Jednobojna varadinska duga
Most za poslednju predstavu
Rok za završetak ovog mosta je naprasno sa 1. novembra pomeren na 1. oktobar, te na "rok pre roka" 20. septembar – pa svi Novosađani sada tipuju da je to učinjeno iz predizbornih razloga i da će puštanje u promet "Varadinske duge", kako su državna glasila nazvala ovaj most, pasti na teret samog Slobodana Miloševića
Iako je gradnja prvog
novosadskog neprivremenog mosta posle NATO bombardovanja, onog koji treba da zameni stari
Varadinski most koji spaja centar grada i glavnu ulicu Petrovaradina, počela odmah nakon
što je Slobodan Milošević 29. maja pustio u promet privremeni most "Boško
Perošević", radovi su se snažno zahuktali tek od trenutka kada su polovinom jula
raspisani septembarski izbori. Naime, rok za završetak ovog mosta je tada naprasno sa 1.
novembra pomeren na 1. oktobar, te na "rok pre roka" 20. septembar – pa svi
Novosađani sada tipuju da je to učinjeno iz predizbornih razloga i da će puštanje u
promet "Varadinske duge", kako su državna glasila nazvala ovaj most, pasti na
teret samog Slobodana Miloševića, aktuelnog predsednika SRJ i kandidata SPS-a i JUL-a za
novi predsednički mandat na istom mestu.
MOSTOGRADITELJSKA KONFEKCIJA: Milošević verovatno dobro zna da na široke biračke mase najbolje deluje ono što se vidi golim okom, nešto čvrsto i korisno, pa špekulacije da će svoj završni predizborni govor, negde oko 20. septembra, možda vezati za otvaranje novog Varadinskog mosta – deluju logično. Uostalom, pošto se led na Dunavu ne očekuje pre decembra, drugačije se ne može objasniti udarnička atmosfera koja je nametnuta radnicima "Mostogradnje" iz Beograda, "Goše holding korporacije" iz Smederevske Palanke, "MIN-a" iz Niša i "14. oktobra" iz Kruševca koji grade ovaj most. Radi se bukvalno danonoćno, a glavnog čoveka "Mostogradnje" u Novom Sadu A rsena Pribića gotovo je nemoguće pronaći kraj službenog telefona, pa se reporter "Vremena" mora osloniti na lična laička zapažanja o trenutnom stanju radova.
S novosadske strane skoro da je gotov uspon na most, uključujući i prvih 35,5 metara konstrukcije nadvožnjaka nad kejom pored reke. Koliko se može amaterski proceniti, podizanje kote mosta za blizu dva metra, da bi se visina nad rekom mogla uklopiti u uzuse Dunavske konvencije, neće nagrditi jedan od glavnih novosadskih bulevara – Bulevar Mihajla Pupina. Na most će se vozila, istina, peti nešto strmijim usponom, ali navoz nije produžen prema srcu grada, pa Novi Sad neće vizuelno "potonuti" pod teretom ovog mosta. Na strani Petrovaradina – nezgoda što most brzo i visoko silazi u samo barokno jezgro ove stare vojničke varoši – nije se mogla popraviti. No, ta prelepa glavna ulica stare vojničke varoši, koja se zove Beogradska, pod nebrigom je već sto godina, a neki veselnik je, na primer, na broju dva na kuću iz XIX veka izbočio kroz stari krov pet-šest plehanih mansardi (sve se sijaju, kako su nove). No, to je već priča o posrnulom Gradskom zavodu za zaštitu spomenika i urbanoj mafiji.
Sam projekat "Varadinske duge", oko koga se dugo vodila svađa između gradskih opozicionih vlasti i republičke Direkcije za obnovu i izgradnju, arhitektonski deluje neutralno i sličan je beogradskom mostu kod Brankove ulice, što mnogi Novosađani smatraju dobrim rešenjem, jer ne zaklanja pogled na Varadinsku tvrđavu. Samo pojedini zlobnici smatraju da će Novi Sad dobiti još jedan "moralno superioran most" (kako je Milošević nazvao Most Peroševića) iz "mostograditeljske konfekcije". O eventualnim eksploatacionim manama ovog mosta – oslonjenog na kontinualnu čeličnu gredu preko tri polja, dugu 304 metara, a koju dopunjavaju dve prilazne konstrukcije od 35,5 i 14 metara (ukupno – dakle – 353,5 metara) – sada se još ne može govoriti. Stručnjaci smatraju da se sprečavanjem prevelikih vibracija ovog mosta suviše podigla njegova težina, na preko 2000 tona, pa sledstveno i njegova cena. O ceni mosta se inače sve manje govori, mada su ranije spominjane cifre između 10 i 15 miliona nemačkih maraka.
KABARE ZA KIBICERE: S tim u vezi, valja primetiti da se ne znaju ni detalji o navodno postignutom sporazumu SRJ i Dunavske komisije (koji je savezna vlada prihvatila početkom avgusta) po kome bi Evropska unija sa 24 miliona eura platila raščišćavanje dunavskog plovnog puta od ruševina mostova kod Novog Sada i tome još dodala 8,5 miliona eura za jedan most. Načelno, Evropska unija je takvu odluku o finansiranju raščišćavanja reke već donela – ali još nisu poznate propozicije angažovanja stranih finansijskih sredstava, od kojih mnogo šta zavisi (na primer, mogućnost da se na raščišćavanju nešto uštedi u korist mostova koji su već izgrađeni ili se već grade). Ono što je procurilo, to je da je opoziciona novosadska vlast na kraju ipak ugovorila poklon most u Beču, a taj most bi bio postavljen na preostale stubove nekadašnjeg Mosta Franca Jozefa, pa bi preko njega išao gradski voz (ili tramvaj) kroz postojeći tunel ispod Petrovaradinske tvrđave, na čiji bi se plato iz sredine tunela publika penjala liftom. Dobro obavešteni tvrde da su Bečlije jedno vreme kinjile poklonoprimce zahtevom da se taj budući most nazove imenom koji je ranije nosio, dakle Novi most Franje Josifa – no da je napokon napravljen kompromis sa imenom "Bečki most".
"Varadinska duga" je i pre završetka postala prava propagandna ćaba sestrinskih partija na levici, te nema dana kada se oko nje ne motaju neke delegacije i kada se povodom ovog mosta ne daju neke predizborne izjave. Čak je i novopokrenuta televizija u gradu (smatra se da su joj mentori SPS i JUL) nazvana TV Most. No, kao i sve što se pretovari, čini se da je i propagandni efekat ovog mosta "pukao", jer narod ne zagleda tekuće poslove onako kako je je obilazio gradilišta privremnih mostova, a mnogi i gunđaju, jer su radovi prekinuli šetnju novosadskim kejovima. Glavni profit od podizanja varadinske jednobojne duge zasad vuče kafe na keju, koji se, gle čuda, zove "Cabaret", a sa čije terase će se verovatno moći lepo posmatrati završna Miloševićeva predizborna predstava na Dunavu.
Dimitrije Boarov
