Slu�aj "Temelin"
Kakve su reakcije na poku�aj da se na sovjetski reaktor zaka�i zapadna tehnologija
Specijalno za "Vreme" iz Praga
�ak i u slu�aju �e�ke Republike, koja po svim merilima zauzima jedno od tri prva mesta
nekada�njih "isto�njaka" za ulazak u zapadne integracione krugove, jo� ima
"repova" koje je za sobom ostavila vi�edecenijska vladavina iz Moskve. Recimo,
u delovima Praga u kojima je najvi�e stranih turista nudi se veliki izbor sovjetskih
vojni�kih kapa, opasa�a i odlikovanja, drvenih babu�ki ima na svakom koraku,
kompozicije metroa u Pragu jo� imaju obele�ja sovjetskih metalskih zavoda, ogromna
zgrada hotela "Holiday Inn" kao da je preseljena direktno sa Crvenog trga, sa
sve enterijerom, escajgom, �a�ama i tanjirima ukar�enim petokrakom, srpom i
�eki�em...
Ali,
dok se od takvih i sli�nih benignih "uspomena" mo�e sasvim dobro zaraditi �
na krajnjem jugu �e�ke zavr�avaju se poslednje pripreme za po�etak rada nuklearne
elektrane Temelin, jedinstvene u svetu po tome �to je na sovjetske reaktore iz daleke
1987. godine, kada je i po�ela izgradnja elektrane, ugra�ena najsavremenija zapadna
tehnologija. Zbog hibridnog re�enja, a pre svega zbog pitanja bezbednosti nuklearke prema
rigoroznim kriterijumima Evropske unije, veoma se uznemirila javnost i u �e�koj i u
nekoliko evropskih zemalja. Nesporazumi zbog Temelina prete da ozbiljno pomute uglavnom
skladne politi�ke odnose u srednjoj Evropi. Nuklearna elektrana Temelin se nalazi na samo
60 kilometara od granice sa Austrijom, instalisane je snage od 2000 megavata, a planiran
je izvoz �etvrtine proizvedene elektri�ne energije, uglavnom u zapadnoevropske zemlje.
Izgradnja jeste po�ela 1987. godine, ali se posle raspada isto�nog bloka i �e�ke
"pli�ane revolucije" �itava stvar "kr�kala" do polovine 90-ih, a
tada je za reaktiviranje projekta presudilo odobravanje jedne tran�e kredita Exim banke
od 300 miliona dolara i anga�ovanje korporacije Vestinghaus koja bi trebalo potpuno da
opremi nuklearku najsavremenijim instrumentima, sistemima kontrole, isporukama goriva i
eliminisanjem ma i najmanjeg rizika "iskliznu�a" u procesu proizvodnje. Svaku
etapu izgradnje nuklearke pratilo je vi�e me�unarodnih i doma�ih nau�nih institucija,
sve se merilo i upore�ivalo sa standardima iz sveta, simpozijuma i savetovanja je bilo
toliko da im se ni broja ne zna. Do sada je �e�ka Republika u izgrdanju Temelina
ulo�ila 2,7 milijardi dolara, i to je za sada najve�a finansijska investicija u
�e�koj. �e�ka je i do sada bila veliki izvoznik struje u zapadne zemlje, ali ta struja
se proizvodi uglavnom u termoelektranama, tro�e se ogromne koli�ine uglja, �ije
spaljivanje, opet, zaga�uje okolinu i "kiselim ki�ama" uni�tava �ume.
Najzad, rezerve uglja nisu neiscrpne.
NEZGODNE KOM�IJE: Pobornici Temelina i investitori tvrde da su sva dosada�nja ispitivanja, uz obavezno u�e��e i odobrenje odgovaraju�ih me�unarodnih institucija, pokazala da �e �e�ka nuklearka biti bezbedna kao i sve druge u Evropi, i tu tvrdnju, ne ba� rado i ne ba� javno, potkerpljuju brojnim atestima i garancijama � od proizvo�a�a opreme do me�unarodne agencije UN-a za nuklearnu energiju u Be�u. Ali, veoma jak antinuklearni lobi u Evropi, zatim vlada Austrije a od pre nekoliko dana i vlada Nema�ke ne veruju mnogo u tvrdnje zvani�nog Praga, tvrde�i da u slu�aju Temelina ima nejasno�a i rizika bezbednosti, kao i razlika izme�u sistema bezbednosti koji vlada u zapadnoj Evropi i onoga �to se sprema u Temelinu. Osnovna zamerka sa zapada svodi se na ne ba� pouzdane sisteme za hla�enje, koji direktno prete izlivanjem velikih koli�ina (da li samo) pregrejane vode u okolne reke. �e�ki investitori su najpre govorili da je sistem pouzdan, a na ponovljena upozorenja, ina�e dobro obave�tenih "zelenih", brane se da su tokom testiranja zamenili sve slabe slavine, tvrde�i da je normalno da se me�u nekoliko hiljada takvih slavina na nuklearnoj elektrani mo�e dogoditi da desetak nisu ba� nepropustljive. Uz to, dodaju, ne mo�e se o�ekivati da na jednom tako kolosalnom projektu, sve funkcioni�e bez gre�ke od samog po�etka. U Pragu se smatra da su poja�anim kritikama izlo�eni i zato �to Austrija nema nuklearne elektrane, dok su se "zeleni" u Nema�koj izborili u parlamentu da se obustavi dalji rad na razvoju nuklearnih projekata.
U slu�aju o�trih protesta iz Austrije i zabrane uvoza struje iz Temelina, zvani�ni Prag je znao da ih protuma�i kao posledicu op�te agresivnosti tamo�njih desni�ara na vlasti koji stalno pominju da �e biti protiv ulaska �e�ke u Evropsku uniju, �as zbog Temelina, �as zbog takozvanih Bene�ovih dekreta, kojima je oko 2,5 miliona sudetskih Nemaca posle Drugog svetskog rata proterano iz �e�ke i ostalo bez imetka.
NERVOZNI
MIR U PRAGU: Ali kada je i ministar za �ivotnu sredinu Nema�ke rekao da �itav
projekat �e�ke nuklearne elektrane pripada tehnolo�koj pro�losti, iz �e�kog Ureda za
nuklearnu bezbednost, br�e nego obi�no, stigao je odgovor da je istina da ima razlika u
sistemu bezbednosti izme�u �e�ke i Nema�ke, ali da je �e�ki sistem potpuno u skladu
sa sistemom bezbednosti u ostalim evropskim zemljama, ma �ta to zna�ilo. Nevladine
evropske organizacije, razni ekolo�ki i pokreti zelenih, a i vlade iz okru�enja �e�ke,
tra�e da se odlo�i aktiviranje goriva u �e�koj nuklearnoj elektrani, koje je � da li
slu�ajno � predvi�eno upravo u septembarske dane kada u Pragu po�inje godi�nja
sesija MMF-a i Svetske banke i kada �e pa�nja svetske javnosti biti okrenuta eventualnim
nemirima i sukobima �e�ke policije i nekoliko desetina hiljada protivnika svetske
ekonomske globalizacije. U takvom tajmingu, protivnici Temelina vide neve�t manevar da se
aktiviranje nuklearnog goriva nekako sakrije od javnosti, gurne pod tepih i antinuklearni
lobi stavi pred svr�en �in.
Slute�i da i doma�a javnost ima bezbroj pitanja na koja nema sasvim ubedljivih odgovora, mediji u �e�koj se vra�aju svojevremenim ispitivanjima mnjenja u 60 gradova i sela iz bli�e okoline Temelina, po kojima su stanovnici 54 mesta rekli da su protiv izgradnje nuklearne elektrane. Na vi�e puta ponovljenom zahtevu doma�e javnosti da se gra�ani �e�ke o Temelinu izjasne referendumom, vlada je saop�tila da bi se pitanje referenduma moglo na�i na dnevnom redu u oba doma parlamenta, tek polovinom septembra. Dakle, kasno. Ali, iako malo ko veruje da �e se �e�ka u poslednjem trenutku predomisliti i odustati od aktiviranja goriva u svojoj nuklearki, tragi�ni kraj ruske nuklearne podmornice "Kursk" otvara nova pitanja nekada�nje bezgrani�ne vere u pouzdanost sovjetske tehnologije, pa bi se mo�da moglo dogoditi da se u najskorije vreme za jednim stolom na�u zagovornici i protivnici Temelina u ovom delu Evrope.
Veljko Samolov
