Vreme broj 498, 22. jul 2000.

Intervju: Oleg Kulik

�uvaj se psa!

"U Rusiji ja jesam �ovek, a na Zapadu sve gledaju samo 'estetski', o�ekuju devijaciju, provokaciju"

Zvezda svetske umetni�ke scene Oleg Kulik, trenutno jedan od najinteresantnijih i najprovokativnijih umetnika iz isto�ne Evrope, kao ovogodi�nji u�esnik festivala Budva-grad teatar, na putu ka Crnoj gori, proveo je dva dana u poseti Beogradu. U organizaciji Remonta, nezavisne umetni�ke asocijacije, u subotu 8. juna u Barutani je odr�ana prezentacija rada i razgovor sa ovim umetnikom.

Kulik je ro�en 1961. godine u Kijevu, gde je zavr�io umetni�ku �kolu i geologiju. Od sredine osamdesetih �ivi u Moskvi. Malo je poznato da je po�etak njegove karijere povezan sa poslom kustosa i autora neuobi�ajenih izlo�benih postavki. Vra�amo se na po�etak njegove burne karijere:

OLEG KULIK: U Moskvi sam �iveo i radio kao umetnik koga je tada zanimala teorija prozra�nosti, bavio sam se uglavnom staklom, ali me je interesovao i tada veoma popularan period socrealizma. �esto sam razmi�ljao kako bih negde postavio svoje radove u prostor nadovezuju�i se na ove dve teme. Godine 1989. pozvali su me prijatelji koji su se na�li pred problemom kako da postave veliku izlo�bu ruskih umetnika pod nazivom LOGIKA PARADOKSA, na kojoj je u�estvovalo 170 autora. Razgovarao sam sa svim izlaga�ima, ali sam i njima rekao da mogu da do�u tek na otvaranje izlo�be. Svi su bili nezadovoljni. Ipak su me zvali da postavljam i druge izlo�be. Izlo�bu �ena umetnica postavio sam na ve�alice, a radovi su visili kao ve�. Opet je izbio skandal, ali su me zvali i dalje. Izlo�bu umetnika narkomana postavio sam tako �to su sve slike bile na to�kovima, a de�aci u belim ko�uljama, kao an�eli, gurali su slike po prostoru. Publika je morala da stoji uza zid, dok su de�aci tr�ali po galeriji i gurali slike. Namera mi je bila da prika�em viziju narkomana. Za drugu izlo�bu sam napravio ve�ta�ke zidove, probu�io rupe za ruke i pozvao vod ruskih vojnika da dr�i te slike. Uzgred, stra�no je smrdelo na znoj. Ideja mi je bila da uvedem realnost, �oveka na izlo�bu, da to ne li�i na zapadne �urnale, a sve je to za mene imalo i veze sa prozra�no��u. Vi�e me se niko nije se�ao kao umetnika.

"VREME": Kako ste onda presko�ili tu barijeru i postali samo umetnik?

Te�ko je re�i kada sam prestao da budem kustos postavke i postao umetnik. To je i�lo zajedno, ali negde 1993-1994. bio je preloman period. U to vreme je u Rusiji vladala velika depresija i svima nam se �inilo da je sve gotovo. Kada su me pozvali da u�estvujem na jednoj izlo�bi kao umetnik, pripremio sam performans sa Aleksandrom Brenerom. Odlu�io sam da u bezizlaznoj situaciji budem pas koji ne razmi�lja o umetnosti, ni o slikama. Ose�ao sam potrebu da ne razmi�ljam o ljudskim ograni�enjima. Pripremili smo performans koji je trebalo da ozna�i da je svemu kraj. Ose�ao sam veliki strah, skinuo sam se go, vezali su mi pse�i povodac, Brener me je �etao, a ja sam hodao �etvorono�ke i lajao na ljude. Kada je performans zapo�eo strah je prestao, video sam samo ljudske noge, ta�ne, izgubio sam ljudska �ula, zaboravio zna�enja. Sve je trajalo sedam minuta i ni�ega se ne se�am. Tek kasnije sam video video zapis...

Jedan prijatelj mi je rekao da su u publici bili i neki ljudi iz Ciriha koji spremaju veliku izlo�bu savremene umetnosti. Ube�ivao me je da bi i tamo trebalo odr�ati sli�an performans, da na izlo�bi u�estvuju umetnici poput Sidni �erman, Polkea, Kabakova, Kunsa, da �e tamo biti i urednici svetskih �asopisa. Pomislio sam da bi bilo lepo da u�estvujem, ali uop�te nisam imao novca, a i prijatelj je bio od onih koji stalno ne�to dogovaraju i pregovaraju a nemaju u d�epu �ute banke.

Na moje veliko iznena�enje ubrzo je stiglo zvani�no pozivno pismo koje je potpisao �umov. Skupio sam pare i krenuo u Cirih. Zamislite, glavni muzej u Cirihu! Svi ti poznati umetnici. A izlo�ba je izgledala nekako hladno, precizno, sterilno.

U jednom trenutku pored mene je prolazio �umov, i prvo su ga upoznali sa mojom �enom, Milom, koju su predstavili kao Kulikovu saradnicu, na �ta je on pitao: �Ko je to Kulik?� Iznervirao sam se i rekao mu da sam pozvan, da sam u katalogu, a on meni da je katalog pogre�no od�tampan i da ga ne�e biti na otvaranju... Mislio sam da tako ne�to ne mo�e da se dogodi u �vajcarskoj. Bio sam o�ajan, poslednje pare sam dao na taj put, ose�ao sam se bespomo�no, kao da ne postojim. A bilo je hladno. Naru�io sam �aj i platio ga deset dolara! Pitao sam se �ta �u ja tu? �ta mi je sve to trebalo?

Kako je bilo predvi�eno da izvedem performans na otvaranju, �to je otvaranje bilo bli�e ose�ao sam se sve gore. Ipak, par sati pre otvaranja setili su se i mene. �umovljeva �ena mi je donela pomadu za ronioce. Ni tada nisu znali �ta �u da uradim. Skinuo sam se, namazao se pomadom, vezao pse�u ogrlicu oko vrata i vezali su me ispred glavnog ulaza. Po�eo sam da zavijam kao pas. Lajao sam, re�ao i ujedao. Nikoga nisam pu�tao da u�e. Organizatori su svako malo izlazili iz Muzeja i molili me da prestanem. �ak su za va�ne goste morali da otvore sporedna vrata koja nisu koristili dvadeset godina. Moram priznati da nisam znao kako da zavr�im performans, ali je nakon 47 minuta stigla policija. Publika ispred ulaza je vikala: �Vodite ga, on nije umetnik, on je ludak.� Policajci su uzeli lanac, poveli me u maricu i priveli u stanicu. Organizatori su objasnili da je to performans, i ubrzo sam pu�ten.

Sutradan je ve�ina �vajcarskih novina na naslovnoj strani objavila vest ili reporta�u o performansu. Istoga dana je u Cirihu gostovala Vitni Hjuston, ali vest o njenom koncertu bila je bezna�ajna u odnosu na skandal koji sam ja napravio.

Neposredno nakon toga oti�ao sam na otvaranje izlo�be Bazelica. Kada sam se pojavio, �uo sam da publika govorka: "Ono je Kulik!"

Da li je ta izlo�ba bila presudna za me�unarodnu karijeru?

Ne ba�. Nakon toga sam se vratio u Moskvu. Op�te mi�ljenje je bilo da mi je kraj, da me niko nikada vi�e ne�e pozvati. Zatim je stigao poziv da gostujem u Njujorku. Obja�njavao sam da �u opet da napravim skandal, da �u da budem pas, da sam opasan, a njima se to dopalo. Pozvali su me na osnovu video dokumentacije. Oni su sve �to radim tuma�ili kao bioskop, kao zabavu, a mene kao junaka sa �lmskog platna. Uop�te nisu shvatili da je to �to radim stvarno i da sam �ovek. Izveo sam akciju u kojoj sam bio pas u kavezu. Publika je u kavez ulazila opremljena ode�om za dresuru opasnih pasa. Posetioci su dolazili autobusima da me vide kao turisti�ku atrakciju, kao �oveka-psa. Opet sam napravio skandal. Kustos je plakao. Nakon toga poslali su pisma i faksove u muzeje �irom sveta sa upozorenjem da sam opasan i da me nigde ne treba zvati, da me treba izbaciti sa me�unarodne scene. Nisu shvatili da ja u tom trenutku nisam ni bio na me�unarodnoj sceni. Napravili su mi odli�nu reklamu. Tek tada su po�eli da me pozivaju.

Hap�eni ste pet puta. Kako se policija pona�ala prilikom hap�enja?

To je apsurdna situacija. Uvek me brzo puste. Ne znaju kako da se pona�aju prema mom prekr�aju. Da li sam kriv �to sam se pona�ao kao pas, ili �to sam bio go, �to sam vr�io nu�du, �to sam lajao i re�ao na ljude. Jedva �ekaju da me se oslobode. Organizator plati kaznu, i ja sam slobodan.

Postoji li razlika u pripremi izlo�bi i performansa koji se spremaju za Istok i Zapad?

Postoji razlika, ali nije formalna. Kada radim na Zapadu, ose�am se kao da sam duboko pod vodom. Na istoku je publika uglavnom agresivnija, ali se ja ose�am slobodnije. U Isto�noj Evropi sam nekako mek jer je Isto�na Evropa meka. Ne mogu da objasnim za�to je to tako. Svuda nastupam s istom energijom, ali je reakcija sredine potpuno razli�ita.

U na�oj sredini veoma je popularan tekst UJEDATI ILI LIZATI, �iji ste koautor!*

Taj tekst je pisalo vi�e ljudi. Nastao je u vreme kada je ve� postojalo neko iskustvo gostovanja ruskih umetnika na Zapadu i kada smo hteli da se odredimo. Lizati ili ujedati. Mi nismo kao oni. Ne razumeju.

Evo primer performansa koji sam uradio u Ljubljani ili Zagrebu. Sve novine su pisale da je �ovek jebao psa 15 minuta, i svi su to gledali. To je u�as! I sve su mogli da objasne.

U stvari, imao sam problem sa organizacijom. Ja sa psom ni�ta nisam radio. Dahtao sam i glumio seksualni odnos. Sve je bilo posledica atmosfere, moje karizme i pameti. Jednostavno, nisu obezbedili rasvetu koju sam tra�io. Par minuta pred performans predlo�io sam da sve �to radim bude osvetljeno blicevima reportera koji su do�li da snime performans. Reporteri su bili u�esnici mog performansa. Mrak i svetlo bliceva dozvolili su publici da sama do�ara ono �to �eli da vidi. To je intelektualni projekat. Ja sam pre svega �ovek. Da sam to isto uradio u Moskvi, ne bi bio skandal, ali u Parizu ili bilo gde u Evropi javnost sama pravi skandal. U Rusiji ja jesam �ovek, a na Zapadu sve gledaju samo �estetski�, o�ekuju devijaciju, provokaciju.

Uradio sam performans u akvarijumu gde sam �zi�ki bio odvojen od devojke i psa, ali je sve fotogra�sano iz ugla da se ta providna prepreka ne vidi.

Radim na novom projektu sa staklom. Sve �e biti refleks. Ljudi ulaze i u refleksu tra�e lik �oveka koga treba ubiti. To je ozbiljna tema. Ljudska. Represivna. Intelektualna. A i va�a.

D.R.V.

Ujedati ili lizati

Postavljeno pitanje nije ograni�eno na moja pse�a iskustva. Za umetnike ono ima egzistencijalnu vrednost. Za zapadne umetnike ono je su�tinsko jer su svi oni bez izuzetka uklju�eni u institucije, u dr�avne ugovore, i po pravilu jedva podnose tu zavisnost jer ne shvataju da je pritisak institucija i ugovornih odnosa manje problemati�an nego njihovo odsustvo.

Za umetnike iz Rusije i isto�noevropskih zemalja pitanje �ujedati ili lizati� jednako je hamletovskom �biti ili ne biti�. Po�to nemamo sopstveni sistem, mi smo isklju�eni iz njihovog sistema odnosa i ugovora, i lutamo svetom kao psi lutalice. Mi smo dvostruki besku�nici: kod ku�e smo oduvek bili tu�i, sve �to smo ovde radili donedavno je tretirano kao trulo sranje koje zaslu�uje da bude ka�njeno. Ranije je u tome bilo ne�eg herojskog. Nismo se ose�eli kao siro�ad jer smo mislili da postoji mesto za nas. Mo�da negde daleko, iza gvozdene zavese, ali doista slatki dom na Zapadu. I tras... zavesa pada i postaje jasno da to nije na� dom, i na�e ra�irene ruke izgledaju sumnjivo.

Ujedati! Pokazati im!... To je opsano i razo�aravaju�e. Lizati nije tako razdra�uju�e, ali je neugodno. A nije ni perspektivno: redak je dobar gospodar koji uzima sa ulice psa bez pedigrea. �ta da se radi?

prethodni sadr�aj naredni