Jednobojna varadinska duga
Most za poslednju predstavu
Rok za zavr�etak ovog mosta je naprasno sa 1. novembra pomeren na 1. oktobar, te na "rok pre roka" 20. septembar � pa svi Novosa�ani sada tipuju da je to u�injeno iz predizbornih razloga i da �e pu�tanje u promet "Varadinske duge", kako su dr�avna glasila nazvala ovaj most, pasti na teret samog Slobodana Milo�evi�a
Iako je gradnja prvog
novosadskog neprivremenog mosta posle NATO bombardovanja, onog koji treba da zameni stari
Varadinski most koji spaja centar grada i glavnu ulicu Petrovaradina, po�ela odmah nakon
�to je Slobodan Milo�evi� 29. maja pustio u promet privremeni most "Bo�ko
Pero�evi�", radovi su se sna�no zahuktali tek od trenutka kada su polovinom jula
raspisani septembarski izbori. Naime, rok za zavr�etak ovog mosta je tada naprasno sa 1.
novembra pomeren na 1. oktobar, te na "rok pre roka" 20. septembar � pa svi
Novosa�ani sada tipuju da je to u�injeno iz predizbornih razloga i da �e pu�tanje u
promet "Varadinske duge", kako su dr�avna glasila nazvala ovaj most, pasti na
teret samog Slobodana Milo�evi�a, aktuelnog predsednika SRJ i kandidata SPS-a i JUL-a za
novi predsedni�ki mandat na istom mestu.
MOSTOGRADITELJSKA KONFEKCIJA: Milo�evi� verovatno dobro zna da na �iroke bira�ke mase najbolje deluje ono �to se vidi golim okom, ne�to �vrsto i korisno, pa �pekulacije da �e svoj zavr�ni predizborni govor, negde oko 20. septembra, mo�da vezati za otvaranje novog Varadinskog mosta � deluju logi�no. Uostalom, po�to se led na Dunavu ne o�ekuje pre decembra, druga�ije se ne mo�e objasniti udarni�ka atmosfera koja je nametnuta radnicima "Mostogradnje" iz Beograda, "Go�e holding korporacije" iz Smederevske Palanke, "MIN-a" iz Ni�a i "14. oktobra" iz Kru�evca koji grade ovaj most. Radi se bukvalno danono�no, a glavnog �oveka "Mostogradnje" u Novom Sadu A rsena Pribi�a gotovo je nemogu�e prona�i kraj slu�benog telefona, pa se reporter "Vremena" mora osloniti na li�na lai�ka zapa�anja o trenutnom stanju radova.
S novosadske strane skoro da je gotov uspon na most, uklju�uju�i i prvih 35,5 metara konstrukcije nadvo�njaka nad kejom pored reke. Koliko se mo�e amaterski proceniti, podizanje kote mosta za blizu dva metra, da bi se visina nad rekom mogla uklopiti u uzuse Dunavske konvencije, ne�e nagrditi jedan od glavnih novosadskih bulevara � Bulevar Mihajla Pupina. Na most �e se vozila, istina, peti ne�to strmijim usponom, ali navoz nije produ�en prema srcu grada, pa Novi Sad ne�e vizuelno "potonuti" pod teretom ovog mosta. Na strani Petrovaradina � nezgoda �to most brzo i visoko silazi u samo barokno jezgro ove stare vojni�ke varo�i � nije se mogla popraviti. No, ta prelepa glavna ulica stare vojni�ke varo�i, koja se zove Beogradska, pod nebrigom je ve� sto godina, a neki veselnik je, na primer, na broju dva na ku�u iz XIX veka izbo�io kroz stari krov pet-�est plehanih mansardi (sve se sijaju, kako su nove). No, to je ve� pri�a o posrnulom Gradskom zavodu za za�titu spomenika i urbanoj mafiji.
Sam projekat "Varadinske duge", oko koga se dugo vodila sva�a izme�u gradskih opozicionih vlasti i republi�ke Direkcije za obnovu i izgradnju, arhitektonski deluje neutralno i sli�an je beogradskom mostu kod Brankove ulice, �to mnogi Novosa�ani smatraju dobrim re�enjem, jer ne zaklanja pogled na Varadinsku tvr�avu. Samo pojedini zlobnici smatraju da �e Novi Sad dobiti jo� jedan "moralno superioran most" (kako je Milo�evi� nazvao Most Pero�evi�a) iz "mostograditeljske konfekcije". O eventualnim eksploatacionim manama ovog mosta � oslonjenog na kontinualnu �eli�nu gredu preko tri polja, dugu 304 metara, a koju dopunjavaju dve prilazne konstrukcije od 35,5 i 14 metara (ukupno � dakle � 353,5 metara) � sada se jo� ne mo�e govoriti. Stru�njaci smatraju da se spre�avanjem prevelikih vibracija ovog mosta suvi�e podigla njegova te�ina, na preko 2000 tona, pa sledstveno i njegova cena. O ceni mosta se ina�e sve manje govori, mada su ranije spominjane cifre izme�u 10 i 15 miliona nema�kih maraka.
KABARE ZA KIBICERE: S tim u vezi, valja primetiti da se ne znaju ni detalji o navodno postignutom sporazumu SRJ i Dunavske komisije (koji je savezna vlada prihvatila po�etkom avgusta) po kome bi Evropska unija sa 24 miliona eura platila ra��i��avanje dunavskog plovnog puta od ru�evina mostova kod Novog Sada i tome jo� dodala 8,5 miliona eura za jedan most. Na�elno, Evropska unija je takvu odluku o finansiranju ra��i��avanja reke ve� donela � ali jo� nisu poznate propozicije anga�ovanja stranih finansijskih sredstava, od kojih mnogo �ta zavisi (na primer, mogu�nost da se na ra��i��avanju ne�to u�tedi u korist mostova koji su ve� izgra�eni ili se ve� grade). Ono �to je procurilo, to je da je opoziciona novosadska vlast na kraju ipak ugovorila poklon most u Be�u, a taj most bi bio postavljen na preostale stubove nekada�njeg Mosta Franca Jozefa, pa bi preko njega i�ao gradski voz (ili tramvaj) kroz postoje�i tunel ispod Petrovaradinske tvr�ave, na �iji bi se plato iz sredine tunela publika penjala liftom. Dobro obave�teni tvrde da su Be�lije jedno vreme kinjile poklonoprimce zahtevom da se taj budu�i most nazove imenom koji je ranije nosio, dakle Novi most Franje Josifa � no da je napokon napravljen kompromis sa imenom "Be�ki most".
"Varadinska duga" je i pre zavr�etka postala prava propagandna �aba sestrinskih partija na levici, te nema dana kada se oko nje ne motaju neke delegacije i kada se povodom ovog mosta ne daju neke predizborne izjave. �ak je i novopokrenuta televizija u gradu (smatra se da su joj mentori SPS i JUL) nazvana TV Most. No, kao i sve �to se pretovari, �ini se da je i propagandni efekat ovog mosta "pukao", jer narod ne zagleda teku�e poslove onako kako je je obilazio gradili�ta privremnih mostova, a mnogi i gun�aju, jer su radovi prekinuli �etnju novosadskim kejovima. Glavni profit od podizanja varadinske jednobojne duge zasad vu�e kafe na keju, koji se, gle �uda, zove "Cabaret", a sa �ije terase �e se verovatno mo�i lepo posmatrati zavr�na Milo�evi�eva predizborna predstava na Dunavu.
Dimitrije Boarov
