Intervju: Nebojša Čović, predsednik Demokratske alternative
Prljava kampanja
"Svako ko izađe na izbore mimo demokratske opozicije Srbije, a pripadao je opoziciji, ne radi za opoziciju. Možda radi za sebe lično, ali i za Miloševića"
Kada
je početkom ovog leta dr Nebojša Čović, predsednik Demokratske alternative,
na jednoj konferenciji za štampu pozvao opoziciju na dodatni oprez, podsećajući
da Slobodan Milošević izuzetno voli da radi u toku leta, malo ko je mogao da
pretpostavi da će predsednik SRJ, inspirisan izgleda julom, ovog leta biti baš
toliko vredan. U režimskim retortama za samo nekoliko poslednjih nedelja smućkano
je mnogo toga što je kasnije preko noći preliveno u promene Ustava i nove
zakone. Epilog svega su novi izbori zamišljeni tako da srpskoj opoziciji i
vlastima u Crnoj Gori – šta god da urade (da na izbore izađu ili da ih
bojkotuju) – lako može da sledi kajanje.
Čović koji i sam izgleda voli da radi leti (nedavno je doktorirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu), prvi je nedavno obelodanio vest da izbora neće biti u oktobru kako su svi očekivali, već ranije – 24. septembra. Da li zbog činjenice da je nekada kao istaknuti socijalista i sam bio u prilici da izbliza vidi kako se radi u režimskim laboratorijama, ili jednostavno zbog političkog iskustva i dobrih "izvora" sa druge strane, tek predsednik DA je poslednjih nedelja potvrdio da je dobar politički prognozer. Razgovor za "Vreme" zato i počinjemo pitanjem – sprema li režim još poneko iznenađenje?
"Režim je predizbornu kampanju pokrenuo još krajem prošle godine. Od tada do danas homogenizovali su sopstvene redove i pokušali da neutrališu sve ono do čega je njihova pogrešna politika dovela u prethodnom periodu. Sa kampanjom idu veoma prljavo, praveći oštru podelu u SRJ i Srbiji, po sistemu da je svako ko ne misli kao oni, `izdajnik` ili `NATO plaćenik`. Socijalisti su svojim ljudima dali mogućnost da do 10. jula odu na kratke odmore i posle tog datuma svi moraju da budu na svojim mestima. U SPS-u su praktično u julu sproveli akciju `jul u julu` i pripremili za izbore. Od neurađenih poslova ostao im je još zakon o borbi protiv terorizma. Lično ne verujem da u danima do izbora slede još neka velika iznenađenja, ali se može očekivati da taj antiteroristički zakon eventualno usvoje. Oni će to proceniti u zavisnosti kako bude išla kampanja opozicije. Jer taj zakon može da eliminiše sve mogućnosti opozicione kampanje na terenu. U svakom slučaju sledi neviđeno prljava i brutalna predizoborna kampanja, možda i najprljavija i najbrutalnija do sada. Za režim i Slobodana Miloševića lično, ovi izbori i ostanak na vlasti su praktično pitanje života", kaže Nebojša Čović.
"VREME":
Okvire te kampanje postavila je izgleda pre nekoliko dana Gorica Gajević rekavši
kako ovde nema opozicije SPS-u, već da su oni koji se tako predstavljaju
zapravo opozicija svome narodu. Ispada da ni punih deset godina od uvođenja višestranačja
opozicija ovde još nije stigla do političkog protivnika režimu, već je i
dalje državni neprijatelj?
ČOVIĆ: Osnova ovog problema je u izopštavanju političkih neistomišljenika na samom početku višestranačja. Vreme je pokazalo da režim nema nameru da se ponaša po nekim svetskim demokratskim standardima, već ide do totalnog stepena isključivosti, pa čak i direktne eliminacije ili pokušaja eliminacije političkih protivnika na sve moguće načine, pa čak i fizički. Za takvo stanje i sama opozicija snosi svoj deo krivice. Nikakav interes me ne može naterati na saradnju sa nekim ako ja to ne želim. Određene opozicione grupacije su pokazale nezrelost, neiskustvo i nerazumevanje u odnosima sa Miloševićem. On se uvek pojavljivao u određenim trenucima da im nešto ponudi, a oni su to obično grabili. I tako su postali zavisnici od Miloševića...
I tako su ulazili u njegove fioke i fajlove...
Pa kada dođe vreme rastanka, fioke se otvore i neki ljudi bivaju prozivani, ucenjeni.
Da li je prošlonedeljna odluka opozicije da se ide na sve izbore definitivna?
Kada je opozicija u pitanju, nikada ne mogu reći da je nešto definitivno. Teško je reći koliki je taj stepen sigurnosti, ali u svakom slučaju verujem da je to konačna odluka. Odluka je, dakle, da se ide na sve izbore, da se još jednom razgovara sa rukovodstvom Crne Gore i da se drže otvorena vrata za SPO. Jesam za to da se vrata ostave otvorena, ali nisam za bilo kakve ucene. Po sistemu mi smo veliki, mi smo jedini, drugi su ništa, nama pripada 63 odsto na listi, a svi drugi da se podele. Ako dođe do toga, DA će bukvalno sve pokloniti i dati tim "velikim". Ali ćemo pri tom insistirati na odgovornosti. Bilo je dosta zabave i šale, i ako neko ne može da se opredeli na mesec i po dana pred izbore, nego će to da učini na 20 dana pred izbore, onda je to i neozbiljno i opasno. Opasno u smislu da i ono što je dogovoreno može da bude razbijeno. Očekujem da do kraja ove nedelje donesemo definitivnu odluku.
Odavno se znalo da ove jeseni slede izbori i jedina novina jeste to da slede i izbori za predsednika SRJ. Zašto je opozicija ponovo nekako zatečena i pomalo iznenađena, zašto je oko izbora ostalo da se uradi još toliko mnogo tehničkog posla?
Mi u DA nismo iznenađeni jer smo rekli da će izbora biti u septembru, čak smo i konkretno pomenuli 24. septembar. Potpuno se inače slažem da izgleda kao da smo nespremni. Mnogo smo vremena izgubili zabavljajući se listama. Znam da će neki "veliki" lideri reći da je sve to zbog malih stranaka. "Veliki" i "mali" u opoziciji se dele prema datumu osnivanja i načinu finansiranja. Nije teško u Srbiji postati "veliki" ako želite da se finansijski upletete na različite načine koji kasnije mogu da vam se obiju o glavu. Jednom od tih "velikih" lidera bilo je ponuđeno početkom ove godine da povede opoziciju, da bude kandidat, da uzme koliko hoće. Čovek nije bio spreman. Nekima izgleda odgovara da se biju u grudi i pričaju o promenama dok im grudi ne poplave. A da zapravo ne žele promene jer ne znaju šta njih lično čeka sa promenama, šta gube ili dobijaju. Eto, zato smo još u situaciji kada ima veoma mnogo tehničkog posla pred nama. Za lokalne izbore najveći deo posla je urađen. Ali za savezne izbore još nemamo listu, urađene su samo neke postavke. Moramo da sačekamo još koji dan da vidimo šta će konačno Podgorica da odluči.
Stav Crne Gore oko saveznih izbora izgleda prilično zakovan?
Razumem njihovu poziciju, ali svi zajedno moramo razumeti i opštu našu poziciju. Crna Gora kao posebna izborna jedinica donosi 20 mandata u Veću republika i 30 u Veću građana. U slučaju bojkota izbora, Milošević bi najverovatnije raspolagao svim ovim mandatima, što je gotovo nenadoknadiva prednost. I ako na sve dodate da mućkom u samom zakonu ima još 12 mandata sa Kosova, postavlja se pitanje – kako ga pobediti. Valjda smo do sada naučili šta donosi bojkot i neizlazak na izbore. Imali smo prilike da vidimo šta je doneo bojkot izbora Albanaca sa Kosova u poslednjih deset godina – samo Miloševićevu pobedu. Lično razumem crnogorsko rukovodstvo, ali nismo tu da razmišljamo samo da li nas je Milošević prevario ili ne. Jeste, on to stalno pokušava. Ako budemo postigli zajedništvo i dogovorimo se oko jednog kandidata, možemo da pobedimo. U protivnom, neka se svi zapitaju kako ćemo živeti dalje i šta nas čeka. Ne izađe li Crna Gora, nastavljamo istim putem uz ubrzavanje događaja koji će nas na kraju dovesti do definitivnog konflikta. To će biti zlo neviđeno. Bojim se da ćemo ući u fazu koja bi se teško mogla porediti sa svim ovim zlom iz zadnjih deset godina.
Kako sami kažete, Milošević bi na dan izbora mogao da vodi sa 42:0, što se osvojenih mandata tiče. Kakav je onda smisao učešća u igri sa obeleženim kartama?
Što se kontrole izbora tiče, to možemo da obezbedimo. To nije mnogo komplikovan posao. Moramo se jedino čuvati korupcije, kontrolora koji neozbiljno shvataju taj posao, jer svako odsustvo ili kašnjenje od deset minuta može skupo da košta. Takođe moramo kontrolisati i štampanje listića u "Politici". Tu moramo da gledamo sve, da ne bude slučajno neke serije viška, pa da se ona slučajno ne podeli po nekim opštinskim odborima kao rezervni listići. Neka ne misle da ne znamo šta sve rade ili šta sve mogu da rade. A ako pitate zašto sam za izbore i pored svih ovih manipulacija od strane režima, odgovor je jednostavan. Zato što nemam nikakvu drugu alternativu.
Ne
učestvovanje Crne Gore na izborima donosi Slobodanu Miloševiću kao predsedničkom
kandidatu bar 150.000 glasova "fore". Može li uopšte zajednički
kandidat da dobaci do dva miliona glasova?
Čuo sam za takve procene i mene ta razlika u startu ne brine kao onih 42:0. Crna Gora kao posebna izborna jedinica ima ogromnu važnost za savezne izbore, za Veće građana i Veće republika. Mnogo manji stepen uticaja, ne važnosti, Crna Gora ima kada su predsednički izbori u pitanju. Jer na 7.200.000 biračkog tela, koliko ima Srbija, Crna Gora daje oko 450.000 birača. Zato se manjak na predsedničkim izborima lakše može nadoknaditi. Ubeđen sam da ako dođemo do kvalitetnog kandidata, Milošević može biti poražen. Pribojavam se jedino iznenađenje u vidu nekih dopunskih kandidata i satelita. Biće svakako još pokušaja da se na razne načine razbije kakvo-takvo jedinstvo demokratske opozicije
Pribojavate se znači drugog ozbiljnog kandidata opozicije?
Pitanje je koliko bi sve to bilo ozbiljno. Ali to će biti jasan pokazatelj ko za koga ovde igra. Nemam nameru da više ćutim oko toga jer je dosta prevara. Po sistemu iz 1997. kada je Šešelj napao kriminal i porodicu Milošević, izgovorivši o njima takve stvari kakve svi mi zajedno iz opozicije nikada nismo rekli. Na tome je uzeo skoro dva miliona glasova i onda ih je odneo Miloševiću. To je evidentna prevara. A kao što se vidi, Šešelj se u međuvremenu nije obračunao sa kriminalom.
Ko je po vama dobar kandidat opozicije?
Pre svega, drago mi je da smo uspeli da prekinemo licitaciju oko kandidata ili samolicitaciju koja je u jednom trenutku počela. I koja je veoma neozbiljna i opasna. Prvobitno, mi smo u DA-u želeli da stanemo iza nekoga ko nije politički lider, a ko je ujedno javna ličnost i to priznata prema rezultatima svog rada. Za mene lično bio je interesantan profesor Avramović, po rejtingu i po svemu što on ima. Izbor je polako počeo da se svodi na Vojislava Koštunicu. Što se DA-a tiče, mi nemamo ništa protiv, samo ako se dogovorimo oko političke platforme i pristupa da je ovo prelazni period i da se svi izbori ubrzo ponovo moraju raspisati. Možemo se dogovoriti i oko toga da isti kandidat ostane kandidat i kasnije za prve normalne izbore. Za nas to nije problem. Razmišljalo se, doduše, i o Đukanoviću. Ostavljam zato još malo rezerve da vidimo šta ćemo se dogovoriti sa Crnogorcima. Ko god da bude kandidat opozicije, ako mislimo da ga bacimo na brisan prostor, da ne odradimo kampanju za njega, onda će sve to biti jalov i neiskren pristup.
Ima li opozicija snage i iskrenosti da otvoreno i do kraja podrži svog kandidata?
Velika većina demokratske opozicije ima tu snagu, rekao bih i iskrenost. Verujem da kada se dogovorimo oko kandidata da će svi maksimalno stati iza njega i da će svako od nas uraditi ono što najbolje zna. Jasno je šta je naš cilj, a posle će biti vremena za naše razlike i priče u sasvim drugačijem ambijentu. Iskreno se nadam da više nikada nećemo doći do pristupa Milošević posle Miloševića, a to znači da neko zasedne na vlast pa pomisli da mu je vlast bogom dana.
Mnogo toga govori da se režim osigurao da i ovog puta ne izgubi izbore. Istovremeno izgleda da je i među vama sve više onih koji misle da je pobeda izvesna, po principu – "kad nikog neće, mene krene i hoće"?
Čini mi se da je raspoloženje među građanima dobro i da može da bude još bolje ako i mi budemo veći optimisti u svom pristupu izborima. Ako smo već rekli da izlazimo na izbore, onda nema druge nego da se zasuču rukavi, gurnu sve međusobne zađevice u stranu i zauzme jedan disciplinovani front u sudaru sa Miloševićem, bez ikakvih improvizacija. Građani će prepozanti koliko smo iskreni ili ne.
Možete li za najviše nedelju dana proglasiti moratarijum na sve svađe i ostaviti sebi bar mesec i po dana za kampanju? Nije to ni tako malo.
Ma ni mesec dana nije malo, verujte mi. Srbija je tolika kolika je, a i nas, lidera ima mnogo. Za to sam da se što pre prekrati dilema sa SPO-om, da se da rok. Mi smo i njih uračunali u naše liste, ako hoće, ako ne traže previše. Ovako se samo nepotrebno troši energija, uz sve te dezinformacije – hoće-neće izbore, hoće samo lokalne, neće savezne. Sve to ubija pozitivnu energiju kod građana. Zamislite birača koji uzima tri listića, dva zgužva, a jedan koristi. Koja je to konfuzija? Zašto bi postojao interes samo za lokalne izbore kada smo mnogo puta zaključili da je vlast izvučena sa tog nivoa, i da se promenom u saveznom parlamentu može započeti put ka normalizaciji u čitavoj državi. Tačno je da nemamo puno vremena, i ostala nam je možda još samo ova nedelja za konačne dogovore. To je nedelja u kojoj moramo da raščistimo sve dileme koje imamo. Uskoro ćemo isto tako videti i da li će neko posebno izaći na ove izbore. Svako ko izađe na izbore mimo demokratske opozicije Srbije, a pripadao je opoziciji, ne radi za opoziciju. Možda radi za sebe lično, ali i za Miloševića. To bih uzeo gotovo kao definiciju.
Nenad Lj. Stefanović
Kampanja
U Srbiji, gde imamo dosta izoštrenu političku polarizaciju, ne može se ovog puta voditi standardna kampanja sa uobičajenim spotovima, džinglovima, plakatima itd. Vidite da su radikali već oblepili čitav grad. Narodu bi trebalo objasniti da svaki taj njihov plakat košta od 20 do 30 pfeninga, pa neka ljudi množe i vide koliko to košta i odakle im pare. Ovoga puta naša kampanja mora da bude pomalo neobična, ne nalik onima koje se vode po svetu. Osnova mora da bude priča, direktan kontakt sa ljudima, toliko da oni mogu da nas dodirnu. A ne obrnuto, da se pojavite među njima sa 10 do 15 telohranitelja. Ako je tako, koja je onda razlika između nas i Miloševića? Ni Miloševića ne mogu da dodirnu. Kampanja mora biti prilagođena običnom građaninu. Ništa tu ne sme biti tajno. Pitaće nas i o našem materijalnom stanju, i tu im sve moramo otvoreno reći.
