Vreme broj 502, 19. avgust 2000.

Kako pobediti režim na izborima (19)

Podizanje praga

Miloševićev tim već vodi sa 50 prema 0. A izbori nisu još ni počeli. Toliko u glasovima vredi Đukanovićev bojkot saveznih izbora. Momir Bulatović ima počišćen teren da s malo glasova dobije sva mesta u Veću građana savezne skupštine (30 poslanika iz Crne Gore) i polovinu mesta u domu federalnog pariteta (20 poslanika u Veću republika). Kad neko počne igru s toliko fore, može mirno da spava. Ali, pravi smisao ovih izbora nije u takmičenju za prevlast u federalnoj skupštini koju Crna Gora niti priznaje niti će priznavati. Igra se vodi oko izbora predsednika.

Sve da se bira direktor zadružnog doma, a da je Slobodan Milošević kandidat za to mesto, ti izbori bi bili presudni jer se ovde radi o potrebi da se ispumpa moć jedne ličnosti koja stalno teži povećanju te moći, bez obzira na to što menja funkcije, od partijskog sekretara, preko predsednika Srbije, do ove najnovije. Možda to i nije u prirodi Slobodana Miloševića, ali jeste u prirodi režima, pa otud Srbi nemaju preča nacionalna posla no da jednom pobede Slobodana Miloševića.

“Vreme” će iz tih razloga podržavati kandidaturu Vojislava Koštunice. Smatramo da je on u ovom trenutku najbolji protivkandidat. Ma šta ko mislio o nama, mi nikada nismo bili nacionalno ravnodušni. Lično nisam oduševljen povremenim mrzovoljnim nabojima Koštuničinog uglađenog nacionalizma, ali protivkandidat obećava široku raspravu o ustavnom i svakom drugom uređenju ove nesrećne zemlje. A to je posao koji je u jadnom zaostatku već 14 godina, odnosno od momenta kada je Milošević unutarpartijskim pučem preuzeo komandu nad Srbijom i Srbima.

Sve procene ukazuju da Vojislav Koštunica ima veće šanse da se bori protiv Miloševića nego što ih ima kandidat SPO. Vuk Drašković je ubacio igrača iz “drugog tima”, a i Vojislav Šešelj igra u “rezervnom sastavu”. I Vuk Drašković bi, iako ima najjaču opozicionu stranku u Srbiji (broj članova, prethodni izborni rezultati, infrastruktura...), bio loš kandidat jer, prosto rečeno, već je izgubio sve izbore koji su se dali izgubiti i sa stanovišta očekivanja nekog rezultata potpuno je besmislena rasprava zašto se to događalo i koliki je u tome udeo ostatka srpske opozicije.

Kod Tome Nikolića barem je jasno da je on tu da bi se slikao, a da Vojislav Šešelj vodi kampanju i tako se radikalskim glasačima šalje signal – glasajući za Tomu vi glasate za mene. Šešelj je vičan političkoj trgovini i sa svakom stotinom hiljada glasova on diže sebi cenu ne izlažući sebe lično, možda pravilno procenjujući da mu Milošević načinom vladavine otvara neslućene puteve za primenu svake vrste radikalizma.

Kod Dražinog unuka stvari stoje vrlo loše. Gradonačelnik nije prepoznatljiv ni u Beogradu, a kao što se videlo da dedi nije bila dovoljna podrška iz Londona, unuku je još manje probitačna podrška iz Budve. Šešelj može da napravi procenu da je potrebno Tomu Nikolića izvući iz trke i uoči “prvog kruga”, ukoliko mu Milošević to plati nekom jakom političkom koncesijom. Drašković nije u stanju to da uradi jer izgleda i vlast i opoziciju doživljava kao lične konkurente s kojima pokušava da namiri neke račune, ponašajući se kao da mu je važnije da učini zanimljivijim neke svoje buduće memoare, nego da nepristrasno politički trguje sa snagom koju kao stranka i ličnost poseduje.

Ključno pitanje, koje i ne mora nužno da reši jugoslovensku krizu, jeste kako da se Koštunica u toj trci udruženih favorizovanih, lažnih i loših kandidata probije do “drugog kruga”, kada bi se izoštrilo, hajde tako da kažem, moralno pitanje predsedničke trke. Stranačke stege bi popustile, radikali i espeovci bi možda u većem broju glasali po prirodnom nagonu, a on im valjda govori da je svaka promena bolja od ovog posrtanja. U tom trenutku Koštunica se javlja kao idealan kandidat za zadovoljavanje tih prirodnih nagona, a i Vuk Drašković bi došao u situaciju očiglednog izbora: ili da odmah započne memoare, ili da nastavi da se bavi politikom.

Da bi došlo do “drugog kruga” predsedničkih izbora, neophodno je da što veći broj ljudi izađe na izbore u “prvom krugu” kako bi se onaj prag koji je Milošević veštački, menjajući ustav i izborne zakone, spustio do proste natpolovične većine ukupnog broja izašlih na izbore, podigao u igri velikog broja. Demokratska opozicija Srbije i svako kome je na srcu srpski interes mora ohrabrivati ljude da masovno izađu na izbore. Nije sada pitanje šta Koštunica može da uradi za nas, nego je pitanje šta mi možemo da uradimo za Koštunicu. Udružena levica će pokušati da broj glasača smanji računajući sasvim ispravno da će prevagu obezbediti disciplinom svojih pristalica. Nagledaćemo se u ovih 40 dana raznih čuda kojima će se narodu pokušati da ogadi svaki oblik demokratskog, izbornog izjašnjavanja a širiće se i jačati talasi represije kako bi se potencijalni glasači zaplašili i optirali za nedeljni ručak a ne za izlazak na izbore.

Tu će se voditi glavna bitka ako izuzmemo pitanje kontrole izbora, odnosno brojanja glasova. Otuda su ovi izbori najpre pitanje građanske hrabrosti. Pozitivna kampanja mora takvo ponašanje da podstiče. Kada bi postojao recept za dobijanje ove vrste narodne odlike, rado bih ga ovde napisao. Politička vijagra još nije izmišljena, ali potentnost bi trebalo pokazati u danima koji dolaze. Ovo je možda poslednja prilika da se režim pobedi građanskom hrabrošću. Svaka naredna prilika povećavaće ulog u igri s Miloševićem.

Autor je glavni urednik nedeljnika “Vreme”

Dragan Ambrozić, koordinator turneje "Izađi na crtu"

Rok kao izbor

"Izlaz 2000" je akcija koja okuplja 20 velikih nevladinih organizacija, u okviru koje će svaka od njih realizovati svoju kampanju na ovaj ili onaj način bitnu za predstojeće izbore. "Kičma" jedne od važnijih kampanja nazvane "Vreme je..." – usmerene na mlade koji će prvi put ove godine iskoristiti glasačko pravo – biće velika rok turneja "Rock'n'roll za izbore – Izađi na crtu", u produkciji ANEM-a.

"Biće održana 24 potpuno besplatna koncerta na otvorenom, uz učešće najboljih domaćih rok grupa. Postavka će se menjati u hodu, a ima više poziva iz gradova Srbije nego što možemo da postignemo za mesec dana, koliko imamo vremena. Počinjemo od centralne i južne Srbije, i to od Kraljeva, 17. avgusta. Učesnici tih prvih deset koncerata su Sunshine, Ivana & Negative, Darkwood Dub, Goblini, Kanda Kodža i Nebojša, Jarboli i Eyesburn", saznajemo detalje od Dragana Ambrozića, koordinatora turneje.

Zanimljivo je čuti otkud baš takva "izborna" animacija.

"Svi učesnici su se sami nametnuli svojim kvalitetom, dugogodišnjim radom, popularnošću, pa i stavovima koje su zastupali. To su grupe koje su svojim pločama i tekstovima jasno pokazale da dele iskustvo neke mlađe generacije koja sluša tu vrstu muzike poslednjih deset godina. Zato su oni najbolji i najpozvaniji da nešto kažu i poruče toj generaciji, a to je ohrabrenje da se preuzme lična odgovornost. Promovisanje ličnog aktivizma ne mora da ima politički okvir. Nevladine organizacije koje su nas zvale na ovu turneju su 24 sata dnevno na istom poslu, a to je neka vrsta građanskog osvešćivanja. Nas interesuju društvene promene, a o političkim promenama ima ko razmišlja. Prioritet sa stanovišta nevladinog sektora jeste pozitivna društvena promena, što više drugačijih izbora i mogućnost socijalnog realizovanja", kaže Ambrozić.

Sigurni ste da će mladi doživeti koncerte tako višeznačno?

"Nama je bitno da su to mladi ljudi koji su uspeli nešto da urade sa sobom u životu i koji su jako dobar primer kako lični angažman i kreativnost mogu dati rezultate u životu. Svi oni dele iskustvo života ovde sa svojom publikom. Taj lični primer kako se nešto može uraditi najveće je ohrabrenje, ukoliko ovde uopšte ima apatije. Mislim da je nema, da je mnogo veći problem za mladu populaciju nemogućnost izbora, dok su depresija i apatija sekundarni. Oni se logično pitaju šta je to između čega mogu da biraju, ili bi taj izbor trebalo da potraže na nekom drugom mestu. Povezivanje jednih i drugih u ovakvim događajima, uz učešće nevladinih organizacija koje će predstaviti svoje materijale na štandovima, daće jednu dobru sliku mladima – kako to može da izgleda kada se ima mogućnost izbora".

Jelena Grujić

predhodni sadržaj naredni