U novi milenijum u novom stanu
Kako odrati dun�ere
Za oficire, policajce i mlade stru�njake vlast gradi nove stanove za 700 maraka po kvadratu. "Ukoliko na�a preduze�a budu gradila stanove po ovim cenama i ukoliko industrija gra�evinskog materijala bude proizvodila pod ovim tr�i�nim uslovima, ve� za pet godina osta�emo i bez gra�evinskih preduze�a i bez industrije gra�evinskog materijala", smatra predsednik Republi�kog sindikata gra�evinskih radnika Branko Popovi�
"Obnovili
smo na�u zemlju. Kre�emo u razvoj. Va�a mladost, stru�nost i
kreativnost su temelj ubrzanog razvoja. Formirali ste porodicu, imate decu
ili ih planirate, a nemate stan... Stan je do sada bio skup. Stanovi se za
Vas ve� grade �irom Srbije. Komforni i jeftini. Zar postoji ne�to lep�e?
Potrebni ste svojoj zemlji. Ona Vam poma�e da re�ite svoj �ivotni
problem � stan. U novi milenijum u novom stanu" � ovim pozivom
otpo�ela je akcija Vlade Republike Srbije i Direkcije za obnovu zemlje
"100.000 stanova u prvoj dekadi 21. veka, 10.000 stanova u
2000-oj". Od ukupnog broja stanova �ija se izgradnja planira za ovu
godinu, �est hiljada �e biti dodeljeno pripadnicima Vojske Jugoslavije i
policije, kao i mladim stru�njacima, a ostatak je predvi�en za prodaju
bra�nim parovima (do 45 godina starosti) koji najmanje 12 meseci �ive u
mestu u kome se kupuje stan i od kojih jedan supru�nik ima stalno
zaposlenje.
Uslovi za kupovinu stanova "koji se ve� grade" prili�no su povoljni � cena kvadratnog metra je 17.000 dinara (oko 700 maraka), a pre useljenja pla�a se u�e��e od 30 odsto ukupne vrednosti. Ostatak se otpla�uje u mese�nim ratama tokom najvi�e 20 godina, uz godi�nju kamatu od 5 odsto. Dvosoban stan od 60 kvadrata tako staje 42.000 maraka, od �ega bi oko 14.000 trebalo uplatiti odmah � mese�ne rate za otplatu u tom slu�aju su znatno manje od prose�ne kirije za stan iste kvadrature i iznose oko 150 maraka. Na pitanje za�to je cena ovih stanova znatno ni�a od cene stanova na slobodnom tr�i�tu, zvani�an odgovor je da "nema nadgradnje cene" � lokaciju za izgradnju stanova obezbedila je, kako javljaju dr�avni mediji, Direkcija za obnovu zemlje, a sekundarnu infrastrukturu javna komunalna preduze�a. Stanove bi, me�utim, neko trebalo i da sagradi: "Ukoliko na�a preduze�a budu gradila stanove po ovim cenama i ukoliko industrija gra�evinskog materijala bude proizvodila pod ovim tr�i�nim uslovima, ve� za pet godina osta�emo i bez gra�evinskih preduze�a i bez industrije gra�evinskog materijala", smatra predsednik Republi�kog sindikata gra�evinskih radnika Branko Popovi�.
"Svi koji govore da je 700 maraka po kvadratnom metru prava tr�i�na cena �ele prakti�no da gra�evinskim radnicima oderu ko�u sa le�a i da ekonomski totalno obogalje preduze�a", ka�e Popovi� dodaju�i da ni sa tr�i�nom cenom od preko 1200 maraka gra�evinari ne mogu ni�ta da zarade. Zbog toga, prema njegovim re�ima, privatne gra�evinske firme i ne u�estvuju u akciji izgradnje stanova: "One nisu zainteresovane za to, po�to se bave izgradnjom privatnih vila na Dedinju i drugim atraktivnim lokacijama, i to po cenama koje nisu dostupne javnosti."
BANKE: Bankar Branko Draga� smatra da dr�ava ne�e imati dovoljno novca za 10.000 stanova �ija je izgradnja planirana za ovu godinu. Prema njegovim re�ima, ukoliko izgradnja kvadratnog metra zaista staje 700 maraka, za stanove od 55 kvadrata potrebno je izdvojiti 385 miliona maraka, a od novca dobijenog upla�ivanjem u�e��a bi�e prikupljeno 115,5 miliona: "Ostatak od 269,5 miliona mora da finansira dr�ava, po�to �e preostali deo duga gra�ani upla�ivati tokom dvadeset godina. Odakle sad taj novac dr�avi koja ne pla�a �ak ni de�ije dodatke?" Draga� jo� ocenjuje da �e u najboljem slu�aju, zahvaljuju�i novcu od u�e��a, do kraja godine biti izgra�eno oko 3000 stanova.
Profesor berzanskog poslovanja na BK univerzitetu Bo�ko �ivkovi� smatra da "u po�etku izgradnje ne�e biti ve�ih potresa na finansijskom tr�i�tu" . Prema njegovom mi�ljenju, gra�ani �e, da bi uplatili u�e��e, prodavati svoje devizne zalihe, �to �e izazvati pove�anje devizne ponude i smanjenje uli�nog kursa. Problema �e, kako ka�e �ivkovi�, biti kasnije: "Kad se izgradnja zahukta, sredstva obezbe�ena u�e��em i prodajom poslovnog prostora verovatno ne�e biti dovoljna, pa �e se posegnuti za zalihama Centralne banke, �to mo�e voditi u inflaciju."
Inflaciju prognozira i Branko Draga�: "Akcija izgradnje stanova finansira�e se uglavnom iz primarne emisije novca. Do izbora �e te�i med i mleko, a kad dospeju dugovi za ruski gas, ulazimo u novi kolaps privrede koja je i ina�e potpuno zatvorena." On smatra i da banke koje su uklju�ene u akciju izgradnje stanova "nemaju ra�unicu u tom projektu, ali su potpuno zavisne od dr�ave i njenih odluka". Komentari�u�i najavljenu mogu�nost da gra�ani za pla�anje u�e��a iskoriste staru deviznu �tednju, Draga� ka�e da se ne mo�e "kompenzovati ne�im �to se nema": "Deviznim �tedi�ama mo�e se dati poslovni prostor koji je u dr�avnom vlasni�tvu, ali ne i stanovi koji jo� nisu izgra�eni."
KVALITET: Ve�ina onih koji sumnjaju u dobre namere pokreta�a ovog programa naj�e��e tvrdi da �e novoizgra�eni stanovi biti potpuno neupotrebljivi ili bar lo�eg kvaliteta � �to se de�avalo sa objektima koji su sve�ano otvarani tokom "prve faze obnove". Predsednik Republi�kog sindikata gra�evinskih radnika Branko Popovi� ka�e da su lo�ijeg kvaliteta do sada bili samo stanovi koji su gra�eni tokom zime (jer, kako isti�e, "nigde u svetu se parket ne postavlja u decembru"). On tvrdi da to sa novim stanovima ne�e biti slu�aj jer se koriste izuzetno kvalitetni materijali, a trenutne vremenske prilike pogodne su za gradnju.
Popovi� ipak ka�e da �lanovi njegovog sindikata imaju primedbe na du�inu radnog vremena, uslove rada i niske zarade, i da je zbog toga predsedni�tvo sindikata zatra�ilo sastanak sa republi�kim ministrom gra�evine Dejanom Kova�evi�em i direktorom Direkcije za obnovu zemlje Milutinom Mrkonji�em. Prema njegovim re�ima, gra�evinari i ina�e imaju izuzetno male plate, a rade sa zastarelom mehanizacijom i nedozvoljenom HTZ opremom.
Osim eventualnih posledica izgradnje 10.000 stanova na celokupnu privredu, kvalitet onoga �to �e biti izgra�eno i razloga zbog kojih banke i preduze�a pristaju da u�estvuju u ovoj akciji, diskutabilno ostaje i pitanje za�tite kredita od inflacije. Za sada se samo pretpostavlja da to ne�e biti u�injeno prera�unavanjem cene u marke, ve� revalorizovanjem kredita za mese�ni rast cena na malo. I u jednom i u drugom slu�aju cena �e biti znatno prihvatljivija od tr�i�ne � obi�nim smrtnicima to �e verovatno biti dovoljan razlog za previ�anje motiva ina�e osiroma�ene dr�ave da se upusti u preambiciozan plan izgradnje. A u celoj pri�i taj motiv je verovatno jedino �to je i na prvi pogled jasno...
Tamara Skroza
Prodaj njivu � kupi stan
Tanja Uro�evi� (31), koja se prijavila na konkurs, smatra da joj je kupovina na kredit jedini na�in da do�e do stana: "Mu� mi je taksista, a ja sam sa zavr�enom Akademijom za primenjene umetnosti ve� devet godina bez posla. U prikupljanju novca za u�e��e pomo�i �e mi otac, jer ima neku zemlju za prodaju." Kao i ve�ina onih koji o�ekuju da se na�u na kona�noj rang listi, sagovornica "Vremena" ne razmi�lja previ�e o eventualnoj povezanosti konkursa sa izbornom kampanjom vladaju�ih stranaka: "Verovatno su se samo poklopili termini, ali neka to i iskoriste u kampanji � meni je va�no da dobijem stan." Ona veruje i da ne�e biti manipulacija sa novcem koji bude upla�en pre useljenja � po njenom mi�ljenju, dr�ava ima novca za stanove.
