Drama Ivana Stamboli�a
Otmica u �umi
Red krvi, red otmica najpouzdaniji je na�in da se izazove nesigurnost gra�ana, samim tim i politi�ka nestabilnost koja ovde � o�igledno � predstavlja po�eljan politi�ki ambijent
Samo je jedna �injenica
nesporna u vezi s nestankom Ivana Stamboli�a: biv�i predsednik Predsedni�tva Srbije
nije vi�en od 25. avgusta prepodne, niti se zna bilo �ta o njegovoj sudbini. Sve ostalo
je u domenu naga�anja. Politi�ka klima u Srbiji je, me�utim, takva da najve�i deo
javnosti � izuzimaju�i one koji su ube�eni da iza nestanka stoje Amerikanci �
�vrsto veruje da je Stamboli�a otela doma�a tajna policija.
Vrlo malo ljudi uzima u obzir mogu�nost da je ne�to drugo osim otmice u pitanju, i jedino o �emu se raspravlja je � za�to ba� njega? Na pitanje za�to ba� sad relativno je lako dati odgovor: bli�e se izbori za koje vlast insistira da nisu "obi�ni", ve� izbori na kojima se odlu�uje da li �e se nastaviti stazama slobode i nezavisnosti ili �e se, je li, pasti pod ropstvo NATO-a.
O�EVIDAC: Za po�etak, �ta je poznato? Prema izjavi jedinog o�evica za koga se zna � �uvara ispred restorana "Golf" u Ko�utnjaku � Stamboli� je u uobi�ajeno vreme tr�ao trim stazom i seo na obli�nju klupu da se odmori. Pojavio se jedan beli kombi, i Stamboli�a posle vi�e nije bilo na klupi � ali �uvar, prema izjavi koju mediji citiraju, nije video ni�ta �to bi direktno povezalo te dve �injenice. Ime �uvara nije objavljeno.
Jedan Stamboli�ev blizak li�ni i politi�ki prijatelj je u razgovoru za "Vreme" odmah posumnjao u tu pri�u. Kad je Stamboli� iza�ao iz stana nikog drugog nije bilo kod ku�e, tako da samo �uvar tvrdi da je uop�te bio na tr�anju. Drugo, "Golf" je na 150 metara od Stamboli�eve ku�e. Za�to bi �ovek koji decenijama odr�ava dobru fizi�ku kondiciju tako brzo seo da se odmara?
Ima, me�utim, i onih koji ne vide za�to bi neko izmislio svedoka i njegovu pri�u.
Stamboli�eve kom�ije ispri�ale su medijima da su nedeljama pre njegovog nestanka pred zgradom vi�ali beli mercedes kombi sa nekim nepoznatim ljudima; da su dve-tri prili�no bahate individue, za koje su slutili da su neka policija, obilazile zgradu od tavana do podruma � ali niko nije pretpostavio da su tu zbog nekog od stanara njihove zgrade, nego zbog stanovnika obli�njeg diplomatskog naselja. Stamboli�evi prijatelji, me�utim, ka�u da njega nije ni na koji na�in otvoreno maltretirala nikakva policija, da mu nisu pretili, niti bilo �ta sli�no.
DINASTIJA: Ko je Ivan Stamboli�? Rodom iz "dinastije Stamboli�" iz ivanji�kog kraja, Ivan (1936) nije bio vi�en za politi�ara. Sestri� jednog od najuticajnijih srpskih funkcionera posle Drugog svetskog rata Petra Stamboli�a, upisao se u srednju industrijsku �kolu u Rakovici � jer su trojici njegove bra�e bile namenjene intelektualne karijere, a njemu plavo radni�ko odelo. Ivan je po�eo kao kvalifikovani metalostrugar u Industriji motora Rakovica, pa je onda radio u �a�ku, ali je na svoju ruku zavr�io i Pravni fakultet. Tad po�inje i njegov uspon uz politi�ke lestvice. Radio je u �uvenom beogradskom rasadniku politi�kog kadra "Tehnogasu" (odakle je potekao i Slobodan Milo�evi�). Postao je predsednik Privredne komore Beograda (mesto na koje je kasnije do�ao Dragi�a Pavlovi�, �ovek koji je bio povod za razlaz Milo�evi�a i Stamboli�a). Usledile su mnoge druge funkcije, pa onda uticajno mesto predsednika Gradskog komiteta beogradskih komunista, koje je predstavljalo odsko�nu dasku za polo�aj �efa komunista u Srbiji. Tu je sam izabrao sebi naslednika � Slobodana Milo�evi�a, ne obaziru�i se na protivljenje iskusnog srpskog politi�ara Dra�e Markovi�a, koji je u Milo�evi�u odmah prepoznao previ�e strasnog vlastoljupca. Stamboli� je postao predsednik Predsedni�tva Srbije i vrlo brzo je usledio njegov razlaz sa Milo�evi�em. Zvani�an razlog bilo je Kosovo: Stamboli� je nastojao da obezbedi saglasnost ostalih tada�njih jugoslovenskih republika za ustavnu rekompoziciju Srbije gde bi pokrajinama bila smanjena (velika) ovla��enja, dok se Milo�evi� opredelio za "olako obe�anu brzinu" u re�avanju kosovskih problema. Dogodila se, u jesen 1987, Osma sednica CK SK Srbije, Milo�evi� je pobedio, Stamboli� izgubio � a ostalo je legenda. Oni koji vole zloslutne koincidencije ovih dana pominju datum te istorijske Osme sednice: 24. septembar, dakle na dan odr�avanja ovogodi�njih izbora.
�UTANJE: U bilo kojoj normalnoj zemlji, nestanak biv�eg predsednika bio bi novinska vest. U podeljenoj Srbiji, to je vest samo za nere�imske novine. Re�imska glasila � pre svega RTS i "Politika" � do srede, kada ovaj tekst odlazi u �tampu, ni slova nisu objavili. To je �ak i za njihove standarde neobi�no. Kad je usred NATO bombardovanja ubijen vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavko �uruvija, objavljena je makar �tura agencijska vest.
Pretpostavka je da dr�avni mediji �ekaju saop�tenje Ministarstva unutra�njih poslova, pa �e vest o nestanku "spakovati" u saop�tenje. Tog saop�tenja, me�utim, nema iako je policija � sutradan po�to ju je porodica obavestila o Stamboli�evom nestanku � u velikom broju i sa psima pretra�ivala Ko�utnjak. (Jo� u petak, pre nego �to je policija i pomislila da se pojavi, Stamboli�evi prijatelji su iza�li da ga tra�e. Jedan sagovornik "Vremena" ka�e da su i neke stranke poslale svoje ljude u pomo� � SPO je navodno na raspolaganje stavio petoricu svojih ljudi.) Nikola Barovi�, Stamboli�ev advokat, tvrdi da je zvani�no �utanje o nestanku biv�eg predsednika politi�ka poruka: hap�enje Stamboli�a je politi�ka odluka.
MOTIV: Sude�i po svedo�enjima Stamboli�evih prijatelja koji su bili upoznati sa njegovim poslovima i finansijskom situacijom, otmica zbog para je u njegovom slu�aju isklju�ena. Kad je pre tri godine Stamboli� najuren i sa mesta direktora Jugoslovenske banke za me�unarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES), po�eo je da se bavi posredni�tvom, ali u malom obimu i za skromne pare. "Ma znate, on je to radio onako komunjarski", bila je formulacija jednog njegovog bliskog prijatelja u razgovoru za "Vreme".
Naime, Stamboli� je
izuzetno lepo priman u Skoplju (vrata biv�eg predsednika Kire Gligorova su mu, ka�u,
uvek bila otvorena), u Sarajevu (kod Alije Izetbegovi�a), u Tuzli, u Banjaluci (bio je
rado vi�en gost kod Milorada Dodika), u Bugarskoj � gde je imao prohodnost do visokih
vladinih zvani�nika, pa i u Sloveniji i Hrvatskoj. Zadnjih godina bi poveo u te dr�ave
nekoga ko je hteo da pokrene posao, upoznao bi ga s ljudima, preporu�io � i to je bilo
sve. Onima kojima bi obezbedio tu vrstu dragocenih kontakata rekao bi � ako misle da im
je to ne�to koristilo, nek ne�to plate, a ako ne, nikom ni�ta. Oni koji su u toku s
njegovim poslovima kunu se da nikome nije bio du�an ni pet banki, niti je iko njemu bio
du�an. To je osnovni razlog �to ljudi bliski Stamboli�u, kao i njegov advokat Nikola
Barovi�, isklju�uju bilo koji motiv za njegovu otmicu � ako je o otmici re� � osim
politi�kog.
ANGA�MAN: Pa, �ta bi bio politi�ki razlog za sklanjanje biv�eg predsednika Srbije? Stamboli� se od kad je smenjen retko ogla�avao u javnosti. Davao je tek poneku izjavu ili intervju, ali je 1995. godine napisao knjigu o �uvenoj Osmoj sednici CK SKS "Put u bespu�e".
Stamboli� je, me�utim, ne�to poja�ao svoj javni anga�man poslednjih meseci. Pro�le jeseni bio je gost TV Crne Gore, nedavno je govorio na tribinama i u emisijama lokalnih televizija u U�icu, �a�ku, Novom Pazaru. Svako njegovo pojavljivanje imalo je izvesnu politi�ku te�inu � Stamboli� je ipak ostao politi�ka li�nost sa odre�enom harizmom i autoritetom. Najindikativnije od svega mogle bi biti tvrdnje da su mu prilikom tih gostovanja i mnogi socijalisti davali za pravo, da su bili vrlo voljni s njim da se sretnu i razgovaraju � naro�ito ako su to mogli da u�ine privatno. Ipak, kako neko re�e � u politici ne postoje privatni susreti.
Bilo je i pri�a o njegovoj eventualnoj kandidaturi za predsednika Srbije. Naime, dok je opozicija o�ajni�ki tra�ila kandidata, Miodrag Isakov i Bo�ko Kova�evi� iz Vojvodine javno su predlo�ili Stamboli�u da se kandiduje. On je odgovorio da bi to u�inio samo ako bi ga podr�ali svi: DOS, SPO i Milo Djukanovi�. U razgovoru s prijateljima je dodao da, i kad bi prihvatio, "ne bi bio predsedni�ki kandidat du�e od �etiri dana", �to njegovi sagovornici sad tuma�e kao neku vrstu predskazanja.
Navodno je govorio da Vojislav Ko�tunica ima dobre �anse da pobedi, ali je takvu procenu zavr�avao re�ima "ali �ta vredi kad ovaj to ne�e da pusti". Kad bi ga neko upozorio da pazi �ta pri�a jer je ova ili ona prostorija navodno ozvu�ena, odgovarao bi � pa ja sam to ve� rekao i na televiziji.
Dva dana pre nestanka se prvi put posle 12 godina pojavio na fudbalskoj utakmici (Crvena Zvezda-Dinamo iz Kijeva). Dok je bio na vlasti �esto je vi�an na utakmicama, a i drugde � u sauni na Banjici, u Ko�utnjaku, u beogradskim kafanama. Ove godine je planirao da ode na Draga�evski sabor u Gu�u 26. i 27. avgusta.
Me�utim, nema indicija da se Stamboli� nadao nekakvom velikom povratku u politiku, a jo� manje da je bio aktivan u nekom poku�aju da ubrza pad Milo�evi�evog re�ima. Njegov prijatelj �piro Galovi�, nekada�nji visoki funkcioner, rekao je agenciji Beta da je Stamboli� "realno procenjivao svoje mogu�nosti". Me�utim, Galovi� procenjuje da je u pitanju sklanjanje sa pozornice �oveka za koga se pretpostavlja da bi mogao biti akter i protivnik u nailaze�im doga�ajima; neko se prosto pla�i prisustva takvih ljudi na politi�koj pozornici.
Opozicione stranke su se listom oglasile povodom Stamboli�evog nestanka, tra�e�i od dr�avnih organa da tim povodom ne�to saop�te. Predsedni�ki kandidat Vojislav Ko�tunica ocenio je da je ovo "jo� jedan u nizu dokaza o neregularnim uslovima �ivota" u Srbiji koji, uz privo�enja pripadnika Otpora i opozicionih stranaka, predstavlja "deo krajnje zabrinjavaju�eg procesa".
Naj�e��a ocena je da je Stamboli�ev nestanak deo politike zastra�ivanja. Du�an Batakovi�, predsednik Ve�a za demokratske promene, to je ovako objasnio: "Ako mo�e netragom, na tipi�an udba�ki na�in da nestane jedan biv�i predsednik Srbije i pri tom stari Milo�evi�ev politi�ki rival, onda je to signal vi�e da ista sudbina mo�e sna�i sve one koji danas prihvataju da budu politi�ki rivali ovom re�imu."
I stvarno: red krvi, red otmica najpouzdaniji je na�in da se izazove nesigurnost gra�ana, samim tim i politi�ka nestabilnost koja ovde � o�igledno � predstavlja po�eljan politi�ki ambijent.
Roksanda Nin�i�
Nestali
Nestanci ljudi, pa i uz pomo� policije, nisu nepoznata pojava na ovom tlu. U prvoj polovini devedesetih godina u centru Beograda je (na uglu ulica Srpskih vladara i Svetozara Markovi�a) otet Veljko D�akula, biv�i potpredsednik Vlade Republike Srpske Krajine. Desetak dana se ni�ta o njemu nije znalo, da bi posle bilo obznanjeno da je u zatvoru u Krajini. Nikad protiv njega nije podignuta nikakva optu�nica, u pritvoru je proveo desetak nedelja, pa je onda pu�ten. Milan Marti�, biv�i predsednik RSK-a, prostodu�no je u jednom intervjuu priznao da su zamolili kolege iz srpske dr�avne bezbednosti da im, eto, malo pomognu sa D�akulom.
Spiro Kosti�, nekada�nji ministar zdravlja u RSK-u, nestao je na desetak dana krajem avgusta 1991. godine, ali je i on "vra�en" �iv i zdrav.
Spoljnopoliti�ki urednik "Vremena" Du�an Relji� otet je pred svojom ku�om 1993. godine i 38 sati na nepoznatoj lokaciji ispitivan o svojim razgovorima sa strancima. I policija i vojna kontraobave�tajna slu�ba tvrdile su da ni�ta ne znaju o tom doga�aju.
Pro�le jeseni � otprilike u vreme atentata na Vuka Dra�kovi�a na Ibarskoj magistrali � na pet dana je nestao Vladimir Nikoli�, nekada�nji pripadnik SDB-a Srbije. Napustiv�i tu slu�bu, on se zaposlio kao �ef marketinga u Direkciji za gra�evinsko zemlji�te � jednoj od va�nih firmi pod kontrolom beogradskih vlasti, odnosno Srpskog pokreta obnove. I za njega se ispostavilo da je to vreme proveo u zatvoru. Nikoli� je, naime, jedno jutro odveo decu u �kolu i kad je krenuo nazad prema kolima uhap�en je i kasnije optu�en za odavanje slu�bene tajne. Jo� je u zatvoru.
Bilo je i druga�ijih otmica: dvojica ljudi optu�enih za ratne zlo�ine � Stevan Todorovi� zvani Monstrum i Dragan Nikoli� Jenki oteti su na teritoriji Srbije (prvi se nalazio na Zlatiboru, drugi u Smederevu), predati SFOR-u u Bosni, da bi onda bili preba�eni u Hag da �ekaju su�enje. Iako je Monstrum otet u septembru 1998, a Jenki u aprilu ove godine, navodni kidnaperi i jednog i drugog prona�eni su i uhap�eni ovog leta. U Smederevu je 14. avgusta desetoro ljudi optu�eno za terorizam zbog Jenkijeve otmice (navodno su za taj posao dobili 50.000 maraka); u U�icu je 22. avgusta tako�e podignuta optu�nica zbog terorizma protiv "grupe osoba" koji su u dogovoru s me�unarodnim snagama u Bosni planirali i obavili otmicu Todorovi�a (za istu sumu).
Poseban slu�aj je otmica Tekija Bok�ija, advokata albanske nacionalnosti. Bok�i je pre nekoliko meseci zaustavljen na putu od Sremske Mitrovice ka Beogradu, malo posle naplatne rampe. Lica koja su mu se predstavila kao policajci zamolila su ga da po�e s njima � na zaprepa��enje kolega koji su s Bok�ijem bili u kolima. Sutradan se njegovoj porodici javio neko ko se predstavio kao otmi�ar i tra�io pare. Prvo su tra�ili neku sasvim nerazumnu svotu, ali su bili spremni na nagodbu. Kad su neke pare promenile ruke, Bok�i je pu�ten.
Tri dana posle Stamboli�evog nestanka, mediji su objavili da je nestao Gradimir Veloji� iz Ni�a, vlasnik benzinske pumpe i preduze�a "�ika-transkomerc". Njegov pasat prona�en je na putu Knja�evac-Svrljig. U bravi su se nalazili klju�evi, na sedi�tu mobilni telefon. Poznat je kao jedan od najve�ih privatnih uvoznika nafte i �esto je putovao u inostranstvo. U utorak 29. avgusta je objavljeno da se Veloji� javio supruzi, rekav�i kratko da je "uspeo da pobegne iz nekog kombija".
Pse�a nemo�
Da li smo u velikoj meri u situaciji patolo�ke nau�ene bespomo�nosti, ube�eni da vlast mo�e da radi s nama �ta god ho�e
Na�alost,
nestanak Ivana Stamboli�a samo je deo jedne crne serije progona politi�kih
neistomi�ljenika, s tim �to je po jednoj stvari i gori, po�to smo do�iveli da neko
jednostavno nestane, ispari, kao svojevremeno u Argentini, ili �ileu.
To i iznena�uje u celom slu�aju, iako je svima nama odavno podignut nivo reakcije na �ok. Uz to, iznena�uje i mlaka reakcija javnosti, pre svega politi�kih subjekata, koji bi po definiciji morali da reaguju mnogo o�trije, ba� zbog mogu�nosti da nestanak Ivana Stamboli�a otvori novo poglavlje u dugoj istoriji ovda�nje represije.
Pogotovo �to je re� o biv�em predsedniku Srbije, �to je funkcija koja u ve�ini zemalja podrazumeva za�titu za onoga koji je obavlja i po isteku njegovog mandata, iz prostog razloga �to on, na neki na�in, i dalje reprezentuje dr�avu.
I kada neko takav mo�e da nestane, �ta onda mi, obi�ni ljudi mo�emo da o�ekujemo?
Reakcija je neophodna i zbog fenomena "nau�ene bespomo�nosti", koja je ovde postala preovla�uju�i oblik pona�anja. Fenomen je poznat u psihologiji, a eksperimenti koji ga dokazuju obavljaju se na �ivotinjama.
Psu u kavezu pu�ta se, recimo, elektro�ok, s tim �to taj strujni udar najavljuje paljenje crvenog svetla u kavezu. Pas se najpre buni kada se upali crveno svetlo, laje, cvili, da bi vremenom, uo�iv�i sopstvenu bespomo�nost, prestao da se brani i sasvim mirno do�ivljavao nano�enje bola. Fenomen je ipak u ne�em drugom, kada se posle izvesnog vremena psu otvore vrata od kaveza i pru�i mu se mogu�nost da pobegne, on to ne uradi, ve� i dalje, sasvim mirno, trpi elektro �okove.
Bojim se da smo i mi u velikoj meri u situaciji patolo�ke nau�ene bespomo�nosti, ube�eni da vlast mo�e da radi s nama �ta god ho�e. Zato je vrlo bitan svaki javni bunt, a jak razlog da se ljudi pobune mo�e biti i sasvim sebi�an. Niko, naime, ne zna ko je slede�i na redu.
�arko Trebje�anin
(Autor je profesor Univerziteta u Beogradu,
a tekst je preuzet iz Analiti�kog servisa beogradskog Medija Centra)
Gde je Ivan Stamboli�
Pro�lo je pet dana od nestanka Ivana Stamboli�a, nekada�njeg prvog �oveka Srbije. Srpska vlast � njena policija i istra�ni organi, kao i njeni mediji tim povodom ne daju nikakve informacije. Za zvani�ni Beograd nestanak, odnosno otmica jednog gra�anina kao da ne zna�i mnogo. U senci nastupaju�ih izbora o�igledno postoje teme koje nisu po�eljne, odnosno dozvoljene.
Ovom prilikom �elimo da javno, preko medija koji ne prikrivaju u�asnu �injenicu da neko mo�e biti otet a da se to krije od na�e javnosti, postavimo nekoliko pitanja srpskim zvani�nicima:
1. Za�to do danas nije izdato zvani�no saop�tenje srpske policije zbog otmice Ivana Stamboli�a?
2. Za�to mediji pod kontrolom dr�ave ne�e da obaveste na�u javnost o tome �ta se desilo?
3. Za�to se istraga ne odvija onako kako se to radi u svim civilizovanim i modernim dr�avama � javno i sa pozivom gra�anima da svojim informacijama pomognu u osloba�anju Ivana Stamboli�a?
4. Za�to se prikriva pojava nepoznatih batina�a koji sasvim slobodno deluju po celoj Srbiji � otimaju, tuku i zastra�uju gra�ane?
5. Za�to stranke vladaju�e koalicije u Srbiji ne pominju ovu otmicu kao otvoreno teroristi�ko delo, a u isto vreme, iz dana u dan, proganjaju kao teroriste mlade ljude i decu koji su politi�ki anga�ovani u kritici srpskog re�ima?
6. Koga bi trebalo zapla�iti ovakvim odnosom prema otmici Ivana Stamboli�a?
�elimo na kraju da naglasimo da �e odgovorni i izvr�ioci ove otmice sigurno biti kad-tad otkriveni. Njihova drskost i surovost bi�e ka�njeni jer Srbija nije ni Gvatemala, ni Salvador, ni �ile.
Svoj deo odgovornosti snosi�e sigurno i oni koji svojim ne�injenjem i tolerisanjem nasilja i bezakonja to omogu�avaju.
Zabrinuti gra�ani
