoloških slojeva Medijane, učvršćivanje nekih od ranije poznatih nalaza i otkopavanje zapadnog ogradnog zida carske palate, za koji se pretpostavljalo da je tu, bilo je sve što su arheolozi očekivali od ovogodišnjeg istraživanja. A onda se među ostacima seoskog naselja, onog što je krajem IV i početkom V veka nastalo na delu carskog imanja, ukazala mala grobljanska crkva iz tog vremena: "Da je malih dimenzija – verovatno 8x8 metara, znamo da je centralni brod zajedno s apsidom i pripratom nevelik – ukazuju temelji, slabi da bi nosili veliku konstrukciju. U prvi mah nam se učinilo da su zidovi drveni, ali se pokazalo da su od kamena vezani blatom i da su preko njih postavljene drvene grede koje su držale krov. Zatim, znamo da je prevashodno služila kao grobljanska crkva jer smo oko njenih ostataka konstatovali nekropolu, ali nije isključeno da je mogla da primi nevelik broj vernika." Miloje Vasić kaže da male, seoske crkve s kraja IV i početka V veka nisu poznate, zna se samo za velike bazilike u Rimu i Konstantinopolju koje je Konstantin izgradio, tako da su dimenzije ove iz Medijane bile prvo iznenađenje.
"Ni
to ne bi bilo toliko zanimljivo da u sredini poda, pod je od maltera, nema
posebnog polja u kome je kvadrat sa mozaikom, a u kome je Hristov
monogram, znači HR ispisano grčkim slovima, što je karakteristično za
to vreme." Po priči, kaže dr Vasić, to je znak koji je Konstantin
video na nebu kad mu se ukazao anđeo i rekao da će pobediti pod ovim
znakom, a ne krst, kao što se interpretira. Konstantin je monogram stavio
na štitove svojih vojnika pred bitku na Milvijskom mostu na Tibru kad je
312. godine ratovao sa svojim suparnikom Maksencijem, koji je držao
Italiju; Maksencija je pobedio i postao veliki car. Monogram je nađen na
njegovom šlemu, a i na jednom komadu srebrnog novca, medaljonu, kovanom u
Ticinumu blizu Milana. Kasnije je Hristov monogram bio drugačiji, krst sa
zavijutkom na kraju, nije više u vidu slova HR. Crkva potvrđuje i
ustanovljeno vreme poslednje faze Medijane zato što njena apsida, zapadni
deo zida, naleže na zapadni ogradni zid kompleksa palate, što po dr Vasiću
znači da je palata i sve carsko tada bilo napušteno.
Da je početkom IV veka na Medijani vođena borba između paganstva i hrišćanstva upućuje otkriće bronzanih predmeta u skrivnici, "pažljivo složenih, što moguće ukazuje na nadu pagana da će pobediti hrišćanstvo, da će se vratiti svojim domovima i ponovo upotrebljavati sakrivene stvari". Prognani su sakrili bronzane parapetne ploče, delove ograde dužine oko pet metara koja je delila najsvetije mesto njihovog hrama od manje svetog, kao što ikonostas deli oltarski prostor od dela za vernike. "Za nas je ograda zanimljiva i zbog montažno-demontažne konstrukcije. Imaju polugice, ankere koji ulaze u gajke, da ih tako nazovem. Ukrašene su lavljim glavama i glavama meduze, savršeno su urađene, na lavovima se čak vide rupice koje bi trebalo da predstavljaju mesta dlaka. Između ploča nalazili su se stubići, nalik na herme, stubove sa božanstvima postavljanim pored puta, koji nose poprsja boginje Lune i boga Eskulapa." Miloje Vasić pretpostavlja da su postojali i pandani ovim božanstvima, bista boga Sola i boginje Higije: "Sigurno je postojalo još jedno žensko božanstvo, vidljivi su karneri na haljini i obučene sandale. Biste su savršenog stila, posebno Eskulapova koja je replika nekog grčkog ili helenističkog portreta, pretpostavljamo da su neki vrhunski grčki ili maloazijski majstori radili u carskim radionicama. Ukrasi parapetnih ploča po nekim elementima liče na reljefe koji su klesani za Konstantinov slavoluk u Rimu, što sve ukazuje da su ploče najverovatnije iz prve dve decenije IV veka, jer je već 325. godine Konstantin potpuno promovisao hrišćanstvo na Nikejskom saboru, sa simbolom vere, sa Vjeruju."
Nađeni predmeti biÒe odneti u Narodni muzej u Nišu, a crkva će biti prekrivena zemljom. "To je poštenije", kaže dr Vasić, "zato što ne može da se konzervira na klasičan način. Pažljivo će je prekriti peskom, pa najlonom, pa – zemljom. Kocke na stazi drugačije boje ukazivaće šetaču da upravo prelazi preko ranohrišćanske crkve. "Trebalo bi razmišljati da se crkva stavi pod staklo ili pleksiglas pre nego što se zatrpa, kako bi, kad dođe srećnije vreme, mogla da se otkopa." A do tada, kaže dr Vasić, sigurnija je pod zemljom. "Bolja vremena za ove poslove nikad neće doći, ni u bogatijim zemljama", kaže dr Vasić, ali tvrdi da to ne znači da ne mogu da se odvoje sredstva da se nalazište uredi, pa da se eksploatiše kao što bi to uradilo svako pametno društvo, da privuče turiste, i da se deo sredstava koji oni tu ostave upotrebi za arheološke radove. DrVasić, kao i njegove kolege godinama unazad, podseća da živimo na arheološki bogatom tlu: "Baštinici smo dugog perioda istorije sveta, i jedino ako ga čuvamo možemo da pokažemo da smo kulturni i da nauka ima tradiciju." Ujedno se nada da će najnoviji i ovoliko bitni nalazi podstaći one koji to mogu da pomognu Medijani, jer i pre ovog otkrića, samo zbog svojih mozaika i građevina, ona to svakako zaslužuje.
Sonja Ćirić
