Vreme broj 503, 26. avgust 2000.

Intervju: Slobodanka Nedovi�, direktorka CESID-a

�uvari s jakom be�ikom

"Svaki put se pred izbore menjaju pravila. To bi bilo kao kad bi u vreme najve�e saobra�ajne gu�ve neko rekao da se prelazi na 'englesku' varijantu, na vo�nju levom stranom"

"Pre tri godine krenuli smo sa ne�im �to smo smatrali iskustvom drugih postkomunisti�kih zemalja Isto�ne Evrope, jer su takve organizacije postojale u svim zemljama u na�em okru�enju", ka�e u intervjuu za "Vreme" Slobodanka Nedovi�, direktorka CESID-a. "Smatrali smo da imamo dobro iskustvo iz protesta 96/97. koje bi trebalo da sledimo. Taj protest je pokazao da je gra�anima bilo stra�no va�no da se pravi rezultati, oni zbilja postignuti na izborima, oglase kao zvani�ni. Uo�ili smo da se veliki broj ljudi koji su ina�e politi�ki podr�avali vladaju�u opciju, �lanovi ili simpatizeri SPS-a, tokom tih protesta tako�e sumnjali i nisu se slagali s tim da se rezultati menjaju. Budu�i da nam se i tada, kao i sada, �inilo da je veoma malo tema i akcija koje su mogle da okupe ljude sa potpuno razli�itim uverenjima u ovoj Srbiji koja je raspolu�ena kao jabuka, da izme�u tih skupina ima vrlo malo komunikacije, a pogotovo saradnje povodom zajedni�kih projekata, nama se u�inilo da je potrebna upravo jedna ovakva organizacija, koja bi bila neki 'pas �uvar' u ime gra�ana, koja bi se zalagala da pravila budu po�tena i da onda ta pravila svi po�tuju, pa neka pobedi onaj za koga glasa ve�ina."

NEDOVI�: Bilo nas je petoro, i na� prvi cilj je bio da ovde uvedemo ideju doma�ih posmatra�a na izborima. Tog avgusta smo znali da imamo vrlo malo vremena do izbora (septembar '97) i da bez pomo�i drugih organizacija koje imaju �lanstvo, aktiviste ili simpatizere ne�emo mnogo uraditi. Zahvaljuju�i saradnji sa sindikatom "Nezavisnost", Studentskim protestom i organizacijom penzionera, uspeli smo da ve� za mesec dana okupimo oko 1500 ljudi koji su se prijavili da budu na�i volonteri. Na�alost, nije ih bilo toliko na izbornim mestima jer se pokazalo da tada�nja izborna komisija, ako je to uop�te odlu�ivano na tom nivou, nije imala razumevanja za ono �to je CESID radio, iako su tada veoma gorljivo i �tedro, gotovo bez ograni�enja, pozivali inostrane posmatra�e.

Kako tuma�ite to �to je vlast tada primala strane posmatra�e izbora, a vas ne?

Ova vlast od po�etka ima nekakav dvojni standard, prosto ne�uven i nesaglasan bilo kojoj pravnoj logici � da strani dr�avljani imaju ve�a prava nego doma�i dr�avljani!?! Mi smo za vreme izbora '97. saznali da je jedna doma�ica koja je bila udata za �ofera u ambasadi SAD u Beogradu bila posmatra� na izborima! Tada je jedina potrebna kvalifikacija bila to da je neko strani dr�avljanin, ba� kao �to je tada jedina diskvalifikacija bila to �to je neko dr�avljanin Jugoslavije.

Posle izbora '97. krenuli ste u akciju obuke posmatra�a?

Period izme�u septembarskih i decembarskih izbora bio je prilika da ljude bolje obu�imo. Me�utim, iako smo imali neproverenu informaciju da je tada�nji predsednik Republi�ke izborne komisije Bal�a Govedarica odobrio ljudima iz CESID-a da budu posmatra�i, a mi smo potvrdu toga �ekali do poslednjeg ternutka, to se ipak nije ostvarilo. Dobar broj na�ih ljudi je odustao od anga�mana kada je saznao da ne�e imati formalnih ovla��enja. Jer ovda�nja logika jeste da ako niste izri�ito dozvoljeni onda ste zabranjeni, a ako ste zabranjeni onda policija mo�e da se poigrava sa vama. Me�utim, ono �to je nama dalo nadu bilo je to �to smo ipak poslali na�e ljude sa ovla��enjem koje smo im dali mi u CESID-u i oko sedamdeset odsto bira�kih odbora je to prihvatilo! Pustili su ih na izborna mesta smatraju�i da je sasvim normalno da postoje i doma�i posmatra�i, i omogu�ili su im da obavljaju svoj posao. Na�alost, tokom dana je stiglo uputstvo Izborne komisije da se CESID-ovi posmatra�i izbace napolje!

Da li je bilo nekih takozvanih nemilih scena?

Ne. Mi imamo jasno uputstvo koga se na�i posmatra�i pridr�avaju, a to je � nema rasprave! Ako mo�e � mo�e, ako ne mo�e � ne mo�e, ako im se ka�e da iza�u oni iza�u. Mi na�im ljudima stalno govorimo da su posmatra�i kao vazduh � tu su, ali ih niko ne vidi! Oni su tu da prate, da uo�e, da zabele�e i da o tome izveste. Ako ih pitaju za savet, oni ga naravno mogu dati budu�i da su pro�li intenzivnu obuku i znaju �ta rade. Mi smo ba� sad zavr�ili jedan projekat koji je podrazumevao obuku tri stotine instruktora koji bi trebalo da u parovima obu�avaju posmatra�e. Me�utim, imali smo tako veliki odziv, iako to nigde nismo javno oglasili, da smo pove�ali broj i sada imamo �etiri stotine trenera! Oni prolaze vrlo temeljan kurs, dobijaju informacije o izborima uop�te, o razli�itim izbornim sistemima, �ta su prednosti jednog a �ta drugog sistema, koji se sistem primenjuje kod nas � i ono najva�nije, �to bi trebalo da prenesu drugima � kako bi trebalo da izgleda sama procedura glasanja. Dakle, tok izbornog postupka na dan glasanja, od otvaranja bira�kog mesta, preko pra�enja, do trenutka kada se sve zavr�i, kada se prebroje glasovi i materijali zapakuju i po�alju nadle�noj izbornoj komisiji. Oni moraju da budu potpuno sigurni �ta se na bira�kom mestu sme, �ta ne sme, �ta je ispravno, a �ta nije.

Ove godine imate sna�nu kampanju za kontrolu izbora. Kako ste se odlu�ili da krenete u, reklo bi se, agresivnu kampanju, sa oglasima, bilbordima?

Iako je mnogo onih koji dolaze kod nas, treba nam jo� vi�e ljudi! Ambiciozna brojka od devetnaest hiljada posmatra�a ne mo�e se posti�i onako kako smo dosad poku�avali da animiramo gra�ane. Morala se izvesti aktivna kampanja koja je imala jo� jedan cilj � da osna�i prepoznatljivost CESID-a u javnosti, da na taj na�in izvr�imo neki, makar mali pritisak na Saveznu izbornu komisiju, da se, kad podnesemo zahtev za akreditaciju, �etiri petine gra�ana ne upita �ta je to CESID, ve� da znaju �ta je ideja doma�ih posmatra�a i da ljudima to postane normalna stvar, da se za�ude za�to doma�i posmatra�i nisu registrovani, naravno ako se ba� to desi.

Va�a iskustva kao posmatra�a... �ta ste od nepravilnosti naj�es�e "hvatali"?

U prvom periodu mladih demokratija, postkomunisti�kih, radi se grubo, primitivno, trpanjem glasa�kih listi�a u kutije ili upisivanjem "mrtvih du�a" u bira�ke spiskove, i radi se najvi�e na samim bira�kim mestima. Vremenom se u svim tim zemljama, pa i kod nas, prelazi na sofisticirane, suptilnije tehnike koje zahtevaju vi�e in�injeringa, strategije, razmi�ljanja unapred. Na primer, svaki put se pred izbore menjaju pravila. To bi bilo kao kad bi u vreme najve�e saobra�ajne gu�ve neko rekao da se prelazi na "englesku" varijantu, na vo�nju levom stranom! Pravila se menjaju onako kako to onaj koji ih diktira veruje da mu odgovara. Primer za to je "krojenje" izbornih jedinica ili medijska neravnopravnost, jer mi radimo i monitoring medija, ali ono na �ta u poslednje vreme naj�e��e ukazujem jesu � propisi. Preko njih se otvaraju razne mogu�nosti.

Kako?

Evo vam samo jedan primer. Po novim propisima koji reguli�u savezne izbore i koji bi trebalo da su uskla�eni sa zakonom, u kome se vrlo dosledno pravi terminolo�ka razlika izme�u �lanova bira�kih odbora i �lanova izbornih komisija i predstavnika podnosilaca izbornih lista ili takozvanog pro�irenog sastava, ovi prvopomenuti po slovu zakona imaju zamenike, ali to ne pi�e i za predstavnike podnosilaca lista. Dakle, ako se proceni u nekom trenutku da je to potrebno, mo�e se slobodno re�i podnosiocima lista da nemaju zakonski osnov po kome bi postojali i zamenici njihovih predstavnika na izbornom mestu. I sad zamislite tog nesre�nog �lana pro�irenog sastava bira�kog odbora, predstavnika podnosioca liste koji bi trebalo da do�e pre otvaranja bira�kog mesta, da odsedi ceo tok glasanja i pri tom bude kadar svuda sti�i i sve videti, i da na kraju u�estvuje u brojanju listi�a. Pa, recimo, u Novom Sadu �e na izbornim mestima biti �est izbornih kutija. Zamislite samo tu proceduru brojanja glasova! Zamislite koliki je to posao! A predstavnik podnosilaca liste nema prava na zamenika. Pa taj �ovek mora da bude pravo �udo od izdr�ljivosti pa da �itav dan bude koncentrisan, da prati �ta se oko njega doga�a, a ne sme da iza�e, �to zna�i da mora imati i jako dobru be�iku. Pomenuto re�enje u zakonu mo�e biti i previd ili propust, ali ne znam da li u to mogu da verujem jer je jednostavno takva mogu�nost otvorena.

�ta je s izbeglicama i raseljenim licima? To je naro�ito aktuelno posle svega �to se desilo na Kosovu...

Da. Jedna tragi�na stvar iskori��ena je kao mogu�nost za "�ongliranje brojevima". �injenica je da je mnogo ljudi raseljenih sa Kosova, i niko ne mo�e imati ni�ta protiv ideje da, ako su tim ljudima tamo oduzeta imanja, ku�e, posao, niko ne mo�e da im oduzme pravo i mogu�nost da glasaju. Onda se u zakon uklju�e dva vrlo indikativna �lana, 32-a i 77-a, koji pravi smisao dobijaju tek kad se me�usobno pove�u. Naime, prvi pomenuti �lan ka�e da Savezna izborna komisija mo�e, ako neki organ koji ima ulogu u sprovo�enju izbora taj posao ne radi kako valja, to da poveri nekom drugom organu ili sama preuzme taj posao. A u drugom pomenutom �lanu stoji da bira�i koji "iz opravdanih razloga" ne mogu da glasaju na bira�kom mestu gde su upisani u bira�ki spisak mogu da glasaju u skladu sa �lanom 32-a. Li�no sam bila veoma radoznala da vidim kako �e se to operacionalizovati, kako misle to prakti�no da sprovedu. U uputstvima koja je izdala komisija stoji samo da pomenuta kategorija bira�a mo�e da glasa "na mestu i pred bira�kim odborom koji im je najdostupniji". Ja ne vidim na�in da se proveri da li je neki bira� sa "opravdanim razlogom" �etaju�i gradom nai�ao na tridesetak bira�kih mesta pa mu se svako u�inilo "najdostupnijim", pa je u svako u�ao i pomalo glasao.

Sude�i prema va�im ranijim iskustvima, o�ekujete li na ovim izborima vi�e ili manje kra�e?

Pogledajte samo jedan detalj: opoziciju su �lanstvo i simpatizeri prosto terali da se udru�e, a s druge strane svesni su da udru�ivanjem imaju manju mogu�nost kontrole, da �e imati samo jednog predstavnika na izbornom mestu. Ili Savezna izborna komisija koju je ranije �inilo pet �lanova, a sada ih je sedam. U pro�ireni sastav ulaze i predstavnici podnosilaca lista koji su ispunili postavljene uslove. Logi�no je da je savezna skup�tina u komisiju birala ljude od kojih u najmanju ruku o�ekuje lojalnost, a kad na to dodate predstavnike lista SPS/JUL i SRS, ostaje da opoziciji koja se udru�ila ostaje jedno mesto! �ak i za pesnike je "deset na jednoga" bilo mnogo, a ra�unice ukazuju da je u pomenutom slu�aju mogu�e da se desi i jedanaest na jednoga. Posle svih izmena prosto se �ini da je umesto popravljanja propisa i smanjenja prostora neizvesnosti i pove�anja kontrole u�injeno ne�to sasvim suprotno. Imam stalnu zebnju. Podseti�u vas na referendum iz '98, kada se odlu�ivalo o tome ho�emo li strane posrednike povodom Kosova ili ne. Tada je glasao ko je hteo, gde je hteo, i tako pet dana. Tada apsolutno nije bilo mogu�e sprovesti nikakvu kontrolu. Sada su "opravdani razlozi" izvor mogu�ih manipulacija. �ta se pod tim podrazumeva, ko o tome odlu�uje, na koji na�in? I kad taj "neko" i utvrdi "opravdanost", gde �e ti ljudi glasati? Na "najdostupnijem" mestu? Kako �e to mesto biti odre�ivano? To su ozbiljni problemi za sve posmatra�e, pa i za CESID.

Du�an Radulovi�

Srbija i Hrvatska

Kada smo mi po�eli ovaj posao, jedino Srbija i Hrvatska nisu dozvoljavale doma�im posmatra�ima da kontroli�u izbore. Me�utim, Hrvatska je na poslednjim izborima to dozvolila, tako da je Srbija u tom pogledu ostala apsolutno usamljena jer je i Crna Gora (ako govorimo o jedinstvenoj Jugoslaviji) dozvolila doma�im posmatra�ima da "u�estvuju" na izborima.

Kontrolori

Bili smo veoma iznena�eni kada smo videli ko nam se sve javlja na obuku za kontrolore. Od klinaca koji jo� nisu punoletni do penzionera koji imaju preko sedamdeset godina. U Beogradu smo imali posmatra�a koga smo zvali najstarijim �lanom CESID-a i koji je pamtio Prvi svetski rat! Nismo ga nikad pitali koje je godi�te, ali nam je on prepri�avao doga�aje iz tog rata. Te�ko se kretao, ali je bio jedan od onih koji su do kraja ostali na bira�kom mestu. Valjda su �lanovi tog bira�kog odbora uva�avali njegove godine i entuzijazam.

prethodni sadr�aj naredni