Istraživanje o strategiji opstanka u Srbiji
Propadanje na rate
Pokazalo se da 67 odsto stanovništva strepi nad svojim budućim ekonomskim položajem, najčešće jer uočava kontinuirano pogoršanje situacije i oseća se bespomoćnim
Poražavajući podatak
preliminarnog izveštaja iz istraživanja koje ćemo predstaviti je da čak 85 odsto
stanovništva Srbije život svojih porodica za poslednjih deset godina doživljava kao propadanje.
Istraživanje o strategijama opstanka domaćinstava u Srbiji organizovao je Centar za proučavanje alternativa, a sproveo ga je, u julu 2000. godine, tim beogradskih istraživača, sociologa, ekonomista i socijalnih radnika, među kojima su Slobodan Cvejić i Marija Babović.
Istraživači su pošli od toga da je pojam koji građani Srbije
najčešće upotrebljavaju za svoje ekonomske aktivnosti – preživljavanje. Imajući u vidu da preživljavanje zavisi od niza činilaca koji su različiti kod svake društvene grupe i od njenog životnog stila, te da se razlike između grupa uočavaju ne samo u količini posedovanog kapitala nego i u načinu na koji ga pribavljaju. Istraživači su smatrali da će precizniju sliku o ekonomiji domaćinstava u Srbiji dobiti analizom strategije njihovog opstanka.
Ispitanicima je postavljeno 320 pitanja kojima su obuhvaćeni materijalni položaj, radne aktivnosti, društveni kontakti, kao i individualna percepcija promena svakodnevnog života, stavovi, zadovoljstvo uslovima u kojima žive...
"Kada se radi o statistici realnog života – statistika ide drumom, a život šumom". Razlog za to su brze promene, slab statistički aparat, zastarele metode, politička manipulacija. Potrošačka korpa koja se koristi u zvaničnoj statistici niti je realna, niti je metodski korektan model. Kada danas govorimo o statistici, mi ne znamo pouzdano gotovo ništa o načinu na koji živi većina ljudi u Srbiji, kao ni o realnoj inflaciji na nivou potrošača, gde se ne radi o odnosu marke i dinara, nego o odnosu i marke i dinara prema određenoj robi, kao ni o učešću sive i crne ekonomije u realnom životu. CPA se stoga, partnerski sa G17+, bavio time kako narod zaista živi i kakvi su problemi prosečnog čoveka", kaže za "Vreme" Milan Nikolić, direktor CPA-a.
MANJE I JEFTINIJE: Jedna od najosnovnijih i najrasprostranjenijih strategija preživljavanja je izraženo smanjenje potreba. Prvo čega se narod odrekao su godišnji odmori – čak 67 odsto ispitanika nije tokom prošle godine bio na odmoru van mesta boravka. Dodatni pad kvaliteta ogleda se i u tome da je od onih koji su na odmor i otputovali čak 62 odsto njih bilo na mnogo lošijem odmoru nego ranije – trećina je, na primer, bila u gostima kod rodbine i prijatelja. Uostalom, turističke agencije su, kako su državni mediji više puta javili, imale prepune aranžmane po banjama i selima.
Odmah posle te ide stavka koja govori da čak 64 odsto stanovništva troši manje para na odeću ili (59 odsto) kupuje onu koja je lošijeg kvaliteta. Kinezi su, pokazalo se još jednom, veoma važni i korisni. (O značaju Kineza govori i preporuka nedavno dobijena u državnoj prodavnici školskog pribora – rečeno je "prošetajte do Kineza, više će se isplatiti čak i da dođete na red za kupovinu na menice".) Još o odeći – skoro 10 odsto ispitanih obnavlja odeću samo kad je dobije u vidu pomoći.
Tragičnije su, međutim,
brojke koje ukazuju na to da je 38 odsto ispitanika smanjilo potrošnju sredstava za
ličnu higijenu, a da čak 45 odsto ljudi koristi sredstva lošijeg kvaliteta.
O kriptodepresiji društva govori podatak da se štedi na onome što se jede; troši se 35 odsto manje na hranu, a ukupno 48 odsto hrane je lošijeg kvaliteta. No, pošto se istraživanje bavilo time kako se percepira kućni budžet i njegova potrošnja, ne mora se neizostavno zaključiti da će se nacija razboleti zbog loše ishrane, pa čak ni da se loše hrani. Milan Nikolić podseća da su za vreme Drugog svetskog rata Holanđani bili prinuđeni da se odreknu mesa i prevrelog sira, što je ubrzo dovelo do nacionalnog poboljšanja zdravlja. Stoga, može biti jedino na korist ako se, u nekom trenutku, vratimo na geršlu, izvrsnu makrobiotičku poslasticu.
Kad se uzme u obzir čega se sve narod odriče poslednjih deset godina, o mentalitetu nam više govori podatak da se tek pet odsto ispitanika odreklo pića, a tek 13 odsto odreklo se cigareta (doduše, kvalitet je u prvom slučaju opao za 44 odsto, u drugom za 53 odsto).
Rut Benedikt, čuveni sociolog i etnolog, pa i pesnikinja (pod pseudonimom En Singlton), dala je još krajem dvadesetih godina (razrađujući Ničea) paterne, kulturne profile ljudskih društava. Nema dileme da bi nas svrstala u dionizijski tip, depresivan i neumeren; taj tip se nikada neće odreći pića. Nasuprot njemu je apolonski tip, koji je harmoničan i odmeren.
RASPRODAJE I
BAŠTE: Ako je suditi po opremljenosti domaćinstva, prosečni Srbijanac je u stalnoj
životnoj opasnosti; ne osvrćući se na podatak da postoje domaćinstva koja nemaju
osnovne aparate za domaćinstvo, frižideri i zamrzivači su nam stari preko deset godina
u preko 70 odsto domaćinstava, a mašine za veš iste starosti u 67 odsto slučajeva.
Opasnije je, međutim, što automobili koji se voze u 29 odsto slučajeva koštaju oko
1000 DM, a 38 odsto od 1000 do 3000 maraka, što govori i o starosti. Samo tri odsto
stanovništva vozi auto čija je vrednost preko 10.000 DM, a 43 odsto uopšte nema
automobil.
Većih ulaganja u domaćinstva, zapravo, ima veoma malo. Čak i kada su potrebe mnogo važnije od kola. Trend prodaje nekretnina na to ukazuje, jer većina porodica tako rešava problem stambenog prostora nove generacije venčanih ukućana. Istraživanje je pokazalo da je čak 15 odsto ispitanih bilo prinuđeno da prodaje imovinu češće nego što je to ranije bio slučaj.
Najveće iznenađenje u istraživanju pojavilo se u podacima o dodatnoj zaradi, odnosno sivoj ekonomiji. Istraživanje je pokazalo da 63 odsto ispitanika nema mogućnost za dodatnu zaradu, a redovno na ovaj način prihoduje samo 12 odsto ispitanika. Doduše, od onih koji smatraju da žive bolje nego pre deset godina, polovina prihod uvećava u dodatnoj zaradi.
Pokazalo se da je
većina usmerena na samostalno privređivanje – čak 59 odsto domaćinstava zadovoljava
svoje potrebe za hranom i pićem na sopstvenom imanju; od toga 28 odsto zadovoljava na taj
način čak više od pola svojih potreba. "U se i u svoje kljuse" odnosi se i
kad je popravka (ali i izrada) odeće u pitanju, to čini 33 odsto ispitanika. Slobodan
Cvejić, vodeći istraživač, konstatuje da su upravo ovakve tendencije razlog sporih
društvenih promena.
"Kriza postepeno nagriza resurse domaćinstava i približava ih onim bazičnim, manje pokretnim. U nastojanju da se očuva standard i zdravstvena sigurnost žrtvovani su rad, vreme, kvalifikacije, obrtna i potrošna sredstva, a sve češće i nekretnine. Među srednjim i nižim slojevima jednačina uspešnosti se svela na potrebe koje se dobrim delom iscrpljuju ishranom, odevanjem i gledanjem televizije i te potrebe mogu da zadovolje u ekonomski i kulturno autarkičnom mikrookruženju. Za svestraniji životni poduhvat i unapređenje društvene reprodukcije potrebne su temeljne promene sistema", kaže za "Vreme" Slobodan Cvejić.
Otuđenje na koje je Cvejić ukazao vrlo jasno se pokazalo u obrađenim podacima. I na nivou domaćinstva i na individualnom nivou pokazalo se da više od 37 odsto ispitanika konstatuje slabljenje društvenih kontakata i umanjene mogućnosti oslanjanja na prijatelje. Uzroke ovakvoj pojavi oni prepoznaju u opštoj krizi (27 odsto) ili u depresiji i otuđenosti (16 odsto). No istraživanje je pokazalo i da je to zapravo mnogo manji problem. Naime, zamoljeni da skalom od jedan do tri ocene neke segmente života, ispitanici su najveću prosečnu ocenu dali odnosima sa rodbinom i prijateljima. Kao najveći problem oni su percipirali osećanje sigurnosti i izvesnosti. Ili, pošto smo se navikli na procente, 67 odsto stanovništva strepi nad svojim budućim ekonomskim položajem, najčešće zbog uočavanja kontinuiranog pogoršavanja situacije i osećaja bespomoćnosti. Redak optimizam na koji su istraživači naišli ne počiva na realnim osnovama, već u očekivanjima da će im porodica pomoći ili da će se srećnim sticajem okolnosti situacija još jednom razrešiti u njihovu korist. Takvih, koji bi da im "padne sa neba" ima 71 odsto.
Jelena Grujić
Kome je bolje
Od onih koji su
poslednjih deset godina iskusili socijalno propadanje, polovina smatra da je promena
nastupila postepeno, dok druga polovina smatra da je prekretnica nastupila 1992. ili 1993.
godine. Zanimljivo je da polovina onih koji beleže poboljšanje uslova života za isti
period kao prekretnicu izdvaja 1992. godinu.
Najbrojniju profesionalnu grupu među domaćinstvima koja beleže poboljšanje života čine VK i VKV radnici, slede službenici i tehničari, pa preduzetnici i samozaposleni. Među onima kojima su kola pošla nizbrdo najbrojniji su penzioneri, a potom i službenici i tehničari. Penzioneri su najbrojniji i među onima koji ne registruju promenu u načinu života.
