Ko bira, narod ili Mira?
Leva koalicija maše ogromnim spiskovima podrške, takoreći rezultatom javnog glasanja. Javnost i po najnovijim sondažama javnog mnjenja opredeljena za opoziciju – Koštunica vodi sa 2:1. Strah od događaja koji proishode
Moto
kampanje "2000" nekako se vrti oko sintagme "narod bira" – leva
koalicija se koncentrisala na ponavljanje tvrdnje "Bira narod, a ne NATO", a
momci iz Otpora smislili su odgovor "Narod bira, a ne Mira!". Instituti,
agencije, izborni štabovi pokušavaju da odgonetnu sa kolikom startnom podrškom pojedini
akteri ulaze u trku.
Predsednički kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica, u pratnji ostalih lidera DOS-a, predao je 2. septembra 2000. Saveznoj izbornoj komisiji svoju kandidaturu za predsednika Jugoslavije, podržanu sa 100.000 potpisa, a zatim je saopšteno da u Koštuničinom izbornom štabu ima još oko 120.000 potpisa, koji će biti predati naknadno. Tako je otkrivena dosad najozbiljnija greška Koštuničinog izbornog štaba, iz koga su se čule tvrdnje da će DOS sakupiti milion glasova za Koštunicu, a da je već sakupljeno 400.000 potpisa... Igraju se kredibilitetom. Socijalisti su najpre najavili da imaju 800.000 potpisa podrške, da bi Gorica Gajević, Ljubiša Ristić i Momir Bulatović 3. septembra predali kandidaturu Slobodana Miloševića sa 1.593.825 potpisa, od toga 181.629 potpisa sakupljenih u Crnoj Gori. Ljubiša Ristić je tim povodom slavodobitno konstatovao da njihov kandidat ima 15 puta više potpisa od prvog, dvadeset puta više od drugog i četrdeset puta više potpisa od trećeg kandidata i da njihova koalicija očekuje pobedu u prvom krugu, te da im nisu potrebne nikakve ankete. Sociolog Bora Kuzmanović kaže kako bi Ristić morao da zna da je anonimno anketiranje pouzdanije od javnog i da ne bi trebalo da bude iznenađen ako neki kandidat dobije manji broj glasova nego što su sakupili potpisa. Tako vladajuća koalicija sada može da tvrdi da je povela na "javnom glasanju". Taj tip izjašnjavanja primenjen je na jugoslovenskim izborima 1935, kada je Jugoslovenska nacionalna zajednica Bogoljuba Jeftića zahvaljujući pritisku na birače prilikom javnog glasanja pobedila opoziciju sa 1.746.982 prema 1.076.346 glasova (glasač priđe odboru i glasno kaže: "Ja Petar Petrović glasam za udruženu listu...").
Izborni štab SPS–JUL imao je zapravo zadatak da pošalje jaku poruku i da učvrsti samopouzdanje svojih birača, i izvukli su maksimum iz sebe – čak su i preterali.
Na primer, Socijalistička narodna partija Crne Gore je na republičkim izborima '98. osvojila 123.957 glasova, a iz Crne Gore je sada došlo 181.629 potpisa! U Srbiji 1.412.196 potpisa za Miloševića (koliko preostaje kad se oduzmu crnogorski popisi) predstavlja veći rezultat nego što su socijalisti osvojili na republičkim izborima 1992, na lokalnim 1996, i gotovo je isti sa rezultatom koalicije SPS–JUL–ND na republičkim izborima 1997 (videti tabelu "Rezultati SPS u Srbiji od 1990").
JAVNO GLASANJE: Ostaje, naime, sumnja da je režim te potpise sakupio uz pritiske i otvoreno potkupljivanje birača. DOS je odmah optužio SPS da je spiskove falsifikovao, da koristi vlast u velikim preduzećima i da ucenom sakuplja potpise, da su imena potpisnika podrške uzimana iz "telefonskih imenika", da su podnosioci Miloševićeve kandidature "potpisali i pola miliona glasača iz Kačanika i Junika", što je aluzija na rezultate predsedničkih izbora u Srbiji koji su pokazali je Milan Milutinović dobio glasove i u nekim, kako se kasnije pokazalo, uporištima UČK-a.
Prigovori sa opozicione strane govore i o tome da je policija na različite načine onemogućavala kampanju prikupljanja potpisa i motivisanja građana da izađu na biralište. I radikali, članovi vladajuće koalicije, počeli su da se žale zbog onemogućavanja kampanje. Vojislav Šešelj je, na primer, tvrdio da u Braničevskom okrugu zbog pristrasnosti policije vlada nešto kao vanredno stanje. Svađa radikala sa socijalistima oko RTS-a otkriva uzgred veliki skandal – državna televizija, kako izgleda, jednu cenu ima za partije vladajuće koalicije, a desetostruko veću za ostale! Nadzorni odbor, naravno, "nije odavde".
Postupajući po direktivi da za svog šefa obezbede pobedu u prvom krugu, socijalisti su demonstrirali da pored moći imaju i najveći partijski aparat koji bez velike pompe može da "pročešlja" čitavu Srbiju. U dokumentima Četvrtog kongresa SPS-a navodi se da ova partija ima 630.000 članova, dok njen generalni sekretar Gorica Gajević izjavljuje da ih ima čak oko 700.000.
Zadatak je izvršen, ali se postavlja pitanje da li taj veliki paket s potpisima donosi neku važnu informaciju, važnu za izbornu orijentaciju građana, osim poruke da režim "igra do daske". Prema poslednjim predsedničkim izborima u Srbiji ima 7.226.947 birača, a u Crnoj Gori, 457.633, što ukupno daje 7.684.580 birača. To znači da Miloševićevih 1.593.825 potpisa čini 19,5 odsto biračkog tela, ali opet ta "pismena podrška" obuhvata otprilike onoliko građana koliko je u sondažama prestižnog Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje (CPIJM) nađeno tvrdih pristalica Slobodana Miloševića (videti tabelu "Tvrde pristalice).
TRAŽENJE
FAVORITA: Ovaj institut nalazi 21 odsto građana koji se o Slobodanu Miloševiću
izjašnjavaju kao o političaru u koga imaju najviše poverenja. Najveće jezgro tvrdih
pristalica Slobodan Milošević je imao '90. godine (42 odsto) i '95 (32 odsto), a
najmanje decembra '99 (oko 13 odsto). Koštunica se bitno razlikuje. Kad se u
istraživanjima Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje izdvoje podaci o
pozitivnim mišljenjima o Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Koštunici, videće se da je
ovaj drugi u maju 1997. počeo da vodi u tako merenoj popularnosti, da je drugi špic
njegove popularnosti zabeležen u martu 2000, da mu popularnost kolebljivo skače od juna
2000 – da bi u avgustu procenat Koštuničinih tvrdih pristalica porastao na relevantnih
15 odsto.
Opoziciono mnjenje se inače dugo kolebalo oko toga kolike su šanse koje imaju Avramović, Đinđić, Drašković i ostali, što plastično pokazuju tabele "Šestorica vodećih 2000" i "Dobar ružan, rđav".
Rejting političara prema tome koliko ljudi ima pozitivno mišljenje o njima pokazuje da su 2000. godine najpopularniji bili Avramović, Koštunica, Milošević, Čović, Mićunović, Perišić, Obradović, Drašković.
Po velikom broju protivnika izdvajaju se Milošević, Šešelj, Drašković, i Đinđić. Prvi je predsednički kandidat, ostala trojica praktično vode kampanju svojih grupacija i njihovih predsedničkih kandidata.
Zanimljivo je da se po tome što glasači "nemaju" o njima određeno mišljenje najviše izdvajaju Milan St. Protić, Velimir Ilić, Goran Svilanović, Vladan Batić, Vojislav Mihailović... Dvojica od njih imaju važne izborne uloge, Mihailović je predsednički kandidat, a Protić jedan od DOS-ovih favorita u Beogradu i, govori se, gradonačelnik ukoliko DOS pobedi.
Ti podaci iz pozadine podupiru nagoveštaj (to još nije izborna prognoza) CPIJM-a, ali i drugih agencija o Koštuničinom izbornom vođstvu. Po simulaciji izbornog opredeljenja napravljenoj na osnovu dve sondaže CPIJM-a iz sredine jula i s početka avgusta 2000. godine, a to je ono što se u novinama najčešće citira i što izaziva nervozu izbornih štabova, Vojislav Koštunica bi pobedio Slobodana Miloševića u drugom krugu.
DVA PREMA JEDAN: Do slične dijagnoze došlo se i jednim drugim terenskim istraživanjem javnog mnjenja Srbije, obavljenim u periodu od 25. do 31. avgusta 2000. godine, na uzorku od 1638 punoletnih građana Srbije (bez Kosova), koje je realizovao istraživački tim Centra za proučavanje alternativa pod rukovodstvom Srećka Mihailovića, a u kojem su još bili: dr Stjepan Gredelj, dr Bora Kuzmanović, dr Mirjana Vasović i mr Zoran Stojiljković – uz pomoć anketarske mreže Udruženja za unapređivanje empirijskih istraživanja kojim je rukovodila Nada Bogdanović.
Srećko Mihailović s priličnom sigurnošću konstatuje da su građani, prema sadašnjem stanju javnog mnjenja Srbije, većinski opredeljeni za DOS i Vojislava Koštunicu. Prema njegovoj dijagnozi, opredeljenja građana na gotovo svim nivoima ovogodišnjih izbora kreću se oko dva prema jedan za DOS u odnosu na levu koaliciju, što bi bilo dovoljno za pobedu u normalnim uslovima.
Pošto u drugom krugu DOS i Vojislav Koštunica mogu računati na jedan odsto socijalista, na 19 odsto radikala i na 76 odsto onih koji će u prvom krugu glasati za SPO i Vojislava Mihailovića, u drugom krugu predsedničkih izbora, prema sadašnjem raspoloženju javnog mnjenja, kako ga meri Srećko Mihailović, Vojislav Koštunica osvaja apsolutnu većinu glasova građana Srbije.
Po Mihailovićevoj dijagnozi, Vojislav Koštunica ima prednost u svim socio-demografskim grupama osim među građanima koji imaju 60 i više godina (40 odsto za S. Miloševića, a 23 odsto za V. Koštunicu), penzionerima (39 odsto za S. Miloševića, a 28 odsto za V. Koštunicu), domaćicama (32 odsto za S. Miloševića, a 25 odsto za V. Koštunicu), među najmanje obrazovanim (30 odsto za S. Miloševića, a 26 odsto za V. Koštunicu), a isti odnos je i među poljoprivrednicima i domaćicama na selu.
Najizrazitiju prednost Vojislav Koštunica u odnosu na Slobodana Miloševića ima u grupi učenika i studenata (64 prema 4 odsto), u grupi najobrazovanijih (70 prema 11 odsto), u grupi stručnjaka – (68 prema 12 odsto), u grupi mlađih od 30 godina (55 prema 8 odsto), u grupi srednje-obrazovanih (57 odsto prema 13 odsto), u grupi službenika sa srednjom školom (56 prema 14 odsto), u grupi tehničara (50 prema 14 odsto), u grupi građana starih između 30 i 40 godina (50 prema 17 odsto)...
ODLUČNA NESIGURNOST: Mihailović ipak upozorava da iz ovog nalaza ne sledi i izborna pobeda DOS-a i Vojislava Koštunice – ne samo zbog razlike između javnog i izbornog mnjenja ili zbog toga što se relativno veliki broj građana odlučuje tek sa približavanjem izbora (čak 17 odsto građana kaže da konačnu odluku donosi na sam dan izbora). Glavni je razlog, u stvari, ono na šta građani masovno upozoravaju – izborne krađe i mogućnost da gubitnici ne napuste fotelje vlasti. Ono što pokazuje tabela "Za koga će glasati građani Srbije" razlikuje se od tabele "Izborna prognoza građana Srbije". Mihailović konstatuje da to ne znači da birači nisu sigurni u sebe – 92 odsto simpatizera SPO-a na ponovljeno pitanje izjavljuje da je sigurno u svoje izborno opredeljenje, kod pristalica DOS-a i leve koalicije procenat uverenosti je samo nešto manji (89 odsto), samo se radikali malo više kolebaju (82). Drugim rečima, građani Srbije koji podržavaju demokratsku opoziciju “lome” se između izbornog optimizma i defetizma. Oni su prilično sigurni u sebe i svoja opredeljenja, ali sumnjaju u ishod izbora zbog spoljnih intervencija – u prvom redu pribojavaju se izborne krađe i intervencije silom u slučaju da gubitnici procene da im je to jedini način da opstanu na vlasti.
CILJEVI: Stjepan Gredelj uočava da pristalice DOS-a visoko vrednuju "uspostavljanje demokratskog političkog poretka" (42 odsto) i "rešavanje socijalnih problema i podizanje standarda" (40 odsto).
Pristalice SPS/JUL pak daju izrazitu prednost "rešavanju socijalnih problema i podizanju standarda" (66 odsto), koje očigledno ni izbliza ne povezuju direktno sa ciljem "uspostavljanja demokratskog političkog poretka" (6 odsto).
Nacionalno pitanje je skoro dvostruko značajnije za espeesovce/julovce u odnosu na pristalice DOS-a (11:7). Međutim, u tom pogledu oni su 'umerenjaci' u poređenju sa svojim pandanima u SPO-u i SRS-u. Pristalice SPO-a dvostruko nadmašuju DOS u pogledu nacionalne 'zainteresovanosti ili brige' (14:7), dok simpatizeri SRS-a u istoj srazmeri nadmašuju 'nacionalnu zabrinutost' dojučerašnjih koalicionih partnera (22:11).
Gredelj uočava da "oslonac na Zapad" očekuje 64 odsto, "na Istok" 21, a "izolacionista" je 15 odsto, s tim što je "rusofilski" nastrojen svaki treći pristalica SPS/JUL-a (32 odsto), odnosno više nego svaki drugi od pet radikala (43 odsto). "Sinofil", simpatizer Kine, jeste svaki deseti pristalica "leve" koalicije, odnosno svaki dvadeseti radikalski simpatizer.
"Vesternisti" su, dakako, brojniji. Više od tri četvrtine (76 odsto) pristalica DOS-a zalaže se za saradnju sa evropskim državama, a s njima se slaže polovina pristalica SPO-a (51 odsto).
OSOBINE
KANDIDATA: Bora Kuzmanović i Mirjana Vasović, u interpretaciji istraživanja koje su
radili sa Srećkom Mihailovićem, zapažaju da se znatan broj ljudi već unapred izborno
opredelio po liniji "patriotizam – demokratija" i da kampanja za njih nije
mnogo relevantna kao faktor izbornog opredeljenja. U izbornom procesu glasači, pre svega,
procenjuju lične osobine kandidata. Anketirani građani najčešće ističu da bi želeli
da budući predsednik bude "sposoban i pametan" (96 odsto), "odgovoran i
pouzdan" (95 odsto). Sledeća najvažnija osobina idealnog predsednika je da on mora
biti "odlučan i čvrst" (91 odsto), a zatim "pošten i skroman" (88
odsto). Nešto manji procenat građana ističe kao poželjne osobine "da je
patriota" (86 odsto), "da lako razgovara i da ume sa ljudima" (86 odsto), a
još manji broj očekuje od predsednika "da je demokrata po ubeđenju" (74
odsto) i da "poštuje tradiciju" (72 odsto). Zahtev da budući predsednik
"bude porodičan čovek" postavlja dve trećine ispitanika (68 odsto).
Ispitanici su podeljeni oko toga da li budući predsednik treba da bude "nov,
neistrošen čovek", jer taj kriterijum postavlja znatno manji broj ljudi (54 odsto).
Najmanje važne osobine su da on bude "nacionalista" (34 odsto) i da (fizički)
"dobro izgleda" (32 odsto). Mada je upotrebljen izraz "nacionalista"
mogao da izazove dvosmislene asocijacije kod ispitanika (u smislu razvijenog nacionalnog
osećanja, odnosno u pežorativnom smislu – šovinizma) značajno je da trećina
građana ipak smatra da je vezanost za nacionalnu ideju ili interes važna karakteristika
koju predsednik ove države mora da poseduje.
Zahtev da predsednik treba da bude "porodičan čovek" učestalije postavljaju pristalice Tomislava Nikolića (92 odsto) i Slobodana Miloševića (85 odsto), a ređe pristalice Vojislava Mihailovića (65 odsto) i Vojislava Koštunice (55 odsto).
Zanimljivo je, takođe, da zahtev da predsednik bude osoba koja "poštuje tradiciju" u manjem procentu postavljaju pristalice Vojislava Koštunice (64 odsto), što je prilično neočekivano, a češće pristalice S. Miloševića, T. Nikolića i V. Mihailovića (kod svih ovih, preko 80 odsto). Verovatno da ovaj neočekivan nalaz, kada je o Koštunici reč, valja pripisati činjenici da su se oko njegove kandidature okupile i stranke građanske usmerenosti, tj. i one koje u svojim programima ne ističu, ili čak odbacuju, tradicionalne vrednosti, a ističu modernizatorske.
Zahtev da predsednik bude "demokrata" znatno češće postavljaju upravo potencijalni glasači Koštunice (88 odsto), posebno kada se posmatra u odnosu na birače koji će glasati za S. Miloševića (62 odsto), koji ovu osobinu vrednuju čak ređe nego birači radikala T. Nikolića (72 odsto). Koštuničini birači se, takođe, učestalije nego Miloševićevi, zalažu da predsednički kandidat bude "nov, (politički) neistrošen čovek" (65 odsto: 39 odsto).
Vojislav Koštunica je najčešće doživljavan kao sposoban i pametan (38 odsto), da je demokrata po ubeđenju (34), zatim da je odgovoran i pouzdan (27) i da je pošten i skroman (25). Ove osobine čine osnovu njegovog psihološkog profila ili "imidža" koje ima u javnosti. Osobine koje se najređe navode kada je o Koštunici reč: da je "porodičan čovek" i da "dobro izgleda". Očigledno, ove osobine ne utiču presudno na predstavu koju ljudi o njemu grade kao o potencijalnom predsedniku.
Slobodan Milošević je, prema mišljenju javnog mnjenja, "porodičan čovek" (38 odsto), "odlučan i čvrst" (34 odsto), "sposoban i pametan" (32 odsto). Sve druge osobine se relativno retko navode: na primer, veoma redak odgovor je da je on "demokrata po ubeđenju" (samo 2 odsto), da je "pošten i skroman" (8 odsto), a u svega 0,5 odsto slučajeva kaže se da je "nov, (politički) neistrošen čovek". Zanimljivo je da 26 odsto ispitanika nije navelo nijednu osobinu koja karakteriše Miloševića, verovatno izbegavajući konkretan odgovor. Ovaj kandidat poseduje "harizmu položaja", ono što je vezano za moć da se utiče na tok događaja koja proističe iz vlasti.
Tomislav Nikolić je "nacionalista" (32 odsto), "poštuje tradiciju" (23), on je "porodičan čovek" (21 odsto). Vrlo retko (samo 2 odsto) navodi da je on "demokrata po ubeđenju" i da je "odgovoran i pouzdan" (6 odsto). Znatan broj ljudi je izbegao (ili nije bio u stanju) da navede bilo koju konkretnu osobinu ovog kandidata.
Vojislav Mihailović "poštuje tradiciju" (26 odsto), on je "nov, neistrošen čovek" (20 odsto), "porodičan čovek" (15 odsto). Retko se navodi da je "odlučan i čvrst" (4 odsto). Veliki broj ispitanika (a to je blizu polovine njih) nije naveo nijednu osobinu koju bi pripisali V. Mihailoviću, što istraživače navodi na zaključak da kandidat nije dovoljno poznat javnosti.
OPTIMIZAM, GNEV I BES: Analizirajući lična osećanja i raspoloženja ispitanika, Bora Kuzmanović i Mirjana Vasović uočavaju da među građanima Srbije u ovom trenutku preovlađuje optimističko uverenje "da će se uskoro sve promeniti najbolje" (prosečna ocena: 3,27). Samo osam odsto ispitanika odgovorilo je da u tako nešto "nimalo ne veruje", dok više od 40 odsto u visokom stepenu izražava upravo ovakvo uverenja. Istovremeno, samo u nešto nižem stepenu (prosečna ocena: 3,16) među građanima su zastupljena sasvim oprečna raspoloženja: osećanja zabrinutosti i straha. Očigledno je da u ovom trenutku postoji pomešanost pozitivnih i negativnih raspoloženja, što potvrđuju i odgovori na neka druga pitanja: na primer, u sličnoj meri su izražena osećanja nade i optimizma, s jedne, i gneva i besa, sa druge strane. U najmanjem stepenu izražena su u osnovi defetistička osećanja nemoći i beznadežnosti (2,77) i ravnodušnosti i zasićenosti (2,74). Emocionalno-motivaciono, aktivističko raspoloženje zauzima srednju poziciju u hijerarhiji osećanja i raspoloženja (prosečna ocena: 2,97)... U odnosu na neka prethodna istraživanja (sa kojima ovi nalazi ipak nisu u potpunosti uporedivi), ostaje utisak da su pozitivna raspoloženja i osećanja u porastu, mada su negativna osećanja (strah i zabrinutost) i dalje snažno ispoljena. Sa najavom izbora, među stanovništvom je oživeo izvestan optimizam, mada i dalje postoji zebnja i neizvesnost u odnosu na moguće ishode i na budućnost. Hoće li šanse koje se naslućuju iz ovakvog raspoloženja javnog mnjenja biti iskorišćene ili upropašćene?
Milan Milošević
Lokalni
izbori