Rusija posle Kurska
Spasavanje ugleda
Ogorčenje nacije izazvano pokušajma ruske vlade da zabašuri tragediju podmornice "Kursk" predstavlja prvu ozbiljnu krizu za predsednika Putina
Bes Eme Jevdokimove može
se meriti samo njenim bolom. Njen dvadesetogodišnji sin Oleg bio je među 118 članova
posade koji su prošle nedelje proglašeni mrtvim, kada su norveški i britanski ronioci
konačno uspeli da se probiju do potonule podmornice i utvrdili da je u nju prodrla voda.
Oleg je bio jedan od sedmorice iz grada Kurska po kojem je nuklearna podmornica nazvana.
Najednom, lokalni funkcioneri počeli su da se utrkuju ko će više da pomogne porodicama.
Olegova majka je dobila hiljadu i sto dolara od regionalne vlade, a pismeno su joj
obećali još 3700 dolara. Gradonačelnik Kurska Sergej Malcev posetio ju je kod kuće, u
pratnji televizije naravno, i predao joj ugovor za novi stan. Vlasti su platile putne
troškove njenom mužu Vladimiru, koji je otišao u Murmansk kako bi bio bliže mestu
incidenta. Kada je tamo stigao, dočekalo ga je još televizijskih kamera i Aleksandar
Ruckoj, guverner kurskog regiona i jedan od konkurenata Vladimira Putina.
Ema Jedokimova je ostala kod kuće, nad fotografijama Olega i njegove sestre bliznakinje Ljube. "Ne mogu da verujem da ga više nema", govori kroz jecaje. Ali, ona misli da zna ko je za to odgovoran. Iako nije zainteresovana za politiku, zaključila je da je vlada pokušala da prikrije ovaj događaj i da su njeni predstavnici lagali. "Ako su znali da se više ništa ne može učiniti, trebalo je to odmah da nam kažu", smatra ona. "Umesto toga, davali su nam nadu da su nam deca živa." Ona ima i pitanje za Putina: "Zašto niste tražili pomoć iz inostranstva?"
KURSK KAO ČERNOBIL: Vlada se obratila stranim spasiocima za pomoć, ali nakon višednevnog insistiranja da takva pomoć nije potrebna. I dok su milioni Rusa strepeli nad sudbinom mornara zarobljenih na dnu mora, Putin je nehajno produžio svoj odmor na Crnom moru. Kada se prošle nedelje vratio na posao, prihvatio je odgovornost i krivicu za tragediju. Nakon sastanka sa porodicama nastradalih, saopštio je: "Reči nisu dovoljne... dođe mi da vrištim." Ali, zabašurujući operaciju spasavanja i dovodeći ljude u zabludu, vlada je uvalila Putina u prvu ozbiljnu krizu od kada je izabran za predsednika Rusije, prošlog maja. Doskora potonuli u tišinu, njegovi politički protivnici i nezavisni novinari digli su glas.
"Ono što je Černobil bio za Gorbačova, to Kursk može biti za Putina", kaže ruski analitičar Vladimir Nečajev, podsećajući na nuklearni incident iz 1986. godine, kada Gorbačov, tada predsednik Sovjetskog Saveza, nije dozvolio da se zatraži pomoć sa Zapada.
Potpredsednik vlade Ilja Hlebanov, koji vodi zvaničnu komisiju oformljenu da istraži događaj, stvari je učinio još malo gorim za Putina izjavivši da je već 14. avgusta, dva dana nakon incidenta, "bilo očigledno da niko od mornara nije preživeo". Ali celih nekoliko dana nakon toga Hlebanov je odbijao pomoć sa strane uz tvrdnje da Rusija ima sve što je potrebno da se ljudi spasu. U pokušaju da spasi svoju reputaciju, Putin je proglasio nacionalni dan žalosti. No u predvečerje tog dana, na sastanku sa Putinom ugradu Viđajevu, gde je bila matična baza podmornice, besni članovi porodica nastradalih odbili su da učestvuju u komemoraciji. Narednog dana napadno su izbegli da obuku crninu, i Putin se u Moskvu vratio dodatno poražen.
Politička šteta se tek nazire. U istraživanju javnog mnjenja od prošle srede, poverenje Putinu palo je na 65 odsto u odnosu na 73 s kraja jula. Ali, mnogi Rusi se još uvek dvoume. "Glasao sam sa njega, i on radi sve što je u njegovoj moći", smatra Oleg Zjagincev (35) nekadašnji oficir sa "Kurska". Ipak, on smatra da je vlada morala da traži pomoć iz inostranstva. Kada je postalo jasno da njegove nekadašnje kolege više nisu žive, Zjagincev i njegova supruga napravili su im mali spomenik na svom televizoru u dnevnoj sobi: pažljivo smotana zastava Severne flote na kojoj se nalazi mornarska kapa, čaša votke i parče hleba, za dušu nastradalima.
Strane ekipe koje su
učestvovale u spasavanju takođe su stavile primedbe na ponašanje Rusa. Norveški
admiral Elinar Skorgen izjavio je da su od Rusa povremeno dobijali toliko pogrešnih
podataka i dezinformacija da je to predstavljalo opasnost i za spasioce. Dodao je da su
ruski zvaničnici kao najveću prepreku za spasavanje označili snažne podvodne struje i
deformisan otvor za spasavanje na podmornici. Zapravo, struje nisu bile problem,
vidljivost je bila dobra, a strani ronioci otvorili su poklopac bez problema, rekao je
admiral Skorgen. Kada je Norvežanima i Britancima konačno dozvoljeno da zarone, pokazalo
se da im je trebalo manje od dana da dođu do "Kurska". Jedan iz ekipe
britanskih spasilaca, Pedi Heron, izjavio je da su ih Rusi onemogućili u korišćenju
male podmornice LR5, specijalno dizajnirane da izvuče mornare iz potonulih podmornica.
"Da je iko bio u životu na 'Kursku'", kaže Heron, "umro bi jer mi nismo
bili u mogućnosti da mu pomognemo."
KRITIČARI: Najveći kritičari bili su Putinovi politički protivnici. "Ako ruska flota nema sve što je potrebno za akciju spasavanja, onda je zločin da podmornice uopšte plove", smatra Ruckoj, koji je bio potpredsednik Rusije do 1993, kada je predvodio neuspeli puč protiv Jeljcina, nakon čega je kratko bio u zatvoru. Ruckoj je okrivio ministra odbrane i komandanta mornarice za tragediju. "Oni su bezočno lagali predsednika", izjavio je. "Oni su naredili vežbu a da nisu obezbedili uslove za eventualno spašavanje." Kada je Putin odbio ostavke obojice pomenutih oficira, uz napomenu da bi trebalo sačekati rezultate istrage, Ruckoj ga je nazvao mekanim "liberalom".
Drugi poznati kritičar, bogataš Boris Berezovski, saopštio je da su on i neki njegovi prijatelji prikupili znatan novac i napravili fondaciju za pomoć porodicama mornara sa "Kurska". Među osnivačima je i Ruckoj, koji je objavio: "Lično ću dati po 100.000 rubalja (3700 dolara) članovima porodica iz oformljenog fonda."
Putinovi protivnici poput Ruckoja i Berezovskog nadaju se da će oslabiti predsednika i to u trenutku kada on čini napore da umanji snagu regionalnih lidera i bogatih "oligarhija". Kako sada stvari stoje, narod još nije počeo da se opredeljuje. Ljudi iz grada Kurska pričaju kako je Ruckoj poslao rođake mornara u Murmansk u vozu druge klase sa polupanim prozorima, dok se sam tamo prevezao u iznajmljenom avionu. I sam Putin je brzo odgovorio na kritike. Priznao je da mornarica nije adekvatno finansirana, ali je dodao da su najveći kritičari upravo oni koji su pokrali narodne pare, tako da je ostalo malo za finansiranje vojske.
Bez navođenja imena, dodao je: "Bolje bi bilo da oni prodaju svoje vile na Mediteranu, u Francuskoj i Španiji." Poznavaoci političkih prilika shvatili su aluziju na vilu Berezovskog na Francuskoj rivijeri. Ali, ima li i Ruskoj kuću u Španiji? "Ovo je slobodna zemlja", odgovorio je ovaj na pitanje novinara "Njusvika". "Nikome nije zabranjeno da poseduje nekretnine." Malo šta promiče nekadašnjem oficiru KGB-a koji danas stoluje u Kremlju. Čudo da je tek prošle nedelje Putin počeo da uči kako se izvinjava.
("Njusvik")
Preveo: Zoran Stanojević
Kada
se susreo sa porodicama nastradalih mornara, Putin je imao jasan stav o tome ko je kriv za
njegovo loše držanje u krizi. To nisu bili njegovi generali koji su stvarali zabunu i
skrivali istinu, već "nezajažljivi nezavisni mediji", kako se on izrazio.
Njihovi vlasnici su, tvrdi Putin, "pokrali pare i sad manipulišu javnim
mnjenjem".