Slučaj Stambolić
Šta je Milošević rekao Gligorovu?
Milošević je tvrdio da nikada ne bi dozvolio da bilo ko učini Ivanu Stamboliću nešto što bi na bilo koji način moglo da ugrozi nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije. U istom razgovoru je pomenuo da ga je samo osećaj nelagodnosti zbog prekinute porodične komunikacije sprečio da se lično javi Stambolićevoj supruzi Kaći i izrazi joj sopstvenu zabrinutost zbog misterioznog nestanka svog nekadašnjeg prijatelja i bliskog saradnika
Ni deset dana posle
nestanka bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića u beogradskom
Košutnjaku nema nikakvih vesti o njegovoj sudbini. Policija na pitanja novinara odgovara
da su "sto puta" rekli da će dati saopštenje po obavljenoj istrazi. O samom
toku istrage se, naravno, ne zna ništa, a pojedine informacije koje su u međuvremenu
pristigle nimalo ne doprinose raščišćavanju guste magle kojom je slučaj još
obavijen.
Pođimo redom: iz krugova bliskih bivšem predsedniku Makedonije Kiri Gligorovu "Vreme" je ovih dana dobilo potvrdu agencijskih vesti da su predsednik SRJ Slobodan Milošević i Gligorov sredinom prošle nedelje zaista telefonom razgovarali o misterioznom nestanku nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije. Prethodno je Kiro Gligorov u telefonskom razgovoru sa suprugom Ivana Stambolića saznao nešto više o nestanku čoveka koga je poznavao još iz vremena dok su obojica bili u vrhovima jugoslovenske politike. Gligorov i Stambolić su se poslednji put, inače, sreli ovog proleća u Parizu, a prema pisanju pariskog "Monda" tom susretu prisustvovao je i Azem Vlasi.
KASNA PRIJAVA: Međutim, telefonski razgovor Milošević–Gligorov nije mnogo pomogao rasvetljavanju "slučaja Stambolić". Predsednik SRJ saopštio je u tom razgovoru da "ne stoji" iza nestanka Stambolića, čoveka koga lično poznaje više od trideset godina i sa kojim je dugo imao izuzetne prijateljske odnose. Prema skopskim izvorima "Vremena", Milošević je, takođe, tvrdio da nikada ne bi dozvolio da bilo ko učini Ivanu Stamboliću nešto što bi na bilo koji način moglo da ugrozi nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije. U istom razgovoru je pomenuo da ga je samo osećaj nelagodnosti zbog prekinute porodične komunikacije sprečio da se lično javi Stambolićevoj supruzi Kaći i izrazi joj sopstvenu zabrinutost zbog misterioznog nestanka svog nekadašnjeg prijatelja i bliskog saradnika.
Izvori bliski bivšem predsedniku Makedonije navode takođe da je po rečima Slobodana Miloševića veliki propust načinjen na samom početku istrage, jer je porodica Ivana Stambolića njegov nestanak prijavila tek oko 18 časova 25. avgusta, iako je, po svemu sudeći, on kidnapovan još u jutarnjim časovima. Zbog toga istraga nije previše odmakla, mada je policija odmah po prijavi nestanka Ivana Stambolića detaljno pretražila teren u Košutnjaku i zatim nastavila intenzivno da radi na ovom slučaju. U telefonskom razgovoru sa Kirom Gligorovim, predsednik SRJ je još rekao da su kidnaperi u dugom vremenskom periodu, dok nestanak Stambolića nije prijavljen, mogli da pređu bar nekoliko granica. Pomenuo je i činjenicu da se Stambolić poslednjih godina uglavnom bavio biznisom preko Republike Srpske.
Na osnovu tvrdnji skopskih
izvora "Vremena" ispada da je predsednik SRJ indirektno, doduše ne javno,
reagovao na pismo Jiržija Dinstbira koji je tražio da se predsednici Milošević i
Milutinović lično angažuju na rasvetljavanju "slučaja Stambolić".
OSTALE IZJAVE: U međuvremenu je lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković iz Budve poručio da je "širom Srbije već bilo prikupljeno nekoliko desetina hiljada potpisa za Stambolićevu kandidaturu" za predsednika SRJ, te da su to bili "uglavnom potpisi članova Socijalističke partije Srbije". Ta informacija nije dobila nikakvu dalju potvrdu – naročito u delu koji govori o desetinama hiljada potpisa. Objavljeno je samo da je grupa Stambolićevih školskih drugova iz užičke gimnazije pre mesec dana uputila Stamboliću poziv da se kandiduje za jugoslovenskog predsednika. U otvorenom pismu koje je potpisao general Miladin Mida Mojsilović, bivši komandant Leskovačkog korpusa, istaknute su brojne Stambolićeve ljudske i političke vrline, uz zaključak da je on "jedina ličnost koja može izvući Srbiju i Jugoslaviju iz najdublje krize". Stambolić zvanično nije odgovorio na taj poziv.
Pojavila se i neproverena vest da je Stambolić u Centralnom zatvoru – koju ni njegov advokat Nikola Barović nije mogao da potvrdi.
Između ostalog, saopštenjem se oglasila Unija nevladinih organizacija Srbije i precizno locirala problem: "Razjašnjenje nestanka Ivana Stambolića bilo bi najbolji način da se otklone sumnje da je u njegovu otmicu, na jedan ili drugi način, umešan i sam vrh državne vlasti. Bio bi to i odgovor na pitanje da li aktuelna vlast zaista želi da se predizborna aktivnost odvija u atmosferi strahova od raznih vidova atakovanja na sigurnost i živote građana ili u atmosferi u kojoj bi građani mogli da slobodno iskažu svoju političku volju."
GOLI CINIZAM: Pored toga što svaki dan dokazuje da uopšte ne želi slobodnu predizbornu atmosferu, vlast se i u izjavama povodom Stambolićevog nestanka svojski potrudila da prikaže najružnije od svih svojih ružnih lice. "Zar ministar telekomunikacija treba da zna gde je neko otišao da šeta", upitao je Ivan Marković, portparol i sekretar Direkcije JUL-a, na konferenciji za štampu 31. avgusta. Dodao je nešto o tome da "valjda Stambolićeva žena treba da zna gde joj je muž".
Ova vlast, ma šta o sebi mislila, neće ostati upamćena po patriotizmu, slobodoljubivosti, nacionalnom preporodu, vojničkim pobedama, pa čak ni po Mrkonjićevim mostovima. Ostaće pre svega upamćena po totalnom cinizmu u odnosu na sve što podrazumeva ne samo elementarnu ljudskost već i osnovnu pristojnost. Kako je pisao pokojni Miodrag Bulatović, savest može mučiti samo one koji je imaju. U tom smislu se treba nadati da se, posle njihovog pada, više nikad ništa slično neće pojaviti da zagađuje životni prostor građana Srbije.
R.V.
