Sudbina jednog filma
Dr�ava mrtvih
Nakon tri godine �ekanja, poslednji film �ivojina Pavlovi�a bi�e posthumno zavr�en. Oni koji su se prihvatili tog nezahvalnog posla ka�u da ne �ele da prave zave�tanje ve� film koji �e komunicirati sa publikom
Kona�no
se nazire kraj pri�e o nastanku jednog od najneobi�nijih filmova doma�e
kinematografije � Dr�ava mrtvih, filma koji �e biti zavr�en ta�no godinu i osam
meseci nakon smrti reditelja filma �ivojina Pavlovi�a.
U istoriji filma ve� je bilo takvih slu�ajeva (na primer film Sergeja Ejzen�tajna Da �ivi Meksiko sastavljen je mnogo godina posle njegove smrti), ali je ovo prvi slu�aj kod nas da se finalizacija filma prepusti drugom reditelju . Izbor je pao na Dinka Tucakovi�a. "Mislim da je Dr�ava mrtvih najbolji Pavlovi�ev film, zreliji je i kompleksniji od prethodnih", ka�e Dinko Tucakovi�, reditelj koji upravo ovih dana zavr�ava prekinuti rad svog profesora. "Moj posao je da rekonstrui�em film, trudim se da delo koje �e videti publika bude �to vernije radu njegovog autora."
METAFORA RASTAKANJA: U prvoj polovini 1997. godine najavljeno je da �e se uskoro pouzdano znati ho�e li te jeseni �ivojin Pavlovi� po�eti Rekvijem, film do koga mu je, od nekoliko projekata o kojima je razmi�ljao nakon Dezertera, starog tada ve� pet godina, izgleda najvi�e bilo stalo. A onda je krajem jula po�eo da snima film o kome dotad nije bilo ni re�i. Producent Zoja Todori� i dramski pisac Sini�a Kova�evi� predlo�ili su mu da snimi film po Kova�evi�evoj pozori�noj predstavi Janez, i Dr�ava mrtvih je zapo�eta. "Moj otac je insistirao na tom naslovu zato �to je u za film adaptiranoj Kova�evi�evoj drami, u prvom planu bio raspad jedne porodice koji je nosio simboliku raspada SFRJ", ka�e za "Vreme" Vuk Pavlovi�. Radnja filma je koncentrisana na lik Janeza Kranjca, zastavnika biv�e JNA (glumi Radko Poli�), o�enjenog Makedonkom (Katina Ivanova), koji ne mo�e da prihvati raspad SFRJ, ostaje veran idealima zemlje koje vi�e nema, ali dolaze u Srbiju, njihovoj �erki (Milena Pavlovi�) gine mu� u Republici Srpskoj, sin postaje deo beogradskog kriminala. Janezova deca ne ose�aju se ni kao Slovenci ni kao Makedonci. "To je metafora o rastakanju SFRJ, drama identiteta ovih prostora, pa bi neko u pri�i o Slovencu lako prepoznao pri�u o Kosovu. Kao u Dezerteru, scene su ra�ene izuzetno naturalisti�ki. Ovaj je film izuzetno modernog filmskog rukopisa i, da je �ika Pavlovi� uspeo da ga zavr�i, niko ne bi pomislio da je sniman pre tri godine", ka�e Dinko Tucakovi�.
POKU�AJI: Film je snimljen za mesec i po dana, do polovine septembra 1997. godine. "Onda dolazi do zastoja u celom projektu, iz meni nepoznatih razloga", ka�e Vuk Pavlovi�. "Bio sam drugi asistent re�ije, prisustvovao sam celom snimanju, i znam da je ve� tada slikano sve �to je moj otac �eleo da bude na filmu. On je, normalno, hteo odmah da nastavi posao, da po�ne obradu filma, ali ni�ta se nije de�avalo. Stvar se nije pomerila sa mrtve ta�ke sve do njegove smrti 29. novembra 1998. Tada dolazi do nekog pomeranja, producent poku�ava da film privede kraju. �elja porodice, a i producentkinja se slo�ila, bila je da Slobodan �ijan zavr�i film. Zajedno smo odgledali snimljeni materijal, �ijan je smatrao da od toga mo�e da nastane dobar film. Onda se opet ni�ta nije de�avalo, i on je oti�ao za SAD zato �to je jo� pre na�eg dogovora tamo imao zakazane obaveze. Zatim je monta�erka Lana Vukobratovi� uradila posao za koji nije potreban reditelj, birala je upotrebljive kadrove. Bilo je poku�aja da film zavr�i Duda �eramilac, prvi asistent re�ije, ona je mom ocu i na Dezerteru bila prvi asistent, pa je to bila i �elja porodice. Me�utim, ni od toga nije bilo ni�ta. Ve� je prolazilo pro�lo leto. Stalno se ne�to pregovaralo, ali na kraju ni�ta. I tako sve dok se nije uklju�ila Komuna, novi producent, i dok nije odlu�eno, na obostrano zadovoljstvo, da finanlnu verziju uradi Dinko Tucakovi�. Bili smo zadovoljni, a i Dinko je znao taj materijal. Smatrao je da je najve�i deo filma gotov, da nedostaju samo neki �umovi i dokumentarni snimci. Dinko na filmu radi ve� mesec dana. Veoma je nezahvalno raditi ne�iji film, pogotovo tako neobi�an, film koji je snimao veliki reditelj, koji je umro."
REKONSTRUKCIJA: Dinko Tucakovi� ka�e da se "prili�no nerado prihvatio te uloge". Bio je Pavlovi�ev student: "Ne znam da li i prijatelj ali u svakom slu�aju dobar poznanik. Pavlovi� je rado dolazio kod mene u Kinoteku, ja sam bio �esto njegov gost, uradio sam nekoliko velikih intervjua sa njim, napisao nekoliko teorijskih tekstova, nekim svojim kontaktima poku�avao sam da ovaj film o�ivi, sve to jo� vi�e obavezuje." Tucakovi� misli da je �ijan bio gotovo idealan izbor, pominje da je razmi�ljano i o Emiru Kusturici: "�ak sam zamolio direktora Venecijanskog festivala da on zamoli Kusturicu, ali Kusturica je bio zauzet." Tucakovi� ka�e da Pavlovi�ev rukopis obavezuje. "Mi radimo rekonstrukciju filma, postoji precizna knjiga snimanja, postoje Pavlovi�eve bele�ke, i zato je to mogu�e. Ne pravimo zave�tanje, to ne�e biti testamentarni film niti film za muzej, ve� film koji �e komunicirati sa publikom zato �to je tako i zami�ljen."
Sad kad je Dr�ava mrtvih pred prikazivanjem na venecijanskom i solunskom festivalu, Vuk Pavlovi� �eli da zaboravi sve neprijatnosti koje su pratile film. "Ako je i bilo nekih sukoba koji su ko�ili film, a sigurno ih je bilo �im film zavr�avamo tek posle tri godine, trebalo bi ih prevazi�i. Posao mora da se zavr�i, jer je film moga oca zaslu�io da iza�e pred publiku. Video sam zavr�nu verziju, i to dobro izgleda. Isto sam �uo i od mnogih koji se razumeju u film. Uostalom, i pozivi za festivale pokazatelji su kvaliteta."
Predstoji spajanje slike i tona, najverovatnije u Budimpe�ti, i titlovanje na vi�e jezika. Kada �e biti beogradska premijera, ne zna se. Jedna zatvorena projekcija bi�e u Vrnja�koj Banji, na tamo�njem filmskom festivalu (15�19. avgust), u okviru simpozijuma o �ivojinu Pavlovi�u. Paralelno sa takmi�arskim programom bi�e prikazano pet Pavlovi�evih filmova, izlo�ba �e pokazati manje poznate detalje iz njegovog �ivota, njegove crte�e sa studija na Fakultetu primenjenih umetnosti, pisa�e ma�ine, autoportrete, rukopise, a tekstovi sa simpozijuma bi�e objavljeni u knjizi.
"Sve, na kraju, ipak nekako dolazi na svoje mesto", ka�e Dinko Tucakovi�. "Mislim da je kolektivni dug ove kinematografije prema �ivojinu Pavlovi�u da zavr�i njegov zadnji film."
Sonja �iri�
