Slučaj jedne nagrade
Protest zbog pisaca u zatvorima
Ne želeći da učestvuje u šminkanju ovdašnje političke i kulturne svakodnevice, predsednik Međunarodnog PEN centra odbio je nominaciju za nagradu Smederevskih pesničkih jeseni
"Šta ima lepše u
ovakvoj apokaliptičnoj sredini nego nagrađivati i biti nagrađen", ironično je
opisivao ovdašnju politiku književnih nagrada i nagrađivanja Predrag Čudić u svojim Savetima
mladom piscu ili književnoj početnici. U pomenutoj knjizi Čudić je redom nabrojao
čak 202 književne nagrade koje se dodeljuju piscima u Jugoslaviji, uz napomenu da brojka
nipošto nije konačna i da se ona menja po osnovnom principu dijalektike srpskog
književnog života: čas ga vidiš, čas ga ne vidiš. Mi smo takav narod, pa nam je i
književnost takva... Kada se i letimično pogleda spisak nagrada i darodavaca, dolazi se
do zaključka da svaka opština koja ima pokriveni dom kulture ima svoju književnu
nagradu, od kojih su neke i međunarodne. To je jedan od razloga što, uz svega par
izuzetaka, vest da je neki pisac dobio neku od nagrada nailazi na opštu ravnodušnost,
naročito što se nagrade po pravilu predvidljivo dodeljuju u okviru zatvorenih
književno-političkih serklova. Ukoliko se napravi izuzetak, to inicira skandal koji
nikad nije književne, već uvek političke prirode, i koji na trenutak pisca i samu
nagradu dovodi u centar pažnje medija.
SUMNJE I SKRUPULE: Kada je u pitanju dodeljivanje međunarodnih književnih nagrada, situacija se komplikuje. Ako se zanemare sve one lokalne i međunarodne literarne vaške bez dela i imena koje su paradirale i paradiraju ovdašnjim režimskim medijima, broj svetski priznatih književnika koji su se angažovali u balkanskoj krizi nije mali, ali je interpretacija njihovih izjava kod nas skoro uvek rezultat lokalnih političkih pogleda na svet sa globalnim pretenzijama. Svaki pisac i intelektualac za kojeg se čulo da je podigao svoj glas protiv zapadne medijske satanizacije Srba dobio je neko od ovdašnjih priznanja, a njihov gest se uvek smeštao u režimsku interpretaciju međunarodnih odnosa po kojoj je Milošević u pravu, a svi ostali greše. Delovi izjava u kojima su neki od njih, poput Ronalda Harvuda jasno pravili razliku između režima i naroda u režimskim medijima su pažljivo eliminisani, a ukoliko nekima od njih, kao Peteru Handkeu, za ono što su hteli da postignu svojim angažmanom to nije bilo važno – u opozicionoj štampi bili su ismejavani ili ignorisani. Ovde politika ne podnosi nikakvu vrstu sumnji i skrupula u pogledu sopstvene pravovernosti.
Poslednji u nizu skandala sa međunarodnim književnim nagradama desio se nedavno. Pre nekoliko dana beogradski mediji preneli su vest novinske agencije Sense da je meksički pesnik i pripovedač Omero Aridis, predsednik međunarodnog PEN-a i ugledni kolumnista meksičkog dnevnika "Reforma", kome je dodeljena ovogodišnja pesnička nagrada "Zlatni ključ Smedereva" (koju dodeljuje festival poezije Smederevske pesničke jeseni), odbio nagradu da primi. Razlozi ovakvog Aridisovog gesta su, naravno, političke prirode. "Dokle god moja sabraća-pisci čame u srpskim zatvorima, osećam da nemam drugog izbora osim da odbijem nagradu", izjavio je Aridis i naveo kao primer sudske presude i zatvorske kazne albanskoj pesnikinji Flori Brovini, novinaru Miroslavu Filipoviću i satiričaru Bobanu Miletiću. "Kad ovi i svi pisci u Srbiji budu oslobođeni cenzure i zatvora, rado ću prihvatiti nagradu u slavu književnih dostignuća i slobode izražavanja", izjavio je Aridis, koji je, navodno, trebalo u Smederevu da primi nagradu, a potom i prisustvuje ovogodišnjem oktobarskom međunarodnom Susretu pisaca u Beogradu.
KROJAČI POLITIKE: Potpredsednica
srpskog PEN-a spisateljka Vida Ognjenović podržala je ovakav stav meksičkog pisca:
"Nadam se da će ta njegova odluka i gest učiniti da se nosioci i krojači naše
kulturne politike malo zamisle nad svojim učinkom."
Ali... S druge strane, organizatori smederevske književne manifestacije bili su zatečeni vešću o Aridisovom odbijanju da primi nagradu "Zlatni ključ Smedereva". Oni kažu da Aridis nije ni dobio nagradu, pa je logično nije ni mogao odbiti. Istina je da je Aridis bio jedan od nominovanih pesnika, a odluka o ovogodišnjem dobitniku nagrade tek bi trebalo da bude doneta krajem septembra. Procedura nalaže da se nominovani pesnici najpre obaveste o nominaciji, vrsti nagrade koja se dodeljuje, uslovima za njeno dobijanje i slično, i onda se, po njihovom pristanku na nominaciju, donosi odluka o laureatu, kažu organizatori i napominju da od meksičkog pesnika još nisu dobili nikakav zvaničan dopis ni obaveštenje o njegovom odbijanju nominacije. Sve političke konotacije koje Aridisov gest provocira odbijaju da komentarišu.
NADA: Bez obzira na značaj smederevske književne manifestacije i njene moguće najbolje namere, predsednik međunarodnog PEN-a i bivši meksički ambasador u Holandiji i Švajcarskoj, dakle čovek sa izvesnim političkim iskustvom, meksički pisac Omero Aridis iskoristio je svoje pravo da se ovim povodom oglasi i kaže šta misli o okruženju u kojem se dodeljuju ovdašnje književne nagrade, ne želeći ni posredno da učestvuje u šminkanju ovdašnje političke i kulturne svakodnevice, koja ni izdaleka nije ni lepa ni normalna. I da pokuša da, bar na trenutak, ovdašnju umornu kulturnu javnost trgne iz dremeža i još jednom je podseti na njeno sopstveno okruženje. Jedino što nama ostaje jeste nada da ćemo sačekati vreme u kojem će pisci ovde govoriti o knjigama i književnosti, a ne o represiji, zatvorima i bedi.
Nebojša Grujičić
