Vreme broj 501, 12. avgust 2000.

Kako pobediti režim na izborima (18)

Pinočeov izbor

Milošević spada u one autoritarne vladare koji vole izbore. Istina, on ih sve teže dobiva, ali bar zato može, posle njih, jedno vreme da bude miran, i da se poziva na njemu toliko dragi legitimitet vlasti. Milošević je, zapravo, pravi autoritarni legitimista. On vlada autoritarno, ali jako voli da takva vladavina ima odgovarajući ustavni i zakonski oblik. Stasao u posttotalitarističkom razdoblju komunizma, kada se bezobzirni politički voluntarizam počeo zaogrtati “normativnim aktima”, i pri tom još obrazovan kao “socijalistički pravnik”, Milošević zna da se političko nasilje lakše podnosi ako ima odgovarajuću pravnu formu. A izbori, na kojima još učestvuje i opozicija, odlična je prilika da se ponovo legalizuje politički plen, osvojen još krajem osamdesetih godina.

Nevolja sa izborima u klasičnim autoritarnim porecima je, međutim, u tome što, ma koliko da ste ih dobro “pripremili”, nikada ne možete sa potpunom izvesnošću znati da nešto neće da pođe naopako. Dok se totalitaristički režimi i ne pretvaraju da kod njih izbori ma šta odlučuju, dotle autoritarni režimi, rešeni da glume demokratiju, pluralizam, slobodu itd., mogu da sa izborima zapadnu u ozbiljne teškoće.

Najsvežiji primer je režim čileanskog diktatora Pinočea (1916). U prvom, diktatorskom razdoblju njegove vladavine (1973-1980) ubijeno je ili “nestalo” oko tri hiljade ljudi, a nekoliko desetina hiljada je moralo pobeći iz zemlje. Pošto se obračunao sa svim političkim “neprijateljima”, Pinoče je rešio da svoju vlast uvede u mirnije vode tradicionalističkog autoritarizma i da donese ustav koji će mu obezbediti laku i mirnu “ustavnu i zakonsku” vladavinu. To je i učinio 1980. godine. I sve je bilo u redu do predsedničkih izbora 1988. godine. Na tim izborima Pinoče, u skladu sa odgovarajućim ustavnim pravilima, nije imao protivkandidata, i činilo se da će vrlo lako da osvoji novih osam godina predsednikovanja. Međutim, prebrojavanje listića je pokazalo da je Pinoče osvojio samo 44 odsto glasova birača!

Sada se naš samodržac našao pred izborom. Da li da prekrši ili čak ukine sopstveni autoritarni ustav i zadrži glavnu polugu vlasti. Ili da poštuje ustav i povuče se sa predsedničkog mesta. Svi znamo šta je Pinoče odabrao. Ubeđen da će ga autoritarne ustanove koje je izgradio sasvim dobro zaštititi, Pinoče se odlučio za ovo drugo. Ustav je bio tako skrojen da ga je bilo teško promeniti, jamčeći Pinočeu zadržavanje položaja zapovednika kopnene vojske i u narednih osam godina. Kada je 10. marta 1998. godine Pinoče morao da napusti i taj položaj, on je, po tom istom ustavu, postao doživotni senator. Time je dobio zaštitu od svakog krivičnog gonjenja. I premda su, u međuvremenu, demokratske vlade uspele da ojačaju proliberalne sastojke ustrojstva, Pinočeov ustav je (uz manje promene 1989) ostao na snazi. I bez obzira na izvesne neprijatnosti koje je nekadašnji diktator kasnije doživeo tokom posete Britaniji, Pinoče je još uvek zaštićen i spokojan u odajama svoje raskošne vile.

Ove priče bi se trebalo setiti i kada razmišljamo o mogućim posledicama predstojećih izbora. Oni su, možda, zgodna prilika da se Milošević istera na čistac. Ako bi ih izgubio, on bi se našao pred Pinočeovim izborom – diktatura ili povlačenje. I ma koliko često njegovi neprijatelji nazivali Miloševića diktatorom, moram reći da uopšte nisam uveren da bi on nužno izabrao diktaturu.

Jedino što ostaje pitanje – može li naša opozicija zbilja da pobedi Miloševića?

(Autor je sociolog iz Beograda)

Mini intervju: Milan Šahović, ekspert za međunarodno pravo

SRJ nije član UN-a

Sa namerom da "izoluje beogradski režim", američka diplomatija započela je "proces isključivanja SRJ iz Ujedinjenih nacija", javile su agencije ovih dana iz Vašingtona. Takvih vesti i najava već je bilo, i svaki put su bile propraćene konfuzijom i dilemama – kako ćemo biti izbačeni iz organizacije u kojoj nemamo definisano članstvo?

Milan Šahović, ekspert za međunarodno pravo, objašnjava za "Vreme" o kakvim je proceduralnim problemima reč:

"S obzirom na situaciju koja je stvorena još 1992. godine, kada su donete odluke Saveta bezbednosti i Generalne skupštine o statusu SRJ, vidi se da se nije polazilo od toga da ona može da zadrži mesto SFRJ koja je do svoga raspada bila član UN-a. Time je u stvari osporen kontinuitet u članstvu između SFRJ i SRJ, na koji je ova druga računala i na kome i dalje insistira naša diplomatija. Može se izvući i zaključak da sama SRJ nije postala član jer je u obema rezolucijama i Saveta bezbednosti i Generalne skupštine jasno rečeno da se SFRJ raspala. Pošlo se od toga da je SRJ, kao i ostale nove zemlje nastale na teritoriji SFRJ, samo jedna od naslednica, te da bi i ona, kao i ostale, trebalo da traži prijem u ovu svetsku organizaciju. Nije doneta nikakva odluka o isključenju niti o suspenziji bivše SFRJ, tako da je, formalno, njeno mesto ostalo i dalje prazno i bez predstavnika.

"VREME": Zbog čega se onda iznova poteže pitanje "izbacivanja" SRJ iz UN-a?

ŠAHOVIĆ: SRJ je konsultovana i učestvuje u rešavanju problema koja su se ticala krize i oružanih sukoba na tlu stare Jugoslavije kao jedna od učesnica i zainteresovanih strana, ali to samo po sebi ne predstavlja potvrdu njenog kontinuiteta sa SFRJ. Na osnovu povelja UN-a, sve države, nezavisno od toga jesu li članice ili nisu, treba da učestvuju u rešavanju spornih pitanja pred SB-om ukoliko postoji takva potreba, a pod uslovima koje će odrediti sam Savet.

Sve što znam to je agencijska vest da pitanje isključenja SRJ pokreće diplomatija SAD u okviru priprema za sledeće zasedanje Generalne skupštine koje će se održati ove godine. Prema tome, mogu samo da podvučem da nije ni moguće pokretati pitanje isključenja SRJ iz UN-a. Moguće je u stvari samo zahtevati od nje da zatraži prijem u članstvo, s tim što napominjem da bi takav zahtev pokrenuo pitanje kvalifikacija SRJ. Akcija koja može da se vodi tiče se, kako ja razumem, nastavka zahteva koji je američki predstavnik Ričard Holbruk postavio Savetu bezbednosti – da ne dozvoli učešće predstavnika SRJ u debati o stanju na Kosovu, a koji je Savet bezbednosti i usvojio. Ukoliko se o tome radi, onda se vrlo lako može videti da je reč isključivo o političkom zahtevu koji može da se postavi i pred samu Generalnu skupštinu. Pravno – i to dozvoljeno, politički – to se može oceniti samo kao sastavni deo pritiska na Vladu SRJ i njenu politiku ignorisanja dosadašnjih zahteva UN-a.

Jelena Grujić

Nagradna igra: Pogodite predsednika!

Uskoro o pravilima i nagradama tradicionalne igre "Vremena"

Izborni rulet

Glavnu premiju u prošloj nagradnoj igri "Vremena" osvojio je Branislav Klašnja iz Novog Sada (levo na slici)

predhodni sadržaj naredni