Vreme broj 500, 5. avgust 2000.

Valjevo: istorijsko zasedanje penzionera Srbije u ”Raševića” objektu

Reka koja teče

Drugovi penzioneri su se još jedared i po peti put sastali, i od svoga druga predsednika dobili instrukcije da je, zarad lepe starosti, redovnih penzija i opšte budućnosti, najbolje da naš drug savezni predsednik i dalje bude predsednik

Istog dana, dakle u četvrtak 27. jula, kad je naš drug savezni predsednik raspisao izbore, u Valjevu su se sastali penzioneri Srbije i dali besu da će najmoćniji i najpametniji državnik sveta i dalje biti naš dragi drug predsednik. Uz hladno predjelo, toplu čorbu, kombinovano pečenje i orkestar ”Žića i tri mladića”, druženje uz pesmu i igru, zabavu i dosetke učesnika programa i drugih učesnika po želji, istorijski i posle celodnevnog zasedanja odlučeno je da jedino tako mogu imati srećan život, lepu starost, redovne penzije i budućnost za svoju decu i ovu zemlju.

KRUNA NAŠEG RADA: Nekoliko stotina učesnika V sabora penzionera Srbije, kako nego autobusima, stiglo kad i rečeno, u ranim prepodnevnim satima. Svaka grupa, iz 23 opštine, dobila svoga druga penzionera i domaćina. Kako došli, dočekani, so i pogača, za svakoga jogurt, pecivo, program i svilena maramica sa znakom susreta. Maramice odma’ prikačili, na vidno mesto. I odma’ pokazali mogućnosti, na prvom licu mesta udarili u sopstvene ’armonike i pesme. Kad su tako prezalogajili, uzeli da gledaju grad i novi Dom penzionera. Tu, baš pred njihovom kućom, iznenadi ih domaći ispisnik koji je, sve mašući koskom, mleo o ovoj našoj situaciji, ali su ga smirili pitanjem: je li, da te pitam, u kojoj si ti stranci? Kad je ovaj odložio kosku, krenuli u kratko ”upoznavanje i obilazak kompleksa istorijskog mesta Brankovina”. Ondak, baš iza podneva, doš’o dolazak u restoran ”Rašević”.

Restoran k’o svaki restoran, hektarska sala sa redovima stolova i stolica u broju od 700. Orkestar ”Žića i tri mladića” već uključen, ’lebac već postavljen. Penzioneri uzeše da stižu, domaćini da ih raspoređuju za sofre. Jeste udarila jara i zapara, ali sve protiče u miru i redu, disciplinovano se popunjavaju stolice. Ali, ne odujima, pritisli od vrata, vidi se mali im hektar, ali stadoše u hektar. Nema nervoze, dok čekaju, povadili maramice svilenice, mašu i cupkaju, poskakuju i prisedaju. Napuni se i glavni astal sa ikebanom koja je udarala u žuto. Za glavnim astalom glavni dr Jovan Krkobabić, predsednik Saveza penzionera Srbije i, vele, predsednik Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja. Krkobabić sitan, al’ vidi se, glavni.

Kako se smestiše, već kod aperitiva, sve se rasporedi u kolo, pa to krenu između stolova, maramice uvis, pa složiše, pa razvezoše, tri napred, tri u mestu, tri nazad. Bije kolce, Krkobabić ustade i stade k’o da je himna. Pa se do’vatiše mikrofona, uzeše da pozdravljaju sve sa pozdravima. Do muzike stade domaći predsednik Žika Radosavljević, reče da sala prima 700, ali vidi, jedva stalo, planirali 600, na tome zahvaljuje. Pozdravi sve goste, posebno poštovane goste, a pre svih prvog penzionera i predsednika dr Jovu Krkobabića koji je rado viđen gost u svim sredinama gde žive i rade penzioneri. Uto stiže predjelo, pažnja načisto popusti, žamor i zveckanje. Domaćin Žika slobodno konstatova da je ovo najveći skup penzionera u Srbiji, javiše da je nestalo vinjaka, da ga ima samo kod policije koja je obezbeđivala; Žika objavi da je na svima obaveza da rade mnogo više, ”a ovo je kruna našeg rada”, i objavi da svi moraju biti jedinstveni, i da ovo druženje daje svoj, ne mali, doprinos tome. Objavi i da su sponzori, srpska železnica, srpska pošta, i nabroja sponzora još.

KRV I ZNOJ: U govoranciju krenu ceo glavni astal, jedan baš brka požele da ovo bude susret na dobrobit srpskog naroda i ostalih zemalja sveta. Krenu i čorba, najaviše i doktora i Krkobabića. Bi angažovanja oko smirivanja. Doktor požele prijatnu zabavu, lepo druženje i ličnu sreću. Onda uze da obrazlaže zdravicu. Ništa ne dolazi samo od sebe, pa ni srećan život, Srbija je večno u borbi za srećniji život, ”zato se večno moramo boriti, moramo stalno prolivati krv i znoj da bi u ovoj zemlji bili srećni, mirni i dostojanstveni”. Pređe na jedinstvo i slogu, ugroženost spolja i iznutra, šačicu domaćih izdajnika... Dođe do uspešne odbrane, odbrane kojom je rukovodilo mudro rukovodstvo naše države, kojom je rukovodio Slobodan Milošević, jedan od najmoćnijih i najpametnijih državnika sveta. Tu svi odustadoše od čorbe i predjela, svi ustadoše i stadoše, svi udariše u grla i dlanove, tad postade jasno šta se može na jednom hektaru. Krkobabić poneseno viknu da je Srbija ono što ne može da bude nijedna zemlja Evrope...

Doktor i predsednik i Krkobabić otkri da će Srbija birati svog predsednika, da će ono što oni budu rekli biti prava mera za Srbiju i demokratiju u njoj. I poveri drugovima da im predstoji vrlo važan posao, njih je milion i po, i oni su ta snaga koja će reći ko će biti predsednik Jugoslavije, oni će reći ko će držati vlast i kako će izgledati, zato svi treba da ustanu na noge i sve učine da bude kako treba, a kad tako bude imaće srećan život, lepu starost, redovne penzije, budućnost za decu i zemlju. U to ime sve pozdravi i zažele prijatno druženje.

Onda bi dalje, po programu. Kombinovano pečenje i piva još. Pesma i igra, sve u parovima, i sve u redovima. Svega u svim količinama da domaćin nije stizao pivo da o’ladi. Domaćin Žika još jedared zažele prijatnu zabavu, uz poruku da ne žure, pa se mikrofona opet do’vati doktor i Krkobabić da posebno pozdravi drage i ljubljene koleginice, da zaželi da se zabavljaju i da im bude lepo, i da kaže da su penzioneri kao reka koja teče, uvek dolaze i odlaze, ali će ih uvek biti. Onda uzeše da se ističu braća preko Drine. Pero od Semberije se izjavi da narod u RS misli drugačije nego rđa u Srbiji, te da će je oni uništiti. Ispisnik iz Vukovara poveri da su stigli sa putovnicama, ali ako bog da zdravlja i sreće junačke, neće im dugo biti potrebne.

Druženje uz pesmu i igru nije odujimalo, pređoše na program po želji učesnika. Nastupi grupa ”Požežanke”, u punom sastavu, sa ličnom harmonikom, dvojnicama i fotografom. Pa izađe jedan sa harmonikom i udari u sopstvenu recitaciju, ”NATO, jebem vam i oca, i mater, i obraz koji nemate”. Pa uzeše da izlaze pred mikrofon, pozdravljaju sve prisutne, dele poklone, viču živela Srbija, pa uzeše, sve pojedinačno, i k’o gospodin, da prilaze njoj, k’o gospođi, pa pređoše na ostale instrumente, povadiše svirale i dvojnice, digoše i onu ikebanu što je udarala u žuto, pa se sastaviše, pa poskočiše, pa ubrzaše, pa opletoše, sve u ritmu i hektaru. Pa vreme uze da odmiče, a ”Raševića ” ’ektar da se širi i razmiče.

Dragan Todorović

Zorica pod zaštitom

U večernjim satima dana u kome su penzioneri saborovali, na igralištu "Pećina" u istoimenom parku održan besplatan i julski koncert poznate estradne zvezde i političkog radnika sa orijentacijom Zorice im Brunclik. Koncert ne bi izašao iz očekivanih dometa jevtine propagande da svemu svoj doprinos nije dala narodna policija. Ako je saborovanje penzionera praćeno aktivno i u stopu, povodom koncerta se delovalo preventivno. Naime, valjevski Otpor najavi koncertnu akciju "Zoka nas je podržala, njojzi hvala", bez namere da im se stvarno pača u domoljubno pevanje, ali policija uzme stvar za ozbiljno i, kao što služba nalaže, uzme da prati stvar. Pod tim se podrazumevalo nadziranje prostorija Otpora i Saveza za promene. A motrenje baš bilo brojno. I u’vate aktivistu Otpora Gorana Daškovića, inače dopisnika Slobodne Evrope, kako vozi kola. Zaustave, nađu "materijal", i privedu. Prisutni u Savezu za promene, kad vide opšte motrenje, uzmu da prošetaju, u centru grada, kilometrima od mesta koncerta. Ali jok, policija nije dala, pošto je šetnja bila na "pravcu", posle pitanja "gde si poš'o, desetak građana je sprovedeno u zgradu MUP-a, gde su držani sve dok se Zorica nije ispevala. Obrazloženja za hapšenje nije bilo, a i privedenima sve bilo jasno .