Vreme broj 498, 22. jul 2000.

Bizarna arhitektura

Ruženje Beograda

Sudeći po dvorcima sagrađenim u francuskom, meksičkom ili orijentalnom stilu, novi bogataši ne drže mnogo ni do srpske tradicije, i uopšte nisu opterećeni kulturnim nasleđem – jednu beogradsku zavučenu slepu ulici u blizini direkcije JUL-a krasi raskošan dvorac okrečen u jarko roze sa zlatnim i zelenim prelivima, koji neodoljivo podseća na Tadž Mahal, sa lavićima kao obaveznim arhitektonskim detaljem

"Beograđani, Beograd ima samo vas", tako je govorio Duško Radović, obraćajući se nevaspitanim stanovnicima ovog grada koji bacaju opuške od cigareta kroz prozor svog stana. Ali, to je bilo onda kada su u Beogradu živeli Beograđani, zaljubljenici u svoj grad koji su predano gajili njegov identitet, duh i atmosferu, ljubomorno ga čuvajući od drugih. Sa žaljenjem moramo da konstatujemo da tog vremena i tih ljudi više nema, zavejani su vetrovima ratova i zatrpani pod naletom lavine obnove, razvoja i prosperiteta. Neki novi svet se sasvim udobno smestio u ovom gradu, preko noći izgradio kitnjaste vile i dvorce, i nema nameru da povlađuje tom čuvenom beogradskom duhu. Sudeći po dvorcima sagrađenim u francuskom, meksičkom ili orijentalnom stilu, novi bogataši ne drže mnogo ni do srpske tradicije, i uopšte nisu opterećeni kulturnim nasleđem – jednu beogradsku zavučenu slepu ulici u blizini direkcije JUL-a krasi raskošan dvorac okrečen u jarko roze sa zlatnim i zelenim prelivima, koji neodoljivo podseća na Tadž Mahal, sa lavićima kao obaveznim arhitektonskim detaljem, naravno.

KULE I DVORCI: O urbanističkoj slici grada razgovaramo s arhitektom Igorom Marićem, predsednikom Društva arhitekata Beograda. "Gradovi se pamte po građevinama i fasadama. U Srbiji danas niko više ne konsultuje arhitekte prilikom izgradnje privatnih zdanja, i to što su ovde svi najpametniji i sve znaju neminovno vodi u bizarnost. U gro slučajeva arhitektonsko rešenje služi samo kao pokriće za dobijanje građevinske dozvole. U većini slučajeva privatni investitor zadovoljava sopstvenu maštu, i po dobijanju građevinske dozvole arhitekta mu više nije potreban. Lako se prepozna kuća koju je realizovao tim graditelja u saradnji s arhitektom i po njegovim instrukcijama.Verujte, drastična je razlika. U Srbiji je opšti trend izgradnja najfantastičnijih kula i zamkova, kao i nepoštovanje tradicije, reda i arhitektonskih propisa. Urbanističkim propisima regulišu se visina i širina građevine, spratnost, udaljenost od komšije, trotoara, dok su fasade privatna stvar. Zakon sprečava jedino vređanje javnog morala." U našem zakonodavstvu ne postoji estetska urbanistička komisija koja bi ograničila maštarije privatnih investitora, tako da "postoji kuća sa deset različitih stilova, kuća s nacrtanim kamionom preko cele fasade"... Pojavu ovakvih zdanja arhitekta Marić tumači kolektivnom degradacijom društva, i smatra da tu pojavu treba posmatrati sa sociološko-kulturološkog stanovišta. "Novopečenim bogatašima autoritet arhitekte ništa ne znači. Arhitekta može da ima pedeset uspešno izvedenih projekata, ali ako novopečenom investitoru dunđer kaže da to može da stoji sa četiri žice, tako će i da bude – džaba diplome, džaba nagrade."

DIVLJA GRADNJA: Arhitekte, urbanisti i zaštitari životne sredine bore se protiv bespravne gradnje redovnim apelima u sredstvima javnog informisanja, i pozivaju građane da poštuju pravila urbanističke regulacije i parcelacije. "Na redovnoj skupštini Društva arhitekata Beograda izglasali smo deklaraciju protiv bespravne gradnje. Tu pojavu trebalo bi ne samo suzbiti, smanjiti već potpuno ukinuti, zabraniti. I tu je zakon popustljiv. Bespravna gradnja podleže prekršajnom zakonu, što znači da ćete, ako sagradite kuću nasred puta, platiti kaznu kao da ste brzo vozili." Donošenjem zakona o legalizaciji bespravne gradnje naneta je velika šteta ovom gradu, a divlje gradnje (dogradnje, nadgradnje i rekonstrukcije) u Beogradu su uzele maha. Broj žitelja se duplirao u poslednjih deset godina, a kako bi svi hteli da žive u centru grada, nadogradnje su jedino rešenje. Intervenicije u smislu nadgradnje uz dozvole i konsultacije nisu toliko problematične, kažu arhitekte i zaštitari životne sredine, ukoliko se poštuju kulturno nasleđe i izgled jedne građevine. Međutim, kako ne postoji represivan zakon protiv divlje gradnje kojim bi se oštro kažnjavale neregularnosti, o kulturnom nasleđu niko ne vodi računa.

Lilijana Ratković-Trifunović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kaže da moramo da imamo u vidu i mentalitet ovog naroda, i vreme u kom živimo. "Dešavaju se nedopustive stvari, ekipe Zavoda svakodnevno doživljavaju razne neprijatnosti i pretnje prilikom inspekcije i konstatovanja stanja na terenu. Potezali su se pištolji, puštali psi... S druge strane, teško je ući u trag pravom investitoru, jer niko neće da otkrije identitet te osobe koja narušava izgled neke građavine nadgradnjom ili rekonstrukcijom." Naša sagovornica smatra da Beograd ne može više da podnese svoje stanovnike u ovolikom broju, i da zato niču kućice na stambenim zgradama u Brankovoj, Balkanskoj i mnogim drugim beogradskim ulicama. "Grad mora planski da se razvija na urbanističkom nivou, mora da postoji vizija na duže staze. Mi se zalažemo da se oformi komunalna policija, koja bi trenutno reagovala – rušila divlje gradnje, vodila ljude koji krše urbanističke propise u zatvor. Ovako, građevinski inspektor konstatuje bespravnu gradnju, međutim objekat preko noći bude završen, i vi tu onda ne možete ništa da učinite. Zalažemo se da gradske zone ne izgube svoj identitet, karakterističan po načinu gradnje, socijalnoj strukturi, nivou stanovnika. Ko hoće da živi u centru grada mora da poštuje pravila ponašanja i stanovanja u određenoj gradskoj zoni." Služba zaštite nije protiv intervencije na objektima, ukoliko se dobije saglasnost od Zavoda za zaštitu spomenika kulture i ispoštuju konzervatorski uslovi koje postave stručnjaci Zavoda. "Međutim, vrlo često izvedeno rešenje ne ispunjava uslove koje smo mi postavili. Zakoni nisu tako loši, u okviru urbanističke regulative ima sasvim dovoljno rešenja koje samo treba poštovati." Pošto je gradsku taksu od "tri odsto" preuzela republička vlast u martu ove godine, stručnjaci Zavoda su odustali bez novčanih sredstava za rad, te su renovirali svega nekoliko objekata u Beogradu. "Treba uložiti dosta novca kako bi naš grad lepo izgledao. Uskoro će se Zemun pojaviti u novom ruhu – trenutno se renovira dvadeset fasada pod našim uslovima i nadzorom." Direktorka se nada da će po usvajanju novog Generalnog urbanističkog plana, na kome se trenutno radi u Skupštini grada, stvari biti mnogo jasnije s aspekta zakona, tipova dozvoljene gradnje i arhitekture.

KIOSCI I KAFIĆI: Drugi problem svih beogradskih opština jesu privremeni objekti koji se pretvaraju u trajne. Na šetalištu isped hotela "Jugoslavija" običan šetač jedva uspeva da se probije od automobila i šume kafića i kioska na obali reke. To su sve zidana zdanja sagrađena u potpuno različitim stilovima, od alpskog do afričkog, koje je teško ukloniti. Zemun je inače opština koja je daleko ispred ostalih opština po broju bespravno sagrađenih objekata. Arhitekte smatraju da je čuveno beogradsko šetalište potpuno upropašćeno nasumičnom i nestilizovanom gradnjom. "Nisu problem kiosci, oni mogu lako da se uklone, problem su zidana zdanja koje je teško ukloniti." Na zemunskom šetalištu videćete kafić u alpskom stilu tik do kafića u tropskom stilu, zatim splav u afričkom stilu u neposrednoj blizini tehno-splava... Ima li to sve nekog smisla, arhitektonski i urbanistički posmatrano? "Ne, naravno da nema", kaže Marić. "Ako je već tako moralo biti (kafići, kiosci), onda je mogao da se raspiše konkurs za dizajn tih objekata, gde bi mogli da dođu do izražaja mladi stručnjaci iz oblasti arhitekture. U Parizu postoji park koji se zove La vilet, poznat po tome što se u njemu nalazi više od sto malih objekata sa zajedničkim imenom 'ludosti'. Jedne godine je bio raspisan konkurs za 'ludosti', i više od 900 mladih arhitekata prijavilo je svoje radove. Dekompozicija i odsustvo sadržaja povezivalo je sve te objekte, to im je zapravo dalo koordinate."

Da li je Beograd danas voljen grad? Oseća li se on dobro sa nama u sebi? "Beograđani moraju da se bore za očuvanje identiteta svog grada, koji je takav kakav je, ni istok ni zapad, ni alpski ni mediteranski, ali je jedinstven, i ne smemo da ga uništimo", smatra direktorka Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda.

Biljana Vasić

Novi "Cvetni trg"

Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije priprema projekat rekonstrukcije "Cvetnog trga" u ulici Srpskih vladara. Ovaj beogradski trg dosad nije izgledao mnogo "cvetno" pored supermarketa koji zauzima veliku površinu trga, obližnjeg ne tako čistog i mirisnog WC-a i cvećara koje su leđima okrenute ulici. Ono po čemu se ovaj trg pamti jeste samoposluga, a ne cveće. Osnovna ideja novog projekta "Cvetni trg" jeste da se cvećare spuste na nivo asfalta, i da se konačno opravda ime koje taj trg nosi. Objekat preko puta, Jugoslovensko dramsko pozorište, isprojektovan je kao ultramoderno zdanje i biće u skladu sa "Cvetnim trgom".

Predsednik arhitekata grada Beograda zalaže se za vraćanje beogradskih ruševina nastalih usled bombardovanja u prethodno stanje. "Zgradu bivšeg CK nikada ne bi trebalo srušiti, već je vratiti u prethodno stanje. Ta zgrada predstavlja simbol jednog vremena, i trebalo bi je sačuvati. Zgradu Generalštaba projektovao je Nikola Dobrović, jedan od naših najboljih arhitekata, i moramo je obnoviti. Ova zgrada je, između ostalog, značajan spomenik kulture."

prethodni sadržaj naredni