Izrael � Palestinci
Obe�avaju�i krah
Prvi put su dva naroda koja se nadme�u za isti komad zemlje izme�u sredozemne obale i reke Jordana otkrila jedan drugom svoje najdublje te�nje, ili najdublje dosad. Istovremeno su se preganjali oko 3000 godina istorije, pri�ali viceve, vre�ali jedni druge, ali su lupali glavu najja�e �to su mogli i na vi�em novou nego ikad ranije
Dalekose�ni
predlozi o trajnom izraelsko-palestinskom miru nisu obavezno umrli kada je
samit u Kemp Dejvidu propao, ka�u danas pregovara�i, uz najavu
"novih napora" da se ponovo utana�i sastanak Jasera Arafata i
Ehuda Baraka. Kada je samit pro�le sedmice okon�an bez sporazuma,
izraelski premijer Barak je izjavio da su svi predlozi sa pregovara�kog
stola u Kemp Dejvidu � uklju�uju�i pitanje Jerusalima, granica i
izbeglica � sada neva�e�i.
Ipak, na prvom sastanku posle samita, u pro�lu nedelju, pregovara�i su izjavili da su predlozi ameri�kih posrednika i dalje na stolu. "Veoma mnogo va�nih stvari je bilo na samitu, mi ih moramo o�uvati i gurnuti napred", izjavio je u Jerusalimu �lan izraelske vlade �lomo Ben-Ami posle susreta u Gazi sa visokim palestinskim pregovara�em Mohamedom Dalanom. Dalan se sla�e: "Mi �elimo da o�uvamo ono �to je postignuto u Kemp Dejvidu, ne �elimo da te razgovore pro�erdamo." Dodao je da su on i Ben-Ami pokrenuli planove za novi susret Baraka i Arafata, mada se jo� nisu dogovorili o datumu.
Uprkos neuspehu samita, obe strane su iznena�ene koliko je daleko druga strana bila spremna da ode u ru�enju tabua. Izrael prvi put razgovara o podeli � mada ograni�enoj � vlasti nad Jerusalimom i o izlasku u susret zahtevima palestinskih izbeglica koje je stvaranje jevrejske dr�ave izbacilo iz njihovih ku�a i zemlje.
Na drugoj strani, Palestinci razgovaraju o mogu�nosti da se Izraelcima dozvoli da zadr�e deo zemlje osvojene u ratu 1967. godine, �to je prvi put neki arapski pregovara� izustio. Izraelci �ele da zadr�e nekih 20 procenata teritorije Zapadne obale, gde je vremenom podignuta gusta mre�a jevrejskih naselja.
SLOM SAMITA: Pitanje Jerusalima je kona�no slomilo dvonedeljni samit u brdima Merilenda. Palestinci nisu bili spremni da prihvate ni�ta manje od svoje pune vlasti nad isto�nim delom grada. Arafat je posebno tra�io da se Izreal odrekne suvereniteta nad d�amijom iza bedema Starog grada � tre�im najve�im svetili�tem islama � koja se naslanja na Zapadni zid, ostatak drevnog jevrejskog hrama koji svake godine privla�i stotine hiljada vernika.
Prema izve�taju izraelske televizije, Barak je u nedelju na sednici vlade rekao da je Arafat odbio ameri�ki plan "koji bi zadovoljio ve�inu Arafatovih zahteva prema Jerusalimu", a problem d�amije odlo�io za nekih dvadesetak godina. Tako�e je odbio ameri�ki predlog da potpi�e sporazum kojim bi se sukob oko suvereniteta nad gradom okon�ao odmah, s tim �to bi se u naredne dve godine izgradio mehanizam podele Jerusalima.
Predsednik palestinskog parlamenta Ahmed Kurej ka�e da sumnja u iskrenost izraelskih predloga. On navodi da su Iraelci ponudili Palestincima prostor d�amije Harm el-�arif na �uvanje, ali da insistiraju na odr�anju svog suvereniteta, "�to nije nikakvo re�enje".
Ipak, �injenica da se na samitu uop�te govorilo o Jerusalimu ve� uti�e na obe strane. Partija Marec, u Barakovoj koaliciji, objavila je da Izrael "nema razloga da kontroli�e arapske �etvrti u isto�nom Jerusalimu, niti tamo�nja islamska svetili�ta". Marec jeste najverniji od Barakovih partnera, ali je to ipak prvi put u istoriji jevrejske dr�ave da je jedna cionisti�ka stranka odbacila zahteve nad bilo kojim delom isto�nog Jerusalima.
Drugi znak koji govori o odlu�nosti pregovara�a da nastave posao jeste sve ve�a spremnost Palestinaca da odlo�e rok za progla�enje svoje dr�avnosti, ranije najavljen za 13. septembar, "bez obzira na to da li �e pregovori u Kemp Dejvidu uspeti".
POMIRLJIVI TONOVI: Predsednik Palestinskog nacionalnog saveta Salim Zanoun izjavio je u Jordanu da "datum nije uklesan u kamen". Zanoun je do ju�e najvatrenije zagovarao da se suverena palestinska dr�ava proglasi 13. septembra. "Ako okolnosti budu tra�ile da rok odlo�imo do kraja godine, mi �emo to uraditi", navodi jordanska agencija Petra.
Pomirljivi tonovi zamenili su gromku euforiju kojom je do�ekan Arafat po povratku iz SAD. U Gazi je palestinski vo� do�ekan kao Saladin, muslimanski vojskovo�a koji je u XII veku osvojio Sveti grad.
Pozdravljen je povicima "Na�a d�ava � Jerusalim glavni grad". Svi su znali za�to: Arafat, koji nijednog �asa nije skinuo svoju vojni�ku ode�u u opu�tenom okru�enju Kemp Dejvida, stajao je �vrsto iza svog zahteva da mu se da puna vlast nad isto�nim Jerusalimom.
Ehud
Barak se vratio ku�i istog dana. Iz aviona je iza�ao nose�i pancirni
prsluk. Do�ekao ga je i izgrlio u�i krug saradnika i grmljavina poruga i
napada desni�raski i patriotski nastrojenih sunarodnika na putu od
aerodroma. Dvojica njegovih najvi�ih ministara, David Levi i Haim Ramon,
otvoreno su ga napali �to je uop�te pominjao Jerusalim pred Arafatom.
Prethodno su u Kemp Dejvidu palestinski i izraelski pregovara�i puna tri i po sata pa�ljivo slu�ali ameri�kog predsednika Bila Klintona koji je govorio kako bi trebalo podeliti Jerusalim, kako iscrtati granice po gradu i kako svetim mestima upravaljati na zadovoljstvo obeju strana.
Klintonovi predlozi bili su dalekose�ni i izgledalo je da su Izraelci spremni da Palestncima prepuste vlast nad nekim delovima istorijski arapskog isto�nog Jerusalima. Ali, palestinski pregovara� Saeb Erekat je sedeo �ekaju�i na �arobnu re� "pun suverenitet" nad celim isto�nim Jerusalimom, kakav su Arapi imali pre 1967. Bez toga predlozi "ne mogu da startuju", rekao je on Klintonu. Palestinci su formalno odbili ponudu u dva sata ujutru u sredu, �ime je samit i okon�an.
Uprkos kolapsu, u�injen je va�an napredak. Prvi put su dva naroda koja se nadme�u za isti komad zemlje izme�u sredozemne obale i reke Jordana otkrila jedan drugom svoje najdublje te�nje, ili najdublje dosad. Istovremeno su se preganjali oko 3000 godina istorije, pri�ali viceve, vre�ali jedni druge, ali su lupali glavu najja�e �to su mogli i na vi�em novou nego ikad ranije.
Zvani�nici koji su pratili samit ka�u da je Barak izgleda bio spreman da prihvati ameri�ke predloge o palestinskom suverenitetu nad prostranim arapskim �etvrtima u severoisto�nom Jerusalimu koje je Izrael okupirao 1967. Za uzvrat, Palestinci bi se odrekli stava da su jevrejska naselja na palestinskoj Zapadnoj obali i pojasu Gaze ilegalna, i da moraju biti sru�ena. Morali bi da prihvate izraelsku aneksiju bar tri mesta na Zapadnoj obali gde su podignuti grozdovi velikih jevrejskih naseobina.
To bi omogu�ilo da nekih 150.000 jevrejskih naseljenika ostane u svojim ku�ama pod me�unarodno priznatim izraelskim suverenitetom.
Drugih 50.000 ili vi�e jevrejskih naseljenika bilo bi suo�eno sa mogu�om evakuacijom. Sve u svemu, Izraelci bi morali da se odreknu 88 do 92 odsto Zapadne obale, zemlje koju ve�ina religioznih Jevreja dr�i za svetu.
Pokazalo se da dve strane nisu premostile ni razlike oko tre�eg klju�nog pitanja � palestinskih izbeglica. Rasuti po Bliskom istoku, vi�e od tri miliona Palestinaca, registrovanih kao izbeglice, tra�e svoje pravo da se vrate ku�i, u Izreal, na svoju zemlju koju su bili prinu�eni da napuste tokom izraelskog rata za nezavisnost 1948. Izrael je ponudio naknadu izbeglicama, ali povratak za samo par hiljada njih, i to tokom mnogo godina.
Obe strane su danas suo�ene sa tamnim horizontom. Izraelski naseljenici su posle Kemp Dejvida po�eli da vade oru�je i da stra�are o�ekuju�i palestinske napade. Ali, iza samita je ostalo iznena�uju�e slaganje obeju strana da je Kemp Dejvid gurnuo pregovore na vi�i stepen i bli�e uspe�nom re�enju.
Palestinski pregovara� Saeb Erekat ka�e: "Posle Kemp Dejvida na�i pregovori sa Izraelcima vi�e nikad ne�e biti isti. Mislim da smo sad vi�e nego ikad ranije u poziciji da postignemo sporauzum."
Miodrag Radovi� (Beta)
