Lako je
polemisati sa doraslim, pametnim i dobro potkovanim sagovornikom, čik ti nadgovori nekoga
ko je potpuno bezvredan! E, to može profesorka Marković, i ako ništavila kojim
slučajem nagrnu u Radio Požarevac – videće svog boga!
Do juče sam mislio da je ništavilo jedno, da nema dva ili više ništavila, kad ono, ništavilo se, ako je uopšte i bilo jedno, razvilo u bog te pita koliko pojedinačnih ništavila, razmnožilo se prostom deobom, partenogenezom i na druge načine, i sada imamo mnoštvo ništavila, jednu takoreći etničku grupu čiji su se ništavni pripadnici lukavo razmestili po žutoj štampi. Mislili su da će njihova ništavost tamo biti najmanje uočljiva, ali su se gorko preračunali. Profesorku Marković ne prevari – ništavila su otkrivena, evidentirana, i ako samo zucnu nešto sad pred izbore – profesorka će ih lično nadgovoriti.
Mislio sam da se za pojedinca može reći – premda to nije prijatno ni kazati ni otrpeti – da je ništarija, još nisam čuo da je neki čovek poneo titulu ništavila, ali ako profesorka Beogradskog univerziteta tako kaže, onda je tako. Mira Marković je preko radio stanice obznanila da bi mogla nadgovoriti sva ta ništavila po žutoj štampi, i zaista: ništavila nikom ponikoše i nastade tajac nečuveni.
Jedan čitalac "Glasa" obratio se vaskolikom ništavluku apelujući da neko istaknutije ništavilo iziđe profesorki na megdan, pomenuti građanin je štaviše dražio ništavila da masovno i složno ustanu u zaštitu vekovne ništavnosti, podučio ih je kako da se pripreme za polemiku sa profesorkom – da samo prikupe podatke o stanju u zemlji i ono što je profesorka govorila o političkim protivnicima. Ništavila, međutim, ćute kao zalivena.
Na stranicama nežute štampe – sasvim druga priča. Tamo ako se neki funkcioner preračuna, zabroji, ako pretera i sl. kad govori o drugome, isto funkcioneru, potonji mu drugarski skrene pažnju da nije to ni lepo ni tačno što je onaj kazao. Telegrafska agencija Nove Jugoslavije je Živku Šoklovačkom pružila priliku da opovrgne ono što je o njemu i o preduzeću kojim drug Živko uspešno rukovodi rekao Vojislav Šešelj. Profesor Šešelj [kako to gordo zvuči!] je izgleda kazao da Šoklovački mlati pare u Naftnoj industriji Srbije, kao da je drug Živko nekoji šeik koji od oktana po žut dukat ište... Drug Živko bio je još malo pa oklevetan kao neko ko zarađuje 40.000 do 50.000 dinara mesečno; dobro, ne baš oklevetan, nije moje da govorim šta je kleveta, šta ne, ali je rečeno da mesečno zarađuje oko 1700 maraka. Kamo lepe sreće! "Ekspres" je objavio faksimil izvoda iz platnog spiska ličnog dohotka Živka Šoklovačkog, i gle, drug Živko nema ni dvadeset hiljada dinara, devetnaest i nešto, nije ni devetnaest i po!
Predsednik SRS-a uvredio je ne samo druga Živka nego i mnogobrojne proletere zaposlene u NIS-u ustvrdivši da je prosečna plata tamo između osam i devet hiljada dinara. To je, kako jamči lično drug Živko, "za 60 do 80 procenata više od stvarnog proseka". Kako neko može da priča o velikim platama kad u kolektivu postoji snažna sindikalna organizacija, a zna se šta je uloga sindikata – da radnička primanja zadrži na što je mogućno nižoj razini! Koliko je samo vremena radništvu trebalo da se izbori za sindikalna prava!
Poniženo i uvređeno Predsedništvo Sindikata radnika NIS-a izrazilo je zvaničan i ogorčen protest povodom onoga što je javnosti dostavio g. Šešelj: "Te informacije su tendenciozno i paušalno plasirane, stoga se rukovodstvo sindikata radnika NIS-a od toga javno ograđuje."
Drug Živko dosad nije isticao svoj asketizam, nismo ni znali da mu je platica jedva deset puta veća od radničkog proseka, ali kad je čuo da tobože zarađuje pedeset hilajda – koliko bi zapravo morao imati, da se ja nešto pitam – pao mu je mrak na oči, optužio je koalicionog partnera i nekadašnjeg najdražeg predsednikovog opozicionara da govori neistinu!
Reklo bi se da je drug Živko pokušao da stvar zadrži u familiji, odnosno koaliciji; čitam u "Novostima" kako je usmeno izvestio dr Vojislava Šešelja da su netačni podaci koje ovaj iznosi: "Oglušivši se, Vojislav Šešelj je nastavio da u javnost iznosi neistinite podatke sa ciljem da diskredituje moju ličnost pred biračima, ako i sa željom da stekne jeftine političke poene za sebe i svoju stranku. Ovo samo upotpunjuje sluku o njemu kao o čoveku i kao političaru."
I šta sad? Treba li g. Šoklovački da tuži Šešelja ili Šešelj g. Šoklovačkog? Nešto ne štima, neko od dvojice rukovodilaca neću reći laže, neko negde greši, negde se potkrala izvesna čisto ljudska omaška, u rezultatu imamo neistinu, malu i nezlonamernu, pa ipak neistinu, a za neistinu, ma bila ova i neznatna, neko ima da podnese konsekvence.
To bi najpre mogli da budu novinari. Oni će, naravno, govoriti da su samo prenosili ono što su od političara čuli, ali to niukoliko ne bi smelo da im se uzme kao olakšavajuća okolnost: i time što su jednoj takoreći porodičnoj zađevici dali prostor u novinama, narušili su ugled vlade narodnog jedinstva, a to je neprihvatljivo.
Ljubomir Živkov
