Svet |
Vreme broj 505, 9. septembar 2000. |
Velika Britanija Vindzori i suze Trogodišnjicu Dajanine pogibije engleska kraljevska porodica je obeležila ćutanjem, a Mohamed Al Fajed teškim optužbama London Kuća Vindzora još nije podigla spomenik princezi Dajani. Al Fajed ne krije svoju ozlojeđenost: "Oni se ponašaju kao da ona nikada nije postojala, kao da iza nje nije ništa ostalo." ENGLESKA BAJKA: Mediji koji su napravili od Dajane mit, sveticu, ikonu, kako to sažima onaj izlizani kliše savremenog novinarstva, još podgrevaju atmosferu nezdrave histerije. Dajana je još "tužna princeza", nevoljena, ostrakizovana od kraljevske porodice, duboko nesrećna i neshvaćena. Ukratko, nevina žrtva "disfunkcionalne kraljevske porodice". Stradala je, pletu se dalje petparačke teorije, zato što je pokušala da sklerotičnoj monarhiji udahne dah pravog života. Navodno su se svi, od njenog muža do ledene kraljice, arogantnog vojvode i stogodišnje kraljice-majke, žestoko opirali svakoj novini i promeni u Bakingamskoj palati. Bilo kako bilo, Englezi su na treću godišnjicu Dajanine smrti, 31. avgusta, još jednom pokazali da vole bajke o princezama i da su patetično sentimentalni: pred izlogom "Herodsa", najluksuznije robne kuće na britanskom ostrvu, buketi cveća, koverte sa porukama, mali pokloni, pa i – suze... Naime, vlasnik "Herodsa" egipatski multimilioner Al Fajed je izloge ove robne kuće, inače svog najvećeg poslovnog trofeja, zavio u crni somot i ukrasio vencima belog cveća. U jednom izlogu: porterti Dajane i Dodija. Al Fajed je na ovaj način obeležio godišnjicu smrti svoga sina i princeze, ali je pokušao i da još jednom skrene pažnju javnosti na, po njegovom uverenju, nesumnjivu zaveru "sa vrha" da princeza Dajana i njegov sin Dodi budu ubijeni. Trogodišnjicu Dajanine pogibije engleska kraljevska porodica je obeležila – ćutanjem. Mediji nisu uspeli da zabeleže čak ni to da li su njeni sinovi Viljem i Hari položili cveće na majčin grob. I ovo, najnovije poglavlje u životu kuće Vindzor za neke ostrvljane bilo je potvrda da kraljevska porodica "nema veze sa životom", da je to grupa voštanih figura, oličenje kiča i prevaziđenih vremena, koja istina, imaju dubokog traga u nacionalnoj psihi. SMEŠNI PRINC: Tri godine posle Dajanine smrti princ Čarls, koji je prevalio pedesetu, i dalje je patetična, tragikomična figura, cinici kažu, najupečatljivija u britanskoj istoriji, ako se izuzmu neki Šekspirovi likovi; tabloidi ga ismejavaju, čak ga i njegovi roditelji navodno drže na hladnom odstojanju. Izvori bliski dvoru tvrde da ga voli samo njegova stogodišnja baba, kraljica-majka. U mnogim novinama čak i monarhisti postavlju pitanje: da li Čarls uopšte može da bude kralj? Poznato je da timovi eksperata godinama rade na "redizajniranju princa od Velsa", popravljanju javne slike engleskog prestolonaslednika. Frank Prohaska, autor knjige "Kraljevska pobuna", tvrdi da je Čarls možda malo otkačen (em strogi vegetarijanac, em nauku optužuje za sva zla ovog sveta), ali da je iskren filantrop: svake godine prilaže velike sume u takozvani Prinčev fond. Ova njegova dobrotvorna organizacija, sada već ima oko 25 miliona funti, pomaže školovanje i obrazovanje oko 150.000 mladih ljudi. Čarls pomaže razvoj siromašnih gradskih četvrti. Po nekim (optimističkim) prognozama, sredovečni prestolonaslednik će eventualno 2002. zameniti na prestolu svoju dobro držeću 74-godišnju majku. Naime, za dve godine Elizabeta II proslavlja pola veka svoje vladavine. U međuvremenu, Čarls obilazi siromašne londonske četvrti: razgovara sa ljudima, daje savete, odlazi u staračke domove gde ćaska i igra domine sa svojim podanicima. Starci ga vole: "Čovek koji dolazi u ovako odvratan dom mora da je u suštini dobar", ovu izjavu jednog ostarelog Engleza zabeležio je londonski "Observer". I pored zaista prilježnog "rada na terenu" britanski prestolonaslednik je svoj rejtnig u javnosti najviše popravio zato što se češće viđa sa sinovima. BEKSTVO U ŠKOTSKU: Dok su maltene sve engleske novine poslednjih dana sa znatnom dozom samozadovoljstva analizirale odluku Čelsi Klinton, ćerke američkog predsednika, da postdiplomske studije nastavi u Oksfordu, princ Viljem, stariji Dajanin i Čarlsov sin, odlučio je da zaobiđe i Oksford i Kembridž, pa čak i Edinburg, takođe omiljeni univerzitet britanske aristokratije. Opredelio se za Sent Endrjus, najstariji škotski univerzitet koji se diči i najstarijim golf-terenom na svetu. Univerzitet je na glasu zbog svoje izvanredne katedre za istoriju umetnosti, a to je upravo oblast koju mladi princ želi da studira. Sent Endrjus se nalazi daleko na severu Škotske, što je još jedna prednost, s obzirom na to da je i Viljem, kao i nekada njegova majka, na stalnoj meti paparaca. Princ će zapravo postati brucoš tek 2001. godine. U međuvremenu, putovaće po svetu. Njegova prva destinacija je malo ostrvo Rodrigez, koje pripada Mauricijusu u Indijskom okeanu. Viljem će kao član Kraljevskog geografskog društva učestvovati u istraživačkoj ekspediciji o uticaju okeanskih struja. Ostrvo Rodrigez, sa svojih 37.000 stanovnika, pretežno Kreolaca, jedno je od najudaljenijih mesta na svetu: od Mauricijusa je udaljeno oko 600 kilometara. Viljem je, sva je prilika, bar za neko vreme uspeo da pobegne nemilosrdnim britanskim paparacima. Jadna Čelzi Klinton, a i onom mlađanom Bleru se loše piše… Slobodanka Ast |