Slu�aj jedne nagrade
Protest zbog pisaca u zatvorima
Ne �ele�i da u�estvuje u �minkanju ovda�nje politi�ke i kulturne svakodnevice, predsednik Me�unarodnog PEN centra odbio je nominaciju za nagradu Smederevskih pesni�kih jeseni
"�ta ima lep�e u
ovakvoj apokalipti�noj sredini nego nagra�ivati i biti nagra�en", ironi�no je
opisivao ovda�nju politiku knji�evnih nagrada i nagra�ivanja Predrag �udi� u svojim Savetima
mladom piscu ili knji�evnoj po�etnici. U pomenutoj knjizi �udi� je redom nabrojao
�ak 202 knji�evne nagrade koje se dodeljuju piscima u Jugoslaviji, uz napomenu da brojka
nipo�to nije kona�na i da se ona menja po osnovnom principu dijalektike srpskog
knji�evnog �ivota: �as ga vidi�, �as ga ne vidi�. Mi smo takav narod, pa nam je i
knji�evnost takva... Kada se i letimi�no pogleda spisak nagrada i darodavaca, dolazi se
do zaklju�ka da svaka op�tina koja ima pokriveni dom kulture ima svoju knji�evnu
nagradu, od kojih su neke i me�unarodne. To je jedan od razloga �to, uz svega par
izuzetaka, vest da je neki pisac dobio neku od nagrada nailazi na op�tu ravnodu�nost,
naro�ito �to se nagrade po pravilu predvidljivo dodeljuju u okviru zatvorenih
knji�evno-politi�kih serklova. Ukoliko se napravi izuzetak, to inicira skandal koji
nikad nije knji�evne, ve� uvek politi�ke prirode, i koji na trenutak pisca i samu
nagradu dovodi u centar pa�nje medija.
SUMNJE I SKRUPULE: Kada je u pitanju dodeljivanje me�unarodnih knji�evnih nagrada, situacija se komplikuje. Ako se zanemare sve one lokalne i me�unarodne literarne va�ke bez dela i imena koje su paradirale i paradiraju ovda�njim re�imskim medijima, broj svetski priznatih knji�evnika koji su se anga�ovali u balkanskoj krizi nije mali, ali je interpretacija njihovih izjava kod nas skoro uvek rezultat lokalnih politi�kih pogleda na svet sa globalnim pretenzijama. Svaki pisac i intelektualac za kojeg se �ulo da je podigao svoj glas protiv zapadne medijske satanizacije Srba dobio je neko od ovda�njih priznanja, a njihov gest se uvek sme�tao u re�imsku interpretaciju me�unarodnih odnosa po kojoj je Milo�evi� u pravu, a svi ostali gre�e. Delovi izjava u kojima su neki od njih, poput Ronalda Harvuda jasno pravili razliku izme�u re�ima i naroda u re�imskim medijima su pa�ljivo eliminisani, a ukoliko nekima od njih, kao Peteru Handkeu, za ono �to su hteli da postignu svojim anga�manom to nije bilo va�no � u opozicionoj �tampi bili su ismejavani ili ignorisani. Ovde politika ne podnosi nikakvu vrstu sumnji i skrupula u pogledu sopstvene pravovernosti.
Poslednji u nizu skandala sa me�unarodnim knji�evnim nagradama desio se nedavno. Pre nekoliko dana beogradski mediji preneli su vest novinske agencije Sense da je meksi�ki pesnik i pripoveda� Omero Aridis, predsednik me�unarodnog PEN-a i ugledni kolumnista meksi�kog dnevnika "Reforma", kome je dodeljena ovogodi�nja pesni�ka nagrada "Zlatni klju� Smedereva" (koju dodeljuje festival poezije Smederevske pesni�ke jeseni), odbio nagradu da primi. Razlozi ovakvog Aridisovog gesta su, naravno, politi�ke prirode. "Dokle god moja sabra�a-pisci �ame u srpskim zatvorima, ose�am da nemam drugog izbora osim da odbijem nagradu", izjavio je Aridis i naveo kao primer sudske presude i zatvorske kazne albanskoj pesnikinji Flori Brovini, novinaru Miroslavu Filipovi�u i satiri�aru Bobanu Mileti�u. "Kad ovi i svi pisci u Srbiji budu oslobo�eni cenzure i zatvora, rado �u prihvatiti nagradu u slavu knji�evnih dostignu�a i slobode izra�avanja", izjavio je Aridis, koji je, navodno, trebalo u Smederevu da primi nagradu, a potom i prisustvuje ovogodi�njem oktobarskom me�unarodnom Susretu pisaca u Beogradu.
KROJA�I POLITIKE: Potpredsednica
srpskog PEN-a spisateljka Vida Ognjenovi� podr�ala je ovakav stav meksi�kog pisca:
"Nadam se da �e ta njegova odluka i gest u�initi da se nosioci i kroja�i na�e
kulturne politike malo zamisle nad svojim u�inkom."
Ali... S druge strane, organizatori smederevske knji�evne manifestacije bili su zate�eni ve��u o Aridisovom odbijanju da primi nagradu "Zlatni klju� Smedereva". Oni ka�u da Aridis nije ni dobio nagradu, pa je logi�no nije ni mogao odbiti. Istina je da je Aridis bio jedan od nominovanih pesnika, a odluka o ovogodi�njem dobitniku nagrade tek bi trebalo da bude doneta krajem septembra. Procedura nala�e da se nominovani pesnici najpre obaveste o nominaciji, vrsti nagrade koja se dodeljuje, uslovima za njeno dobijanje i sli�no, i onda se, po njihovom pristanku na nominaciju, donosi odluka o laureatu, ka�u organizatori i napominju da od meksi�kog pesnika jo� nisu dobili nikakav zvani�an dopis ni obave�tenje o njegovom odbijanju nominacije. Sve politi�ke konotacije koje Aridisov gest provocira odbijaju da komentari�u.
NADA: Bez obzira na zna�aj smederevske knji�evne manifestacije i njene mogu�e najbolje namere, predsednik me�unarodnog PEN-a i biv�i meksi�ki ambasador u Holandiji i �vajcarskoj, dakle �ovek sa izvesnim politi�kim iskustvom, meksi�ki pisac Omero Aridis iskoristio je svoje pravo da se ovim povodom oglasi i ka�e �ta misli o okru�enju u kojem se dodeljuju ovda�nje knji�evne nagrade, ne �ele�i ni posredno da u�estvuje u �minkanju ovda�nje politi�ke i kulturne svakodnevice, koja ni izdaleka nije ni lepa ni normalna. I da poku�a da, bar na trenutak, ovda�nju umornu kulturnu javnost trgne iz dreme�a i jo� jednom je podseti na njeno sopstveno okru�enje. Jedino �to nama ostaje jeste nada da �emo sa�ekati vreme u kojem �e pisci ovde govoriti o knjigama i knji�evnosti, a ne o represiji, zatvorima i bedi.
Neboj�a Gruji�i�
