Rusija posle Kurska
Spasavanje ugleda
Ogor�enje nacije izazvano poku�ajma ruske vlade da zaba�uri tragediju podmornice "Kursk" predstavlja prvu ozbiljnu krizu za predsednika Putina
Bes Eme Jevdokimove mo�e
se meriti samo njenim bolom. Njen dvadesetogodi�nji sin Oleg bio je me�u 118 �lanova
posade koji su pro�le nedelje progla�eni mrtvim, kada su norve�ki i britanski ronioci
kona�no uspeli da se probiju do potonule podmornice i utvrdili da je u nju prodrla voda.
Oleg je bio jedan od sedmorice iz grada Kurska po kojem je nuklearna podmornica nazvana.
Najednom, lokalni funkcioneri po�eli su da se utrkuju ko �e vi�e da pomogne porodicama.
Olegova majka je dobila hiljadu i sto dolara od regionalne vlade, a pismeno su joj
obe�ali jo� 3700 dolara. Gradona�elnik Kurska Sergej Malcev posetio ju je kod ku�e, u
pratnji televizije naravno, i predao joj ugovor za novi stan. Vlasti su platile putne
tro�kove njenom mu�u Vladimiru, koji je oti�ao u Murmansk kako bi bio bli�e mestu
incidenta. Kada je tamo stigao, do�ekalo ga je jo� televizijskih kamera i Aleksandar
Ruckoj, guverner kurskog regiona i jedan od konkurenata Vladimira Putina.
Ema Jedokimova je ostala kod ku�e, nad fotografijama Olega i njegove sestre bliznakinje Ljube. "Ne mogu da verujem da ga vi�e nema", govori kroz jecaje. Ali, ona misli da zna ko je za to odgovoran. Iako nije zainteresovana za politiku, zaklju�ila je da je vlada poku�ala da prikrije ovaj doga�aj i da su njeni predstavnici lagali. "Ako su znali da se vi�e ni�ta ne mo�e u�initi, trebalo je to odmah da nam ka�u", smatra ona. "Umesto toga, davali su nam nadu da su nam deca �iva." Ona ima i pitanje za Putina: "Za�to niste tra�ili pomo� iz inostranstva?"
KURSK KAO �ERNOBIL: Vlada se obratila stranim spasiocima za pomo�, ali nakon vi�ednevnog insistiranja da takva pomo� nije potrebna. I dok su milioni Rusa strepeli nad sudbinom mornara zarobljenih na dnu mora, Putin je nehajno produ�io svoj odmor na Crnom moru. Kada se pro�le nedelje vratio na posao, prihvatio je odgovornost i krivicu za tragediju. Nakon sastanka sa porodicama nastradalih, saop�tio je: "Re�i nisu dovoljne... do�e mi da vri�tim." Ali, zaba�uruju�i operaciju spasavanja i dovode�i ljude u zabludu, vlada je uvalila Putina u prvu ozbiljnu krizu od kada je izabran za predsednika Rusije, pro�log maja. Doskora potonuli u ti�inu, njegovi politi�ki protivnici i nezavisni novinari digli su glas.
"Ono �to je �ernobil bio za Gorba�ova, to Kursk mo�e biti za Putina", ka�e ruski analiti�ar Vladimir Ne�ajev, podse�aju�i na nuklearni incident iz 1986. godine, kada Gorba�ov, tada predsednik Sovjetskog Saveza, nije dozvolio da se zatra�i pomo� sa Zapada.
Potpredsednik vlade Ilja Hlebanov, koji vodi zvani�nu komisiju oformljenu da istra�i doga�aj, stvari je u�inio jo� malo gorim za Putina izjaviv�i da je ve� 14. avgusta, dva dana nakon incidenta, "bilo o�igledno da niko od mornara nije pre�iveo". Ali celih nekoliko dana nakon toga Hlebanov je odbijao pomo� sa strane uz tvrdnje da Rusija ima sve �to je potrebno da se ljudi spasu. U poku�aju da spasi svoju reputaciju, Putin je proglasio nacionalni dan �alosti. No u predve�erje tog dana, na sastanku sa Putinom ugradu Vi�ajevu, gde je bila mati�na baza podmornice, besni �lanovi porodica nastradalih odbili su da u�estvuju u komemoraciji. Narednog dana napadno su izbegli da obuku crninu, i Putin se u Moskvu vratio dodatno pora�en.
Politi�ka �teta se tek nazire. U istra�ivanju javnog mnjenja od pro�le srede, poverenje Putinu palo je na 65 odsto u odnosu na 73 s kraja jula. Ali, mnogi Rusi se jo� uvek dvoume. "Glasao sam sa njega, i on radi sve �to je u njegovoj mo�i", smatra Oleg Zjagincev (35) nekada�nji oficir sa "Kurska". Ipak, on smatra da je vlada morala da tra�i pomo� iz inostranstva. Kada je postalo jasno da njegove nekada�nje kolege vi�e nisu �ive, Zjagincev i njegova supruga napravili su im mali spomenik na svom televizoru u dnevnoj sobi: pa�ljivo smotana zastava Severne flote na kojoj se nalazi mornarska kapa, �a�a votke i par�e hleba, za du�u nastradalima.
Strane ekipe koje su
u�estvovale u spasavanju tako�e su stavile primedbe na pona�anje Rusa. Norve�ki
admiral Elinar Skorgen izjavio je da su od Rusa povremeno dobijali toliko pogre�nih
podataka i dezinformacija da je to predstavljalo opasnost i za spasioce. Dodao je da su
ruski zvani�nici kao najve�u prepreku za spasavanje ozna�ili sna�ne podvodne struje i
deformisan otvor za spasavanje na podmornici. Zapravo, struje nisu bile problem,
vidljivost je bila dobra, a strani ronioci otvorili su poklopac bez problema, rekao je
admiral Skorgen. Kada je Norve�anima i Britancima kona�no dozvoljeno da zarone, pokazalo
se da im je trebalo manje od dana da do�u do "Kurska". Jedan iz ekipe
britanskih spasilaca, Pedi Heron, izjavio je da su ih Rusi onemogu�ili u kori��enju
male podmornice LR5, specijalno dizajnirane da izvu�e mornare iz potonulih podmornica.
"Da je iko bio u �ivotu na 'Kursku'", ka�e Heron, "umro bi jer mi nismo
bili u mogu�nosti da mu pomognemo."
KRITI�ARI: Najve�i kriti�ari bili su Putinovi politi�ki protivnici. "Ako ruska flota nema sve �to je potrebno za akciju spasavanja, onda je zlo�in da podmornice uop�te plove", smatra Ruckoj, koji je bio potpredsednik Rusije do 1993, kada je predvodio neuspeli pu� protiv Jeljcina, nakon �ega je kratko bio u zatvoru. Ruckoj je okrivio ministra odbrane i komandanta mornarice za tragediju. "Oni su bezo�no lagali predsednika", izjavio je. "Oni su naredili ve�bu a da nisu obezbedili uslove za eventualno spa�avanje." Kada je Putin odbio ostavke obojice pomenutih oficira, uz napomenu da bi trebalo sa�ekati rezultate istrage, Ruckoj ga je nazvao mekanim "liberalom".
Drugi poznati kriti�ar, bogata� Boris Berezovski, saop�tio je da su on i neki njegovi prijatelji prikupili znatan novac i napravili fondaciju za pomo� porodicama mornara sa "Kurska". Me�u osniva�ima je i Ruckoj, koji je objavio: "Li�no �u dati po 100.000 rubalja (3700 dolara) �lanovima porodica iz oformljenog fonda."
Putinovi protivnici poput Ruckoja i Berezovskog nadaju se da �e oslabiti predsednika i to u trenutku kada on �ini napore da umanji snagu regionalnih lidera i bogatih "oligarhija". Kako sada stvari stoje, narod jo� nije po�eo da se opredeljuje. Ljudi iz grada Kurska pri�aju kako je Ruckoj poslao ro�ake mornara u Murmansk u vozu druge klase sa polupanim prozorima, dok se sam tamo prevezao u iznajmljenom avionu. I sam Putin je brzo odgovorio na kritike. Priznao je da mornarica nije adekvatno finansirana, ali je dodao da su najve�i kriti�ari upravo oni koji su pokrali narodne pare, tako da je ostalo malo za finansiranje vojske.
Bez navo�enja imena, dodao je: "Bolje bi bilo da oni prodaju svoje vile na Mediteranu, u Francuskoj i �paniji." Poznavaoci politi�kih prilika shvatili su aluziju na vilu Berezovskog na Francuskoj rivijeri. Ali, ima li i Ruskoj ku�u u �paniji? "Ovo je slobodna zemlja", odgovorio je ovaj na pitanje novinara "Njusvika". "Nikome nije zabranjeno da poseduje nekretnine." Malo �ta promi�e nekada�njem oficiru KGB-a koji danas stoluje u Kremlju. �udo da je tek pro�le nedelje Putin po�eo da u�i kako se izvinjava.
("Njusvik")
Preveo: Zoran Stanojevi�
Kada
se susreo sa porodicama nastradalih mornara, Putin je imao jasan stav o tome ko je kriv za
njegovo lo�e dr�anje u krizi. To nisu bili njegovi generali koji su stvarali zabunu i
skrivali istinu, ve� "nezaja�ljivi nezavisni mediji", kako se on izrazio.
Njihovi vlasnici su, tvrdi Putin, "pokrali pare i sad manipuli�u javnim
mnjenjem".