Vreme broj 504, 2. septembar 2000.

Izbori 2000

Prvi put sa mužem na izbore

Bitka za Požarevac odražava grčeviti napor vladajuće garniture da namakne parlamentarnu većinu. Tvrdi se da je lista koju predvodi Mirjana Marković podržana sa 40.000 potpisa građana Braničevskog okruga, iako je za kandidovanje bilo dovoljno 1000. Onaj ko je video kako vlast zatvara Požarevac da se u njemu ne pojavi opozicija može shvatiti kako su ti potpisi sakupljeni

Predsednik Direkcije Jugoslovenske levice (JUL) i supruga jugoslovenskog predsednika Mirjana Marković prva je na zajedničkoj izbornoj listi SPS–JUL – Slobodan Milošević za poslanike u Veću građana jugoslovenskog parlamenta u izbornoj jedinici u Požarevcu. To je prvi put da se predsednica Direkcije JUL-a Mirjana Marković kandiduje za poslanika. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljković rekao je odmah da su požarevački kandidati SPS-a i JUL-a od "izuzetnog ugleda" i izrazio nadu da će ih građani "verifikovati" na izborima. Još 9. maja, kada je posle incidenata u kafeu "Pasaž" izbila afera a čitava Srbija bila blokirana da bi se sprečilo opoziciono okupljanje u Požarevcu, jasno je bilo da je pala direktiva da "Požarevac ne sme pasti". Ministar Stojiljković je 9. maja lično stajao i gledao folklor na vrelom polupraznom trgu u Tabačkoj čaršiji dok je opozicija vikala iza ćoška. Na tom slučaju je kulminirala satanizacija i progon aktivista Otpora i medijska ofanziva vladajućih partija. Režim nije mogao da "zatvori" taj slučaj predsednikovog rodnog grada u kome su se mešale arogancija vladajuće kamarile, udvorištvo nomenklature, odsustvo elementarne logike, lokalni kolorit, tihi prezir javnosti i buđenje profesionalnog morala sudija.

Pitanje je da li će svojim direktnim uključenjem u izbornu trku pedesetosmogodišnja profesorka Marković pomoći ili odmoći svom mužu Slobodanu, koji se, da bi osvežio svoju venuću harizmu, četvrti put kandidovao za predsednika. Prvi put je 1989. najpre za predsednika Srbije izabran u Skupštini, pa referendumski potvrđen sa 86 odsto glasova uz izlazak na izbore 104 odsto, pa je u Skupštini 6. decembra 1989. proglašen predsednikom. Niko nije zapamtio taj datum. Sledeće godine opet izbori, godina 1990, pa 1992... (videti okvir "Birači i apstinenti").

Sada mu ankete javnog mnjenja daju nešto preko četvrtine biračkog tela.

KOŠTUNICA–MILOŠEVIĆ 35,3:24,4: Srbobran Branković, direktor agencije "Medium", saopštio je 29. avgusta rezultate istraživanja koje je ova agencija obavila od 14. do 18. avgusta, po kojima kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica ima 35,3 odsto potencijalnih glasova, Slobodan Milošević (SPS–JUL) 24,4 odsto, Tomislav Nikolić (SRS) 9 odsto, a Vojislav Mihailović (SPO) 6,8 odsto. Koštunica održava prednost koju je ovaj istraživač uočio još u junu. Taj podatak se u osnovi (u redu veličina) slaže sa nalazima Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje koje smo citirali u prošlom broju (Koštunica 35 odsto, Milošević 23, Nikolić 5, Mihailović 5).

Po Brankovićevoj sondaži, Koštunica je slabiji na selu nego u gradu, ali je ipak nadmoćniji od Miloševića – u gradu je između njih odnos 38:23, u prigradskim naseljima Koštunica je relativno slabiji ali opet vodi (31:29). Mihailović i Nikolić su, kao i Milošević, jači u selu nego u gradu; Nikolić je jači u prigradskim naseljima.

Vladajuća koalicija će tražiti utehu u ruralnim područjima i malim varošicama.

U velikim gradovima, sudeći po javnomnjenskim istraživanjima, prednost ima Demokratska opozicija Srbije (videti tabelu).

Konačni rezultat predsedničkih izbora biće određen između ostalog i komplikovanim presipanjem glasova u izbornom četvorouglu. Po Brankovićevoj sondaži, 60 odsto birača Vojislava Mihailovića bi u drugom krugu glasalo za Koštunicu, 19 odsto ne bi glasalo ni za jednog, a 20 odsto se koleba. Za Miloševića će, po Brankoviću, glasati 33 odsto glasača Tome Nikolića, a za Koštunicu 15 odsto.

Koštunica, drugim rečima, ima šansi da u drugom krugu osvoji 43 odsto glasova, što je malo slabije od rezultata koji je Slobodan Milošević imao na izborima '90, dok Slobodan Milošević može računati na 27 odsto glasova.

Kad se predizborna računica počne izvoditi na parlamentarnom nivou, ispada da, po Brankovićevoj sondaži, DOS može računati na 35,7 odsto glasova, SPS–JUL na 23,7, SRS na 9,2 i SPO na 8,2. Mereno u mandatima, DOS i SPO bi mogli da osvoje oko 60, a SPS–JUL i SRS oko 48 mandata u Srbiji, što nije dovoljno za pobedu u Saveznom veću s obzirom na veliku prednost koju režim dobija u Crnoj Gori.

DRUGARICA IZ POŽAREVCA: U tom kontekstu bitka za Požarevac odražava grčeviti napor vladajuće garniture da namakne parlamentarnu većinu. Tvrdi se da je lista koju predvodi Mirjana Marković podržana sa 40.000 potpisa građana Braničevskog okruga, iako je za kandidovanje bilo dovoljno 1000. Onaj ko je video kako vlast zatvara Požarevac da se u njemu ne pojavi opozicija može shvatiti kako su ti potpisi sakupljeni. Ipak, toliki broj potpisa prevelik je u odnosu na dosadašnje rezultate u ovoj izbornoj jedinici.

Požarevac je koaliciji SPS–JUL–ND na poslednjim izborima dao 15.950 glasova, Žabari 3970, Malo Crniće 3903, Veliko Gradište 4665... Slede zatim male opštine Kučevo 7972, Žagubica 5760 i Golubac 4105. To znači da su socijalisti sakupili onoliko potpisa koliko su glasača imali na prošlim saveznim izborima (46.325).

Mirjana Marković ipak ide na sigurno. U opštini Požarevac na republičkim izborima '97 koalicija SPS–JUL–ND bila je pobednička – nosila je 37,7 odsto glasova. To je opadajuća prednost. Na izborima '96. ova koalicija je imala 50,3 odsto, slična tendencija je vidljiva i u opštini Veliko Gradište 53,6:38,8, Malo Crniće 57,5:44,4.

Predsednik izborne komisije i predsednik Okružnog suda u Požarevcu Slobodan Čogurić potvrdio je da su proglašene liste "SPS–JUL – Slobodan Milošević", "Srpski pokret obnove – Vuk Drašković", "Demokratska opozicija Srbije – Vojislav Koštunica", "Srpska radikalna stranka – Vojislav Šešelj" i "Nova komunistička partija Jugoslavije". Odbijena je lista "Grupa građana Mile Dimitrijević" zbog nepravilnosti. Na listi "Srpska radikalna stranka – Vojislav Šešelj" prva je Spasa Dudulec iz Žagubice, drugi je Miomir Bojanić iz Golupca, a treći Milutin Perić iz Velikog Gradišta. Na listi "Srpski pokret obnove – Vuk Drašković" nalaze se dosadašnji savezni poslanik iz Požarevca Nenad Lekić, Nemanja Ristić iz Velikog Gradišta i Staniša Stevanović iz Petrovca na Mlavi. Listu "Demokratska opozicija Srbije – Vojislav Koštunica" čine član Demokratske stranke Srbije (DSS) iz Petrovca na Mlavi Obren Joksimović, član Nove demokratije iz Požarevca Milan Mitić i član Demokratske stranke iz Kučeva Goran Milojević. Nova komunistička partija Jugoslavije predložila je advokata iz Požarevca Velibora Stojkovića, advokata u penziji iz Požarevca Živana Radovanovića i pravnika iz Požarevca Predraga Živanovića.

U tom miljeu supruga sadašnjeg predsednika republike igra na terenu na kome su dosad dobijali. Na prošlim saveznim izborima listu je nosio julovac Dragan Kostić, ministar energetike u vladi Srbije. Ona sada ima šansu da kao prva na listi dobije mandat u Požarevcu i ostavi muža u kuhinji. Muž inače treći put poklanja svoje ime nazivu liste, kao i '96. i '97.

JUL, POLITBIRO SPS-a: JUL je inače umeo da iznudi velike ustupke od SPS-a i u ovom izbornom ciklusu. Transfer ljudi i moći iz SPS-a u JUL je konstantan i ilustruje ga ona poznata izjava ministra pravde Dragoljuba Jankovića, koji je u trenutku izbora na ministarsku funkciju 25. marta 1998. na pitanje novinara koja ga stranka šalje u vladu rekao: "Moraću da pitam..."

JUL je kao neka ideološka komisija stalno istrčavao ispred SPS-a. Da li su to bili probni baloni, ili iznuđivanje, ili hvatanje SPS-a na spavanju, tek oni su svojim kampanjama najavili i zakon o univerzitetu i zakon o štampi.

Vladimir Goati u knjizi "Izbori u SRJ od 1990. do 1998 – volja građana ili izborna manipulacija" konstatuje da se u proteklim godinama nisu ostvarile dve pretpostavke analitičara – da će posle pojave JUL-a SPS skliznuti na socijaldemokratske pozicije i da će doći do sukoba JUL–SPS. Povremeni sukobi su brzo zataškavani, na primer šest bivših funkcionera članova SPS-a lebanske opštine je 1. juna 1998. godine tražilo od predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića "zaštitu zbog šikaniranja od strane predsednika opštine, člana Jugoslovenske levice Gojka Marjanovića i njegovih istomišljenika". Smenjeni funkcioneri tvrde da su bez ikakvog povoda otpušteni s posla nakon što je, krajem 1996. godine, JUL preuzeo lokalnu vlast u nerazvijenoj opštini Lebane. Paradoks je da je ta opština u prethodnom mandatu bila radikalska. Interesantno je da je SPS prepustio JUL-u male i nerazvijene opštine, poput Batočine, Žitorađe ili Crne Trave. To su opštine lake za upravljanje u kojima veliki broj birača izlazi na biralište, a opozicija se teško konstituiše.

Nakon debakla SK–PJ na izborima '93, Mirjana Marković odlučuje da izađe iz senke i ujedinjavanjem više levičarskih grupa i organizacija (u pokret su se udružile 23 partije i organizacije) stvara JUL. Zapravo, 23. jula 1994. došlo je do ujedinjenja sa grupama i udruženjima koje je pre toga stvorio sam SK–PJ. To je bila ideološka maska iza koje je stvorena unutrašnja partija koja dobija sve više vlasti i moći. Iako JUL ne osvaja nijedno mesto u republičkom parlamentu posle izbora '93, dva su ministra u vladi Srbije bili članovi JUL-a. Posle toga broj ministarskih mesta se samo uvećavao. U sondažama javnog mnjenja, JUL-a kao relevantne partije nema, njena izborna snaga je minorna. Aktivisti SPS-a ne komentarišu velikodušnost vlastite partije prema sestrinskoj partiji. Vlada načelo udvoričkog netalasanja, što će zasigurno pogoršati šanse režima na izborni uspeh. Toj grupaciji su dosad izbori, referendumi i plebisciti (videti "Nagrađivanje JUL-a") polazili za rukom, možda i zato što se na njima nije odlučivalo. Oni nisu na velika zvona stavljali svoje unutrašnje sukobe, kao što je to bio slučaj sa opozicionim strankama, već su sistemom pretnji, podmićivanja, satanizacije i obećanja izvlačili građane na izborne rituale, a potom obezbeđivali svoj plen kao kad sveci blago dijele. U ovom izbornom ciklusu i jednima i drugima uprkos, izgleda da se u javnom mnjenju kuva interesantan obrt. Hoće li do njega doći?

Milan Milošević

Birači i apstinenti

"104 odsto!"

* Slobodan Milošević je prvi put proglašen za šefa države (predsednika Predsedništva Srbije) 6. decembra 1989, pošto ga je u maju te godine skupština Srbije izabrala na tu funkciju, a onda je on, takmičeći se s većim brojem kandidata u okviru nepartijskog pluralizma (protivkandidat je bio i Mihalj Kertes), osvojio 86 odsto glasova na referendumu zapamćenom po izlasku "104 odsto upisanih birača"!

Slikoviti Beograd

** Pošto ne posedujemo podatak o republičkom proseku na lokalnim izborima '96, radi orijentacije donosimo podatak o izlasku na biralište u Beogradu, gde je u prvi krug lokalnih izbora '96. izašlo 62,7 odsto birača. To je za 2,7 odsto više od republičkog proseka, ali Beograd zapravo odslikava Srbiju – u prvom krugu lokalnih izbora '96. u beogradskim opštinama izlazak na biralište se kretao između 54,9 odsto u opštini Grocka i 78,7 u beogradskoj opštuni Lazarevac.

Na lokalnim izborima '96. neke beogradske opštine su, dakle, bile i među onima u kojima su birači najpasivniji (osim kosovskih opština, samo je opština Ivanjica sa 54,1 odsto imala niži rezultat izlaska od Grocke); ali Beograd je bio predstavljen i u grupi od 27 opština u kojima je izašlo više od 75 odsto birača. To su opštine Knjaževac, Batočina, Crna Trava, Lapovo, Pirot, Temerin, Ljig, Ćićevac, Leskovac, Gornji Milanovac, Beograd (Lazarevac), Lajkovac, Sečanj, Beočin, Novi Kneževac, Kosjerić, Leposavić, Gora, Babušnica, Bosilegrad, Mionica, Bela Palanka, Doljevac, Žitorađa, Bojnik, Dimitrovgrad i Trgovište. Kao što čitalac primećuje, visok procenat izlaska birača bio je karakterističan mahom za opštine u kojima su pobedili socijalisti. Nevladin sektor i opozicione grupe koje lobiraju da veći broj građana izađe na izbore, s te tačke gledano, nisu pogrešili kada su svoju akciju "Izađi na crtu" usmerili na velike gradove u kojima je izborna apstinencija veća nego u palankama.

Prednost DOS-a u četiri velika grada

Nagrađivanje JUL-a

*Prema rezultatima izbora '96. socijalisti su imali sedam "senatora", posle novog zakona o podeli mandata za Veće republika četiri mandata SPO-a su raspodeljeni između radikala i socijalista.
Izvori podataka u tabelama: "Pregled i analiza izbornih rezultata u Srbiji decembar 1990 – decembar 1997", CeSID, jun 2000, CD predizdanje;
Vladimir Goati, "Izbori u SRJ od 1990. do 1998 – volja građana ili izborna manipulacija", Beograd, 1998;
"Od izbornih rituala do slobodnih izbora", Mihailović, Goati, Baćević, Marković..., Beograd 1991;
Agencija Medium;
Dokumentacioni centar "Vreme"

Kampanja na "čarapanski način"

Ljudima na noge

- Znaš šta, sinko. Vidim da si fini i iz domaćinske kuće. I lepo je što si doš'o kod mene u kuću da te vidimo, a ne da te gledamo preko televizora. Za koga ću da glasam ne mogu da ti kažem, jer i to je neki red. Jedino ti obećavam da ću na ove izbore sigurno da izađem, a i svi moji ukućani. Čini mi se da su ovi izbori nekako mnogo važni. Više za moje potomstvo nego za mene u ovim godinama. Makar i toliko da im pomognem.

Reporterski zapis za "Vreme" napravljen je u prigradskom naselju u Kruševcu. Ime domaćina i kandidata za odbornika za lokalnu skupštinu namerno ne pominjemo.

Za razliku od svih dosadašnjih predizbornih kampanja u ovom delu Srbije, stranački aktivisti, kandidati i ostali zainteresovani za ishod onoga što će da se sazna tek u smiraj 24. septembra više ne trče prema TV ekranima, radijskim mikrofonima, novinskim stupcima, nego na noge biračima.

Iako su zvanična sedišta izbornih stubova stranaka u Kruševcu smeštena u partijskim prostorijama, prave predizborne kalkulacije i dogovori odvijaju se u kafićima, kafanama, u sportskim organizacijama i u fabričkim krugovima. Kruševačka opozicija (bilo DOS, bilo SPO ili oni koji sebe žele tamo da promovišu) "drži" Zakićevu ulicu u samom centru Kruševca. Sedište SPS-a je u Obilićevoj, pedesetak metara dalje, ali se strateške (i kadrovske) odluke najčešće donose u restoranu "Soko", koji posluje u sklopu Sportsko-rekreativnog centra (hala sportova, otvoreni i zatvoreni bazeni, stadion Fudbalskog kluba "Napredak"). U ovom slučaju se ne razmišlja previše o tome koliki će biti računi za reprezentaciju, a po principu – što se duže razmatra predizborna i kadrovska strategija, više može i da se mezeti i popije. Za ključna razmatranja sa manje očiju i ušiju služe reprezentativni restorani društvene ishrane i radnička odmarališta kruševačkih društvenih firmi "Trajal", "Merima", FAM...

Lokalni i regionalni lideri opozicionih stranaka, zajedno s aktivistima pokreta Otpor, G-17 plus i još nekih nevladinih organizacija za sada su prinuđeni da koriste skojevske i ostale konspirativne metode... Kratki poverljivi dogovori, sa što manje imena, mesta i datuma... Na svu sreću, najnovija tehnološka tekovina u vidu mobilnih telefona izvanredno funkcioniše, naročito tekstualno a besplatno mobilno slanje poruka.

Pešačenje i večernje šetnje glavnim kruševačkim ulicama ponovo su u modi. Pogotovu za one koji su već zvanično nominovani za kandidate ili za one koji to tek očekuju da budu. Predsednik Skupštine opštine Kruševac Miloje Mihajlović, još uvek narodni poslanik u Skupštini Srbije i već promovisani kandidat SPS-a za odbornika u izbornoj jedinici rodnog sela Kukljin, poslednjih dana se često može sresti na glavnim kruševačkim ulicama i trgovima, bez automobila, u laganoj letnjoj, neobaveznoj odeći, što bi kod potencijalnih birača trebalo da stvori utisak da je ishod predstojećih izbora već poznat.

Lj. Popović

prethodni sadržaj naredni