Bizarna arhitektura
Ru�enje Beograda
Sude�i po dvorcima sagra�enim u francuskom, meksi�kom
ili orijentalnom stilu, novi bogata�i ne dr�e mnogo ni do srpske
tradicije, i uop�te nisu optere�eni kulturnim nasle�em � jednu
beogradsku zavu�enu slepu ulici u blizini direkcije JUL-a krasi rasko�an
dvorac okre�en u jarko roze sa zlatnim i zelenim prelivima, koji
neodoljivo podse�a na Tad� Mahal, sa lavi�ima kao obaveznim
arhitektonskim detaljem
"Beogra�ani,
Beograd ima samo vas", tako je govorio Du�ko Radovi�, obra�aju�i
se nevaspitanim stanovnicima ovog grada koji bacaju opu�ke od cigareta
kroz prozor svog stana. Ali, to je bilo onda kada su u Beogradu �iveli
Beogra�ani, zaljubljenici u svoj grad koji su predano gajili njegov
identitet, duh i atmosferu, ljubomorno ga �uvaju�i od drugih. Sa �aljenjem
moramo da konstatujemo da tog vremena i tih ljudi vi�e nema, zavejani su
vetrovima ratova i zatrpani pod naletom lavine obnove, razvoja i
prosperiteta. Neki novi svet se sasvim udobno smestio u ovom gradu, preko
no�i izgradio kitnjaste vile i dvorce, i nema nameru da povla�uje tom �uvenom
beogradskom duhu. Sude�i po dvorcima sagra�enim u francuskom, meksi�kom
ili orijentalnom stilu, novi bogata�i ne dr�e mnogo ni do srpske
tradicije, i uop�te nisu optere�eni kulturnim nasle�em � jednu
beogradsku zavu�enu slepu ulici u blizini direkcije JUL-a krasi rasko�an
dvorac okre�en u jarko roze sa zlatnim i zelenim prelivima, koji
neodoljivo podse�a na Tad� Mahal, sa lavi�ima kao obaveznim
arhitektonskim detaljem, naravno.
KULE I DVORCI: O urbanisti�koj
slici grada razgovaramo s arhitektom Igorom Mari�em, predsednikom Dru�tva
arhitekata Beograda. "Gradovi se pamte po gra�evinama i fasadama. U
Srbiji danas niko vi�e ne konsultuje arhitekte prilikom izgradnje
privatnih zdanja, i to �to su ovde svi najpametniji i sve znaju neminovno
vodi u bizarnost. U gro slu�ajeva arhitektonsko re�enje slu�i samo kao
pokri�e za dobijanje gra�evinske dozvole. U ve�ini slu�ajeva privatni
investitor zadovoljava sopstvenu ma�tu, i po dobijanju gra�evinske
dozvole arhitekta mu vi�e nije potreban. Lako se prepozna ku�a koju je
realizovao tim graditelja u saradnji s arhitektom i po njegovim
instrukcijama.Verujte, drasti�na je razlika. U Srbiji je op�ti trend
izgradnja najfantasti�nijih kula i zamkova, kao i nepo�tovanje
tradicije, reda i arhitektonskih propisa. Urbanisti�kim propisima reguli�u
se visina i �irina gra�evine, spratnost, udaljenost od kom�ije,
trotoara, dok su fasade privatna stvar. Zakon spre�ava jedino vre�anje
javnog morala." U na�em zakonodavstvu ne postoji estetska urbanisti�ka
komisija koja bi ograni�ila ma�tarije privatnih investitora, tako da
"postoji ku�a sa deset razli�itih stilova, ku�a s nacrtanim
kamionom preko cele fasade"... Pojavu ovakvih zdanja arhitekta Mari�
tuma�i kolektivnom degradacijom dru�tva, i smatra da tu pojavu treba
posmatrati sa sociolo�ko-kulturolo�kog stanovi�ta. "Novope�enim
bogata�ima autoritet arhitekte ni�ta ne zna�i. Arhitekta mo�e da ima
pedeset uspe�no izvedenih projekata, ali ako novope�enom investitoru dun�er
ka�e da to mo�e da stoji sa �etiri �ice, tako �e i da bude � d�aba
diplome, d�aba nagrade."
DIVLJA GRADNJA: Arhitekte,
urbanisti i za�titari �ivotne sredine bore se protiv bespravne gradnje
redovnim apelima u sredstvima javnog informisanja, i pozivaju gra�ane da
po�tuju pravila urbanisti�ke regulacije i parcelacije. "Na redovnoj
skup�tini Dru�tva arhitekata Beograda izglasali smo deklaraciju protiv
bespravne gradnje. Tu pojavu trebalo bi ne samo suzbiti, smanjiti ve�
potpuno ukinuti, zabraniti. I tu je zakon popustljiv. Bespravna gradnja
podle�e prekr�ajnom zakonu, �to zna�i da �ete, ako sagradite ku�u
nasred puta, platiti kaznu kao da ste brzo vozili." Dono�enjem
zakona o legalizaciji bespravne gradnje naneta je velika �teta ovom
gradu, a divlje gradnje (dogradnje, nadgradnje i rekonstrukcije) u
Beogradu su uzele maha. Broj �itelja se duplirao u poslednjih deset
godina, a kako bi svi hteli da �ive u centru grada, nadogradnje su jedino
re�enje. Intervenicije u smislu nadgradnje uz dozvole i konsultacije nisu
toliko problemati�ne, ka�u arhitekte i za�titari �ivotne sredine,
ukoliko se po�tuju kulturno nasle�e i izgled jedne gra�evine. Me�utim,
kako ne postoji represivan zakon protiv divlje gradnje kojim bi se o�tro
ka�njavale neregularnosti, o kulturnom nasle�u niko ne vodi ra�una.
Lilijana Ratkovi�-Trifunovi�, direktor Zavoda za za�titu spomenika
kulture grada Beograda, ka�e da moramo da imamo u vidu i mentalitet ovog
naroda, i vreme u kom �ivimo. "De�avaju se nedopustive stvari,
ekipe Zavoda svakodnevno do�ivljavaju razne neprijatnosti i pretnje
prilikom inspekcije i konstatovanja stanja na terenu. Potezali su se pi�tolji,
pu�tali psi... S druge strane, te�ko je u�i u trag pravom investitoru,
jer niko ne�e da otkrije identitet te osobe koja naru�ava izgled neke
gra�avine nadgradnjom ili rekonstrukcijom." Na�a sagovornica smatra
da Beograd ne mo�e vi�e da podnese svoje stanovnike u ovolikom broju, i
da zato ni�u ku�ice na stambenim zgradama u Brankovoj, Balkanskoj i
mnogim drugim beogradskim ulicama. "Grad mora planski da se razvija
na urbanisti�kom nivou, mora da postoji vizija na du�e staze. Mi se zala�emo
da se oformi komunalna policija, koja bi trenutno reagovala � ru�ila
divlje gradnje, vodila ljude koji kr�e urbanisti�ke propise u zatvor.
Ovako, gra�evinski inspektor konstatuje bespravnu gradnju, me�utim
objekat preko no�i bude zavr�en, i vi tu onda ne mo�ete ni�ta da u�inite.
Zala�emo se da gradske zone ne izgube svoj identitet, karakteristi�an po
na�inu gradnje, socijalnoj strukturi, nivou stanovnika. Ko ho�e da �ivi
u centru grada mora da po�tuje pravila pona�anja i stanovanja u odre�enoj
gradskoj zoni." Slu�ba za�tite nije protiv intervencije na
objektima, ukoliko se dobije saglasnost od Zavoda za za�titu spomenika
kulture i ispo�tuju konzervatorski uslovi koje postave stru�njaci
Zavoda. "Me�utim, vrlo �esto izvedeno re�enje ne ispunjava uslove
koje smo mi postavili. Zakoni nisu tako lo�i, u okviru urbanisti�ke
regulative ima sasvim dovoljno re�enja koje samo treba po�tovati."
Po�to je gradsku taksu od "tri odsto" preuzela republi�ka
vlast u martu ove godine, stru�njaci Zavoda su odustali bez nov�anih
sredstava za rad, te su renovirali svega nekoliko objekata u Beogradu.
"Treba ulo�iti dosta novca kako bi na� grad lepo izgledao. Uskoro
�e se Zemun pojaviti u novom ruhu � trenutno se renovira dvadeset
fasada pod na�im uslovima i nadzorom." Direktorka se nada da �e po
usvajanju novog Generalnog urbanisti�kog plana, na kome se trenutno radi
u Skup�tini grada, stvari biti mnogo jasnije s aspekta zakona, tipova
dozvoljene gradnje i arhitekture.
KIOSCI I KAFI�I: Drugi
problem svih beogradskih op�tina jesu privremeni objekti koji se
pretvaraju u trajne. Na �etali�tu isped hotela "Jugoslavija"
obi�an �eta� jedva uspeva da se probije od automobila i �ume kafi�a i
kioska na obali reke. To su sve zidana zdanja sagra�ena u potpuno razli�itim
stilovima, od alpskog do afri�kog, koje je te�ko ukloniti. Zemun je ina�e
op�tina koja je daleko ispred ostalih op�tina po broju bespravno sagra�enih
objekata. Arhitekte smatraju da je �uveno beogradsko �etali�te potpuno
upropa��eno nasumi�nom i nestilizovanom gradnjom. "Nisu problem
kiosci, oni mogu lako da se uklone, problem su zidana zdanja koje je te�ko
ukloniti." Na zemunskom �etali�tu vide�ete kafi� u alpskom stilu
tik do kafi�a u tropskom stilu, zatim splav u afri�kom stilu u
neposrednoj blizini tehno-splava... Ima li to sve nekog smisla,
arhitektonski i urbanisti�ki posmatrano? "Ne, naravno da nema",
ka�e Mari�. "Ako je ve� tako moralo biti (kafi�i, kiosci), onda
je mogao da se raspi�e konkurs za dizajn tih objekata, gde bi mogli da do�u
do izra�aja mladi stru�njaci iz oblasti arhitekture. U Parizu postoji
park koji se zove La vilet,
poznat po tome �to se u njemu nalazi vi�e od sto malih objekata sa
zajedni�kim imenom 'ludosti'. Jedne godine je bio raspisan konkurs za
'ludosti', i vi�e od 900 mladih arhitekata prijavilo je svoje radove.
Dekompozicija i odsustvo sadr�aja povezivalo je sve te objekte, to im je
zapravo dalo koordinate."
Da li je Beograd danas voljen grad? Ose�a li se on dobro sa nama u
sebi? "Beogra�ani moraju da se bore za o�uvanje identiteta svog
grada, koji je takav kakav je, ni istok ni zapad, ni alpski ni
mediteranski, ali je jedinstven, i ne smemo da ga uni�timo", smatra
direktorka Zavoda za za�titu spomenika grada Beograda.
Biljana Vasi�
Novi "Cvetni trg"
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije
priprema projekat rekonstrukcije "Cvetnog trga" u ulici Srpskih
vladara. Ovaj beogradski trg dosad nije izgledao mnogo "cvetno"
pored supermarketa koji zauzima veliku povr�inu trga, obli�njeg ne tako
�istog i mirisnog WC-a i cve�ara koje su le�ima okrenute ulici. Ono po
�emu se ovaj trg pamti jeste samoposluga, a ne cve�e. Osnovna ideja
novog projekta "Cvetni trg" jeste da se cve�are spuste na nivo
asfalta, i da se kona�no opravda ime koje taj trg nosi. Objekat preko
puta, Jugoslovensko dramsko pozori�te, isprojektovan je kao ultramoderno
zdanje i bi�e u skladu sa "Cvetnim trgom".
Predsednik arhitekata grada Beograda zala�e se
za vra�anje beogradskih ru�evina nastalih usled bombardovanja u
prethodno stanje. "Zgradu biv�eg CK nikada ne bi trebalo sru�iti,
ve� je vratiti u prethodno stanje. Ta zgrada predstavlja simbol jednog
vremena, i trebalo bi je sa�uvati. Zgradu General�taba projektovao je
Nikola Dobrovi�, jedan od na�ih najboljih arhitekata, i moramo je
obnoviti. Ova zgrada je, izme�u ostalog, zna�ajan spomenik
kulture."
