Slučaj "Temelin"
Kakve su reakcije na pokušaj da se na sovjetski reaktor zakači zapadna tehnologija
Specijalno za "Vreme" iz Praga
Čak i u slučaju Češke Republike, koja po svim merilima zauzima jedno od tri prva mesta
nekadašnjih "istočnjaka" za ulazak u zapadne integracione krugove, još ima
"repova" koje je za sobom ostavila višedecenijska vladavina iz Moskve. Recimo,
u delovima Praga u kojima je najviše stranih turista nudi se veliki izbor sovjetskih
vojničkih kapa, opasača i odlikovanja, drvenih babuški ima na svakom koraku,
kompozicije metroa u Pragu još imaju obeležja sovjetskih metalskih zavoda, ogromna
zgrada hotela "Holiday Inn" kao da je preseljena direktno sa Crvenog trga, sa
sve enterijerom, escajgom, čašama i tanjirima ukaršenim petokrakom, srpom i
čekićem...
Ali,
dok se od takvih i sličnih benignih "uspomena" može sasvim dobro zaraditi –
na krajnjem jugu Češke završavaju se poslednje pripreme za početak rada nuklearne
elektrane Temelin, jedinstvene u svetu po tome što je na sovjetske reaktore iz daleke
1987. godine, kada je i počela izgradnja elektrane, ugrađena najsavremenija zapadna
tehnologija. Zbog hibridnog rešenja, a pre svega zbog pitanja bezbednosti nuklearke prema
rigoroznim kriterijumima Evropske unije, veoma se uznemirila javnost i u Češkoj i u
nekoliko evropskih zemalja. Nesporazumi zbog Temelina prete da ozbiljno pomute uglavnom
skladne političke odnose u srednjoj Evropi. Nuklearna elektrana Temelin se nalazi na samo
60 kilometara od granice sa Austrijom, instalisane je snage od 2000 megavata, a planiran
je izvoz četvrtine proizvedene električne energije, uglavnom u zapadnoevropske zemlje.
Izgradnja jeste počela 1987. godine, ali se posle raspada istočnog bloka i češke
"plišane revolucije" čitava stvar "krčkala" do polovine 90-ih, a
tada je za reaktiviranje projekta presudilo odobravanje jedne tranše kredita Exim banke
od 300 miliona dolara i angažovanje korporacije Vestinghaus koja bi trebalo potpuno da
opremi nuklearku najsavremenijim instrumentima, sistemima kontrole, isporukama goriva i
eliminisanjem ma i najmanjeg rizika "iskliznuća" u procesu proizvodnje. Svaku
etapu izgradnje nuklearke pratilo je više međunarodnih i domaćih naučnih institucija,
sve se merilo i upoređivalo sa standardima iz sveta, simpozijuma i savetovanja je bilo
toliko da im se ni broja ne zna. Do sada je Češka Republika u izgrdanju Temelina
uložila 2,7 milijardi dolara, i to je za sada najveća finansijska investicija u
Češkoj. Češka je i do sada bila veliki izvoznik struje u zapadne zemlje, ali ta struja
se proizvodi uglavnom u termoelektranama, troše se ogromne količine uglja, čije
spaljivanje, opet, zagađuje okolinu i "kiselim kišama" uništava šume.
Najzad, rezerve uglja nisu neiscrpne.
NEZGODNE KOMŠIJE: Pobornici Temelina i investitori tvrde da su sva dosadašnja ispitivanja, uz obavezno učešće i odobrenje odgovarajućih međunarodnih institucija, pokazala da će češka nuklearka biti bezbedna kao i sve druge u Evropi, i tu tvrdnju, ne baš rado i ne baš javno, potkerpljuju brojnim atestima i garancijama – od proizvođača opreme do međunarodne agencije UN-a za nuklearnu energiju u Beču. Ali, veoma jak antinuklearni lobi u Evropi, zatim vlada Austrije a od pre nekoliko dana i vlada Nemačke ne veruju mnogo u tvrdnje zvaničnog Praga, tvrdeći da u slučaju Temelina ima nejasnoća i rizika bezbednosti, kao i razlika između sistema bezbednosti koji vlada u zapadnoj Evropi i onoga što se sprema u Temelinu. Osnovna zamerka sa zapada svodi se na ne baš pouzdane sisteme za hlađenje, koji direktno prete izlivanjem velikih količina (da li samo) pregrejane vode u okolne reke. Češki investitori su najpre govorili da je sistem pouzdan, a na ponovljena upozorenja, inače dobro obaveštenih "zelenih", brane se da su tokom testiranja zamenili sve slabe slavine, tvrdeći da je normalno da se među nekoliko hiljada takvih slavina na nuklearnoj elektrani može dogoditi da desetak nisu baš nepropustljive. Uz to, dodaju, ne može se očekivati da na jednom tako kolosalnom projektu, sve funkcioniše bez greške od samog početka. U Pragu se smatra da su pojačanim kritikama izloženi i zato što Austrija nema nuklearne elektrane, dok su se "zeleni" u Nemačkoj izborili u parlamentu da se obustavi dalji rad na razvoju nuklearnih projekata.
U slučaju oštrih protesta iz Austrije i zabrane uvoza struje iz Temelina, zvanični Prag je znao da ih protumači kao posledicu opšte agresivnosti tamošnjih desničara na vlasti koji stalno pominju da će biti protiv ulaska Češke u Evropsku uniju, čas zbog Temelina, čas zbog takozvanih Benešovih dekreta, kojima je oko 2,5 miliona sudetskih Nemaca posle Drugog svetskog rata proterano iz Češke i ostalo bez imetka.
NERVOZNI
MIR U PRAGU: Ali kada je i ministar za životnu sredinu Nemačke rekao da čitav
projekat češke nuklearne elektrane pripada tehnološkoj prošlosti, iz češkog Ureda za
nuklearnu bezbednost, brže nego obično, stigao je odgovor da je istina da ima razlika u
sistemu bezbednosti između Češke i Nemačke, ali da je češki sistem potpuno u skladu
sa sistemom bezbednosti u ostalim evropskim zemljama, ma šta to značilo. Nevladine
evropske organizacije, razni ekološki i pokreti zelenih, a i vlade iz okruženja Češke,
traže da se odloži aktiviranje goriva u češkoj nuklearnoj elektrani, koje je – da li
slučajno – predviđeno upravo u septembarske dane kada u Pragu počinje godišnja
sesija MMF-a i Svetske banke i kada će pažnja svetske javnosti biti okrenuta eventualnim
nemirima i sukobima češke policije i nekoliko desetina hiljada protivnika svetske
ekonomske globalizacije. U takvom tajmingu, protivnici Temelina vide nevešt manevar da se
aktiviranje nuklearnog goriva nekako sakrije od javnosti, gurne pod tepih i antinuklearni
lobi stavi pred svršen čin.
Sluteći da i domaća javnost ima bezbroj pitanja na koja nema sasvim ubedljivih odgovora, mediji u Češkoj se vraćaju svojevremenim ispitivanjima mnjenja u 60 gradova i sela iz bliže okoline Temelina, po kojima su stanovnici 54 mesta rekli da su protiv izgradnje nuklearne elektrane. Na više puta ponovljenom zahtevu domaće javnosti da se građani Češke o Temelinu izjasne referendumom, vlada je saopštila da bi se pitanje referenduma moglo naći na dnevnom redu u oba doma parlamenta, tek polovinom septembra. Dakle, kasno. Ali, iako malo ko veruje da će se Češka u poslednjem trenutku predomisliti i odustati od aktiviranja goriva u svojoj nuklearki, tragični kraj ruske nuklearne podmornice "Kursk" otvara nova pitanja nekadašnje bezgranične vere u pouzdanost sovjetske tehnologije, pa bi se možda moglo dogoditi da se u najskorije vreme za jednim stolom nađu zagovornici i protivnici Temelina u ovom delu Evrope.
Veljko Samolov
