Gadafi i ostatak sveta
Trgovina taocima
Pukovnik Gadafi, �eljan da popravi svoj ugled u svetu i veze sa zapadom, posredovao je izme�u filipinske vlade i otmi�ara. U Manili se tvrdi da je ceo posao vredan 32 miliona dolara, mada i libijska i filipinska strana vi�e vole da, umesto o otkupu, govore o "pomo�i za razvoj"
�estoro osobo�enih
talaca, stranaca koje su muslimanski ektremisti zarobili na Filipinima, poleteli su u
utorak za Libiju da izraze zahvalnost pukovniku Gadafiju koji im je kupio slobodu.
Libijski vo�, koji je na vlasti ve� du�e od tri decenije, zaradio je me�unarodnu
zahvalnost bez presedana po�to je ubedio filipinske pobunjenike da oslobode �estoro
svojih zarobljenka, turista iz zapadne Evrope i Ju�ne Afike, i po�to je najavio da radi
na osloba�anju preostalih 18.
Luksuzni libijski "Ilju�in" � u kome je nekad leteo ruski predsednik Boris Jeljcin � poslat je na Filipine da u Tripoli doveze oslobo�ene ljude nakon njihovog gotovo petomese�nog stradanja. Put u Libiju je zvani�no dobrovoljan, ali je op�te uverenje da su se vlade dr�ava oslobo�enika slo�ile oko posete u zamenu za libijsku pomo� u pregovorima sa otmi�arima.
POPRAVLJANJE UGLEDA: Pripremljena je velika proslava za do�ek biv�ih talaca, kao i za zvani�nike iz Nema�ke, Francuske i Ju�ne Afrike. Libija je donedavno bila optu�ivana da podsti�e gerilske pokrete, kuje zavere i teroristi�ke napade i da se me�a u poslove daleko od ku�e.
Zvani�ni Tripoli tvrdi da se Libija u rad na osloba�anju talaca sa Filipina uplela islju�ivo rukovo�ena humanitarnom brigom.
Pukovnik Gadafi, �eljan da popravi svoj ugled u svetu i veze sa zapadom, posredovao je izme�u filipinske vlade i otmi�ara. U Manili se tvrdi da je ceo posao vredan 32 miliona dolara, mada i libijska i filipinska strana vi�e vole da, umesto o otkupu, govore o "pomo�i za razvoj".
Ve�ina talaca provela je u zarobljeni�tvu du�e od �etiri meseca, otkako su silom odvedeni u d�ungle ju�nih Filipina po�to su oteti iz letovali�ta Sipadan.
Libijska intervencija omogu�ila je Nema�koj i Francuskoj da dovedu taoce ku�i a da ne pregovaraju neposredno sa teroristima. Olaka�nje zbog saznanja da se kriza sa taocima bli�i kraju nadja�ava navode o tome da Gadafi eksploati�e krizu i da otmi�ari ve� tro�e libijske pare za kupovinu oru�ja. U samoj Libiji �uje se prigu�eno gun�anje zbog Gadafijeve ekstravagancije u inostranstvu sa novcem koji je o�ajni�ki potreban infrastukturi u zemlji.
Biv�i taoci su krenuli za Tripoli kada je Ju�noafrikanac Karel Strajdom (36) pu�en na slobodu u ponedeljak ujutro. On se na aerodromu u Manili ponovo sastao sa svojom �enom Moikom, jednom od petoro talaca koji su oslobo�eni u nedelju. Me�u oslobo�enima su tri francuska dr�avljana, Sonja Vendling, Moris Burgo i Mari-Mi�el Moarbe, kao i Nemac Verner Valter, �ija je �ena Renate pu�tena ranije.
Nema�ki ministar inostranih poslova Jo�ka Fi�er verovatno �e oti�i u Tripoli da se zahvali pukovniku Gadafiju. Zavni�ni izvori u Berlinu ka�u da je Fi�er spreman da putuje u Libiju kada svi preostali taoci budu oslobo�eni, uklju�uju�i Valterovog sina Marka.
Pregovara�i se nadaju da �e jo� troje Francuza, dvoje Finaca i jedan Nemac biti pu�teni do kraja ove sedmice. U rukama terorista zasad ostaje 12 flipinskih evangelista koji su bili do�li da se mole za taoce.
Libija ima stare veze sa muslimanskim pobunjenicima na ve�inski katoli�kim Filipinima, i pomagala je u pregovorima oko ranijih kidnapovanja. Pomagala je u podizanju �kola i d�amija, ali je bila i optu�ivana da obu�ava teroriste iz Moro islamskog oslobodila�kog fronta, najve�e muslimanske pobunjeni�ke grupe.
Libija insistira na tome da je osloba�anje talaca postigla obe�av�i razvojne projekte, a ne plativ�i otkup. Ali, zvani�nici na Filipinima ka�u da je Tripoli dosad pla�ao po milion dolara za svakog taoca izvu�enog iz ruku Islamskog fronta.
KRVAVA ISTORIJA: Posmatra�i ka�u da je Gadafiju ponekad te�ko da se seti koji je "oslobodila�ki " pokret podr�avao, a od kojeg je digao ruke. Pre deset godna, Fodaj Sanko iz Sijera Leonea � �uven po zverskom saka�enju sunarodnika koje su obavljali njegovi ljudi � bio je obu�en u Libiji zajedno sa �arsom Tajlorom, liberijskim vo�om bande koji se domogao predsedni�ke vlasti. Pro�log maja Gadafi je poslao delegaciju u Sijera Leone da pregovara o osloba�anju talaca UN-a koje su oteli pobunjenici.
Na konferenciji Organizacije afri�kog jednistva (OAJ), pro�le godine u Al�iru, Gadafi je objavio da namerava da okon�a etiopsko-eritrejski rat i po�alje mirovne snage u Kongo. Svoj zeleni �ator bio je podigao na travnjaku al�irskog hotela "�eraton", u koji je odbio da u�e jer je "simbol ameri�kog imperijalizma".
U maju je pukovnik u Tripoliju ugostio predsednike �ada i Malija, i objavio da �eli �vrstu ekonomsku saradnju izme�u Libije, Sudana, Malija, �ada, Burkine Faso, Eritreje, Nigera i Centralne Afri�ke Republike.
Pro�log decembra uzviknuo je na samitu u Kairu: "Nema vremena za gubljenje oko ustajalih ideologija kao �to su pograni�ne, plemenske i etni�ke sva�e." Libijska �tampa ga je nazvala "mirotvorcem Afrike".
Uvodni�ar "Al-Zaf-al-Ahdara", �iji pogledi odra�avaju pukovnikove, ushi�eno je ovih dana pisao o Gadafijevom izgledu. Njegovi zubi, ka�e pisac, "prirodno su imuni na karijes" i "kada se �iroko nasmeje, prirodna belima njegovih zuba ispu�ta radijaciju punu slatkog zadovoljstva i prave sre�e".
Ali, tek �to je Gadafijev avion poleteo sa Filipina, osoba koja tvrdi da je predstavnik muslimanskih pobunjnika na filipinskom jugu, telefonom je izvestila da je njegova grupa otela jednog dvadeset�etvorogodi�njeg Amerikanca. Grupa preti da �e kidnapovani biti ubijen u slu�aju da "razni zahtevi ne budu ispunjeni."
Oteti Amerikanac odveden je na ostrvo D�olo, gde su zato�eni i drugi taoci.
Miodrag Radovi� (Beta)
