Srpsko-crnogorsko izborno nadigravanje
�a�a meda puna �u�i
De�urni katastrofi�ari i u Beogradu i Podgorici uveliko ve� razra�uju razli�ite horor varijante za 25. septembar kada, uzgred, i NATO trupe po�inju da se zabavljaju manevrima po hrvatskoj obali
Pola u �ali, pola
ozbiljno, u naga�anjima �ta bi sve moglo da se dogodi posle izbora 24. septembra, �esto
se pominje i "teorija" koja ra�una na "neuni�tivost" aktuelnog
predsednika savezne dr�ave i njegovu sklonost da za sebe uvek prona�e rezervnu varijantu
� Milo�evi� �e, ako nema druge, mo�da i da pusti da ga Ko�tunica pobedi, ali �e
odmah zatim da pusti i Crnu Goru da ode, tako da �e ponovo biti predsednik ne�ega, ko
zna �ega, ali sasvim sigurno neki predsednik. Pa makar grani�ari jednoga dana stajali i
u dvori�tu Belog dvora.
Bez obzira na ovu gorko�aljivu "teoriju o snala�ljivosti" predsednika SRJ, stvari sa Crnom Gorom i naga�anjima �ta bi sve moglo da se desi posle 24. septembra postaju izgleda sve ozbiljnije. De�urni katastrofi�ari i u Beogradu i Podgorici uveliko ve� razra�uju razli�ite horor varijante za 25. septembar kada, uzgred, i NATO trupe po�inju da se zabavljaju manevrima po hrvatskoj obali. U tim horor pri�ama kombinuje se i razra�uje gotovo sve: pobeda opozicije iza koje sledi nepriznavanje izbornih rezultata, mlaki ili �estoki opozicioni protesti, uvo�enje vanrednog stanja, dobitak jednih a gubitak drugih izbora, pata karte, zatim i varijanate u slu�aju ubedljive pobede Milo�evi�a, politi�ki zemljotres u Crnoj Gori, pona�anje Zapada... Ima i onih koji u svojoj dalekovidosti vide i predsednika Crne Gore Mila �ukanovi�a kako na vest o Milo�evi�evoj eventualnoj pobedi otvara �ampanjac i s olak�anjem ka�e � odosmo mi i bez referenduma. S tim �to posle pucanja �ampanjca u istoj pri�i sledi i ne�to druga�ija vrsta pucnjave.
DE�URNE BABAROGE: Ostave li se po strani de�urne babaroge, koje ovoga puta u mnogo �emu mogu i imati pravo, ostaje ipak nepobitna �injenica da zvani�ni po�etak predizborne kampanje u Srbiji i, isto tako zvani�ni po�etak kampanje za bojkot ovih izbora u Crnoj Gori, bitno sni�avaju stepen "razumevanja" koji su do sada crnogorska vlast i ve�i deo srpske opozicije imali jedni za druge. Razila�enja, otvorena sporenja, polemike, optu�be, sumnji�enja i me�usobno podse�anje na obostranu politi�ku pro�lost i manje-vi�e obostranu podr�ku Milo�evi�evim pre�a�njim ratnim projektima � postali su sastavni deo ove predizborne ili bojkota�ke kampanje, o �emu se izja�njavaju ne samo direktno zainteresovani politi�ki akteri ve� i mnogi nezavisni intelektualci.
Taj tinjaju�i sukob interesa (iako obe strane i dalje tvrde kako im je jedini politi�ki interes uklanjanje Milo�evi�evog re�ima i ozbiljan po�etak demokratskih reformi) razbuktao se posebno nakon pro�lonedeljnog intervjua Mila �ukanovi�a u podgori�kim "Vijestima", u kome je pri�u o navodnoj podr�ci njegovog DPS-a nekim listama srpske opozicije nazvao "najobi�nijim �pekulacijama". Pozivaju�i na bojkot izbora, predsednik Crne Gore je istovremeno poru�io: "Svi oni kojima je stalo do dr�avnog dostojanstva i budu�nosti Crne Gore, do sopstvenog i dobra svojih porodica, a takvih je ogromna ve�ina u Crnoj Gori, ignorisa�e predstoje�u izbornu farsu 24. septembra."
Ono �to je za �ukanovi�a "farsa" za najve�i deo srpske opozicije predstavlja zapravo jedinstvenu i neponovljivu priliku da se u Beogradu najzad ne�to promeni. Za srpsku opoziciju "spas" le�i u �to ve�em odzivu bira�a, za �ukanovi�evu vlast masovan odziv 24. septembra mogao bi da zna�i uvod u gubitak vlasti. Izbori su, dakle, u�inili da se ono �to se obi�no ozna�ava kao demokratska Srbija i demokratska Crna Gora po�nu da udaljavaju jedna od druge uz sve �e��e konstatacije u Podgorici kako su tamo u Beogradu izgleda "svi isti kao Milo�evi� i �e�elj", i sve �e��e opaske iz Beograda kako su tamo u Podgorici izgleda "svi postali separtisti".
Tako je, na primer, nedavna primedba dr Vesne Pe�i� da se "crnogorska vlast pona�a kao uvre�ena mlada" koja bi trebalo �to pre da prese�e ho�e li da iza�e na izbore ili iz SRJ u zvani�noj Podgorici do�ivljena gotovo kao i svojevremena poruka re�ima u Beogradu kosovskim Albancima da "ako im se ne svi�a u ovakvoj Jugoslaviji, slobodno mogu da idu preko Prokletija". Profesor Pravnog fakulteta u Podgorici dr Milan Popovi� tvrdio je nedavno u emisiji "Most" Radija "Slobodna Evropa" kako je predsedni�ki kandidat DOS-a dr Vojislav Ko�tunica u odnosu prema Crnoj Gori ostao na pozicijama agresivnog "ekspanzionisti�kog konsenzusa", odnosno da su njegova nacionalna i politi�ka uverenja nepromenjena u odnosu na vreme kada je "s pravom nazivan �e�eljem u fraku". Popovi� je tako�e tvrdio da je retorika Vojsilava Ko�tunice identi�na onoj koju u Crnoj Gori koriste promilo�evi�evske stranke. Sli�nu argumentaciju u polemisanju sa Ko�tunicom koristio je i dr Novak Kilibarda, �ovek koji je ne tako davno politi�ki bio veoma blizak upravo Ko�tuni�inom DSS-u i lideru ove stranke li�no.
Sasvim drugim povodom, dr Aleksa �ilas je ovih dana u jednom novinskom intervjuu, upitan da oceni dosada�nji dr�avni�ki i politi�ki u�inak Mila �ukanovi�a, primetio kako je predsednik Crne Gore �ovek bez dubljih demokratskih uverenja. "Da se politika stvaranja Velike Srbije silom, za koju se i on dugo zalagao i sprovodio je, pokazala kao uspe�na, ne verujem da bi se danas mnogo zanimao za prava manjina ili demokratske reforme", rekao je o �ukanovi�u dr �ilas. Koordinator G-17 dr Mla�an Dinki� optu�io je u "Monitoru" crnogorskog predsednika za sitnora�und�ijsku politiku. "�ukanovi� je procenio da �e Milo�evi� dobiti izbore. Neizlaskom Crne Gore te se �anse pove�avaju. Jasno je � ako bi Milo�evi� dobio izbore, Crna Gora bi i dalje bila u povla��enoj poziciji, dobijala bi od me�unarodne zajednice pomo� koju sada prima. To je cilj crnogorskog predsednika", tvrdio je Dinki�, ina�e ekonomski savetnik predsedni�kog kandidata Vojislava Ko�tunice. Sli�nih izjava na obe strane ima na pretek.
CRNOGORSKI ARGUMENTI:
Svakako klju�ni argument koji crnogorski zvani�nici ve� nedeljama uporno ponavljaju
odbijaju�i svaku pomisao na izbore jeste da bi u�e��em na izborima ova republika dala
legitimitet nedavnim promenama ustava, obavljenim na sumnjiv na�in i bez saglasnosti ove
federalne jedinice. Na "sirenski zov" najve�eg dela srpske opozicije da se na
izbore ipak ide, jer uz glasove �ukanovi�eve opcije Milo�evi�ev re�im "sigurno
pada", odgovara se otvorenim sumnjama da se izbori pod ovakvim uslovima uop�te mogu
dobiti, odnosno da sa Milo�evi�em nikada ni�ta nije sigurno, pa je zato bolje ne
rizikovati. U Podgorici se ne veruje previ�e beogradskim istra�ivanjima javnog mnjenja
koja pokazuju prednost opozicije i Ko�tunice kao predsedni�kog kandidata, ve� se radije
podse�a na upozorenja istra�iva�a kako je pobeda mogu�a jedino pod uslovom da se
�itava opozicija na�e na jednoj listi, da skupi mnogo vi�e od dva miliona glasova i da
u izbornoj trci u�estvuje bar pod pribli�no fer uslovima. A svega toga ni ovoga puta na
izborima koje organizuje Milo�evi� � nema. Za razliku od srpske opozicije, koja
procenjuje da na izbore mora pod bilo kakvim uslovima (jer u pitanju je, izme�u ostalog,
i ulog o�uvanja lokalne vlasti u velikim gradovima), vladaju�a koalicija u Podgorici
procenjuje da, za razliku od �in�i�a i ostalih u Beogradu, ona nema razloga da �utke
pre�e preko ustavnog dr�avnog udara, mirenja sa nekom vrstom vanrednog stanja, ukidanjem
slobodnih medija, u�estalih hap�enja ili kidnapovanja ljudi.
Sa crnogorske strane indirektno se upozorava kako je bilo kakav dobitak na takvim izborima krajnje problemati�an (�ak i u slu�aju pobede pitanje je da li bi ona bila priznata), a gubitak gotovo sasvim izvestan. Vi�e od dve godine aktuelna crnogorska vlast je zapravo gradila sopstveni identitet na nepriznavanju ovakvih federalnih vlasti i udaljila se od nje na prili�nu, ali ne i sasvim bezbednu distancu. U�e��e na izborima u situaciji kada je Crna Gora svedena samo na jednu izbornu, a ne i federalnu jedinicu zna�ilo bi da se u prili�noj meri negira sve ono �to je re�eno i ura�eno u protekle dve godine u poku�ajima da se ova republika vrati korenima svoje dr�avnosti. Procena rukovodstva u Podgorici je da se ovim izborima ne mo�e sru�iti Milo�evi�, niti izboriti dvadeseto�lana delegacija vladaju�e crnogorske koalicije u Ve�u republika.
Iz svega toga sledi i zaklju�ak da se ovakvim izborima ne mo�e dobiti ba� ni�ta � Milo�evi� je ve� doneo oktroisani ustav, a u pri�e Vojislava Ko�tunice, da bi se kao predsednik SRJ odmah anaga�ovao na promeni sada�njih ustavnih re�enja, o�igledno se ne veruje mnogo. Umesto toga, u crnogorskoj javnosti po�inje da preovladava stav kako najve�i deo srpske opozicije zapravo odobrava nedavne nasilne promene ustava i ne razlikuje se mnogo od onih na vlasti.
U izjavama opozicionih lidera (�in�i� i Ko�tunica) kako bi �ukanovi� zbog odluke o bojkotu izbora mogao da sutra bude odgovoran za eventualnu novu Milo�evi�evu pobedu, crnogorski zvani�nici obi�no odgovaraju tezom da je to unapred smi�ljen alibi za gubitak izbora. Pogotovo se, zbog veli�ine bira�kog tela, odbacuje optu�ba kako bi Crna Gora mogla biti "kriva" za gubitak predsedni�kih izbora. Pri tome se polazi od ra�unice da je za pobedu nad Milo�evi�em potrebno sakupiti vi�e od dva miliona glasova i ne�to vi�e od stotinak hiljada glasova �ukanovi�eve opcije ne mora biti zna�ajnije od, recimo, onoga �to se na tim izborima mo�e dobiti na Novom Beogradu.
Ono �to se re�e mo�e pro�itati u crnogorskim glasilima bliskim vlasti, ali �to se sve �e��e mo�e �uti u razgovorima sa tamo�njim zvani�nicima, jeste i neka vrsta ljutnje na deo demokratske opozicije Srbije koja se, po nekim mi�ljenjima, "previ�e bavi Crnom Gorom, a premalo sopstvenim dvori�tem". Tako se, na primer, isti�e kako je opozicioni slogan "Za bolju Srbiju" odli�no smi�ljen, ali i upozorava da se DOS ne dr�i previ�e ovog slogana. Srpskoj opoziciji se zamera da jo� nije u�la u polje sopstvene autonomne kampanje, nego uglavnom sledi Milo�evi�eve note i teme koje on name�e. Sli�no se zamera i Ko�tunici za koga se ka�e da jo� nije po�eo dovoljno da govori o Milo�evi�u, ve� se uglavnom bavi Crnom Gorom. Iz istih krugova sti�e i prigovor da se opozicija pomirila s tim kako je Kosovo koje je uvek bilo deo Srbije ve� izgubljeno, pa se secesionizam sada pripisuje Crnoj Gori koja to nikada nije bila, sa perspektivom da se vlasti u ovoj Republici okrive za neuspeh na izborima, ba� kao �to su ranije zbog bojkota Albanci optu�ivani za odr�avanje Milo�evi�evog re�ima na vlasti. Onima koji u Beogradu govore o odsustvu volje da se pomogne srpskoj opoziciji, odgovara se da na zvani�noj dr�avnoj TV i dalje ide emisja "Objektiv" na kojoj srpska opozicija svakodnevno predstavlja svoje politi�ke stavove.
Naposletku, u Podgorici procenjuju da na izbore ne�e iza�i oko 80 odsto gra�ana ove republike, a prema istra�ivanjim javnog mnenja (u koja se ovog puta veruje), pribli�no isti je i broj gra�ana koji se izja�njava za sve ve�u nezavisnost Crne Gore.
BEOGRADSKI ARGUMENTI:
Na beogradskoj strani (pod tim se kao i u podgori�kom slu�aju tako�e podrazumeva
mno�tvo razli�itih izjava i razmi�ljanja strana�kih ljudi, ali i nezavisnih
analiti�ara) pre svega je prili�no rasprostranjeno uverenje kako bi, bez crnogorskog
bojkota, ovo zasigurno bili "zicer" izbori na kojima bi re�im do�iveo
definitivan poraz. �ukanovi�evom timu se zato pripisuje "sebi�nost" i
odsustvo spremnosti da u�ini ne�to vi�e na spa�avanju zajedni�ke dr�ave. I to
dr�ave pravljene u "�ablja�koj koprodukciji" oligarhija nekada zagrljenih i
jedinstvenih vladaju�ih partija u Srbiji i Crnoj Gori. Uz podse�anje na zajedni�ku
izradu va�e�eg ustava, obavezno ide i podse�anje kako 1997. godine Milo�evi� ne bi
mogao biti izabran za predsednika SRJ bez saglasnosti �ukanovi�evog DPS-a, i kako je
danas red da ista stranka pomogne njegov odlazak sa vlasti.
Strana�ki lideri tako�e isti�u da bojkotom izbora Crna Gora omogu�ava Milo�evi�u pobedu na parlamentarnim izborima i kontrolu nad velikim brojem mandata, gotovo bez ikakave borbe. Ne pori�e se �injenica da je julska promena Ustava izvedena na hajdu�ki i neligitiman na�in, ali se polazi od toga da je najsigurniji put za normalno ure�enje odnosa izme�u dve federalne jedinice pobeda na izborima, zbog �ega bi, po mi�ljenju dobrog dela ovda�nje opozicije, vlast u Crnoj Gori mogla ovoga puta i da otrpi nedavna ustavna poni�enja i ipak se opredeli za izbore. �uju se ujedno i ocene kako mnogo toga �to trenutno preduzima zvani�na Podgorica spada u neustavnu odbranu od neustavnih odluka koje dolaze sa saveznog nivoa i da izbori predstavljaju najlegalniji na�in da se DPS bori protiv svih oblika neustavnosti.
�ukanovi�u se zamera pre svega nedostatak volje da se "demokratski deficit" u Beogradu smanji udru�ivanjem sa demokratskim snagama u Srbiji. Predsedniku Crne Gore i njegovom timu se zapravo prigovara kako im i nije previ�e stalo do ru�enja Milo�evi�a, ve� im izgleda vi�e odgovara da ga (kao i ostali koji su napu�tali nekada�nju Jugoslaviju prethodnih godina) koriste kao savr�en alibi za svoje krajnje ciljeve. A idealnijeg alibija od Milo�evi�a te�ko da mo�e da bude. Ve� pomenuti dr Aleksa �ilas tvrdi u "Nedeljnom telegrafu" kako je o�igledno da DPS ho�e da otcepi Crnu Goru od Jugoslavije: "Zato mu odgovara �to je u Beogradu na vlasti jedan nedemokratski re�im, koji je uz to nepopularan kod ve�ine gra�ana same Srbije i izolovan u svetu. Privredno uspe�na Srbija, s modernim demokratskim ustanovama, visokim standardom �ivota bila bi previ�e privla�an magnet za veliku ve�inu Crnogoraca, a to DPS ne �eli."
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Jovica Trkulja ne sla�e se sa prili�no rasprostranjenom tezom u Podgorici kako su u Beogradu svi glavni akteri na politi�koj sceni manje-vi�e isti. Dr Trkulja smatra kako nije sasvim ta�no da opozicija jo� igra na kartu nacional-populizma i isti�e da je otklon od takve politike i onoga �to se ozna�ava kao "ekspanzionisti�ki konsenzus" o�igledan bar u vode�im snagama demokratske opozicije u Srbiji. U�estvuju�i nedavno u "Mostu" Radio Slobodne Evrope dr Trkulja je odbacio i tezu po kojoj su stavovi i retorika predsedni�kog kandidata Ko�tunice blisko povezane sa nacional-populizmom. Po njemu, tu se pre radi o razlo�nom upozoravanju da se maksimalno moraju po�tovati principi legitimiteta i legaliteta u odnosima izme�u srpskog i crnogorskog naroda, posebno u poku�aju da se njihov zajedni�ki interes izrazi u zajedni�koj dr�avi.
Na beogradskoj strani �uje se i teza kako su ustavne promene samo izgovor za neizlazak na izbore jer DPS u ovom trenutku, navodno, nije spreman za izborno odmeravanje snaga sa SNP-om.
SLAGANJE: Ono oko �ega se demokratska opozicija u Srbiji i vlast u Crnoj Gori i dalje u potpunosti sla�u, kada je re� o predstoje�im izborima, jeste da je, bez obzira na bojkot, kontrola tog dela izbora neophodna. Haoti�na situacija sa bira�ima sa Kosova i bojkot izbora u Crnoj Gori mogu se nekome u�initi kao idealan milje za ve�banje onog starog pravila uvek bliskog ovda�njim vlastima � "glasaj rano ujutro, glasaj bar nekoliko puta u toku dana". Iz toga se kasnije mogu izvla�iti ne samo ubedljive izborne pobede ve�, u slu�aju Crne Gore, i dalekose�ni politi�ki zaklju�ci, bez obzira na stvarno stanje i realan politi�ki odnos snaga.
Svojevremeno, kada je �ukanovi� odmeravao snage sa Bulatovi�em deo srpske opozicije poslao je u Podgoricu kao neku vrstu logisti�ke podr�ke svoje najbolje stru�njake za izbore i kontrolore kako bi se pariralo drugoj strani, poja�anoj uslugama re�ima iz Beograda. Sam Zoran �in�i� dolazio je da li�no proslavi pobedu DPS-a i Mila �ukanovi�a. Ovoga puta, sve i da pobedi opozicija, i sve i da su odnosi me�u nekada�njim saveznicima bolji nego �to jesu, te�ko da bi iko iz Podgorice krenuo za Beograd da proslavi eventualnu pobedu. One politi�ke babaroge tvrde da �e u tom slu�aju, u danima posle izbora, biti veoma riskantno kretati na bilo kakav put. Uostalom, nije li ve� sada rizi�no krenuti i do Ko�utnjaka.
Nenad Lj. Stefanovi�
