Je li krenuo predizborni "crni kurs"
Marka se otima kontroli
Ta poja�ana �kontrola� Beograda iz Podgorice, jednostavnom fluktuiraju�om �kotacijom� dinara u odnosu na nema�ku marku � u velikoj meri sputava Milo�evi�evu ma�tu u �kreiranju� novih dinara, to jest lep�e sada�njosti, a naro�ito budu�nosti. Zbog toga mu valjda taj mali podgori�ki monetarni savet vi�e smeta nego sav drugi �dr�avni separatizam�
Proteklog vikenda ponovo
je poja�ana nervoza na crnom deviznom tr�i�tu i nema�ka marka je, u zavisnosti od
grada do grada u Srbiji, opet posko�ila za oko 1 dinar, te se kupovni kurs za efektivu na
ulicama Beograda i Novog Sada kretao izme�u 27 i 28 dinara za 1 marku, a prodajni je bio
izme�u 30 i 31 dinar. Istine radi treba re�i da je oscilacija crnog kursa nema�ke marke
do skoro iste visine zabele�ena i poslednje sedmice jula, pa se zatim kupovni kurs
efektive bio �smirio� na 25, pa potom na 26 dinara. No, monetarne vlasti sa guvernerom
Du�anom Vlatkovi�em na �elu o�igledno sve te�e dr�e marku na uzdi i zbog velikog
�predizbornog� porasta dinarske mase preti opasnost da se ona i pre �sudbonosnog�
24. septembra, dokle treba finansirati �sjajnu Milo�evi�evu pobedu ve� u prvom
krugu� (kako izjavljuju njegovi doglavnici) � otme kontroli.
To bi zna�ilo da je �diskretna devalvacija� s polovine maja, kada je naspram zvani�nog pariteta nema�ke marke od 6 dinara uspostavljen �stimulativni kurs otkupa deviza� po dvadeset dinara za marku � ve� potro�ena, to jest da su glasine da je u me�uvremenu do�tampano oko 2,5 milijarde dinara bez realnog pokri�a u su�tini bile zasnovane na dobrim informacijama.
U stvari, ovoga puta se veoma brzo i �pre roka� ostvarila prognoza jednog od lidera G-17 plus, ina�e na�eg glavnog �vra�a deviznih kurseva� Mla�ana Dinki�a, da �e marka do kraja avgusta sko�iti na tri banke, zato �to je nov�ana masa sada dosegla nivo od oko 22,5 milijarde dinara, a po�etkom godine u opticaju je bilo oko 17 milijardi dinara, i �to se tempo probijanja �monetarne projekcije� o�igledno ubrzava.
Ako su procene o ovogodi�njem porastu nov�ane mase u SRJ doista ta�ne, onda bi pre trebalo postaviti pitanje kako je guverner Vlatkovi� ove godine uop�te dosad odr�ao relativnu stabilnost deviznog kursa i kako mu je uspelo da u razdoblju od sedam meseci (dakle sve do ovog pada dinara o kome pri�amo), spram porasta cena za blizu 50 odsto, obezbedi crni porast cene deviza tek za ne�to preko 10 odsto � nego se �uditi �to mu se sada devizni kurs otima. Setimo se samo da je pro�le godine (tokom NATO bombardovanja) u istom razdoblju cena deviza porasla za blizu 120 odsto, mada su strogo zamrznute maloprodajne cene pove�ane tek za oko 30 odsto. O�igledno se od pro�le do ove godine ne�to bitno promenilo mimo eventualnog neo�ekivanog porasta Vlatkovi�eve ve�tine da manipuli�e i crnim deviznim kursom.
Iako je ovo pitanje rafinirano i zahteva odgovor stru�njaka koji raspola�u svim podacima, mo�e se slobodno postaviti hipoteza da je ovogodi�nja dosta duga relativna stabilnost deviznog kursa u Srbiji (uprkos cehovima �obnove i izgradnje� i uprkos nepromenjenoj inerciji rasta spoljnotrgovinskog deficita) blagotvorna posledica uvo�enja takozvanog �dvovalutnog sistema� u Crnoj Gori, 2. oktobra pro�le godine. Tada je Monetarni savet Crne Gore startovao sa paritetom dinara i marke od 17 prema 1, a poslednja zvani�na crnogorska odluka o paritetu dinara je 27 prema 1. U podgori�kom ogledalu, dakle, dinar je za poslednjih 11 meseci devalvirao za oko 59 odsto � dok je u istom razdoblju, prema procenama posmatra�a, dinarska masa porasla za 50 odsto (sa oko 15 na oko 22,5 milijardi dinara). Osim te naizgled poja�ane kontrole kursa dinara iz Podgorice, na drugoj strani je na relativnu stabilnost deviznog kursa u Srbiji verovatno pozitivno uticala i kakva-takva mogu�nost srpskih preduze�a da, uprkos raznim barijerama postavljenim izme�u dve republike, deo �deviznih roba� pribave ispod Lov�ena, te tako smanje pritisak tra�nje za devizama na ulicama svojih gradova. Napokon, svojevrsna �demistifikacija marke� u Crnoj Gori, a najvi�e mogu�nost crnogorskih dr�alaca marke da je prodaju u Srbiji � sigurno su udru�enom snagom u izvesnoj meri poja�ali i ponudu deviza u Srbiji, �to je opet doprinosilo kakvoj-takvoj deviznoj stabilnosti u prvom polugo�u.
Ta poja�ana �kontrola� Beograda iz Podgorice, jednostavnom fluktuiraju�om �kotacijom� dinara u odnosu na nema�ku marku � u velikoj meri sputava Milo�evi�evu ma�tu u �kreiranju� novih dinara, to jest lep�e sada�njosti, a naro�ito budu�nosti. Zbog toga mu valjda taj mali podgori�ki monetarni savet vi�e smeta nego sav drugi "dr�avni separatizam�. Ipak, kada ga je predizborna panika naterala na �razvojnu ofanzivu� i �ofanzivu dr�avnog razdu�ivanja prema gra�anstvu� morao je naglo da pove�a ponudu novca i kvazinovca (obveznice) � �to se sada vidi na ulicama. Silom prilika on se vra�a na model iz 1993. godine, kada su socijalisti zabele�ili neobja�njivi uspeh na izborima uprkos fantasti�noj hiperinflaciji � no ovoga puta reakcija upla�enog gra�anstva mo�e da bude potpuno druga�ija.
Ako napokon celoj ovoj pri�ici dodamo ilustraciju predsedni�kog (saveznog) mandata Slobodana Milo�evi�a preko deviznog kursa, onda mo�emo konstatovati da je tokom �etiri godine njegovog vo�stva vrednost dinara smanjena sa oko 3,6 na 29 dinara za marku (srednji kurs) � �to �e re�i da je on svojom dalekovidom politikom oborio vrednost dinara osam puta. Neko bi �ak rekao da je to vrlo dobar rezultat � jer mogao je i mnogo vi�e, �to je ve� dokazao 1993. godine.
Dimitrije Boarov
