U novi milenijum u novom stanu
Kako odrati dunđere
Za oficire, policajce i mlade stručnjake vlast gradi nove stanove za 700 maraka po kvadratu. "Ukoliko naša preduzeća budu gradila stanove po ovim cenama i ukoliko industrija građevinskog materijala bude proizvodila pod ovim tržišnim uslovima, već za pet godina ostaćemo i bez građevinskih preduzeća i bez industrije građevinskog materijala", smatra predsednik Republičkog sindikata građevinskih radnika Branko Popović
"Obnovili
smo našu zemlju. Krećemo u razvoj. Vaša mladost, stručnost i
kreativnost su temelj ubrzanog razvoja. Formirali ste porodicu, imate decu
ili ih planirate, a nemate stan... Stan je do sada bio skup. Stanovi se za
Vas već grade širom Srbije. Komforni i jeftini. Zar postoji nešto lepše?
Potrebni ste svojoj zemlji. Ona Vam pomaže da rešite svoj životni
problem – stan. U novi milenijum u novom stanu" – ovim pozivom
otpočela je akcija Vlade Republike Srbije i Direkcije za obnovu zemlje
"100.000 stanova u prvoj dekadi 21. veka, 10.000 stanova u
2000-oj". Od ukupnog broja stanova čija se izgradnja planira za ovu
godinu, šest hiljada će biti dodeljeno pripadnicima Vojske Jugoslavije i
policije, kao i mladim stručnjacima, a ostatak je predviđen za prodaju
bračnim parovima (do 45 godina starosti) koji najmanje 12 meseci žive u
mestu u kome se kupuje stan i od kojih jedan supružnik ima stalno
zaposlenje.
Uslovi za kupovinu stanova "koji se već grade" prilično su povoljni – cena kvadratnog metra je 17.000 dinara (oko 700 maraka), a pre useljenja plaća se učešće od 30 odsto ukupne vrednosti. Ostatak se otplaćuje u mesečnim ratama tokom najviše 20 godina, uz godišnju kamatu od 5 odsto. Dvosoban stan od 60 kvadrata tako staje 42.000 maraka, od čega bi oko 14.000 trebalo uplatiti odmah – mesečne rate za otplatu u tom slučaju su znatno manje od prosečne kirije za stan iste kvadrature i iznose oko 150 maraka. Na pitanje zašto je cena ovih stanova znatno niža od cene stanova na slobodnom tržištu, zvaničan odgovor je da "nema nadgradnje cene" – lokaciju za izgradnju stanova obezbedila je, kako javljaju državni mediji, Direkcija za obnovu zemlje, a sekundarnu infrastrukturu javna komunalna preduzeća. Stanove bi, međutim, neko trebalo i da sagradi: "Ukoliko naša preduzeća budu gradila stanove po ovim cenama i ukoliko industrija građevinskog materijala bude proizvodila pod ovim tržišnim uslovima, već za pet godina ostaćemo i bez građevinskih preduzeća i bez industrije građevinskog materijala", smatra predsednik Republičkog sindikata građevinskih radnika Branko Popović.
"Svi koji govore da je 700 maraka po kvadratnom metru prava tržišna cena žele praktično da građevinskim radnicima oderu kožu sa leđa i da ekonomski totalno obogalje preduzeća", kaže Popović dodajući da ni sa tržišnom cenom od preko 1200 maraka građevinari ne mogu ništa da zarade. Zbog toga, prema njegovim rečima, privatne građevinske firme i ne učestvuju u akciji izgradnje stanova: "One nisu zainteresovane za to, pošto se bave izgradnjom privatnih vila na Dedinju i drugim atraktivnim lokacijama, i to po cenama koje nisu dostupne javnosti."
BANKE: Bankar Branko Dragaš smatra da država neće imati dovoljno novca za 10.000 stanova čija je izgradnja planirana za ovu godinu. Prema njegovim rečima, ukoliko izgradnja kvadratnog metra zaista staje 700 maraka, za stanove od 55 kvadrata potrebno je izdvojiti 385 miliona maraka, a od novca dobijenog uplaćivanjem učešća biće prikupljeno 115,5 miliona: "Ostatak od 269,5 miliona mora da finansira država, pošto će preostali deo duga građani uplaćivati tokom dvadeset godina. Odakle sad taj novac državi koja ne plaća čak ni dečije dodatke?" Dragaš još ocenjuje da će u najboljem slučaju, zahvaljujući novcu od učešća, do kraja godine biti izgrađeno oko 3000 stanova.
Profesor berzanskog poslovanja na BK univerzitetu Boško Živković smatra da "u početku izgradnje neće biti većih potresa na finansijskom tržištu" . Prema njegovom mišljenju, građani će, da bi uplatili učešće, prodavati svoje devizne zalihe, što će izazvati povećanje devizne ponude i smanjenje uličnog kursa. Problema će, kako kaže Živković, biti kasnije: "Kad se izgradnja zahukta, sredstva obezbeđena učešćem i prodajom poslovnog prostora verovatno neće biti dovoljna, pa će se posegnuti za zalihama Centralne banke, što može voditi u inflaciju."
Inflaciju prognozira i Branko Dragaš: "Akcija izgradnje stanova finansiraće se uglavnom iz primarne emisije novca. Do izbora će teći med i mleko, a kad dospeju dugovi za ruski gas, ulazimo u novi kolaps privrede koja je i inače potpuno zatvorena." On smatra i da banke koje su uključene u akciju izgradnje stanova "nemaju računicu u tom projektu, ali su potpuno zavisne od države i njenih odluka". Komentarišući najavljenu mogućnost da građani za plaćanje učešća iskoriste staru deviznu štednju, Dragaš kaže da se ne može "kompenzovati nečim što se nema": "Deviznim štedišama može se dati poslovni prostor koji je u državnom vlasništvu, ali ne i stanovi koji još nisu izgrađeni."
KVALITET: Većina onih koji sumnjaju u dobre namere pokretača ovog programa najčešće tvrdi da će novoizgrađeni stanovi biti potpuno neupotrebljivi ili bar lošeg kvaliteta – što se dešavalo sa objektima koji su svečano otvarani tokom "prve faze obnove". Predsednik Republičkog sindikata građevinskih radnika Branko Popović kaže da su lošijeg kvaliteta do sada bili samo stanovi koji su građeni tokom zime (jer, kako ističe, "nigde u svetu se parket ne postavlja u decembru"). On tvrdi da to sa novim stanovima neće biti slučaj jer se koriste izuzetno kvalitetni materijali, a trenutne vremenske prilike pogodne su za gradnju.
Popović ipak kaže da članovi njegovog sindikata imaju primedbe na dužinu radnog vremena, uslove rada i niske zarade, i da je zbog toga predsedništvo sindikata zatražilo sastanak sa republičkim ministrom građevine Dejanom Kovačevićem i direktorom Direkcije za obnovu zemlje Milutinom Mrkonjićem. Prema njegovim rečima, građevinari i inače imaju izuzetno male plate, a rade sa zastarelom mehanizacijom i nedozvoljenom HTZ opremom.
Osim eventualnih posledica izgradnje 10.000 stanova na celokupnu privredu, kvalitet onoga što će biti izgrađeno i razloga zbog kojih banke i preduzeća pristaju da učestvuju u ovoj akciji, diskutabilno ostaje i pitanje zaštite kredita od inflacije. Za sada se samo pretpostavlja da to neće biti učinjeno preračunavanjem cene u marke, već revalorizovanjem kredita za mesečni rast cena na malo. I u jednom i u drugom slučaju cena će biti znatno prihvatljivija od tržišne – običnim smrtnicima to će verovatno biti dovoljan razlog za previđanje motiva inače osiromašene države da se upusti u preambiciozan plan izgradnje. A u celoj priči taj motiv je verovatno jedino što je i na prvi pogled jasno...
Tamara Skroza
Prodaj njivu – kupi stan
Tanja Urošević (31), koja se prijavila na konkurs, smatra da joj je kupovina na kredit jedini način da dođe do stana: "Muž mi je taksista, a ja sam sa završenom Akademijom za primenjene umetnosti već devet godina bez posla. U prikupljanju novca za učešće pomoći će mi otac, jer ima neku zemlju za prodaju." Kao i većina onih koji očekuju da se nađu na konačnoj rang listi, sagovornica "Vremena" ne razmišlja previše o eventualnoj povezanosti konkursa sa izbornom kampanjom vladajućih stranaka: "Verovatno su se samo poklopili termini, ali neka to i iskoriste u kampanji – meni je važno da dobijem stan." Ona veruje i da neće biti manipulacija sa novcem koji bude uplaćen pre useljenja – po njenom mišljenju, država ima novca za stanove.
