Vizija iz Laktaša!
U malom mestu Laktaši kod
Banjaluke – rodnoj palanci g. Milorada Dodika, junaka jedne dirljive pesme zaslužnog
narodnog umetnika Borislava Zorića Ličanina – nedavno je pokrenut tromesečni
"magazin za kulturu i kritiku vremena", vizionarski nazvan Vizija. Onim
skepticima koji nisu navikli da im "kultura i kritika vremena" stižu iz
Laktaša biće dovoljan pogled na prvi broj (ljeto 2000) da se okanu šaljivih komentara.
Glavni & odgovorni urednik Vizije, poznati sarajevski pisac mlađe srednje
generacije Nenad Veličković u prvom je broju okupio više nego elitnu ekipu saradnika sa
vaskolikih ex-YU prostora: na osamdeset i četiri lepo "prelomljene" i raskošno
ilustrovane stranice Vizije nalazi se, između ostalog, premijerno štampan esej
Dubravke Ugrešić Kratak prilog povijesti nacionalne književnosti, kraći ogledi
Bore Ćosića, Svetislava Basare i Dubravka Lovrenovića, veliki temat o post-YU rokenrol
sceni sa iscrpnim izveštajima saradnika od Ljubljane do Skoplja, opširan raport sa
Kanskog festivala, satirična "antiutopija" Petra Lukovića o Srbiji 2051,
razgovor s Barbarom Antkowiak, neumornim prevodiocem južnoslovenskih pisaca na nemački,
paralelni intervju sa dvojicom neumrlih turbolevičarskih "fosila" Stipom
Šuvarom i Ljubišom Ristićem (prvi, latinični, radila je Tanja Tagirov, a drugi,
štampan ćirilicom, Gordana Suša). Poučno štivo, by the way: kad vidite ko nam
je krojio kapu u titoističkoj prošlosti i ko nam gospodari u miloševićevskoj
sadašnjosti, shvatite da je pravo čudo da ovde još uopšte ima živih... Prvi broj Vizije
donosi i niz prevedenih tekstova, od kojih nam se najzanimljivijom čini odlična
reportaža Vicka Cheteriana o Azerbejdžanu: egzotika+tranzicija, ko bi tome mogao
odoleti?
Vizija je, definitivno, časopis koji prelazi, odnosno ignoriše granice, a to je baš ono što ovdašnjoj žalosnoj, osiroteloj i u se (kljuse je odavno pojedeno) šćućurenoj časopisnoj produkciji – čast izuzecima – tako strašno nedostaje. Nažalost, jedna "banalna", fizička granica još nije pređena: gledano iz Beograda, koliko mi je poznato, najbliže mesto na kojem možete nabaviti Viziju (za 6 DM ili KM) je Autobuska stanica u Bijeljini.
Iza stanice ima lokal s finim ćevapima, primaju i dinare, ako baš mora...
T. Pančić
Preminuo Karl Barks
Američki crtač stripova Karl Barks, poznat kao tvorac junaka stripa i crtanog filma o
Paji Patku, preminuo je u 100. godini u američkoj državi Oregon, objavila je kompanija
"Volt Dizni". Barks je početkom 40-ih godina udahnuo život i podario komičnu
ličnost Paji Patku, crtanom liku koji do tada nije "govorio". "Oduvek sam
verovao da i sam ličim na Paju Patka, da sam čovek koji u životu nema sreće, ko je
često žrtva nesrećnih okolnosti. Ali niko u Americi ne može se poistovetiti s njim,
jer je on zapravo svi mi, pravi iste greške kao mi", rekao je pre nekoliko godina.
Nakon 1966. godine, kada je prestao da radi za "Dizni", Barks se posvetio
slikanju i iza sebe ostavio na desetine slika Paje Patka i drugih Diznijevih likova.
Filmski susreti u Nišu
Pozdravnom reči Mire Stupice i projekcijom filma Nebeska udica Ljubiše Samardžića u subotu uveče počeo je 35. festival glumačkih ostvarenja jugoslovenskog igranog filma "Filmski susreti 2000". Četvorodnevni festival ove godine će na letnjoj pozornici u Ćele-kuli, prvi put od raspada SFRJ, ponuditi (van konkurencije) osim domaćih (Belo odelo Lazara Ristovskog, Ranjena zemlja Dragoslava Lazića, Tajna porodičnog blaga Aleksandra Đorđevića, Senke uspomena Predraga Velinovića i omnibus Oni koji dolaze grupe studenata Akademije za pozorište i film) i po jedan film iz RS (Mejdan Simeuna Đaka Petra Zeca) i Hrvatske (Maršal Vinka Brešana). Glumačka ostvarenja će ove godine vrednovati žiri u sastavu: Ljiljana Blagojević, Sonja Savić i Tihomir Arsić. Tokom festivala biće uručene i nagrade "Pavle Vujisić" (Draganu Nikoliću) i "On i Ona" (Veri Čukić i Petru Kralju).
