Film: Nemogu�a misija II
Dionizijski pristup
Re�ija: John Woo, uloge: Tom Cruise, Thandie Newton, Ving Rhames, Anthony Hopkins, Rade �erbed�ija
Bizarno onoliko koliko
zvu�i, glavni problem ovog filma je upravo �injenica da je u pitanju nastavak De
Palminog �pijunskog kvazibondovskog haj-tek podsetnika na istoimenu TV seriju s kraja
�ezdesetih (Nemogu�a misija, 1996). Konkretnije: iz ovog vi�e nego sumnjivog,
ali komercijalno radikalno uspelog ostvarenja nasle�ena je postavka koja podrazumeva vrlo
komplikovan i vrlo vrlo glup zaplet, dramatur�ki obesmi�ljen do apsurda, u kome likovi
figuriraju na mnogo bazi�nijoj ravni nego �to je to slu�aj i sa samim poznim Bondom. I
najve�i me�u utopistima svesni su, dodu�e, �injenice da film koji ko�ta sto miliona
dolara mora da bude nepodno�ljivo neutralan da bi se "svima svideo", ili,
pragmati�nije re�eno, da bi vratio pare. Najneutralnija od svega je, znamo, praznina, a
praznina se najbolje dobija nagomilavanjem. Tim sistemom se poslu�io i mudri Robert Towne
sklapaju�i scenario za ovaj ambiciozni nastavak. Kompletna postavka Hi�kokove
Ozlogla�ene (1946), nakalemljena na gr�ke mitove, molekularnu biologiju,
me�unarodnu �pijuna�u, reklamu za Motorolu i jo� koje�ta zaista nije ostavljala mesto
dvojbi, i nepromi�ljeno bi bilo zaklju�iti da Vu nije znao u �ta ulazi ali, poput
svakog zrelog genija, on je: 1) verovao u mogu�nost da sebi stvori prostor u ma kakvoj
postavci; 2) znao da je svaka pri�a jednako dobra, ili bar poku�avao sebe u to da ubedi;
3) s osmehom na licu ve� zami�ljao metafizi�ku koreografiju slupanih kola i poludelih
kaskadera kakvu �e kasnije i sprovesti u delo sa tih sto lepih miliona.
I zaista, Vu je u zapanjuju�oj meri uspeo da Nemogu�u misiju II u�ini svojim filmom (pri tom ne mislim na karakteristi�ne golubove ili motiv zamene lika), jo� jednom pred o�ima nevernika demonstriraju�i da u mitu o mo�i filmske re�ije u stvari i nema ni�ta od mita. O�ivljavaju�i i ovaj put davno otkrivenu i, u filmskom mejnstrimu gotovo jednako davno zaboravljenu, magiju ekstremne ekspresije, igraju�i se vrlo krupnim planovima, njemu svojstvenim monta�nim vratolomijama i poetskim sloumou�nima, on nas uvodi u svet koji je uzbudljiv �ak i kad ne postoji ni "r" od racionalne pretpostavke za�to. Ma�ioni�arski kontroli�u�i dinamiku scene, D�on Vu nas, posle maestralnog Ukradenog lica (1997) jo� jedanput podse�a da je trenutno jedini reditelj u Americi koji zna ta�no u kom fotogramu glumac treba da napravi pokret, u kom da se zaustavi, a u kom da pogleda. Isto�nja�ko duhovno nasle�e i decenije hongkon�kog iskustva u tome mu svakako nisu odmogli, a o�igledno u�ivanje s kojim pristupa sceni njegov precizan i istan�an pogled �ini toplim. Nimalo o�aran kompjuterskom animacijom (koju zaista niko osim Spilberga ne ume da u�ini ni svrsishodnom ni realisti�kom), on je koristi samo kad mora (�ime nas nikad ne raduje) i radi ono �to najbolje ume: vra�a kaskaderima posao, najupe�atljivije detalje iz stvarnosti orkestrira u energo-emotivni vrtlog i uranja u superiorni mjuzikl bez muzike, kada mu �esto uspeva da �ak i retko nametljive elemente imbecilne dramske potke u�ini podno�ljivim. Snimatelj D�efri L. Kimbol (Divlje strasti, 1998; Prava ljubav, 1993) potpuno neobja�njivo uspeva da upadne u Vuovo magijsko polje, i tako se njegova nekonzistentna stilizacija i za�udan spoj modernih rasvetnih strategija sa klasi�nim pokazuje kao osve�enje i dodaje, valjda samo Vuu o�ekivani, razbaru�eni �arm sveukupnom vizuelnom vatrometu.
Da je ovaj dionizijski pristup svom novom delu podr�ao makar blagom razradom lika Itana Hanta u tuma�enju koproducenta, dakle neizbe�nog, Kruza, i doveo mu za partnerku neku �enu koja se bar malo svi�a njemu, a ne razumno ljubomornoj Nikol Kidman, Nemogu�a misija II bio bi ono �to je D�on Vu planirao: odli�an film u okviru problemati�nog koncepta, po groznom scenariju. Ovako, to je ostao film odli�nog reditelja (u okviru problemati�nog koncepta, po groznom scenariju).
Maja Uzelac
