Pošta |
Vreme broj 501, 12. avgust 2000. |
Čestitke
Pre desetak godina kupio sam prvi put "Vreme". Od tada je ovaj nedeljnik stalni deo mog vikenda. Tokom dosadašnjih pet stotina brojeva "Vreme" je bilo vrsta moje referentne tačke u ovim smutnim vremenima. Čestitam Vam jubilej i radujem se sa Vama, jer ste jedna od retkih pravih stvari koje su mi preostale. Potrajte i dalje, ima nas još. Dr Zoran Jovanović, Pirot Redakcija se zahvaljuje svima koji su nam na
razne načine čestitali izlaženje 500. broja. Desetogodišnjica lista biće
obeležena u oktobru ove godine. Čitaoci mogu da očekuju prijatna iznenađenja
povodom ovog jubileja najstarijeg privatnog političkog magazina u
Jugoslaviji. Istorija parka Čitajući po drugi put (uvek pažljivije!) prethodne brojeve "Vremena" (broj 493, 17. jun, tekst na strani 17), moju pažnju privukla je rečenica "... park mira i prijateljstva potiče iz Titovog doba, a aleje platana su zasadili predstavnici nesvrstanih zemalja posle samita održanog u Beogradu od 4. do 9. septembra 1989. godine". U toj rečenici, poštujući činjenice, tačne su samo dve konstatacije: prva, da park potiče iz Titovog doba i druga, da je (IX) samit nesvrstanih održan navedenog datuma. Park prijateljstva formiran je za vreme održavanja I konferencije šefova država ili vlada neangažovanih zemalja (zvaničan naziv!) u Beogradu od 1. do 6. septembra 1961, kada su navedeni zvaničnici zasadili po jednu sadnicu – kao simbol prijateljstva među (neangažovanim ili uopšte) narodima, a ispod svakog drveta nalazi(la) se pločica sa imenom državnika koji ga je zasadio. Nije greška u nazivu I konferencije, u pogledu izraza "neangažovanih". Taj termin je "živeo" do II samita (zvaničan termin za buduće konferencije), održanog u Kairu od 5. do 10. oktobra 1964, kada je, iz političkih razloga, zamenjen izrazom "nesvrstanih"! Angažovanje – da, ali u toj angažovanosti svrstavanje iza bilo kog od tada postojeća dva bloka – ne! Staniša B. Jovanović, Novi Beograd |