www.tiranija.com
Vlada kao provajder
Se�anje na budu�nost ili ostvarenje ne�ije
utopije: u bratskom i prijateljskom Mjanmaru vlast ne dozvoljava pristup
internetu, a upotreba modema bez odobrenja ka�njava se sa 7 do 15 godina
zatvora...
U
centru Ranguna internet preduzetnik Aje Min Oo zauzet je prodavanjem
prostora na veb sajtu na koji ne
mo�e da u�e. Da bi ubedio ogla�iva�e kojima je tako�e zabranjen
pristup na World Wide Web u
Mjanmaru, nekada�njoj Burmi, kojom upravlja vojska, on transportuje
strane svog turisti�ki orijentisanog sajta na staromodan na�in.
"Putujem po Rangunu i demonstriram strane na hard-disku svog
laptopa", ka�e. "Posle toga elektronskom po�tom �aljemo nove
stranice vebmasteru u Beogradu. Nadam se da �emo jednog dana i sami mo�i
da vidimo taj sajt." Njegov zaobilazni pristup internetu mo�da i
nije idealan, ali predstavlja retku privilegiju u izolovanom Mjanmaru,
zemlji koja se nalazi na jugoistoku Azije i koja ima 48 miliona
stanovnika, a u kojoj se sna�no sprovode najo�trije restrikcije
interneta.
Ovim merama, �iji je cilj da spre�e burmanske opozicione grupe u
egzilu da koriste internet za svoje kampanje, broj ljudi kojima je
dozvoljen pristup elektronskoj po�ti ograni�en je na manje od hiljadu, i
to onih koji su bliski Dr�avnom savetu za mir i razvoj, koji je na
vlasti. Pristup World Wide Webu
strogo je zabranjen, a upotreba modema bez odobrenja ka�njava se sa 7 do
15 godina zatvora. Samo jedan sajt dosledno funkcioni�e iz ove zemlje,
koju na�iroko osu�uju za kr�enje ljudskih prava i gu�enje demokratije.
To je sajt mjanmarske vlade, na koji se mo�e u�i samo van zemlje. On
daje turisti�ke i vojne vesti na �etiri jezika, pra�ene redovnim o�trim
kritikovanjem opozicionog lidera Aung San Suu Kjia, �ija je Nacionalna
liga za demokratiju pobedila na izborima 1990, a vojska odbila da prizna
rezultate izbora. U protekloj deceniji hiljade aktivista demokrata su
zatvoreni ili su napustili zemlju, nekada poznatu kao "azijska �inija
pirin�a", a sada jednu od najsiroma�nijih na svetu. Me�u si�u�nim
rangunskim unutra�njo-emigrantskim i poslovnim zajednicama u kojima se
svakodnevno bori protiv dosade i marginalizacije, te�ko je bilo odoleti
privla�nosti interneta. Okretanje telefona stranih servera je logi�an,
iako nelegalan put za frustrirano osoblje ambasada i drugih organizacija.
U maju je ministar informisanja brigadni general Vin Tin naredio da svi
"autsajderi" budu spre�eni u nelegalnom kori��enju stranih
telefonskih i e-mail usluga. To nare�enje je o�igledno do�lo kao
odgovor na nespretan poku�aj stranaca da instaliraju satelitsku opremu u
jednom rangunskom hotelu. Ono, isto tako, predstavlja poslednje u nizu
upozorenja koje �alje vlada odlu�na da za�epi sve rupe koje slu�e za
komunikaciju. Do pro�log decembra strane organizacije su mogle da koriste
nekoliko privatnih e-mail servisa kojima je bilo dozvoljeno da rade na
principu autocenzure. Jedan od tih servisa bio je Eagle
IT, koji je 1996. osnovao Pet D�ejms, teksa�ki biznismen, u saradnji
sa londonskim provajderom Digiserve.
U reklamama na glavnom sajtu u Sjedinjenim Dr�avama pro�le godine, Eagle je tvrdio da je mogu�nost njegovog �irenja "neograni�ena",
jer "nema doma�u konkurenciju" i ima dogovore sa vladom u vezi
sa internetom. Ali krajem decembra vlada je iznenada zatvorila taj
privatni servis, a osoblje je odvedeno na ispitivanja vojnim obave�tajcima.
"Bila je to katastrofa", ka�e Majk Blan�, direktor Digiservea.
"Vlada ga je jednostavno preuzela. Jednostavno je prestao da
radi."
Vladaju�a partija je onda rekla nasukanim korisnicima da �e ona biti
e-mail provajder Mjanmara. Nedavno je najavila da �e pro�iriti broj
adresa koje opslu�uje na 1000, sa oko 800, i sniziti cenu na 290 dolara,
sa oko 1100 dolara godi�nje. Vreme na mre�i pla�a se tri dolara za sat
-- i naravno korisnikovom privatno��u. Jedna sedamdesetogodi�nja
burmanska prognanica pri�ala je kako se naje�ila kada je saznala za
sudbinu poruke koju je poslala iz privatne kancelarije u Rangunu tokom
odmora u Mjanmaru. "Pisala sam o svim u�asnim detaljima svog
boravka: lo�im putevima, sru�enim mostovima, gotovo umiranju od gladi i
bede u selima", pri�ala je ta �ena koja je �elela da ostane
anonimna zato �to ima ro�ake u Mjanmaru. "Kada sam do�la ku�i u
Australiju, otkrila sam da je moj sin dobio jedva tri re�enice. Neko je
cenzurisao moje pismo."
Kriti�ka informacija koja uspe da se probije iz Mjanmara putuje
zaobilaznim putevima pre nego �to stigne do burmanskih prodemokratskih
sajtova kao �to je Burmanet,
koji finasira Institut za otvoreno dru�tvo D�ord�a Sorosa. Opozicione
grupe sme�tene po udaljenim mestima du� �umovitih granica sa Tajlandom
i Indijom koriste laptope da �alju novosti od izbeglica i tajnih
aktivista. Vladaju�a partija pori�e izve�taje o prinudnom radu,
prinudnim preseljenjima i ubistvima bez su�enja, koji procure iz oblasti
u koje je zabranjen ulaz stranim novinarima.
Vlada nije bila u stanju da spre�i �tetne efekte sajber-kampanja
grupa kao �to je Free Burma
Coalition. Ti izve�taji su doprineli da se velike kompanije kao �to
je Pepsi povuku iz Mjanmara i
navele Sjedinjene Dr�ave i Evropsku uniju da uvedu ekonomske sankcije
ovoj zemlji. "Nema ve�ih sankcija od onih koje re�im name�e sam
sebi: ne dozvoljava internet", ka�e Pet Ralej iz dablinskog ogranka Burmanske akcione grupe. Dok se ostatak Azije u�urbano kre�e prema
sajber-prostoru, mjanmarski generali se ne izvinjavaju za sve dublju
izolaciju zemlje. "�im prona�emo na�in da ne�eljene elemente dr�imo
podalje, dozvoli�emo upotrebu interneta", ka�e vladin portparol na
usamljenom vladinom sajtu.
(The New York
Times)
Prevela Olja Petroni�
