Evropa
Uo�i velike seobe
Dan po�to je podmetnuta bomba u Diseldorfu povredila deset useljenika, ve�inom jevrejskog porekla, francuski ministar unutra�njih poslova �an-Pjer �eveman pozvao je Evropsku uniju da se pripremi za dolazak pedeset do osamdeset miliona doseljenika tokom narednih pola veka
Ukoliko
Evropska unija ne otvori �irom vrata za useljenike, ne�e biti u stanju
da sa�uva privrednu snagu i obezbedi dovoljno novca za penzijsko i
socijalno zbrinjavanje. To saznanje postalo je kona�no i zvani�no tema
Evropske unije po�to je francuski ministar unutra�njih poslova �an-Pjer
�eveman iskoristio sastanak sa kolegama iz ostalih 14 dr�ava �lanica
28. jula u Marseju da jasno predo�i prilike. Pozivaju�i se na istra�ivanja
slu�bi Ujedinjenih nacija za demografiju, �eveman je naveo da �e se
stanovni�tvo EU smanjiti sa sada�njih 370 na 310 miliona do 2050. godine
ukoliko ne bude pove�anog doseljavanja. Ukazao je da EU mora da se
potrudi da privu�e najmanje pedeset, ako ne i osamdeset miliona
doseljenika do polovine veka ukoliko �eli da o�uva stabilnost broja
stanovnika. Gra�ani Evropske unije mora�e da prihvate, prema njegovim re�ima,
da ubudu�e �ive u "multietni�kom dru�tvu". Pred vlastima je
zadatak da se potrudi da do�u obrazovani doseljenici i da njihov dolazak
bude jedinstveno usmeren unutar politi�kih tela EU.
Ministri unutra�njih poslova EU bili su izgleda pomalo zate�eni �evemanovim dramati�nim upozorenjem, sude�i bar prema saop�tenju o marsejskom sastanku. U njemu se prvenstveno poklanja pa�nja spre�avanju nezakonitog useljavanja. Preti se o�trijim kaznama tzv. �leperskim bandama � organizovanim grupama kriminalaca koji za veliki novac ilegalnim putevima dovode useljenike. �esto se takve radnje zavr�avaju tragi�no, kao nedavni slu�aj 58 Kineza koji su se ugu�ili u kamionu-hladnja�i poku�avaju�i ilegalno da u�u u Veliku Britaniju. Svako malo gube �ivot izbeglice iz zemalja jugoisto�ne Evrope, Azije i Afrike koji poku�avaju da preplivaju reke na nema�ko-poljskoj ili nema�ko-�e�koj granici. Sli�no je i sa izbeglicama na brodovima koji uglavnom iz Turske i Libana poku�avaju da do�u do Italije, odnosno iz Maroka do �panije.
KONTROVERZNA TEMA: �eveman je nagovestio da �e Francuska kao predsedavaju�i EU u svakom slu�aju nastojati da do kraja godine usaglasi zakone �lanica o boravku stranaca, useljavanju i pru�anju azila kao i ka�njavanju "�leperskih bandi". Ta �e tema nesumnjivo podsta�i burne rasprave unutar EU, ne samo zato �to je francuski ministar upotrebio izraz metissage da ozna�i "rasno me�anje" kao budu�nost Evrope. Kao retko kad, oko tog pitanja sukobljavaju se interesi zapadnoevropske privrede i nacionalisti�ki populizam usmeren protiv stranaca, koji zahvata znatan deo politi�kog prostora, ne samo njegovog konzervativnog krila ve� i deo socijaldemokratskog bira�kog tela.
Podaci centra EU za statistiku ka�u da �e do 2040. godine verovatno 47,8 odsto stanovni�tva zapadnoevropske integracije biti starije od 65 godina. Italija �e biti prose�no najstarija zemlja (54,9 odsto), potom dolaze �panija (49,2 odsto) i Nema�ka (48,2 odsto). Najmla�a bi trebalo da budu Irska (34,6 odsto) i Portugalija (39,2 odsto). Podaci Svetske banke pokazuju da u industrijskim dr�avama �ene prose�no ra�aju 1,7 dece, dok je za prostu obnovu stanovni�tva neophodno 2,1. �panjolke i Italijanke ra�aju prose�no najmanje dece � 1,1 odnosno 1,2; sli�na je situacija u Sjedinjenim Ameri�kim Dr�avama i u mnogim zemljama srednje i isto�ne Evrope. Izrael je jedina me�u industrijalizovanim dr�avama koja ima dovoljan prira�taj za uve�anje stanovni�tva (2,7).
Privredi je, kako pi�e londonski "Fajnen�l tajms", jasno da �e uskoro izbiti medjunarodno nadmetanje za privla�enje obrazovanih doseljenika, bez kojih industrijske dr�ave ne�e mo�i da funkcioni�u. Ve� sada, kako je izjavio �ef Udru�enja nema�kih poslodavaca Diter Hund, zemlji nedostaje najmanje 1,5 miliona stru�njaka. Zatra�io je da parlament �to pre donese zakon o useljavanju, kao i da se nedavno usvojen zakon o zelenim kartama pro�iri sa informati�ke i druge privredne delatnosti.
Indone�anin Harianto Vi�ava prvi je stranac koji je krajem pro�le sedmice dobio tu novu nema�ku zelenu kartu. Po ugledu na SAD, Nema�ka je odlu�ila da odobri petogodi�nji boravak stru�njacima za informatiku. Preduslov je ugovor o zapo�ljavanju sa nekom nema�kom firmom kao i zavr�en fakultet, a za kvalifikovane ljude bez fakulteta ugovorena godi�nja plata ne mo�e da bude ve�a od sto hiljada maraka. Predvi�eno je da se izda u prvom trenutku deset hiljada zelenih karti, ali privreda ve� sada tra�i vi�e. Savezni ured za rad procenjuje da �e najve�e interesovanje za dolazak biti u Rusiji, Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji, iako upiti sti�u iz celog sveta.
ISTOK OPASNIJI OD ZAPADA: U Severnoj Rajni-Vestfaliji, Hri��ansko-demokratska unija (CDU) vodila je kampanju pred majske pokrajinske izbore sa parolom "deca umesto Indijaca", tra�e�i da dr�ava pobolj�a finansijske uslove porodica umesto �to dovodi stru�njake iz Indije. Uprkos takvim desno-populisti�kim parolama, na vlasti je ostao savez socijaldemokrata i zelenih, ali se nelagodnost zbog neskrivenog podila�enja mnogih politi�ara parolama protiv stranaca pove�ala. Kada je pro�log �etvrtka blizu �elezni�ke stanice u Diseldorfu detonirala bomba na mestu kojim svakog dana idu polaznici �kole nema�kog za strance, svi su se u prvom trenutku ponadali da to ipak nije bio atentat sa ksenofobi�nim motivima. Iako ta sumnja jo� nije potvr�ena, ispostavilo se da su svih deset povre�enih Jevreji iz Isto�ne Evrope koji, na osnovu posebnih dozvola, mogu da se usele u Nema�ku. Bra�ni par iz Ukrajine je najgore pro�ao: oboje su te�ko povre�eni, a mlada �ena, koja je bila trudna, izgubila je bebu.
U Nema�koj je, prema zvani�nim podacima, pro�le godine bilo 10.000 krivi�nih dela u koja su bili ume�ani krajnji desni�ari, pri �emu je 750 puta do�lo do nasilja. Izgledi da stranac bude napadnut su pri tom 25 puta ve�i na istoku nego na zapadu Nema�ke, iako je broj stranaca znatno manji u tom delu zemlje. Zaista, ne pro�e nedelja a da novine ne izveste kako je negde na istoku grupa desni�ara ponovo prebila, ponekad do smrti, crnca ili Azijca nasred ulice. Na podru�ju biv�e Nema�ke Demokratske Republike posebno su mladi ljudi skloni esktremnim desni�arskim shvatanjima. U grupi mladih od 14 do 17 godina maltene svaki peti spada u ekstremne desni�are, pokazalo je istra�ivanje univerziteta u Berlinu. Na osnovu ankete sa 3700 u�esnika, istra�iva�i su do�li do saznanja da 13 odsto Nemaca ima krajnje desni�arska shvatanja.
Nema�ki politi�ari svih boja povisili su proteklih dana ton u osudi mr�nje prema strancima i zatra�ili od nadle�nih policijskih slu�bi da poja�aju suzbijanje desni�arskih i neonacisti�kih grupa. Teniser Boris Beker, o�enjen crnkinjom, i mno�tvo drugih javnih li�nosti najavili su iznova kampanju protiv ksenofobije. Politi�ka klasa u Nema�koj i drugim dr�avama EU strepi od "Hajderovog sindroma": prerastanja netrpeljivosti prema strancima i sklonosti "�vrstoj ruci" i drugim oblicima autoritarne vladavine u uticajnu politi�ku struju. Dosada�nja politika privla�enja i takvih bira�a u redove "velikih narodnih partija", zna�i konzervativaca ili socijaldemokrata, povremenim populisti�kim parolama prvaka tih stranaka, naro�ito u predizborna vremena, izgleda da se iscrpila. Pominjanje "multietni�kog dru�tva" izaziva u zapadnoevropskoj javnosti neugodna podse�anja na krvoproli�e u Jugoslaviji i na prizore rasnih nemira u SAD. Kada krene nova seoba naroda u Evropi, partije politi�ke sredine na�i �e se na novim isku�enjima kako da spre�e bujanje na krajnoj desnici.
Du�an Relji�
