Ovog vikenda po�inje 70. fudbalsko prvenstvo �panije
Industrija zvana fudbal
Sa 47.000 zaposlenih, klubovi koji su za �etiri godine gubitak od oko 500 miliona maraka pretvorili u profit od 205 miliona u�estvuju u bruto nacionalnom proizvodu zemlje sa 0,9 odsto, a dr�avi pla�aju porez od 1,3 milijarde maraka
Na �etiri stadiona u
�paniji u subotu uve�e zakotrlja�e se "prvenstvena" fudbalska lopta po
sedamdeseti put. Najzanimljiviju utakmicu, bar na papiru, igraju Real Madrid i Valensija,
finalisti poslednje Lige �ampiona pro�log maja u Parizu. Real je tada slavio sa 3:0, ali
ni taj trijumf nije mogao da spasi predsednika Lorenca Sansa � izgubio je izbore, a
njegov naslednik Florentino Peres u ponedeljak je objavio da slavni klub duguje oko 545
miliona maraka i da mu pod hitno treba finansijska injekcija od oko 130 miliona maraka. U
dug nije uklju�ena leto�nja spektakularna "operacija Figo" koja je ko�tala
136 miliona maraka (bez Figovih primanja), zato �to je analiza ra�ena zaklju�no sa 30.
junom. Slu�aj Reala, koji je po, priznanju svog predsednika, "te�ko bolestan, ali
jo� ima nade da pre�ivi", nije tipi�an za �panske fudbalske prilike. Naprotiv,
sasvim je atipi�an jer �panska fudbalska industrija poslednje �etiri godine bele�i
izuzetne uspehe. Realov dug datira iz vremena predsednika Ramona Mendoze, a njegov
naslednik Lorenco Sans ne samo da dug nije smanjio nego ga je i pove�ao, iako je osvojio
dve Lige �ampiona, jednu titulu prvaka �panije i jedan Interkontinetalni kup. Florentino
Peres, dokazano sposobni biznismen, tvrdi da je znao "u �ta ulazi" i da bi
narednih godina mogao da stabilizuje klub sa 360 miliona maraka godi�njeg prihoda.
REAL KAO 'PIJANI MILIONER': Dok Real grca u dugovima, ali �ivi i dalje kao "pijani milioner", ostali klubovi su manje-vi�e stabilni, mada se desi da poneki, poput nedavno Meride, jednostavno nestane zbog nedostatka para, sposobnog predsednika ili manjka dobre volje gradskih vlasti. Preporod �panskog fudbala po�eo je pre �etiri godine kada je Kanal plus, prva kodifikovana televizija u �paniji, u�ao u fudbal ponudiv�i klubovima ogromne pare za prenos utakmica po sistemu pay per view (plati pa gledaj).
Taj novac, koji u dana�njem bud�etu klubova �ini 51 odsto dok je, recimo u Italiji, samo 34 odsto, pomogao je da se klubovi stabiliziju, odnosno da se otvore za velike investicije koje se u fudbalu zovu kupovina igra�a. Tako je po�elo stvaranje "lige zvezda", kako �panci vole da zovu svoju Primera Division. I nisu daleko od istine,u vode�im �panskim timovima poslednjih godina prodefilovali su mnogi veliki igra�i i vi�e nema razloga da se zavidi Italijanima koji su oduvek va�ili za najve�e fudbalske tro�ad�ije.
Samo ove sezone �panski timovi potro�ili su na dovo�enje igra�a 75 milijardi peseta (oko 882 miliona maraka) �to je vi�e nego svi klubovi Bundes lige zajedno! Ovogodi�nja investicija ve�a je za 360 miliona od pro�logodi�nje, �to je �pance dovelo na prvo mesto me�u evropskim fudbalskim investitorima. Na �elu potro�a�a je najve�i du�nik, Real Madrid, sa 280 miliona maraka, sledi Barselona sa 156 miliona, prvak Deportivo je ulo�io 125 miliona, a Valensija 97 miliona. Na ova �etiri kluba otpada oko 70 odsto ukupne sume. Sasvim suprotan primer Realu je Atletik Bilbao, koji nije potro�io ni jednu jedinu pesetu, ograni�en (po tradiciji dugoj vi�e od sto godina) na "etni�ki �ist sastav" (igraju samo Baskijci), Atletik prakti�no nema tr�i�te i oslanja se uglavnom na sopstvenu �kolu.
Cifre nekome mogu izgledati neverovatne, ali su istinite, a fudbal se sve �e��e nalazi u ekonomskim rubrikama novinama ili specijalizovanim revijama koje se bave finansijama. �panski klubovi jo�k nisu na berzi,kao neki italijanski ili engleski klubovi, ali ni taj dan nije daleko.
�panska fudbalska industrija zapo�ljava 47.000 ljudi, dr�avi pla�a godi�nji porez od 1,3 milijarde maraka i u dru�tvenom proizvodu zemlje u�estvuje sa 0,9 odsto, mada neki analiti�ari ka�u da je procenat ve�i. Oko 300.000 ljudi svake nedelje gleda utakmice 10.240 registrovanih klubova,a novac koji se obr�e oko fudbala (ugostiteljstvo, turizam, saobra�aj, suveniri...) nemogu�e je izra�unati. �panski mediji posve�uju izuzetnu pa�nju sportu, pre svega fudbalu. Uz �etiri sportska lista, svi dnevni listovi nacionalnog karaktera imaju po desetak sportskih stranica, a vrlo razvijena lokalna �tampa (svaki gradi� ima svoje dnevne novine) prati lokalne klubove na svakom koraku. Dva televizijska dnevnika (popodne i iza pono�i) na tri kanala koja emitiju informativni program li�e kao jaje jajetu:20-ak minuta op�tih vesti, 15 do 20 minuta sporta. Svaka od brojnih i slu�anih radio stanica ima u proseku po tri sata sporta dnevno,ne ra�unaju�i prenose. Sa takvim medijskim "bombardovanjem" nije �udo �to navija�i luduju za fudbalom i pune stadione. Naravno, daleko najpopularniji su Real i Barselona, koji zajedno imaju oko deset miliona navija�a,ili oko 25 odsto svih koje fudbal interesuje.
DE�URNI FAVORITI: �to se �isto sportskog aspekta ti�e, favoriti za titilu su oni isti kao i poslednjih sezona: Real, Barsa, Valensija i Deportivo, iza njih Selta, pa iza nje Saragosa, Atletik Bilbao itd. Sa izuzetkom Atletik Bilbaa, ve�ina timova je prili�no izmenila sastave, ne�to prinudno, ne�to svojom voljom.
Evo glavnih transfera u vode�im klubovima:
Real Madrid: Do�li � Figo (Barselona), Selades i Makelele (Selta), Munitis (Rasing), Solari (Atletiko), Flavio Konseisao (Deportivo), Tote (Benfika), Sesar (Valjadolid), Kanabal (Rajo). Oti�li � Karembe (Midlsbrou,), Anelka (Rasing Pariz), Redondo (Milan), Balji� (Fenerbahce), Dorado (Salamanka), Bizari (Valjadolid).
Barselona: Do�li � Overmars i Peti (Arsenal), De La Penja (Lacio), Alfonso (Betis), �erar (Valensija), Dutriel (Selta). Oti�li � Figo (Real Madrid), Hesp (Fortuna), Amunike (Albasete), Ronald de Bur (Glazgov Rend�ers), Bogarde (�elsi), Deu (Rasing Pariz).
Deportivo: Do�li � Diego Tristan (Majorka), Emerson (Tenerife), Sampajo (Palmeiras), Renaldo (Las Palmas), Molina, Valeron i Kapdevila (Atlketiko Madrid), Du�er (Sporting Lisabon), Pandiani (Penjarol). Oti�li � Flavio Konseisao (Real Madrid), Manel i Hose Manuel (Numasia).
Valensija: Do�li � De�amp (�elsi), Kerju (Rosenborg), Zahovi� (Olimpijakos), Baraha (Atletiko Madrid). Oti�li � Klaudio Lopes (Lacio), Oskar (Espanjol), Vlaovi� (Panatinaikos), �erar (Barselona), Farinos (Inter), Havi Navaro (El�e).
SAMO ANTI�: Jugoslovenska kolonija u �paniji ne�to se pove�ala ovog leta povratkom Dragana �iri�a (Valjadolid) i dolaskom �or�a Tomi�a i Martinovi�a (Oviedo) i Ivana Tomi�a (Alaves), ali je zato oti�ao Savo Milo�evi� (Parma). Od starosedelaca tu su �uki� (Valensija), �orovi� (Selta), Stankovi� (Majorka), Jokanovi� (Deportivo), Na� (Oviedo), Ta�evski (Viljareal), Cicovi� (Las Palmas). Sa Osasunom u prvu ligu nisu u�li Markovi� i Vasiljevi�, Valjadolid bi da se re�i Isailovi�a a Majorka �okaja, isto kao i Real Madrid Perice Ognjenovi�a, koji nikako da se odlu�i da li �e negde poku�ati da igra ili �e sedeti kod ku�e i brojati pare, jer ga Real ne�e upisati ni za doma�u Ligu, ni za Ligu �ampiona.
Od na�ih trenera naredne sezone u Sspaniji radi�e samo Radomir Anti�, koji se posle pet godina vratio u Oviedo, mada je ovih dana izazvao veliku buru izjavom da se "pokajao �to je do�ao". Anti� tvrdi da klub nije "ispunio obe�anja" i da nije doveo igra�e koje je tra�io. Odnosi su zategnuti, a �tampa dovodi u pitanje njegov ostanak u klubu.
Vladimir Stankovi�
