Stranačka muzika
Rimovanje politike
Kao i u slučaju svih "oktroisanih" stvari,
zvanične stranačke pesme ne primaju se kao ulični hitovi. "Idemo
dalje", "Moja Srbija, moja Jugoslavija" – dve pesme
snimljene povodom desetogodišnjice SPS-a – nikada neće steći
popularnost one "Slobodane, spasi Srbiju i ubij se"...
Napravljene su za pevanje pred stranačkim funkcionerima u svečanim
odelima i za slušaoce koji ne očekuju nikakav sadržaj
Politički
uspon svake iole značajne političke ličnosti na ovim prostorima bio je
propraćen odgovarajućim pesmama čiji su autori najčešće ostajali
anonimni, a čija se tržišna prezentacija svodila na ulične tezge.
Prema podacima koje objavljuje Ivan Čolović u knjizi "Bordel
ratnika" (Biblioteka XX vek, Beograd, 1994), prve kasete sa
folklornim političkim pesmama objavljene su 1989. godine – na jednoj je
udarna pesma bila "Oj Srbijo iz tri dela, uskoro ćeš biti
cela", a na drugoj "Slobodane, mili brate". Uz jednu kasetu
kupac je dobijao bedž s likom Kosovke devojke, a uz drugu bedž sa likom
Slobodana Miloševića. Iako su kasete s političkim pesmama imale takvu
prođu da je od njihove ulične prodaje napravljena prava industrija,
hiperprodukcija je uslovila da vrlo mali broj pesama ostane upamćen...
U međuvremenu, vođene verovatno idejom da svoj politički program i
zvanično prezentuju, neke stranke su angažovale sopstvene autore i izvođače
pesama, a na kasete stavile "svoj pečat". Socijalistička
partija Srbije tako je, povodom desetogodišnjice postojanja, svojim
pristalicama poklonila dve pesme – "Idemo dalje" i "Moja
Srbijo, moja Jugoslavijo". Srpski pokret obnove još od 1991. ima
kasetu na kojoj se uz već poznate pesme ("Bože pravde",
"Marširala kralja Petra garda", "Na planini na
Jelici") nalaze i one čiji je tekst prilagođen stranačkim
potrebama – "Himna SPO-a", "Pesma Vuku", "Pesma
srpskih sokolova". Svoju "zavetnu" pesmu ima i
Socijaldemokratija, a pesma Nove demokratije naslovljena je već poznatom
stranačkom parolom "Evo ruke". Stranačke pesme ima i Srpska
radikalna stranka, ali većina ih je objavljena na kasetama pomenutim na
početku ove priče.
Na kongresima Socijaldemokratske unije peva se Internacionala (što je,
kako nam je rečeno, slučaj sa svim socijaldemokratskim partijama u
svetu), ali se preferira modernija varijanta, u izvođenju Bilija Brega.
Rukovodstvo i članstvo Lige socijaldemokrata Vojvodine najradije peva
pesmu "Ja sam rođen tamo na salašu", a kao zvanična stranačka
pesma verovatno će biti korišćena nova vojvođanska himna, koja je već
komponovana i čije je obnarodovanje planirano "u dogledno
vreme". Svoje pesme nemaju Jugoslovenska levica, Demokratska stranka,
Demokratska stranka Srbije, Demokratski centar, Demokratska alternativa i
Građanski savez Srbije.
KORENI: Profesor Filološkog
fakulteta Ljubiša Rajić smatra da stranačke pesme imaju ishodište u
crkvenim, esnafskim i vojničkim pesmama, odnosno pesmama pisanim za ljude
koji "rade isti posao", a "cilj im je da ojačaju
kolektivitet grupe".
Menadžer za odnose s javnošću marketing agencije Tomi media Predrag
Karasović ocenjuje da bi "stranačka himna trebalo da bude
ovovremena i da svojim smislom i značenjem 'pogađa u srce' što veći
broj svojih, ali i potencijalnih članova".
"Ako ona reprezentuje stavove većeg dela stranačkog tela, oni će
biti ponosni na nju", smatra Karasović i dodaje da "sa stanovišta
političkog marketinga ona ipak nema toliki značaj kao program određene
stranke".
"Korišćenje naručenih kompozicija u političke svrhe nije
neuobičajeno, ali pri tom nije primaran kvalitet pesme, već najbolja
moguća prezentacija određene političke opcije", kaže za
"Vreme" kreativni direktor marketing agencije AgitPROP Lazar Bošković.
Prema njegovim rečima, aktuelne stranačke pesme ne mogu se smatrati uspešnom
političkom propagandom, već "političkom patetikom koja nekim
strankama i priliči". Bošković dodaje i da "patetika, nažalost,
ima prođu na domaćem političkom tržištu, ali sistematski uništava
sve kriterijume kvalitetne političke propagande i političke
kulture".
Sociolog kulture Branimir Stojković smatra da patetika "na ovaj
način sklepanih" stranačkih pesama neće biti prihvaćena jer
"nema mobilizacijsku funkciju". Prema njegovom mišljenju,
"te pesme bi trebalo da imaju ulogu sličnu ulozi ostalih partijskih
simbola, odnosno da kod pristalica razviju osećaj pripadanja grupi i
razlikovanja od drugih grupa, što, za razliku od stranačkih zastava i
slogana, ne čine".
Sudeći prema dosadašnjim primerima stranačkih pesama, prođa im je
daleko lošija od nekadašnjih političkih hitova sa uličnih tezgi.
Profesor Rajić napominje da "ljudi teško prihvataju nove tekstove i
melodije, što najbolje ilustruje primer himne 'Hej Sloveni' koja nije
bila prihvaćena zbog ukorenjenosti starih nacionalnih himni". Upravo
tu ukorenjenost melodija pokušale su da iskoriste neke političke
grupacije, pa su pesme koje nisu imale političku pozadinu postale simbol
određene ideje – Bošković navodi primer pesme "Igra rokenrol
cela Jugoslavija", koja je postala obavezna pri svakom dočeku
jugoslovenskih sportskih reprezentacija ispred savezne skupštine, kao i
pesmu "Zajedno", koja je postala himna protesta 1996/7. Starije
folklorne motive najviše je iskoristio Srpski pokret obnove (serija
stranačkih pesama na poznate melodije), što Bošković smatra razlogom
popularnosti tih pesama "kod ciljne grupe kojoj su namenjene i
prodavane pouzećem".
IZVOĐAČI: Stranačke pesme
uglavnom izvode široj javnosti nepoznati muzičari – jedini izuzetak
predstavlja primer Socijalističke partije Srbije čije su pesme napisali
i izveli Zlatko Manojlović i Izolda Barudžija-Manojlović. Razloge svog
učešća u ovom projektu oni ne žele da komentarišu, a u telefonskom
razgovoru rečeno nam je samo da su "obe pesme muzička dela koja
govore za sebe i koja svaki čovek može da doživi na svoj način –
poruka je u obema jasna".
Mali je broj izvođača koji su se deklarisali kao članovi neke političke
stranke, ali većina ipak nastupa na stranačkim manifestacijama.
"Ako Vitni Hjuston priđe jednoj partiji, a Brus Springstin
drugoj, zašto ja ne bih mogao da priđem vlastima?" kaže za
"Vreme" Toni Montano.
Ceca Slavković tvrdi da ne bi radila ništa što bi joj "ime
obojilo bilo kojom bojom osim njene sopstvene", ali ističe da pozive
za promocije (pa i stranačke) ne odbija: "Često i ne znam za koju
stranku nastupam, jer sam umetnik, a to znači da mi je umetnost jedina
religija i jedina stranka. Podržavam i snimanje stranačkih pesama, ali
samo ako se to radi iz finansijskih razloga. Onaj ko plati, ima pravo na
naše izvođenje, pošto muzika pripada svim ljudima, a samim tim i svim
strankama." I Vladimir Đurić Đura smatra da je nastupanje na
stranačkim manifestacijama i izvođenje stranačkih pesama prihvatljivo
"ako neko plati za to", jer je, kako tvrdi, "besmisleno da
truneš od gladi čekajući da se ovde nešto promeni". On još kaže
da najradije radi ono što mu se dopada, ali da je "teško posvetiti
muziku jednom određenom krugu ljudi, pošto je ona namenjena svima".
Ivan Gavrilović nastupa na stranačkim manifestacijama, ali tvrdi da
ne bi snimio stranačku pesmu, pošto misli "da muzičari ne bi
trebalo da se bave politikom". "Ja verno stojim na braniku otadžbine
i nikad nisam pitao šta država može da uradi za mene, već šta ja mogu
da uradim za nju", dodaje ipak Gavrilović.
Milić Vukašinović kaže da se snimanjem stranačkih pesama bave samo
netalentovani muzičari, a da je "onima koji su talentovani dovoljna
muzika". Uz napomenu da "svako radi prema svojim mogućnostima i
potrebama", on ističe da ne zamera svojim kolegama na stranačko-muzičkom
angažmanu.
Sličan je stav Zvonka Đukića Đuleta iz grupe Van Gog: "Iznad
muzike ne može biti postavljen nijedan čovek i ničiji ego. Pisanje i
snimanje pesama za stranke nema veze s kreativnošću, i to ne bih radio,
ma koliko novca donosilo. Ne osuđujem nikoga ko se time bavi, jer svako
ima svoj krst, svoj krevet i svoju posteljinu."
Kreativni direktor AgitPROP-a Lazar Bošković smatra da efekat angažovanja
estradnih zvezda za snimanje stranačkih pesama zavisi od imidža tih ličnosti:
"Ako muzičar ima kredibilitet i ako je pesma dobra, to može da
uspe. Mi takav slučaj još nismo imali." Kad je reč o nastupima
muzičara na stranačkim manifestacijama, on pretpostavlja da "većina
njih to radi samo zbog novca, što im u današnje vreme i ne treba
zameriti".
KVALITET:
U knjizi "Bordel ratnika" Ivan Čolović ističe da je
svojevremeni "povratak narodnih pevača prošlosti i epu bio
motivisan aktuelnim političkim prilikama", odnosno "buđenjem
naroda". Pre desetak godina teme su zbog toga uglavnom bile kosovski
mit, istorijske srpske granice, hrabrost srpskih ratnika i aktuelni
narodni junaci. Kad su se strasti malo smirile i kad su stvar u svoje ruke
uzele same stranke, počelo se (u zavisnosti od pozicije stranke) sa
propagiranjem bolje Srbije ili Srbije koja je već sada dobra. Izuzetak
predstavlja Srpski pokret obnove koji se i dalje čvrsto drži Svetog
Save, Njegoša, Karađorđa i srpskih sokolova.
Profesor Rajić smatra da se i SPS vratio u prošlost – prema
njegovim rečima, pesma "Moja Srbija..." slična je pesmama
nacionalnog romantizma, odnosno "stiže sa zakašnjenjem od 200
godina kao rezultat okasnelog nacionalnog puberteta". Navodeći da
pesma obiluje neofolk stihovima ("Tu ponosno stojim, ja ću uvek da
postojim") i neofolk metodom "sasecanjem nečega da bi se
uklopilo u šemu" (upotrebljena je forma k'o
umesto cele reči), Rajić zaključuje da je ona predviđena za slušaoca
koji ne očekuje ništa od sadržine.
I sociolog kulture Branimir Stojković ističe razliku između pesama
Srpskog pokreta obnove i pesama drugih stranaka – prema njegovim rečima,
SPO forsira istorijski patos (a u "Pesmi o Vuku" i harizmatsko
ustrojstvo stranke), dok pesme SPS-a, Nove demokratije i
Socijaldemokratije predstavljaju "partijske govore koji se
rimuju".
Fenomen stranačkih pesama još nije raširen toliko da bi bio tema
nekog iscrpnijeg istraživanja eventualnih efekata na biračko telo.
Profesor Ljubiša Rajić, govoreći o pesmama SPS-a, ocenjuje da "ako
ružičasto zamenite nešto svetlijom varijantom, to ništa neće
promeniti i pesme niko neće prihvatiti".
Branimir Stojković kaže da stranačke pesme nemaju kvalitet masovnih
navijačkih pesama i da ih "ne mogu pevati ljudi na mitinzima, već
samo partijski funkcioneri u svečanim odelima".
Lazar Bošković tvrdi da postojeće stranačke pesme nisu namenjene često
pominjanim "neopredeljenim biračima", već osvedočenim
pristalicama, i da kod ostatka biračkog tela mogu imati samo
kontraefekat.
Neke će pesme ipak "proći", smatra menadžer za odnose s
javnošću agencije Tomi media Predrag Karasović – on kaže da pesme
Nove demokratije i Socijaldemokratije u prvi plan stavljaju prizivanje
lepe budućnosti, zbog čega su prihvatljive i političkim neistomišljenicima.
Po njegovom mišljenju, pesme Srpskog pokreta obnove zbog konstantnog
pozivanja na tradiciju i nekadašnje vrednosti ne mogu imati prođu samo
među mlađom populacijom.
Posle svega, izgleda da se, kao i u slučaju svih ostalih
"oktroisanih" stvari, zvanične stranačke pesme ipak neće
"primiti" ni približno kao ulični hitovi. Uostalom, u pesmama
tipa "Slobodane, spasi Srbiju i..." ili "Zorane, mogu da ti
p... Zorane" poruka je mnogo jasnija...
Tamara Skroza
Moja Srbijo, moja Jugoslavijo – SPS
Moja je ljubav k'o visoka planina
duboka k'o reka što teče od davnina,
moćna i velika kao nebo što nas čuva...
Kao Srbija, moja Srbija...
Moja je ljubav k'o oštrica mača,
svakim je danom sve jača i jača,
oduvek te branim i vekovima čuvam...
Moja Srbijo. Moja Srbijo...
Refren:
Moja Srbijo, ponosna i slavna,
moje srce tebi pripada,
zemljo moja nikome te ne dam,
ti si sve, sve što imam ja.
Jugoslavijo, ponosna i slavna,
moje srce tebi pripada,
zemljo moja nikome te ne dam,
ti si sve, sve što imam ja.
Moja je ljubav svako dete kad se
rodi,
Svaki čovek, grad i selo, u miru i slobodi.
Tu ponosno stojim, ja ću uvek da postojim.
Kao Srbija, moja Srbija...
Idemo dalje – SPS
Uvek je tu, mlada i lepa, vesela,
pametna;
čovečna, hrabra, velika, moćna, slobodna, narodna...
Uvek je tu, iskusna, mudra, snažna
i uspravna;
iskrena, čista, poštena i radna, mirna i sigurna.
Refren:
Idemo dalje, pod zastavom slobode.
Idemo dalje, u nove pobede.
Es-pe-es, es-pe-es
Uvek kada treba, mi smo tu.
Uvek je tu, uspešna, jaka,
stvarna i buduća;
bezbrižna, zdrava, široka i plava, bela i crvena.
Autori i izvođači: Zlatko Manojlović i Izolda Barudžija Manojlović
Pesma srpskih sokolova – SPO
Srpska mi truba zatrubi,
zagrmi silno kao grom,
letite srpski sokoli,
nad otadžbinom Srbijom.
Refren:
Ponosne srpske delije,
vi ste budućnost Srbije.
Sprem'te se, sprem'te, sokoli,
najbolji srpski sinovi,
stupajte svi u redove,
u Srpski pokret obnove.
Letite srpski sokoli,
nek vam se večno vije let,
krilima tmine razbijte,
nek vam se divi ceo svet.
Himna SPO-a
Sveti nam Sava govori
ustajte srpski sinovi.
Stupajte svi u redove,
u Srpski pokret obnove.
Vožd Karađorđe govori
mladost je temelj obnovi.
Ponosne srpske delije,
vi ste budućnost Srbije.
S Lovćena Njegoš govori
letite srpski orlovi.
Iz vaše slavne pobede,
rađa se sunce slobode.
Pesma Vuku
Srpski narod nema drugog vođe,
ti si Vuče novi Karađorđe.
Nek nas tvoja hrabra ruka vodi,
ka istini, pravdi i slobodi.
Snagu, hrabrost, dao si Srbinu,
ti predvodiš srpsku omladinu.
Dične momke, naraštaje nove,
iz Srpskoga pokreta obnove.
Kliče vila od Jadrana plava,
samo sloga Srbina spasava.
Taj amanet srpska deca uče,
svi smo s tobom Draškoviću Vuče.
Autori: neimenovani članovi stranke
Izvođač: Nikola Urošević Gedža
Zavetna pesma – Socijaldemokratija
Da krenemo u bolje dane,
da nam svima zora svane,
da nam deca rastu zdrava,
da svi imamo ista prava.
Refren:
Oj, Srbijo naša, naš rođeni dome,
rascvetaj se cvetom naše mladosti.
Da nas svet gleda sa više
ljubavi,
da se ružno što pre zaboravi,
da nam zemlja na život miriše,
da rata ne bude više.
Muzika i tekst refrena: Rastislav Kambasković
Tekst: Milisav Krsmanović
Izvođač: hor Bel Kanto
Evo ruke – Nova demokratija
U
ovoj zemlji narod zna šta je pravda i nepravda,
i želi samo miran san i spokojno novi dan.
U ovoj zemlji ponosa, doći će bolja vremena
i prestati sva zla, evo ruke poverenja.
Refren:
Nova demokratija, Nova demokratija,
korak do svetla, korak do sna, taj put ona zna.
Nova demokratija, Nova demokratija,
za put do sreće i mirne luke, evo ruke, evo ruke.
Ostavite puške, topove, skinite
lance, okove,
neka poleti golub mira, neka se peva i svira.
U ovoj zemlji praštanja, punoj znanja i maštanja,
u ovoj zemlji svako zna, da pruži ruku pomirenja.
Volim te zemljo moja, volim svoj
narod i svoj grad.
Bože budi uz nas, pomozi da nađemo spas.
Neka prođu oluje i bure, dosta je tuge i muke,
Prijateljski pružimo ruke, evo ruke, evo ruke.
Autor i izvođač: Zoran Lazić
