Istra�ivanje o strategiji opstanka u Srbiji
Propadanje na rate
Pokazalo se da 67 odsto stanovni�tva strepi nad svojim budu�im ekonomskim polo�ajem, naj�e��e jer uo�ava kontinuirano pogor�anje situacije i ose�a se bespomo�nim
Pora�avaju�i podatak
preliminarnog izve�taja iz istra�ivanja koje �emo predstaviti je da �ak 85 odsto
stanovni�tva Srbije �ivot svojih porodica za poslednjih deset godina do�ivljava kao propadanje.
Istra�ivanje o strategijama opstanka doma�instava u Srbiji organizovao je Centar za prou�avanje alternativa, a sproveo ga je, u julu 2000. godine, tim beogradskih istra�iva�a, sociologa, ekonomista i socijalnih radnika, me�u kojima su Slobodan Cveji� i Marija Babovi�.
Istra�iva�i su po�li od toga da je pojam koji gra�ani Srbije
naj�e��e upotrebljavaju za svoje ekonomske aktivnosti � pre�ivljavanje. Imaju�i u vidu da pre�ivljavanje zavisi od niza �inilaca koji su razli�iti kod svake dru�tvene grupe i od njenog �ivotnog stila, te da se razlike izme�u grupa uo�avaju ne samo u koli�ini posedovanog kapitala nego i u na�inu na koji ga pribavljaju. Istra�iva�i su smatrali da �e precizniju sliku o ekonomiji doma�instava u Srbiji dobiti analizom strategije njihovog opstanka.
Ispitanicima je postavljeno 320 pitanja kojima su obuhva�eni materijalni polo�aj, radne aktivnosti, dru�tveni kontakti, kao i individualna percepcija promena svakodnevnog �ivota, stavovi, zadovoljstvo uslovima u kojima �ive...
"Kada se radi o statistici realnog �ivota � statistika ide drumom, a �ivot �umom". Razlog za to su brze promene, slab statisti�ki aparat, zastarele metode, politi�ka manipulacija. Potro�a�ka korpa koja se koristi u zvani�noj statistici niti je realna, niti je metodski korektan model. Kada danas govorimo o statistici, mi ne znamo pouzdano gotovo ni�ta o na�inu na koji �ivi ve�ina ljudi u Srbiji, kao ni o realnoj inflaciji na nivou potro�a�a, gde se ne radi o odnosu marke i dinara, nego o odnosu i marke i dinara prema odre�enoj robi, kao ni o u�e��u sive i crne ekonomije u realnom �ivotu. CPA se stoga, partnerski sa G17+, bavio time kako narod zaista �ivi i kakvi su problemi prose�nog �oveka", ka�e za "Vreme" Milan Nikoli�, direktor CPA-a.
MANJE I JEFTINIJE: Jedna od najosnovnijih i najrasprostranjenijih strategija pre�ivljavanja je izra�eno smanjenje potreba. Prvo �ega se narod odrekao su godi�nji odmori � �ak 67 odsto ispitanika nije tokom pro�le godine bio na odmoru van mesta boravka. Dodatni pad kvaliteta ogleda se i u tome da je od onih koji su na odmor i otputovali �ak 62 odsto njih bilo na mnogo lo�ijem odmoru nego ranije � tre�ina je, na primer, bila u gostima kod rodbine i prijatelja. Uostalom, turisti�ke agencije su, kako su dr�avni mediji vi�e puta javili, imale prepune aran�mane po banjama i selima.
Odmah posle te ide stavka koja govori da �ak 64 odsto stanovni�tva tro�i manje para na ode�u ili (59 odsto) kupuje onu koja je lo�ijeg kvaliteta. Kinezi su, pokazalo se jo� jednom, veoma va�ni i korisni. (O zna�aju Kineza govori i preporuka nedavno dobijena u dr�avnoj prodavnici �kolskog pribora � re�eno je "pro�etajte do Kineza, vi�e �e se isplatiti �ak i da do�ete na red za kupovinu na menice".) Jo� o ode�i � skoro 10 odsto ispitanih obnavlja ode�u samo kad je dobije u vidu pomo�i.
Tragi�nije su, me�utim,
brojke koje ukazuju na to da je 38 odsto ispitanika smanjilo potro�nju sredstava za
li�nu higijenu, a da �ak 45 odsto ljudi koristi sredstva lo�ijeg kvaliteta.
O kriptodepresiji dru�tva govori podatak da se �tedi na onome �to se jede; tro�i se 35 odsto manje na hranu, a ukupno 48 odsto hrane je lo�ijeg kvaliteta. No, po�to se istra�ivanje bavilo time kako se percepira ku�ni bud�et i njegova potro�nja, ne mora se neizostavno zaklju�iti da �e se nacija razboleti zbog lo�e ishrane, pa �ak ni da se lo�e hrani. Milan Nikoli� podse�a da su za vreme Drugog svetskog rata Holan�ani bili prinu�eni da se odreknu mesa i prevrelog sira, �to je ubrzo dovelo do nacionalnog pobolj�anja zdravlja. Stoga, mo�e biti jedino na korist ako se, u nekom trenutku, vratimo na ger�lu, izvrsnu makrobioti�ku poslasticu.
Kad se uzme u obzir �ega se sve narod odri�e poslednjih deset godina, o mentalitetu nam vi�e govori podatak da se tek pet odsto ispitanika odreklo pi�a, a tek 13 odsto odreklo se cigareta (dodu�e, kvalitet je u prvom slu�aju opao za 44 odsto, u drugom za 53 odsto).
Rut Benedikt, �uveni sociolog i etnolog, pa i pesnikinja (pod pseudonimom En Singlton), dala je jo� krajem dvadesetih godina (razra�uju�i Ni�ea) paterne, kulturne profile ljudskih dru�tava. Nema dileme da bi nas svrstala u dionizijski tip, depresivan i neumeren; taj tip se nikada ne�e odre�i pi�a. Nasuprot njemu je apolonski tip, koji je harmoni�an i odmeren.
RASPRODAJE I
BA�TE: Ako je suditi po opremljenosti doma�instva, prose�ni Srbijanac je u stalnoj
�ivotnoj opasnosti; ne osvr�u�i se na podatak da postoje doma�instva koja nemaju
osnovne aparate za doma�instvo, fri�ideri i zamrziva�i su nam stari preko deset godina
u preko 70 odsto doma�instava, a ma�ine za ve� iste starosti u 67 odsto slu�ajeva.
Opasnije je, me�utim, �to automobili koji se voze u 29 odsto slu�ajeva ko�taju oko
1000 DM, a 38 odsto od 1000 do 3000 maraka, �to govori i o starosti. Samo tri odsto
stanovni�tva vozi auto �ija je vrednost preko 10.000 DM, a 43 odsto uop�te nema
automobil.
Ve�ih ulaganja u doma�instva, zapravo, ima veoma malo. �ak i kada su potrebe mnogo va�nije od kola. Trend prodaje nekretnina na to ukazuje, jer ve�ina porodica tako re�ava problem stambenog prostora nove generacije ven�anih uku�ana. Istra�ivanje je pokazalo da je �ak 15 odsto ispitanih bilo prinu�eno da prodaje imovinu �e��e nego �to je to ranije bio slu�aj.
Najve�e iznena�enje u istra�ivanju pojavilo se u podacima o dodatnoj zaradi, odnosno sivoj ekonomiji. Istra�ivanje je pokazalo da 63 odsto ispitanika nema mogu�nost za dodatnu zaradu, a redovno na ovaj na�in prihoduje samo 12 odsto ispitanika. Dodu�e, od onih koji smatraju da �ive bolje nego pre deset godina, polovina prihod uve�ava u dodatnoj zaradi.
Pokazalo se da je
ve�ina usmerena na samostalno privre�ivanje � �ak 59 odsto doma�instava zadovoljava
svoje potrebe za hranom i pi�em na sopstvenom imanju; od toga 28 odsto zadovoljava na taj
na�in �ak vi�e od pola svojih potreba. "U se i u svoje kljuse" odnosi se i
kad je popravka (ali i izrada) ode�e u pitanju, to �ini 33 odsto ispitanika. Slobodan
Cveji�, vode�i istra�iva�, konstatuje da su upravo ovakve tendencije razlog sporih
dru�tvenih promena.
"Kriza postepeno nagriza resurse doma�instava i pribli�ava ih onim bazi�nim, manje pokretnim. U nastojanju da se o�uva standard i zdravstvena sigurnost �rtvovani su rad, vreme, kvalifikacije, obrtna i potro�na sredstva, a sve �e��e i nekretnine. Me�u srednjim i ni�im slojevima jedna�ina uspe�nosti se svela na potrebe koje se dobrim delom iscrpljuju ishranom, odevanjem i gledanjem televizije i te potrebe mogu da zadovolje u ekonomski i kulturno autarki�nom mikrookru�enju. Za svestraniji �ivotni poduhvat i unapre�enje dru�tvene reprodukcije potrebne su temeljne promene sistema", ka�e za "Vreme" Slobodan Cveji�.
Otu�enje na koje je Cveji� ukazao vrlo jasno se pokazalo u obra�enim podacima. I na nivou doma�instva i na individualnom nivou pokazalo se da vi�e od 37 odsto ispitanika konstatuje slabljenje dru�tvenih kontakata i umanjene mogu�nosti oslanjanja na prijatelje. Uzroke ovakvoj pojavi oni prepoznaju u op�toj krizi (27 odsto) ili u depresiji i otu�enosti (16 odsto). No istra�ivanje je pokazalo i da je to zapravo mnogo manji problem. Naime, zamoljeni da skalom od jedan do tri ocene neke segmente �ivota, ispitanici su najve�u prose�nu ocenu dali odnosima sa rodbinom i prijateljima. Kao najve�i problem oni su percipirali ose�anje sigurnosti i izvesnosti. Ili, po�to smo se navikli na procente, 67 odsto stanovni�tva strepi nad svojim budu�im ekonomskim polo�ajem, naj�e��e zbog uo�avanja kontinuiranog pogor�avanja situacije i ose�aja bespomo�nosti. Redak optimizam na koji su istra�iva�i nai�li ne po�iva na realnim osnovama, ve� u o�ekivanjima da �e im porodica pomo�i ili da �e se sre�nim sticajem okolnosti situacija jo� jednom razre�iti u njihovu korist. Takvih, koji bi da im "padne sa neba" ima 71 odsto.
Jelena Gruji�
Kome je bolje
Od onih koji su
poslednjih deset godina iskusili socijalno propadanje, polovina smatra da je promena
nastupila postepeno, dok druga polovina smatra da je prekretnica nastupila 1992. ili 1993.
godine. Zanimljivo je da polovina onih koji bele�e pobolj�anje uslova �ivota za isti
period kao prekretnicu izdvaja 1992. godinu.
Najbrojniju profesionalnu grupu me�u doma�instvima koja bele�e pobolj�anje �ivota �ine VK i VKV radnici, slede slu�benici i tehni�ari, pa preduzetnici i samozaposleni. Me�u onima kojima su kola po�la nizbrdo najbrojniji su penzioneri, a potom i slu�benici i tehni�ari. Penzioneri su najbrojniji i me�u onima koji ne registruju promenu u na�inu �ivota.
