Vreme broj 504, 2. septembar 2000.

Izbori 2000

Prvi put sa mu�em na izbore

Bitka za Po�arevac odra�ava gr�eviti napor vladaju�e garniture da namakne parlamentarnu ve�inu. Tvrdi se da je lista koju predvodi Mirjana Markovi� podr�ana sa 40.000 potpisa gra�ana Brani�evskog okruga, iako je za kandidovanje bilo dovoljno 1000. Onaj ko je video kako vlast zatvara Po�arevac da se u njemu ne pojavi opozicija mo�e shvatiti kako su ti potpisi sakupljeni

Predsednik Direkcije Jugoslovenske levice (JUL) i supruga jugoslovenskog predsednika Mirjana Markovi� prva je na zajedni�koj izbornoj listi SPS�JUL � Slobodan Milo�evi� za poslanike u Ve�u gra�ana jugoslovenskog parlamenta u izbornoj jedinici u Po�arevcu. To je prvi put da se predsednica Direkcije JUL-a Mirjana Markovi� kandiduje za poslanika. Ministar unutra�njih poslova Srbije Vlajko Stojiljkovi� rekao je odmah da su po�areva�ki kandidati SPS-a i JUL-a od "izuzetnog ugleda" i izrazio nadu da �e ih gra�ani "verifikovati" na izborima. Jo� 9. maja, kada je posle incidenata u kafeu "Pasa�" izbila afera a �itava Srbija bila blokirana da bi se spre�ilo opoziciono okupljanje u Po�arevcu, jasno je bilo da je pala direktiva da "Po�arevac ne sme pasti". Ministar Stojiljkovi� je 9. maja li�no stajao i gledao folklor na vrelom polupraznom trgu u Taba�koj �ar�iji dok je opozicija vikala iza �o�ka. Na tom slu�aju je kulminirala satanizacija i progon aktivista Otpora i medijska ofanziva vladaju�ih partija. Re�im nije mogao da "zatvori" taj slu�aj predsednikovog rodnog grada u kome su se me�ale arogancija vladaju�e kamarile, udvori�tvo nomenklature, odsustvo elementarne logike, lokalni kolorit, tihi prezir javnosti i bu�enje profesionalnog morala sudija.

Pitanje je da li �e svojim direktnim uklju�enjem u izbornu trku pedesetosmogodi�nja profesorka Markovi� pomo�i ili odmo�i svom mu�u Slobodanu, koji se, da bi osve�io svoju venu�u harizmu, �etvrti put kandidovao za predsednika. Prvi put je 1989. najpre za predsednika Srbije izabran u Skup�tini, pa referendumski potvr�en sa 86 odsto glasova uz izlazak na izbore 104 odsto, pa je u Skup�tini 6. decembra 1989. progla�en predsednikom. Niko nije zapamtio taj datum. Slede�e godine opet izbori, godina 1990, pa 1992... (videti okvir "Bira�i i apstinenti").

Sada mu ankete javnog mnjenja daju ne�to preko �etvrtine bira�kog tela.

KO�TUNICA�MILO�EVI� 35,3:24,4: Srbobran Brankovi�, direktor agencije "Medium", saop�tio je 29. avgusta rezultate istra�ivanja koje je ova agencija obavila od 14. do 18. avgusta, po kojima kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Ko�tunica ima 35,3 odsto potencijalnih glasova, Slobodan Milo�evi� (SPS�JUL) 24,4 odsto, Tomislav Nikoli� (SRS) 9 odsto, a Vojislav Mihailovi� (SPO) 6,8 odsto. Ko�tunica odr�ava prednost koju je ovaj istra�iva� uo�io jo� u junu. Taj podatak se u osnovi (u redu veli�ina) sla�e sa nalazima Centra za politikolo�ka istra�ivanja i javno mnjenje koje smo citirali u pro�lom broju (Ko�tunica 35 odsto, Milo�evi� 23, Nikoli� 5, Mihailovi� 5).

Po Brankovi�evoj sonda�i, Ko�tunica je slabiji na selu nego u gradu, ali je ipak nadmo�niji od Milo�evi�a � u gradu je izme�u njih odnos 38:23, u prigradskim naseljima Ko�tunica je relativno slabiji ali opet vodi (31:29). Mihailovi� i Nikoli� su, kao i Milo�evi�, ja�i u selu nego u gradu; Nikoli� je ja�i u prigradskim naseljima.

Vladaju�a koalicija �e tra�iti utehu u ruralnim podru�jima i malim varo�icama.

U velikim gradovima, sude�i po javnomnjenskim istra�ivanjima, prednost ima Demokratska opozicija Srbije (videti tabelu).

Kona�ni rezultat predsedni�kih izbora bi�e odre�en izme�u ostalog i komplikovanim presipanjem glasova u izbornom �etvorouglu. Po Brankovi�evoj sonda�i, 60 odsto bira�a Vojislava Mihailovi�a bi u drugom krugu glasalo za Ko�tunicu, 19 odsto ne bi glasalo ni za jednog, a 20 odsto se koleba. Za Milo�evi�a �e, po Brankovi�u, glasati 33 odsto glasa�a Tome Nikoli�a, a za Ko�tunicu 15 odsto.

Ko�tunica, drugim re�ima, ima �ansi da u drugom krugu osvoji 43 odsto glasova, �to je malo slabije od rezultata koji je Slobodan Milo�evi� imao na izborima '90, dok Slobodan Milo�evi� mo�e ra�unati na 27 odsto glasova.

Kad se predizborna ra�unica po�ne izvoditi na parlamentarnom nivou, ispada da, po Brankovi�evoj sonda�i, DOS mo�e ra�unati na 35,7 odsto glasova, SPS�JUL na 23,7, SRS na 9,2 i SPO na 8,2. Mereno u mandatima, DOS i SPO bi mogli da osvoje oko 60, a SPS�JUL i SRS oko 48 mandata u Srbiji, �to nije dovoljno za pobedu u Saveznom ve�u s obzirom na veliku prednost koju re�im dobija u Crnoj Gori.

DRUGARICA IZ PO�AREVCA: U tom kontekstu bitka za Po�arevac odra�ava gr�eviti napor vladaju�e garniture da namakne parlamentarnu ve�inu. Tvrdi se da je lista koju predvodi Mirjana Markovi� podr�ana sa 40.000 potpisa gra�ana Brani�evskog okruga, iako je za kandidovanje bilo dovoljno 1000. Onaj ko je video kako vlast zatvara Po�arevac da se u njemu ne pojavi opozicija mo�e shvatiti kako su ti potpisi sakupljeni. Ipak, toliki broj potpisa prevelik je u odnosu na dosada�nje rezultate u ovoj izbornoj jedinici.

Po�arevac je koaliciji SPS�JUL�ND na poslednjim izborima dao 15.950 glasova, �abari 3970, Malo Crni�e 3903, Veliko Gradi�te 4665... Slede zatim male op�tine Ku�evo 7972, �agubica 5760 i Golubac 4105. To zna�i da su socijalisti sakupili onoliko potpisa koliko su glasa�a imali na pro�lim saveznim izborima (46.325).

Mirjana Markovi� ipak ide na sigurno. U op�tini Po�arevac na republi�kim izborima '97 koalicija SPS�JUL�ND bila je pobedni�ka � nosila je 37,7 odsto glasova. To je opadaju�a prednost. Na izborima '96. ova koalicija je imala 50,3 odsto, sli�na tendencija je vidljiva i u op�tini Veliko Gradi�te 53,6:38,8, Malo Crni�e 57,5:44,4.

Predsednik izborne komisije i predsednik Okru�nog suda u Po�arevcu Slobodan �oguri� potvrdio je da su progla�ene liste "SPS�JUL � Slobodan Milo�evi�", "Srpski pokret obnove � Vuk Dra�kovi�", "Demokratska opozicija Srbije � Vojislav Ko�tunica", "Srpska radikalna stranka � Vojislav �e�elj" i "Nova komunisti�ka partija Jugoslavije". Odbijena je lista "Grupa gra�ana Mile Dimitrijevi�" zbog nepravilnosti. Na listi "Srpska radikalna stranka � Vojislav �e�elj" prva je Spasa Dudulec iz �agubice, drugi je Miomir Bojani� iz Golupca, a tre�i Milutin Peri� iz Velikog Gradi�ta. Na listi "Srpski pokret obnove � Vuk Dra�kovi�" nalaze se dosada�nji savezni poslanik iz Po�arevca Nenad Leki�, Nemanja Risti� iz Velikog Gradi�ta i Stani�a Stevanovi� iz Petrovca na Mlavi. Listu "Demokratska opozicija Srbije � Vojislav Ko�tunica" �ine �lan Demokratske stranke Srbije (DSS) iz Petrovca na Mlavi Obren Joksimovi�, �lan Nove demokratije iz Po�arevca Milan Miti� i �lan Demokratske stranke iz Ku�eva Goran Milojevi�. Nova komunisti�ka partija Jugoslavije predlo�ila je advokata iz Po�arevca Velibora Stojkovi�a, advokata u penziji iz Po�arevca �ivana Radovanovi�a i pravnika iz Po�arevca Predraga �ivanovi�a.

U tom miljeu supruga sada�njeg predsednika republike igra na terenu na kome su dosad dobijali. Na pro�lim saveznim izborima listu je nosio julovac Dragan Kosti�, ministar energetike u vladi Srbije. Ona sada ima �ansu da kao prva na listi dobije mandat u Po�arevcu i ostavi mu�a u kuhinji. Mu� ina�e tre�i put poklanja svoje ime nazivu liste, kao i '96. i '97.

JUL, POLITBIRO SPS-a: JUL je ina�e umeo da iznudi velike ustupke od SPS-a i u ovom izbornom ciklusu. Transfer ljudi i mo�i iz SPS-a u JUL je konstantan i ilustruje ga ona poznata izjava ministra pravde Dragoljuba Jankovi�a, koji je u trenutku izbora na ministarsku funkciju 25. marta 1998. na pitanje novinara koja ga stranka �alje u vladu rekao: "Mora�u da pitam..."

JUL je kao neka ideolo�ka komisija stalno istr�avao ispred SPS-a. Da li su to bili probni baloni, ili iznu�ivanje, ili hvatanje SPS-a na spavanju, tek oni su svojim kampanjama najavili i zakon o univerzitetu i zakon o �tampi.

Vladimir Goati u knjizi "Izbori u SRJ od 1990. do 1998 � volja gra�ana ili izborna manipulacija" konstatuje da se u proteklim godinama nisu ostvarile dve pretpostavke analiti�ara � da �e posle pojave JUL-a SPS skliznuti na socijaldemokratske pozicije i da �e do�i do sukoba JUL�SPS. Povremeni sukobi su brzo zata�kavani, na primer �est biv�ih funkcionera �lanova SPS-a lebanske op�tine je 1. juna 1998. godine tra�ilo od predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milo�evi�a "za�titu zbog �ikaniranja od strane predsednika op�tine, �lana Jugoslovenske levice Gojka Marjanovi�a i njegovih istomi�ljenika". Smenjeni funkcioneri tvrde da su bez ikakvog povoda otpu�teni s posla nakon �to je, krajem 1996. godine, JUL preuzeo lokalnu vlast u nerazvijenoj op�tini Lebane. Paradoks je da je ta op�tina u prethodnom mandatu bila radikalska. Interesantno je da je SPS prepustio JUL-u male i nerazvijene op�tine, poput Bato�ine, �itora�e ili Crne Trave. To su op�tine lake za upravljanje u kojima veliki broj bira�a izlazi na birali�te, a opozicija se te�ko konstitui�e.

Nakon debakla SK�PJ na izborima '93, Mirjana Markovi� odlu�uje da iza�e iz senke i ujedinjavanjem vi�e levi�arskih grupa i organizacija (u pokret su se udru�ile 23 partije i organizacije) stvara JUL. Zapravo, 23. jula 1994. do�lo je do ujedinjenja sa grupama i udru�enjima koje je pre toga stvorio sam SK�PJ. To je bila ideolo�ka maska iza koje je stvorena unutra�nja partija koja dobija sve vi�e vlasti i mo�i. Iako JUL ne osvaja nijedno mesto u republi�kom parlamentu posle izbora '93, dva su ministra u vladi Srbije bili �lanovi JUL-a. Posle toga broj ministarskih mesta se samo uve�avao. U sonda�ama javnog mnjenja, JUL-a kao relevantne partije nema, njena izborna snaga je minorna. Aktivisti SPS-a ne komentari�u velikodu�nost vlastite partije prema sestrinskoj partiji. Vlada na�elo udvori�kog netalasanja, �to �e zasigurno pogor�ati �anse re�ima na izborni uspeh. Toj grupaciji su dosad izbori, referendumi i plebisciti (videti "Nagra�ivanje JUL-a") polazili za rukom, mo�da i zato �to se na njima nije odlu�ivalo. Oni nisu na velika zvona stavljali svoje unutra�nje sukobe, kao �to je to bio slu�aj sa opozicionim strankama, ve� su sistemom pretnji, podmi�ivanja, satanizacije i obe�anja izvla�ili gra�ane na izborne rituale, a potom obezbe�ivali svoj plen kao kad sveci blago dijele. U ovom izbornom ciklusu i jednima i drugima uprkos, izgleda da se u javnom mnjenju kuva interesantan obrt. Ho�e li do njega do�i?

Milan Milo�evi�

Bira�i i apstinenti

"104 odsto!"

* Slobodan Milo�evi� je prvi put progla�en za �efa dr�ave (predsednika Predsedni�tva Srbije) 6. decembra 1989, po�to ga je u maju te godine skup�tina Srbije izabrala na tu funkciju, a onda je on, takmi�e�i se s ve�im brojem kandidata u okviru nepartijskog pluralizma (protivkandidat je bio i Mihalj Kertes), osvojio 86 odsto glasova na referendumu zapam�enom po izlasku "104 odsto upisanih bira�a"!

Slikoviti Beograd

** Po�to ne posedujemo podatak o republi�kom proseku na lokalnim izborima '96, radi orijentacije donosimo podatak o izlasku na birali�te u Beogradu, gde je u prvi krug lokalnih izbora '96. iza�lo 62,7 odsto bira�a. To je za 2,7 odsto vi�e od republi�kog proseka, ali Beograd zapravo odslikava Srbiju � u prvom krugu lokalnih izbora '96. u beogradskim op�tinama izlazak na birali�te se kretao izme�u 54,9 odsto u op�tini Grocka i 78,7 u beogradskoj op�tuni Lazarevac.

Na lokalnim izborima '96. neke beogradske op�tine su, dakle, bile i me�u onima u kojima su bira�i najpasivniji (osim kosovskih op�tina, samo je op�tina Ivanjica sa 54,1 odsto imala ni�i rezultat izlaska od Grocke); ali Beograd je bio predstavljen i u grupi od 27 op�tina u kojima je iza�lo vi�e od 75 odsto bira�a. To su op�tine Knja�evac, Bato�ina, Crna Trava, Lapovo, Pirot, Temerin, Ljig, �i�evac, Leskovac, Gornji Milanovac, Beograd (Lazarevac), Lajkovac, Se�anj, Beo�in, Novi Kne�evac, Kosjeri�, Leposavi�, Gora, Babu�nica, Bosilegrad, Mionica, Bela Palanka, Doljevac, �itora�a, Bojnik, Dimitrovgrad i Trgovi�te. Kao �to �italac prime�uje, visok procenat izlaska bira�a bio je karakteristi�an mahom za op�tine u kojima su pobedili socijalisti. Nevladin sektor i opozicione grupe koje lobiraju da ve�i broj gra�ana iza�e na izbore, s te ta�ke gledano, nisu pogre�ili kada su svoju akciju "Iza�i na crtu" usmerili na velike gradove u kojima je izborna apstinencija ve�a nego u palankama.

Prednost DOS-a u �etiri velika grada

Nagra�ivanje JUL-a

*Prema rezultatima izbora '96. socijalisti su imali sedam "senatora", posle novog zakona o podeli mandata za Ve�e republika �etiri mandata SPO-a su raspodeljeni izme�u radikala i socijalista.
Izvori podataka u tabelama: "Pregled i analiza izbornih rezultata u Srbiji decembar 1990 � decembar 1997", CeSID, jun 2000, CD predizdanje;
Vladimir Goati, "Izbori u SRJ od 1990. do 1998 � volja gra�ana ili izborna manipulacija", Beograd, 1998;
"Od izbornih rituala do slobodnih izbora", Mihailovi�, Goati, Ba�evi�, Markovi�..., Beograd 1991;
Agencija Medium;
Dokumentacioni centar "Vreme"

Kampanja na "�arapanski na�in"

Ljudima na noge

- Zna� �ta, sinko. Vidim da si fini i iz doma�inske ku�e. I lepo je �to si do�'o kod mene u ku�u da te vidimo, a ne da te gledamo preko televizora. Za koga �u da glasam ne mogu da ti ka�em, jer i to je neki red. Jedino ti obe�avam da �u na ove izbore sigurno da iza�em, a i svi moji uku�ani. �ini mi se da su ovi izbori nekako mnogo va�ni. Vi�e za moje potomstvo nego za mene u ovim godinama. Makar i toliko da im pomognem.

Reporterski zapis za "Vreme" napravljen je u prigradskom naselju u Kru�evcu. Ime doma�ina i kandidata za odbornika za lokalnu skup�tinu namerno ne pominjemo.

Za razliku od svih dosada�njih predizbornih kampanja u ovom delu Srbije, strana�ki aktivisti, kandidati i ostali zainteresovani za ishod onoga �to �e da se sazna tek u smiraj 24. septembra vi�e ne tr�e prema TV ekranima, radijskim mikrofonima, novinskim stupcima, nego na noge bira�ima.

Iako su zvani�na sedi�ta izbornih stubova stranaka u Kru�evcu sme�tena u partijskim prostorijama, prave predizborne kalkulacije i dogovori odvijaju se u kafi�ima, kafanama, u sportskim organizacijama i u fabri�kim krugovima. Kru�eva�ka opozicija (bilo DOS, bilo SPO ili oni koji sebe �ele tamo da promovi�u) "dr�i" Zaki�evu ulicu u samom centru Kru�evca. Sedi�te SPS-a je u Obili�evoj, pedesetak metara dalje, ali se strate�ke (i kadrovske) odluke naj�e��e donose u restoranu "Soko", koji posluje u sklopu Sportsko-rekreativnog centra (hala sportova, otvoreni i zatvoreni bazeni, stadion Fudbalskog kluba "Napredak"). U ovom slu�aju se ne razmi�lja previ�e o tome koliki �e biti ra�uni za reprezentaciju, a po principu � �to se du�e razmatra predizborna i kadrovska strategija, vi�e mo�e i da se mezeti i popije. Za klju�na razmatranja sa manje o�iju i u�iju slu�e reprezentativni restorani dru�tvene ishrane i radni�ka odmarali�ta kru�eva�kih dru�tvenih firmi "Trajal", "Merima", FAM...

Lokalni i regionalni lideri opozicionih stranaka, zajedno s aktivistima pokreta Otpor, G-17 plus i jo� nekih nevladinih organizacija za sada su prinu�eni da koriste skojevske i ostale konspirativne metode... Kratki poverljivi dogovori, sa �to manje imena, mesta i datuma... Na svu sre�u, najnovija tehnolo�ka tekovina u vidu mobilnih telefona izvanredno funkcioni�e, naro�ito tekstualno a besplatno mobilno slanje poruka.

Pe�a�enje i ve�ernje �etnje glavnim kru�eva�kim ulicama ponovo su u modi. Pogotovu za one koji su ve� zvani�no nominovani za kandidate ili za one koji to tek o�ekuju da budu. Predsednik Skup�tine op�tine Kru�evac Miloje Mihajlovi�, jo� uvek narodni poslanik u Skup�tini Srbije i ve� promovisani kandidat SPS-a za odbornika u izbornoj jedinici rodnog sela Kukljin, poslednjih dana se �esto mo�e sresti na glavnim kru�eva�kim ulicama i trgovima, bez automobila, u laganoj letnjoj, neobaveznoj ode�i, �to bi kod potencijalnih bira�a trebalo da stvori utisak da je ishod predstoje�ih izbora ve� poznat.

Lj. Popovi�

prethodni sadr�aj naredni