Ko bira, narod ili Mira?
Leva koalicija ma�e ogromnim spiskovima podr�ke, takore�i rezultatom javnog glasanja. Javnost i po najnovijim sonda�ama javnog mnjenja opredeljena za opoziciju � Ko�tunica vodi sa 2:1. Strah od doga�aja koji proishode
Moto
kampanje "2000" nekako se vrti oko sintagme "narod bira" � leva
koalicija se koncentrisala na ponavljanje tvrdnje "Bira narod, a ne NATO", a
momci iz Otpora smislili su odgovor "Narod bira, a ne Mira!". Instituti,
agencije, izborni �tabovi poku�avaju da odgonetnu sa kolikom startnom podr�kom pojedini
akteri ulaze u trku.
Predsedni�ki kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Ko�tunica, u pratnji ostalih lidera DOS-a, predao je 2. septembra 2000. Saveznoj izbornoj komisiji svoju kandidaturu za predsednika Jugoslavije, podr�anu sa 100.000 potpisa, a zatim je saop�teno da u Ko�tuni�inom izbornom �tabu ima jo� oko 120.000 potpisa, koji �e biti predati naknadno. Tako je otkrivena dosad najozbiljnija gre�ka Ko�tuni�inog izbornog �taba, iz koga su se �ule tvrdnje da �e DOS sakupiti milion glasova za Ko�tunicu, a da je ve� sakupljeno 400.000 potpisa... Igraju se kredibilitetom. Socijalisti su najpre najavili da imaju 800.000 potpisa podr�ke, da bi Gorica Gajevi�, Ljubi�a Risti� i Momir Bulatovi� 3. septembra predali kandidaturu Slobodana Milo�evi�a sa 1.593.825 potpisa, od toga 181.629 potpisa sakupljenih u Crnoj Gori. Ljubi�a Risti� je tim povodom slavodobitno konstatovao da njihov kandidat ima 15 puta vi�e potpisa od prvog, dvadeset puta vi�e od drugog i �etrdeset puta vi�e potpisa od tre�eg kandidata i da njihova koalicija o�ekuje pobedu u prvom krugu, te da im nisu potrebne nikakve ankete. Sociolog Bora Kuzmanovi� ka�e kako bi Risti� morao da zna da je anonimno anketiranje pouzdanije od javnog i da ne bi trebalo da bude iznena�en ako neki kandidat dobije manji broj glasova nego �to su sakupili potpisa. Tako vladaju�a koalicija sada mo�e da tvrdi da je povela na "javnom glasanju". Taj tip izja�njavanja primenjen je na jugoslovenskim izborima 1935, kada je Jugoslovenska nacionalna zajednica Bogoljuba Jefti�a zahvaljuju�i pritisku na bira�e prilikom javnog glasanja pobedila opoziciju sa 1.746.982 prema 1.076.346 glasova (glasa� pri�e odboru i glasno ka�e: "Ja Petar Petrovi� glasam za udru�enu listu...").
Izborni �tab SPS�JUL imao je zapravo zadatak da po�alje jaku poruku i da u�vrsti samopouzdanje svojih bira�a, i izvukli su maksimum iz sebe � �ak su i preterali.
Na primer, Socijalisti�ka narodna partija Crne Gore je na republi�kim izborima '98. osvojila 123.957 glasova, a iz Crne Gore je sada do�lo 181.629 potpisa! U Srbiji 1.412.196 potpisa za Milo�evi�a (koliko preostaje kad se oduzmu crnogorski popisi) predstavlja ve�i rezultat nego �to su socijalisti osvojili na republi�kim izborima 1992, na lokalnim 1996, i gotovo je isti sa rezultatom koalicije SPS�JUL�ND na republi�kim izborima 1997 (videti tabelu "Rezultati SPS u Srbiji od 1990").
JAVNO GLASANJE: Ostaje, naime, sumnja da je re�im te potpise sakupio uz pritiske i otvoreno potkupljivanje bira�a. DOS je odmah optu�io SPS da je spiskove falsifikovao, da koristi vlast u velikim preduze�ima i da ucenom sakuplja potpise, da su imena potpisnika podr�ke uzimana iz "telefonskih imenika", da su podnosioci Milo�evi�eve kandidature "potpisali i pola miliona glasa�a iz Ka�anika i Junika", �to je aluzija na rezultate predsedni�kih izbora u Srbiji koji su pokazali je Milan Milutinovi� dobio glasove i u nekim, kako se kasnije pokazalo, upori�tima U�K-a.
Prigovori sa opozicione strane govore i o tome da je policija na razli�ite na�ine onemogu�avala kampanju prikupljanja potpisa i motivisanja gra�ana da iza�u na birali�te. I radikali, �lanovi vladaju�e koalicije, po�eli su da se �ale zbog onemogu�avanja kampanje. Vojislav �e�elj je, na primer, tvrdio da u Brani�evskom okrugu zbog pristrasnosti policije vlada ne�to kao vanredno stanje. Sva�a radikala sa socijalistima oko RTS-a otkriva uzgred veliki skandal � dr�avna televizija, kako izgleda, jednu cenu ima za partije vladaju�e koalicije, a desetostruko ve�u za ostale! Nadzorni odbor, naravno, "nije odavde".
Postupaju�i po direktivi da za svog �efa obezbede pobedu u prvom krugu, socijalisti su demonstrirali da pored mo�i imaju i najve�i partijski aparat koji bez velike pompe mo�e da "pro�e�lja" �itavu Srbiju. U dokumentima �etvrtog kongresa SPS-a navodi se da ova partija ima 630.000 �lanova, dok njen generalni sekretar Gorica Gajevi� izjavljuje da ih ima �ak oko 700.000.
Zadatak je izvr�en, ali se postavlja pitanje da li taj veliki paket s potpisima donosi neku va�nu informaciju, va�nu za izbornu orijentaciju gra�ana, osim poruke da re�im "igra do daske". Prema poslednjim predsedni�kim izborima u Srbiji ima 7.226.947 bira�a, a u Crnoj Gori, 457.633, �to ukupno daje 7.684.580 bira�a. To zna�i da Milo�evi�evih 1.593.825 potpisa �ini 19,5 odsto bira�kog tela, ali opet ta "pismena podr�ka" obuhvata otprilike onoliko gra�ana koliko je u sonda�ama presti�nog Centra za politikolo�ka istra�ivanja i javno mnjenje (CPIJM) na�eno tvrdih pristalica Slobodana Milo�evi�a (videti tabelu "Tvrde pristalice).
TRA�ENJE
FAVORITA: Ovaj institut nalazi 21 odsto gra�ana koji se o Slobodanu Milo�evi�u
izja�njavaju kao o politi�aru u koga imaju najvi�e poverenja. Najve�e jezgro tvrdih
pristalica Slobodan Milo�evi� je imao '90. godine (42 odsto) i '95 (32 odsto), a
najmanje decembra '99 (oko 13 odsto). Ko�tunica se bitno razlikuje. Kad se u
istra�ivanjima Centra za politikolo�ka istra�ivanja i javno mnjenje izdvoje podaci o
pozitivnim mi�ljenjima o Slobodanu Milo�evi�u i Vojislavu Ko�tunici, vide�e se da je
ovaj drugi u maju 1997. po�eo da vodi u tako merenoj popularnosti, da je drugi �pic
njegove popularnosti zabele�en u martu 2000, da mu popularnost kolebljivo ska�e od juna
2000 � da bi u avgustu procenat Ko�tuni�inih tvrdih pristalica porastao na relevantnih
15 odsto.
Opoziciono mnjenje se ina�e dugo kolebalo oko toga kolike su �anse koje imaju Avramovi�, �in�i�, Dra�kovi� i ostali, �to plasti�no pokazuju tabele "�estorica vode�ih 2000" i "Dobar ru�an, r�av".
Rejting politi�ara prema tome koliko ljudi ima pozitivno mi�ljenje o njima pokazuje da su 2000. godine najpopularniji bili Avramovi�, Ko�tunica, Milo�evi�, �ovi�, Mi�unovi�, Peri�i�, Obradovi�, Dra�kovi�.
Po velikom broju protivnika izdvajaju se Milo�evi�, �e�elj, Dra�kovi�, i �in�i�. Prvi je predsedni�ki kandidat, ostala trojica prakti�no vode kampanju svojih grupacija i njihovih predsedni�kih kandidata.
Zanimljivo je da se po tome �to glasa�i "nemaju" o njima odre�eno mi�ljenje najvi�e izdvajaju Milan St. Proti�, Velimir Ili�, Goran Svilanovi�, Vladan Bati�, Vojislav Mihailovi�... Dvojica od njih imaju va�ne izborne uloge, Mihailovi� je predsedni�ki kandidat, a Proti� jedan od DOS-ovih favorita u Beogradu i, govori se, gradona�elnik ukoliko DOS pobedi.
Ti podaci iz pozadine podupiru nagove�taj (to jo� nije izborna prognoza) CPIJM-a, ali i drugih agencija o Ko�tuni�inom izbornom vo�stvu. Po simulaciji izbornog opredeljenja napravljenoj na osnovu dve sonda�e CPIJM-a iz sredine jula i s po�etka avgusta 2000. godine, a to je ono �to se u novinama naj�e��e citira i �to izaziva nervozu izbornih �tabova, Vojislav Ko�tunica bi pobedio Slobodana Milo�evi�a u drugom krugu.
DVA PREMA JEDAN: Do sli�ne dijagnoze do�lo se i jednim drugim terenskim istra�ivanjem javnog mnjenja Srbije, obavljenim u periodu od 25. do 31. avgusta 2000. godine, na uzorku od 1638 punoletnih gra�ana Srbije (bez Kosova), koje je realizovao istra�iva�ki tim Centra za prou�avanje alternativa pod rukovodstvom Sre�ka Mihailovi�a, a u kojem su jo� bili: dr Stjepan Gredelj, dr Bora Kuzmanovi�, dr Mirjana Vasovi� i mr Zoran Stojiljkovi� � uz pomo� anketarske mre�e Udru�enja za unapre�ivanje empirijskih istra�ivanja kojim je rukovodila Nada Bogdanovi�.
Sre�ko Mihailovi� s prili�nom sigurno��u konstatuje da su gra�ani, prema sada�njem stanju javnog mnjenja Srbije, ve�inski opredeljeni za DOS i Vojislava Ko�tunicu. Prema njegovoj dijagnozi, opredeljenja gra�ana na gotovo svim nivoima ovogodi�njih izbora kre�u se oko dva prema jedan za DOS u odnosu na levu koaliciju, �to bi bilo dovoljno za pobedu u normalnim uslovima.
Po�to u drugom krugu DOS i Vojislav Ko�tunica mogu ra�unati na jedan odsto socijalista, na 19 odsto radikala i na 76 odsto onih koji �e u prvom krugu glasati za SPO i Vojislava Mihailovi�a, u drugom krugu predsedni�kih izbora, prema sada�njem raspolo�enju javnog mnjenja, kako ga meri Sre�ko Mihailovi�, Vojislav Ko�tunica osvaja apsolutnu ve�inu glasova gra�ana Srbije.
Po Mihailovi�evoj dijagnozi, Vojislav Ko�tunica ima prednost u svim socio-demografskim grupama osim me�u gra�anima koji imaju 60 i vi�e godina (40 odsto za S. Milo�evi�a, a 23 odsto za V. Ko�tunicu), penzionerima (39 odsto za S. Milo�evi�a, a 28 odsto za V. Ko�tunicu), doma�icama (32 odsto za S. Milo�evi�a, a 25 odsto za V. Ko�tunicu), me�u najmanje obrazovanim (30 odsto za S. Milo�evi�a, a 26 odsto za V. Ko�tunicu), a isti odnos je i me�u poljoprivrednicima i doma�icama na selu.
Najizrazitiju prednost Vojislav Ko�tunica u odnosu na Slobodana Milo�evi�a ima u grupi u�enika i studenata (64 prema 4 odsto), u grupi najobrazovanijih (70 prema 11 odsto), u grupi stru�njaka � (68 prema 12 odsto), u grupi mla�ih od 30 godina (55 prema 8 odsto), u grupi srednje-obrazovanih (57 odsto prema 13 odsto), u grupi slu�benika sa srednjom �kolom (56 prema 14 odsto), u grupi tehni�ara (50 prema 14 odsto), u grupi gra�ana starih izme�u 30 i 40 godina (50 prema 17 odsto)...
ODLU�NA NESIGURNOST: Mihailovi� ipak upozorava da iz ovog nalaza ne sledi i izborna pobeda DOS-a i Vojislava Ko�tunice � ne samo zbog razlike izme�u javnog i izbornog mnjenja ili zbog toga �to se relativno veliki broj gra�ana odlu�uje tek sa pribli�avanjem izbora (�ak 17 odsto gra�ana ka�e da kona�nu odluku donosi na sam dan izbora). Glavni je razlog, u stvari, ono na �ta gra�ani masovno upozoravaju � izborne kra�e i mogu�nost da gubitnici ne napuste fotelje vlasti. Ono �to pokazuje tabela "Za koga �e glasati gra�ani Srbije" razlikuje se od tabele "Izborna prognoza gra�ana Srbije". Mihailovi� konstatuje da to ne zna�i da bira�i nisu sigurni u sebe � 92 odsto simpatizera SPO-a na ponovljeno pitanje izjavljuje da je sigurno u svoje izborno opredeljenje, kod pristalica DOS-a i leve koalicije procenat uverenosti je samo ne�to manji (89 odsto), samo se radikali malo vi�e kolebaju (82). Drugim re�ima, gra�ani Srbije koji podr�avaju demokratsku opoziciju �lome� se izme�u izbornog optimizma i defetizma. Oni su prili�no sigurni u sebe i svoja opredeljenja, ali sumnjaju u ishod izbora zbog spoljnih intervencija � u prvom redu pribojavaju se izborne kra�e i intervencije silom u slu�aju da gubitnici procene da im je to jedini na�in da opstanu na vlasti.
CILJEVI: Stjepan Gredelj uo�ava da pristalice DOS-a visoko vrednuju "uspostavljanje demokratskog politi�kog poretka" (42 odsto) i "re�avanje socijalnih problema i podizanje standarda" (40 odsto).
Pristalice SPS/JUL pak daju izrazitu prednost "re�avanju socijalnih problema i podizanju standarda" (66 odsto), koje o�igledno ni izbliza ne povezuju direktno sa ciljem "uspostavljanja demokratskog politi�kog poretka" (6 odsto).
Nacionalno pitanje je skoro dvostruko zna�ajnije za espeesovce/julovce u odnosu na pristalice DOS-a (11:7). Me�utim, u tom pogledu oni su 'umerenjaci' u pore�enju sa svojim pandanima u SPO-u i SRS-u. Pristalice SPO-a dvostruko nadma�uju DOS u pogledu nacionalne 'zainteresovanosti ili brige' (14:7), dok simpatizeri SRS-a u istoj srazmeri nadma�uju 'nacionalnu zabrinutost' doju�era�njih koalicionih partnera (22:11).
Gredelj uo�ava da "oslonac na Zapad" o�ekuje 64 odsto, "na Istok" 21, a "izolacionista" je 15 odsto, s tim �to je "rusofilski" nastrojen svaki tre�i pristalica SPS/JUL-a (32 odsto), odnosno vi�e nego svaki drugi od pet radikala (43 odsto). "Sinofil", simpatizer Kine, jeste svaki deseti pristalica "leve" koalicije, odnosno svaki dvadeseti radikalski simpatizer.
"Vesternisti" su, dakako, brojniji. Vi�e od tri �etvrtine (76 odsto) pristalica DOS-a zala�e se za saradnju sa evropskim dr�avama, a s njima se sla�e polovina pristalica SPO-a (51 odsto).
OSOBINE
KANDIDATA: Bora Kuzmanovi� i Mirjana Vasovi�, u interpretaciji istra�ivanja koje su
radili sa Sre�kom Mihailovi�em, zapa�aju da se znatan broj ljudi ve� unapred izborno
opredelio po liniji "patriotizam � demokratija" i da kampanja za njih nije
mnogo relevantna kao faktor izbornog opredeljenja. U izbornom procesu glasa�i, pre svega,
procenjuju li�ne osobine kandidata. Anketirani gra�ani naj�e��e isti�u da bi �eleli
da budu�i predsednik bude "sposoban i pametan" (96 odsto), "odgovoran i
pouzdan" (95 odsto). Slede�a najva�nija osobina idealnog predsednika je da on mora
biti "odlu�an i �vrst" (91 odsto), a zatim "po�ten i skroman" (88
odsto). Ne�to manji procenat gra�ana isti�e kao po�eljne osobine "da je
patriota" (86 odsto), "da lako razgovara i da ume sa ljudima" (86 odsto), a
jo� manji broj o�ekuje od predsednika "da je demokrata po ube�enju" (74
odsto) i da "po�tuje tradiciju" (72 odsto). Zahtev da budu�i predsednik
"bude porodi�an �ovek" postavlja dve tre�ine ispitanika (68 odsto).
Ispitanici su podeljeni oko toga da li budu�i predsednik treba da bude "nov,
neistro�en �ovek", jer taj kriterijum postavlja znatno manji broj ljudi (54 odsto).
Najmanje va�ne osobine su da on bude "nacionalista" (34 odsto) i da (fizi�ki)
"dobro izgleda" (32 odsto). Mada je upotrebljen izraz "nacionalista"
mogao da izazove dvosmislene asocijacije kod ispitanika (u smislu razvijenog nacionalnog
ose�anja, odnosno u pe�orativnom smislu � �ovinizma) zna�ajno je da tre�ina
gra�ana ipak smatra da je vezanost za nacionalnu ideju ili interes va�na karakteristika
koju predsednik ove dr�ave mora da poseduje.
Zahtev da predsednik treba da bude "porodi�an �ovek" u�estalije postavljaju pristalice Tomislava Nikoli�a (92 odsto) i Slobodana Milo�evi�a (85 odsto), a re�e pristalice Vojislava Mihailovi�a (65 odsto) i Vojislava Ko�tunice (55 odsto).
Zanimljivo je, tako�e, da zahtev da predsednik bude osoba koja "po�tuje tradiciju" u manjem procentu postavljaju pristalice Vojislava Ko�tunice (64 odsto), �to je prili�no neo�ekivano, a �e��e pristalice S. Milo�evi�a, T. Nikoli�a i V. Mihailovi�a (kod svih ovih, preko 80 odsto). Verovatno da ovaj neo�ekivan nalaz, kada je o Ko�tunici re�, valja pripisati �injenici da su se oko njegove kandidature okupile i stranke gra�anske usmerenosti, tj. i one koje u svojim programima ne isti�u, ili �ak odbacuju, tradicionalne vrednosti, a isti�u modernizatorske.
Zahtev da predsednik bude "demokrata" znatno �e��e postavljaju upravo potencijalni glasa�i Ko�tunice (88 odsto), posebno kada se posmatra u odnosu na bira�e koji �e glasati za S. Milo�evi�a (62 odsto), koji ovu osobinu vrednuju �ak re�e nego bira�i radikala T. Nikoli�a (72 odsto). Ko�tuni�ini bira�i se, tako�e, u�estalije nego Milo�evi�evi, zala�u da predsedni�ki kandidat bude "nov, (politi�ki) neistro�en �ovek" (65 odsto: 39 odsto).
Vojislav Ko�tunica je naj�e��e do�ivljavan kao sposoban i pametan (38 odsto), da je demokrata po ube�enju (34), zatim da je odgovoran i pouzdan (27) i da je po�ten i skroman (25). Ove osobine �ine osnovu njegovog psiholo�kog profila ili "imid�a" koje ima u javnosti. Osobine koje se najre�e navode kada je o Ko�tunici re�: da je "porodi�an �ovek" i da "dobro izgleda". O�igledno, ove osobine ne uti�u presudno na predstavu koju ljudi o njemu grade kao o potencijalnom predsedniku.
Slobodan Milo�evi� je, prema mi�ljenju javnog mnjenja, "porodi�an �ovek" (38 odsto), "odlu�an i �vrst" (34 odsto), "sposoban i pametan" (32 odsto). Sve druge osobine se relativno retko navode: na primer, veoma redak odgovor je da je on "demokrata po ube�enju" (samo 2 odsto), da je "po�ten i skroman" (8 odsto), a u svega 0,5 odsto slu�ajeva ka�e se da je "nov, (politi�ki) neistro�en �ovek". Zanimljivo je da 26 odsto ispitanika nije navelo nijednu osobinu koja karakteri�e Milo�evi�a, verovatno izbegavaju�i konkretan odgovor. Ovaj kandidat poseduje "harizmu polo�aja", ono �to je vezano za mo� da se uti�e na tok doga�aja koja proisti�e iz vlasti.
Tomislav Nikoli� je "nacionalista" (32 odsto), "po�tuje tradiciju" (23), on je "porodi�an �ovek" (21 odsto). Vrlo retko (samo 2 odsto) navodi da je on "demokrata po ube�enju" i da je "odgovoran i pouzdan" (6 odsto). Znatan broj ljudi je izbegao (ili nije bio u stanju) da navede bilo koju konkretnu osobinu ovog kandidata.
Vojislav Mihailovi� "po�tuje tradiciju" (26 odsto), on je "nov, neistro�en �ovek" (20 odsto), "porodi�an �ovek" (15 odsto). Retko se navodi da je "odlu�an i �vrst" (4 odsto). Veliki broj ispitanika (a to je blizu polovine njih) nije naveo nijednu osobinu koju bi pripisali V. Mihailovi�u, �to istra�iva�e navodi na zaklju�ak da kandidat nije dovoljno poznat javnosti.
OPTIMIZAM, GNEV I BES: Analiziraju�i li�na ose�anja i raspolo�enja ispitanika, Bora Kuzmanovi� i Mirjana Vasovi� uo�avaju da me�u gra�anima Srbije u ovom trenutku preovla�uje optimisti�ko uverenje "da �e se uskoro sve promeniti najbolje" (prose�na ocena: 3,27). Samo osam odsto ispitanika odgovorilo je da u tako ne�to "nimalo ne veruje", dok vi�e od 40 odsto u visokom stepenu izra�ava upravo ovakvo uverenja. Istovremeno, samo u ne�to ni�em stepenu (prose�na ocena: 3,16) me�u gra�anima su zastupljena sasvim opre�na raspolo�enja: ose�anja zabrinutosti i straha. O�igledno je da u ovom trenutku postoji pome�anost pozitivnih i negativnih raspolo�enja, �to potvr�uju i odgovori na neka druga pitanja: na primer, u sli�noj meri su izra�ena ose�anja nade i optimizma, s jedne, i gneva i besa, sa druge strane. U najmanjem stepenu izra�ena su u osnovi defetisti�ka ose�anja nemo�i i beznade�nosti (2,77) i ravnodu�nosti i zasi�enosti (2,74). Emocionalno-motivaciono, aktivisti�ko raspolo�enje zauzima srednju poziciju u hijerarhiji ose�anja i raspolo�enja (prose�na ocena: 2,97)... U odnosu na neka prethodna istra�ivanja (sa kojima ovi nalazi ipak nisu u potpunosti uporedivi), ostaje utisak da su pozitivna raspolo�enja i ose�anja u porastu, mada su negativna ose�anja (strah i zabrinutost) i dalje sna�no ispoljena. Sa najavom izbora, me�u stanovni�tvom je o�iveo izvestan optimizam, mada i dalje postoji zebnja i neizvesnost u odnosu na mogu�e ishode i na budu�nost. Ho�e li �anse koje se naslu�uju iz ovakvog raspolo�enja javnog mnjenja biti iskori��ene ili upropa��ene?
Milan Milo�evi�
Lokalni
izbori