Sud �apke
Ima li u Srbiji �panske inkvizicije (bre)?
Do�la su, bezbeli,
neka �udna vremena: ve� nekoliko vekova unazad svugde se � pa �ak i u �paniji �
dr�i da je �uvena �panska inkvizicija bila uzurpatorska ustanova koja je zastra�ivala,
mu�ila i ubijala � uglavnom spaljuju�i i okre�u�i kao ra�nji�e � po�ten svet
samo zato �to se ovaj, navodno, ne�im ogre�io o pravila, kanone i u�enja
Rimokatoli�ke crkve, za koju je inkvizicija obavljala posao svojevrsne popovske UDBE.
Dobro, dobro, ali kakve to ima veze s na�im ovde i sada? Na prvi pogled, nikakve.
Ali, �avo le�i u detaljima, ili u na�elu po kojem se jedna izolovana grupa ljudi �
�ak posebnim ode�dama odvojena od normalnog, civilnog sveta � samoproglasi za delioca
pravde i za monopolnog distrubutera famoznih "�ivotnih istina" koje tako,
odnekud, postaju obavezne i za "civile". Jedan unutra�nji, dakle, kanon,
postaje op�teobavezuju�i, uzurpatorski se �ire�i na vaskoliko dostupno �ove�anstvo.
Crkva je u me�uvremenu u demokratskim, lai�kim dru�tvima izgubila mo� bogomdanog
presuditelja, ali je na njeno mesto na evropskom istoku, optere�enom prvo dinasti�kim, a
posle komunisti�kim autoritarizmom, zasela vojska (ina�e ni�ta manje bizarna ustanova,
puna jo� koloritnije odevenih teatralnih likova, koji su pri tom jo� i naoru�ani...).
Neko �e re�i: pa dobro, bo�e moj, vojska je, iako sama po sebi �alostan civilizacijski
anahronizam par exellence, ipak nu�no zlo, i nijedna dr�ava je se ne odri�e dok
god postoji mogu�nost da je neko ugrozi spolja. Da, ali nije bitno: u demokratskim
dr�avama postoji i crkva, pa nikom ni�ta; ona je, naime, kako svi znamo, odvojena od
dr�ave. A �ta, zapravo, ta "odvojenost od dr�ave" zna�i: pre svega to da
je crkva li�ena instrumenata mo�i koji bi njen uticaj pro�irili na civilno dru�tvo, na
gra�ane koji ne �ele da se podvrgnu njenom uticaju. Zato u demokratskom dru�tvu ne
mo�e postojati nikakav op�teobavezuju�i zakon osim gra�anskog, i nikakva instanca koja
�e utvr�ivati zakonske prestupe gra�ana i izricati kazne za njih, osim gra�anskog
suda.
Zanimljivo je da se, u ovom kontekstu, niko �ak ni u �uvenom srpskom "nezavisnom novinarstvu" � koje se odavno gu�i u plitko�i dnevnog i banalnosti prvolopta�kih reakcija � nije opsetio da konstatuje da je, recimo, i novinar Miroslav Filipovi� (dakle civilno lice) danas u zato�eni�tvu savremene, postkomunisti�ke ina�ice �panske inkvizicije: jedna zatvorena, pompezno kostimirana grupa ljudi, koja ina�e boravi u prostorijama ogra�enim od ostalog sveta u kojima upra�njava svoje neobi�ne rituale, odvela ga je i utamni�ila, "sude�i" mu � sve ga tikaju�i, k'o balavog regruta � na osnovu sopstvenih, internih kanona (u gra�anskom dru�tvu "vojno pravosu�e" je, naime, oksimoron: njega uglavnom nema, a tamo gde se jo� nekako odr�alo mo�e da sudi samo profesionalnim vojnicima, dakle "svojima", a nikako gra�anima)! Naravno, po va�e�im "pozitivnim propisima" u tu�noj Srbiji je druga�ije, i utoliko je Filipovi�evo zato�enje "legalno"; ono je, me�utim, posva�ano sa temeljnim na�elima gra�anskog dru�tva, i utoliko je radikalno deficitarno s legitimno��u: teoretski, i �panija bi mogla da vrati inkviziciju u svoje "pozitivne propise", ali to ipak ne bi opravdalo ni�ije ra�nji�anje na loma�i.
Osim �to se ovde slabo razmi�lja o beziznimnoj nelegitimnosti samog �ina vojnog su�enja civilnom licu u Evropi, u 2000. godini � a Slovenija je, recimo, upravo pou�ena �uvenim slu�ajem Jan�a, Bor�tner, Tasi� & Zavrl, odmah po osamostaljenju zakonski onemogu�ila novonastaloj sopstvenoj vojsci da sudi, ili makar samo popuje, civilima � �ini se da slabo ko mari i za fenomen, hajmo re�i, ideolo�ke �e�nje u vojnim krugovima, koji je onako spektakularno isplivao na scenu tokom razmene optu�bi s Nata�om Kandi�, direktorkom Centra za humanitarno pravo. Ova ideolo�ka �e�nja, ili mo�da pre �e�nja-za-ideologijom, simboli�ki je najtransparentnije izra�ena preko �uvene Mladi�eve �apke: trenutak u kojem se doju�era�nji komunisti�ki SFRJ oficiri (u ovom slu�aju iz Vojske RS) paradno prekostimiraju u tradicionalne srpske vojvode zaista je vi�e nego paradigmati�an. On, naime, ozna�ava � u datim okolnostima krvav, ali zbog toga ni�ta manje klovnovski � trenutak velike travestije: doju�era�nji Vojnik Partije postaje Vojnik Nacije, a sovjetoidna �ojana ode�da �uvara "avangarde proletarijata" ustupa mesto tre�erazrednom, eklekti�kom "tradicionalizmu" iz lo�ih pozori�nih uprizorenija. Uvek budni �uvar Revolucije prekono�, dakle, postaje Srpski Vojnik, direktno se teleportuju�i sa Sutjeske na Kajmak�alan, bez presedanja. Tako se i ta ideolo�ka �e�nja manifestuje kroz (okolnostima iznu�enu) zamenu istro�ene ki�-predstave o �uvaru Tekovina Revolucije u novootkrivenu retro-ki� sli�icu o tradicionalnom, patrijarhalnom, �ojstvenom i �asnom Srpskom Vojniku-Vitezu, junaku bez mane i straha koji ratuje ve�to i rado, ali samo kao savr�eni oficir i d�entlmen, vaspitan na eti�kim zasadama kratkog kursa novootkrivenog "slatkog svetosavlja". Menja se, dakle, kostimografija, a ono �to ostaje isto jeste sama nare�ena �e�nja za (bilo kakvom) ideologijom, neiskorenjiva potreba da se transcendira vlastita uloga, da se na novo-starim osnovama re-ideologizuje sopstvena misija: dok je vojska u gra�anskom dru�tvu "banalni" instrument odbrane granica, ovde se i dalje bri�ljivo udovoljava jo� u titoizmu (pa i u kara�or�evi�izmu, uostalom) razma�enom kolektivnom narcizmu jedne kostimirane gilde, kojoj je omogu�eno da sebe vidi kao naoru�anu "elitu" zajednice, onu koja je trenutno dominantnoj ideologiji � koja god to bila � uvek vernija od ostatka dru�tva (i iz te arhivernosti crpi svoje neupitno pravo da procenjuje tu�i "patriotizam", kao �ifrovano ime za vernost trenutno va�e�em skupu vrednosti i ideja), skidaju�i i menjaju�i �apke kao manekeni krpice.
Argumentacija koja osporava optu�be za ratne zlo�ine � u Bosni ili na Kosovu, svejedno � retko ide dalje od kvazisentimentalne, u osnovi ideolo�ke konstrukcije kako srpski vojnik ili srpski oficir (za srpskog policajca se ni�ta ne ka�e...) to "nije mogao u�initi" (za razliku od Nesrpskog Vojnika, spremnog na svaku opa�inu). A za�to "nije mogao"? Pa upravo zato i upravo samim tim �to je on to �to jeste � Srpski Vojnik, kao transcendirana Vrednost Po Sebi, aktuelni Obrazac �estitosti, zato �to je on "kao takav" opremljen stanovitim "samorodnim" vrlinama koje drugi, Oni-Koji-Nisu-Mi, mogu samo da sanjaju. Tako jedna vrednosno-pojmovna konfuzija i tarapana u nedou�enim glavama koje su do ju�e "transcendirale" svoj kastinski narcizam kroz klasi�no ideolo�ki vokabular, a danas ga transcendiraju kroz petpara�ki, va�arski "nacionalni tradicionalizam" (kad god bih, recimo, gledao Mladi�a s onom neprikladnom mi�i�evskom �apketinom, uvek mi se nekako �inilo da namiguje i da me zajebava...) perpetuira do u lo�u beskona�nost, �ire�i svoj kontaminatorski uticaj na civilnu sferu, kasarniraju�i ostatke jednog dru�tva koje je i samo ve� dovoljno umo�eno u ki�-predstavu o sebi samom.
Teofil Pan�i�
