Vreme broj 500, 5. avgust 2000.

"Gradac" o Artou

Novi trobroj časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Gradac" posvećen je Antonenu Artou. Ovo izdanje, koje je priredila Mirjana Miočinović, najkompetentniji ovdašnji poznavalac i tumač Artoovog dela, iznosi iz senke onaj deo njegovog obimnog opusa koji se ne tiče samo teorijskih radova o pozorištu, po kojem je i najpoznatiji, i daje nam uvid u deo njegove prepiske, proze i poezije, još jedan deo lavirinta "njegovog komplikovanog, izmučenog, pobunjenog bića".

Prvi deo "Gradca" čine Artoovi tekstovi. Izbor iz obimne prepiske obuhvata odabrana pisma upućena Žaku Rivijeru i Ženiki Atanziu, ženi koja je igrala ključnu ulogu u Artoovom sentimentalnom životu, posle kojih slede hronika Heliogabal krunisani anarhista i Revolucionarne poruke, tekstovi nastali tridesetih godina, a onda i fragmenti Pisama iz Rodeza, potresno svedočanstvo iz godina Artoove mučne izolacije u duševnim bolnicama. Pregled Artoovih tekstova završava se izborom iz njegove poezije.

Drugi deo "Gradca" čine tekstovi i sećanja Artoovih poštovalaca, prijatelja i poznanika Andrea Bretona, Frederika Delanglada, Žaka Prevela, Žan-Luja Baroa, Rožea Blena, Pola Tevnena, Marije Kazalas, iz kojih se nazire lik Antonena Artoa, velikog patnika koji je u potrazi za Istinom i Pravdom nalazio samo "zločin, izdaju, izopačenost, razvrat i užas". Posle detaljne hronologije Artoovog života, "Gradac" se zatvara dramom Miroslava Karaulca Artoova boljka, u kojoj se sa dokumentarnom preciznošću opisuje poslednja decenija Artoovog neveselog života.

Aktuelnost Artoove pobune koja se rađa iz skoro nepodnošljivog očaja i gađenja spram licemerja ustaljenog reda stvari priređavač će podvući rečima: "... on ne ruši bez uverenja da se nešto novo može izgraditi. Da li ćemo ovo svrstati u red utopija koje za sobom ostavlja XX vek i privoleti se samo Artoovom očajanju (sa pobunom ili bez nje), teško je reći. Imamo iza sebe sumorna iskustva, ophrvani smo tipičnim milenarističkim strahovima od budućnosti, i ko nam na putu koji je pred nama može pružiti 'virgilsku ruku'? Možda ponajpre neko ko je, poput Artoa, 'dugo, žestoko i dosledno patio'?"

N. Grujičić

prethodni sadržaj naredni