Vreme broj 500, 5. avgust 2000.

"Gradac" o Artou

Novi trobroj �asopisa za knji�evnost, umetnost i kulturu "Gradac" posve�en je Antonenu Artou. Ovo izdanje, koje je priredila Mirjana Mio�inovi�, najkompetentniji ovda�nji poznavalac i tuma� Artoovog dela, iznosi iz senke onaj deo njegovog obimnog opusa koji se ne ti�e samo teorijskih radova o pozori�tu, po kojem je i najpoznatiji, i daje nam uvid u deo njegove prepiske, proze i poezije, jo� jedan deo lavirinta "njegovog komplikovanog, izmu�enog, pobunjenog bi�a".

Prvi deo "Gradca" �ine Artoovi tekstovi. Izbor iz obimne prepiske obuhvata odabrana pisma upu�ena �aku Rivijeru i �eniki Atanziu, �eni koja je igrala klju�nu ulogu u Artoovom sentimentalnom �ivotu, posle kojih slede hronika Heliogabal krunisani anarhista i Revolucionarne poruke, tekstovi nastali tridesetih godina, a onda i fragmenti Pisama iz Rodeza, potresno svedo�anstvo iz godina Artoove mu�ne izolacije u du�evnim bolnicama. Pregled Artoovih tekstova zavr�ava se izborom iz njegove poezije.

Drugi deo "Gradca" �ine tekstovi i se�anja Artoovih po�tovalaca, prijatelja i poznanika Andrea Bretona, Frederika Delanglada, �aka Prevela, �an-Luja Baroa, Ro�ea Blena, Pola Tevnena, Marije Kazalas, iz kojih se nazire lik Antonena Artoa, velikog patnika koji je u potrazi za Istinom i Pravdom nalazio samo "zlo�in, izdaju, izopa�enost, razvrat i u�as". Posle detaljne hronologije Artoovog �ivota, "Gradac" se zatvara dramom Miroslava Karaulca Artoova boljka, u kojoj se sa dokumentarnom precizno��u opisuje poslednja decenija Artoovog neveselog �ivota.

Aktuelnost Artoove pobune koja se ra�a iz skoro nepodno�ljivog o�aja i ga�enja spram licemerja ustaljenog reda stvari prire�ava� �e podvu�i re�ima: "... on ne ru�i bez uverenja da se ne�to novo mo�e izgraditi. Da li �emo ovo svrstati u red utopija koje za sobom ostavlja XX vek i privoleti se samo Artoovom o�ajanju (sa pobunom ili bez nje), te�ko je re�i. Imamo iza sebe sumorna iskustva, ophrvani smo tipi�nim milenaristi�kim strahovima od budu�nosti, i ko nam na putu koji je pred nama mo�e pru�iti 'virgilsku ruku'? Mo�da ponajpre neko ko je, poput Artoa, 'dugo, �estoko i dosledno patio'?"

N. Gruji�i�

prethodni sadr�aj naredni