Kultura

Vreme broj 504, 2. septembar 2000.

Kultura izbora

Ministarstva podrške

Šta će pomisliti strani učesnici ako pročitaju da će njihovo gostovanje na Bitefu finansijski pomoći kabinet predsednika sa haškom optužnicom

Ako ovih dana slučajno naletite na kakvog ministra kulture, najbolje je da odmah napravite polukružni zaokret i nestanete. U protivnom, može vam se desiti da se jedan slučajan, nesmotren pogled u pravcu dotičnog gospodina pretvori u znak podrške, divljenja, saučestvovanja, oduševljenja, ushićenja... i svega onoga čime se u državnim medijima opisuje odnos samosvesnog građanina prema onima koji vuku konce njihovih sudbina. Na sreću, značaj ministara kulture se "s merom pali i gasi" u zavisnosti od blizine izbora, jer se tada obično ne biraju sredstva za podršku srbijanskoj virtuelnoj realnosti, pa delatnost koja se obično odvija u kakvom prašnjavom kutku ministarstava kulture dobija važnost obnove i izgradnje.

Tako je ničim izazvana savezna vlada, predvođena Ministarstvom za međunarodnu kulturnu i naučnu saradnju, oštro uzvratila na molbe Bitefa i hrabro odlučila da "pruži adekvatnu finansijsku i organizacionu pomoć" ovoj instituciji. Zatečenim članovima Saveta Bitefa koji su došli u Palatu federacije da čuju tu milostivu odluku nije preostalo ništa drugo nego da se zahvale ministru na njegovom angažovanju, a saveznoj vladi na razumevanju i pomoći, pa da se desetkovani i razbijeni povuku pravcem: Palata federacije – Park prijateljstva – Ušće – Brankov most – Terazije.

Savezni ministar je potom mogao mirne duše da izjavi predstavnicima državnih medija "da je uveren da će ovogodišnji Bitef i u umetničkom i u organizacionom smislu biti bolji nego prethodnih godina i da će, uz pomoć i podršku državnih institucija, pre svega savezne vlade, i narednih godina nastaviti uspešan rast." Baš tako: uz pomoć i podršku državnih institucija, a pre svega savezne vlade (čiji će sastav valjda i tada biti isti ili sličan).

Umetničkom direktoru Bitefa Jovanu Ćirilovu verovatno je preostalo jedino da se dovuče do kuće, uzdahne i sačeka da na Radio Televiziji Srbije odgleda predstavu u kojoj se našao u ulozi glumca-naturščika. Naravno, ostalo je ponešto da se pročita i u sutrašnjim dnevnim izdanjima koja su prenela Tanjugov izveštaj: "Savezna vlada pomaže festival"... "Savezna vlada će pružiti adekvatnu finansijsku i organizacionu pomoć"... "Savezna vlada će doprineti da ovogodišnji Bitef bude još bolji"... etc.

Savezna vlada ima u vidu "visok teatarski status festivala" (ma šta "teatarski status" značio), savezna vlada ima u vidu uspostavljanje veza sa svetom, "koje su za nas uvek bile dragocene, danas dragocenije nego ikad" (dok su za svet veze sa nama danas vrlo malo dragocene, nedragocenije nego ikad), savezni ministar je uveren da će "ovogodišnji festival bar za korak, nadmašiti ranije" (pošto je "korak" osnovna jedinica uspešnosti jedne kulturne manifestacije), savezni ministar je siguran da će Bitef "i u umetničkom i u organizacionom smislu biti bolji nego prethodnih godina i da će, uz pomoć i podršku državnih institucija, pre svega savezne vlade, i narednih godina nastaviti uspešan rast" (jer je Bitef nekad bio mali, pa je uz pomoć savezne vlade u međuvremenu izrastao)... i slično.

Međutim, kvalitet rada Bitefa nema nikakve veze sa "kvalitetom" iza koga namenski staju državni organi, Bitef će "rasti" ali ne zbog podrške savezne vlade već zbog ljudi koji tu rade, kao što veze koje je Bitef uspostavio sa svetom nisu veze na kojima insistiraju savezno ili republičko ministarstvo kulture. Njihov pogled okrenut je prema Kini gde kulturološke i civilizacijske razlike može jedino da premosti zajednički jezik ideologije, a ne prema evropskim zemljama odakle su najĺeăńe dolazili gosti Bitefa.

Stoga državni organi jedino mogu da omoguće Bitefu da novac koji dobije za organizaciju festivala konvertuje u devize koje su neophodne da bi se platilo gostovanje stranih učesnika, možda prema kursu koji još jedino važi na poslednjoj stranici jednih dnevnih novina. To je cena jedne ovakve posete u predizbornim danima. No ni to nije bez posledica. Šta će pomisliti strani učesnici ako pročitaju da će njihovo gostovanje na Bitefu finansijski pomoći kabinet predsednika sa haškom optužnicom?

Da li će, s druge strane, najsiromašnijem narodu u Evropi biti barem malo lakše ako pogleda neku od osamnaest predstava iz dvanaest evropskih zemalja koje će gostovati na ovogodišnjem Bitefu? Da li će domaći izdavači zbog nekoliko hiljada otkupljenih knjiga koje najavljuje republičko Ministarstvo kulture u predizbornim nedeljma progutati to što svih dana imaju status prodavca kupusa sa kvantaške pijace? Koja je cena pristajanja ljudi iz sveta kulture?

Verovatno slična onoj koju plaća svako ko živi u ovoj zemlji. Zato se nemojte iznenaditi ako vas kao samosvesnog građanina jednog dana policajac šutne nogom zato što ste prešli ulicu dok je na semaforu bilo crveno svetlo, jer su stvari dovedene do kraja. Samo se nasmešite i slegnite ramenima. Umesto grubih reči, osetićete blagu ruku kako vas miluje po kosi.

Slobodan Kostić

prethodni sadržaj naredni

vrh