Fenomeni: slikanje drugova po telu
Plećka za predsednika
Tomica je na leđima istetovirao predsednika, suprugu, i Aleksu Jokića. Prvi sledeći na redu je Milomir Minić. Samo da mu nađe sliku
Da li je to budućnost,
konačno, stigla u Srbiju? Sudeći po primeru koji ćemo ispisati, jeste, i to kad je
najpotrebnije, pred ove odlučujuće izbore, kad je biti ili ne biti za predsednika, treba
li reći, za sve nas. Nema više simuliranja podrške, mahanja plakatima, lepljenja
izbornog materijala, rata motkama i ostalog dokusurivanja, ko veruje u našu stvar ima da
je izloži. Javno, i na sopstvenoj koži. Gde drugo, kad je koža jedna, i kad ionako sve
ide preko nje. E, sad zamislite predstavljanje partija i predsedničkih kandidata, nema
više potrebe za štancovanjem plakata, slogana i drugih reklama, sve ima da bude in
vivo – kao što treba da bude kod Srbina. Ako je Srbin. Istetoviraš svog čoveka,
svoju ideju, pokažeš ko si i šta si, a ne danas jedno, sutra drugo. Kad se ideji i
lideru pokloniš, ima to i da pokažeš, da to boli, da to traje. Ako si za predsednika,
ako si, ne daj bože, za nekog drugog, pokaži to, ima da se zna, a ne da potpisuješ
peticije, učestvuješ u anketama, kao tamo neki predstavnici neistorijskih naroda.
Nacrtaj se, bato, pusti krv, izađi na crtu, pa da vidimo koliko je kojih, da se
prebrojimo k’o ljudi, k’o Srbi, a ne k’o pizde da zaokružujemo listiće,
optužujemo za krađu...
STO PREMA JEDAN: Za Tomicu Lakića Tošu, čuli, uzeli da proverimo na licu, što bi se reklo, mesta. Jeste, ima istetovirane Slobodana Miloševića, Miru Marković, ružu, Aleksu Jokića. Sedimo u valjevskom naselju, pred zgradom u kojoj stanuje, nedaleko od ”Krušika”. Prolaze komšije, poznanici, javljaju se, pitaju. Pristaje na razgovor, fotogra†sanje, traži garancije da neće biti zloupotrebljen, njegova koža je u pitanju. Uveravamo ga da nećemo krivotvoriti, niti komentarisati njegove reči. Svojim rečima izlaže mapu svog tela, govori o vezi i simbolici crteža. Imao je i ranije neke slike, ali ih je, u poslednje tri godine, dopunio na desnoj plećki. Ima Slobodana i Miru kao bračni par, tu je i Kip slobode, kao opšti simbol vizije slobode, ruža kao simbol SPS-a, ima i Svetog Nikolu, jer se na taj dan, 19. decembra, razboleo, a zna da je otac predsednika Slobodana, Svetozar, bio sveštenik, i zna da je iz istog plemena, Vasojevića, kao i njegov otac.
Zašto, zato što polaže najveću sigurnost u partiju i predsednika. Veruje u to, familija mu u toj ideji, ima sliku ujaka sa Titom. Veruje, i zna. Neće valjda da veruje Amerikancima, svom predsedniku će da veruje. Predsednik Milošević je jedina ličnost koja garantuje mir i stabilnost ove države, lider je i idealan vođa srpskog naroda. U istoriji predsednikovanja u svetu imamo prvi slučaj da i žena predsednika bude predsednik partije. I Kastro je toliko godina predsednik, a gde mu je žena. Sloba i Mira su idealan par koji misli dobro svom narodu. Jeste vreme teško, ali svako vreme nosi svoje breme, teško je, ali biće bolje, oni se bore za bolje, mora biti bolje, ni za vreme Tita nije bilo sve idealno. Sve će Mira i Sloba da poprave. Izaći će delo na videlo, ceo svet će nas priznati, pohvaliti našu borbu i ratnu štetu isplatiti. Oni su najbolji tandem, dobitna kombinacija, pokušao je Vuk sa Danicom, ali ne ide. Mi smo na Balkanu, zapečaćeni i živimo tako, ali biće bolje, bore se ljudi za nas. Video u novinama, izborna prognoza, deset prema jedan za Miloševića protiv Koštunice, on daje sto prema jedan za Miloševića. Onaj jedan za Koštunicu je Dušan Mihajlović. Zašto Mihajlović, zato.
U partiji je, član, polaže najveću sigurnost u partiju. Dok ga je zdravlje služilo nije se smirivao, učestvovao u kampanjama, lepio plakate, letke, sve. Sad ne može, ali ako treba doživotno, radiće. Eto, pred NATO napade došli iz Civilne zaštite i doneli rešenje da je komandant za 18 zgrada i 3000 ljudi. Invalid prve kategorije, a komandant. Koliko nije spavao, 78 dana nije spavao, nijedna bomba nije pala, sačuvao ljude.
ALEKSA ISPRED MILOMIRA: Tomica zadiže majicu, zbog fotogra†sanja. Desnom plećkom dominira predsednik, nekako mladolik, sa kravatom, pod njim, k’o što je valjda red, sama supruga, nekako sitna, al’, k’o da maše ručicom sa četiri nacrtana prsta, k’o da osluškuje šta onaj gore kazuje. Između njih, kao simbol, ruža, jes’ crvena. A pod njima, ništa manje dominantan i upečatljiv generalni direktor Srpske pošte, okružni predsednik socijalista Valjevac Aleksa Jokić. Otkud Aleksa? Njega stavio ove godine, zna mu familiju, brata i ministra Miku, pošteni ljudi, voli ih. To nije zajebancija, ne može da se izbriše, to samo pokazuje koliko ih ceni, poštuje i voli. Pa ako je hteo Valjevca na koži, kako Aleksa dobi prednost nad Milomirom Minićem, nakim i takim drugom? Otom – potom, kazuje Tomica, ima nameru, pod broj jedan, da istetovira Minića, nije došao do slike, inače bi uradio i njega. Acinu sliku našao u novinama, ne ide da ide kući da traži sliku. Ceni ih, poštuje, i najviše voli.
Pa kako ovo pisanje po koži komentarišu, u partiji, komšiluku, oni koji su na drugoj strani? Ljudi znaju za slike, zna i Aleksa, pokazao mu, samo raširio ruke, ostao bez teksta. Komšije ga, kao što vidimo, cene, za vreme rata vodio brigu o njima, kao general Paton, prvo smestio svoju decu u sklonište, pa onda ostale, on nije spavao, gledao kako preleću rakete, sve se završilo kako treba. Što se tiče drugih, u Valjevu ga svi znaju, ni na koga nije ruku digao, smatra da ima pravo na svoje mišljenje, da radi sa svojim telom šta hoće, nije doživeo da neko kaže da je ludak, da ga vređaju, pitaju, koji će mu k.... taj na leđima... To je njegovo opredeljenje i stoji iza toga. Koliko vidi, tetoviranje je sve popularnije, tetoviraju se košarkaši, fudbaleri, svako vreme ima svoje, to napreduje. Njegov izbor. Ne bi želeo da zbog ovog razgovora ima problema, svoj je čovek, a za Minića je rek’o, on je prvi, samo da nađe sliku.
Dragan Todorović
Rame za Makija
Dejan
Arsenijević Cuca, takođe Valjevac, prošlog leta je, takođe desnu plećku, poverio
Bogoljubu Arsenijeviću Makiju, vođi Građanskog otpora Valjeva. Maki raširio ruke,
k’o na prvoj strani "Vremena", sa dlanova mu kaplje krv. Cuca, inače Makijev
brat od ujaka, i sam učesnik osvajanja Valjevske opštine, kaže da je Makija istetovirao
zato što je on simbol Valjeva, da time pokazuje da nije zaboravljen, da je i dalje, i
zauvek, sa njim. Da je protiv svega protiv čega se Maki borio i dizao glas, da, kao i on,
nije ni za vlast ni za opoziciju, nego za motku.
