Evropa
Uoči velike seobe
Dan pošto je podmetnuta bomba u Diseldorfu povredila deset useljenika, većinom jevrejskog porekla, francuski ministar unutrašnjih poslova Žan-Pjer Ševeman pozvao je Evropsku uniju da se pripremi za dolazak pedeset do osamdeset miliona doseljenika tokom narednih pola veka
Ukoliko
Evropska unija ne otvori širom vrata za useljenike, neće biti u stanju
da sačuva privrednu snagu i obezbedi dovoljno novca za penzijsko i
socijalno zbrinjavanje. To saznanje postalo je konačno i zvanično tema
Evropske unije pošto je francuski ministar unutrašnjih poslova Žan-Pjer
Ševeman iskoristio sastanak sa kolegama iz ostalih 14 država članica
28. jula u Marseju da jasno predoči prilike. Pozivajući se na istraživanja
službi Ujedinjenih nacija za demografiju, Ševeman je naveo da će se
stanovništvo EU smanjiti sa sadašnjih 370 na 310 miliona do 2050. godine
ukoliko ne bude povećanog doseljavanja. Ukazao je da EU mora da se
potrudi da privuče najmanje pedeset, ako ne i osamdeset miliona
doseljenika do polovine veka ukoliko želi da očuva stabilnost broja
stanovnika. Građani Evropske unije moraće da prihvate, prema njegovim rečima,
da ubuduće žive u "multietničkom društvu". Pred vlastima je
zadatak da se potrudi da dođu obrazovani doseljenici i da njihov dolazak
bude jedinstveno usmeren unutar političkih tela EU.
Ministri unutrašnjih poslova EU bili su izgleda pomalo zatečeni Ševemanovim dramatičnim upozorenjem, sudeći bar prema saopštenju o marsejskom sastanku. U njemu se prvenstveno poklanja pažnja sprečavanju nezakonitog useljavanja. Preti se oštrijim kaznama tzv. šleperskim bandama – organizovanim grupama kriminalaca koji za veliki novac ilegalnim putevima dovode useljenike. Često se takve radnje završavaju tragično, kao nedavni slučaj 58 Kineza koji su se ugušili u kamionu-hladnjači pokušavajući ilegalno da uđu u Veliku Britaniju. Svako malo gube život izbeglice iz zemalja jugoistočne Evrope, Azije i Afrike koji pokušavaju da preplivaju reke na nemačko-poljskoj ili nemačko-češkoj granici. Slično je i sa izbeglicama na brodovima koji uglavnom iz Turske i Libana pokušavaju da dođu do Italije, odnosno iz Maroka do Španije.
KONTROVERZNA TEMA: Ševeman je nagovestio da će Francuska kao predsedavajući EU u svakom slučaju nastojati da do kraja godine usaglasi zakone članica o boravku stranaca, useljavanju i pružanju azila kao i kažnjavanju "šleperskih bandi". Ta će tema nesumnjivo podstaći burne rasprave unutar EU, ne samo zato što je francuski ministar upotrebio izraz metissage da označi "rasno mešanje" kao budućnost Evrope. Kao retko kad, oko tog pitanja sukobljavaju se interesi zapadnoevropske privrede i nacionalistički populizam usmeren protiv stranaca, koji zahvata znatan deo političkog prostora, ne samo njegovog konzervativnog krila već i deo socijaldemokratskog biračkog tela.
Podaci centra EU za statistiku kažu da će do 2040. godine verovatno 47,8 odsto stanovništva zapadnoevropske integracije biti starije od 65 godina. Italija će biti prosečno najstarija zemlja (54,9 odsto), potom dolaze Španija (49,2 odsto) i Nemačka (48,2 odsto). Najmlađa bi trebalo da budu Irska (34,6 odsto) i Portugalija (39,2 odsto). Podaci Svetske banke pokazuju da u industrijskim državama žene prosečno rađaju 1,7 dece, dok je za prostu obnovu stanovništva neophodno 2,1. Španjolke i Italijanke rađaju prosečno najmanje dece – 1,1 odnosno 1,2; slična je situacija u Sjedinjenim Američkim Državama i u mnogim zemljama srednje i istočne Evrope. Izrael je jedina među industrijalizovanim državama koja ima dovoljan priraštaj za uvećanje stanovništva (2,7).
Privredi je, kako piše londonski "Fajnenšl tajms", jasno da će uskoro izbiti medjunarodno nadmetanje za privlačenje obrazovanih doseljenika, bez kojih industrijske države neće moći da funkcionišu. Već sada, kako je izjavio šef Udruženja nemačkih poslodavaca Diter Hund, zemlji nedostaje najmanje 1,5 miliona stručnjaka. Zatražio je da parlament što pre donese zakon o useljavanju, kao i da se nedavno usvojen zakon o zelenim kartama proširi sa informatičke i druge privredne delatnosti.
Indonežanin Harianto Viđava prvi je stranac koji je krajem prošle sedmice dobio tu novu nemačku zelenu kartu. Po ugledu na SAD, Nemačka je odlučila da odobri petogodišnji boravak stručnjacima za informatiku. Preduslov je ugovor o zapošljavanju sa nekom nemačkom firmom kao i završen fakultet, a za kvalifikovane ljude bez fakulteta ugovorena godišnja plata ne može da bude veća od sto hiljada maraka. Predviđeno je da se izda u prvom trenutku deset hiljada zelenih karti, ali privreda već sada traži više. Savezni ured za rad procenjuje da će najveće interesovanje za dolazak biti u Rusiji, Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji, iako upiti stižu iz celog sveta.
ISTOK OPASNIJI OD ZAPADA: U Severnoj Rajni-Vestfaliji, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) vodila je kampanju pred majske pokrajinske izbore sa parolom "deca umesto Indijaca", tražeći da država poboljša finansijske uslove porodica umesto što dovodi stručnjake iz Indije. Uprkos takvim desno-populističkim parolama, na vlasti je ostao savez socijaldemokrata i zelenih, ali se nelagodnost zbog neskrivenog podilaženja mnogih političara parolama protiv stranaca povećala. Kada je prošlog četvrtka blizu železničke stanice u Diseldorfu detonirala bomba na mestu kojim svakog dana idu polaznici škole nemačkog za strance, svi su se u prvom trenutku ponadali da to ipak nije bio atentat sa ksenofobičnim motivima. Iako ta sumnja još nije potvrđena, ispostavilo se da su svih deset povređenih Jevreji iz Istočne Evrope koji, na osnovu posebnih dozvola, mogu da se usele u Nemačku. Bračni par iz Ukrajine je najgore prošao: oboje su teško povređeni, a mlada žena, koja je bila trudna, izgubila je bebu.
U Nemačkoj je, prema zvaničnim podacima, prošle godine bilo 10.000 krivičnih dela u koja su bili umešani krajnji desničari, pri čemu je 750 puta došlo do nasilja. Izgledi da stranac bude napadnut su pri tom 25 puta veći na istoku nego na zapadu Nemačke, iako je broj stranaca znatno manji u tom delu zemlje. Zaista, ne prođe nedelja a da novine ne izveste kako je negde na istoku grupa desničara ponovo prebila, ponekad do smrti, crnca ili Azijca nasred ulice. Na području bivše Nemačke Demokratske Republike posebno su mladi ljudi skloni esktremnim desničarskim shvatanjima. U grupi mladih od 14 do 17 godina maltene svaki peti spada u ekstremne desničare, pokazalo je istraživanje univerziteta u Berlinu. Na osnovu ankete sa 3700 učesnika, istraživači su došli do saznanja da 13 odsto Nemaca ima krajnje desničarska shvatanja.
Nemački političari svih boja povisili su proteklih dana ton u osudi mržnje prema strancima i zatražili od nadležnih policijskih službi da pojačaju suzbijanje desničarskih i neonacističkih grupa. Teniser Boris Beker, oženjen crnkinjom, i mnoštvo drugih javnih ličnosti najavili su iznova kampanju protiv ksenofobije. Politička klasa u Nemačkoj i drugim državama EU strepi od "Hajderovog sindroma": prerastanja netrpeljivosti prema strancima i sklonosti "čvrstoj ruci" i drugim oblicima autoritarne vladavine u uticajnu političku struju. Dosadašnja politika privlačenja i takvih birača u redove "velikih narodnih partija", znači konzervativaca ili socijaldemokrata, povremenim populističkim parolama prvaka tih stranaka, naročito u predizborna vremena, izgleda da se iscrpila. Pominjanje "multietničkog društva" izaziva u zapadnoevropskoj javnosti neugodna podsećanja na krvoproliće u Jugoslaviji i na prizore rasnih nemira u SAD. Kada krene nova seoba naroda u Evropi, partije političke sredine naći će se na novim iskušenjima kako da spreče bujanje na krajnoj desnici.
Dušan Reljić
