Pendrekom na Otpor
Ne�astivi u Vladi�inom Hanu
Policajci pripiti na proslavi Dana pobede nad fa�izmom
primenili "te�ku maru" nad sedmoricom mladi�a
"Nije
vreme da odustajemo, i�i �emo sve do kraja i goniti batina�e", ka�e
Milo� Kitanovi�, jedan od sedmorice mladih aktivista Otpora iz Vladi�inog
Hana koje su pro�log vikenda zverski pretukli, kako tvrde premla�eni,
pripiti pripadnici SUP-a. Prethodnog dana (7. septembra) Vladicu Mir�i�a,
Marka Bjekovca, Jugoslava Nikoli�a, Ivicu Nasti�a, Davorina Popovi�a,
Aleksandra Radi�a i Milo�a Kitanovi�a, koji su lepili plakate Otpora i
Demokratske stranke, legitimilisali su policajci i nalo�ili im da
sutradan do�u u policiju, �to su oni i u�inili. Posle rutinske kontrole
bili su pu�teni, ali za njihov maler pri izlazu su naleteli na vesele
inspektore Gorana Markovi�a zvanog D�inac, Gorana Trajkovi�a Dasku i na�elnika
MUP-a Vladi�in Han Vladimira Stoimenovi�a, koji su se upravo vra�ali sa
proslave Dana pobede nad fa�izmom.
Stoimenovi� im je naredio da se vrate u kancelarije MUP-a. Potom je usledila takozvana te�ka mara, kako se policijskim re�nikom naziva batinanje sa vi�e varijacija: udaranje pesnicama i pendrekom po telu i mo�nicama, davljenje konopcem oko vrata, ve�anje za noge tako da glava visi i jednoli�no i dugotrajno udaranje pendrekom po tabanima uz obilno psovanje i pretnje da �e privedeni biti ubijeni.
"Dobro smo pro�li moglo je biti i gore", te�i se Kitanovi�. Izgleda da je na dalji tok batinanja delovala skupina od nekoliko stotina gra�ana Vladi�inog Hana koji su do�li do zgrade MUP-a i �estoko protestovali zbog zlostavljanja, tako da su mladi�i najzad bili oslobo�eni.
U stanici hitne pomo�i u Vladi�inom Hanu de�urni lekar je na telima mladi�a konstatovao povrede "dobijene u tu�i", ali su zlostavljani istog dana potra�ili lekarsku pomo� u ni�kom Klini�kom centru i dobili validna uverenja o povredama, koja �e uz krivi�nu prijavu protiv policajaca podneti nadle�nom sudu.
"�ivim radi osvete", ka�e otac Vladice Mir�i�a, najvi�e tu�enog aktiviste Otpora. I ostali roditelji maltretiranih mladi�a ne odustaju od namere da krivi�no gone one koji su, tvrde u Vladi�inom Hanu, ovim �inom ujedinili sve partije u ovom gradu.
Zvani�nog saop�tenja o suspenziji inspektora i na�elnika policije u Vladi�inom Hanu nema, ali se pri�a da �e biti izvedeni pred disciplinsku komisiju MUP-a. Tako�e se ne zna da li �e tu�ilac podneti zahtev za pokretanje istra�nog postupka protiv policajaca, �to bi morao da u�ini po slovu zakona. Ina�e, kad je re� o policajcima koji po�ine neku krivicu, postoje razli�iti stavovi disciplinskih komisija MUP-a i redovnih sudova. Tako je, na primer, pred disciplinskom komisijom beogradskog MUP-a bio oslobo�en policajac koji je pucao na putni�ki automobil (�iji voza�, navodno, nije hteo da stane) i ubio putnika na zadnjem sedi�tu. Dogodilo se to na putu Beograd�Grocka. Me�utim, u beogradskom Okru�nom sudu isti policajac je osu�en na sedam godina zatvora i u sudnici bio uhap�en i odveden u zatvor, �to se ina�e veoma retko doga�a.
U isto vreme kad i u Vladi�inom Hanu, u Ni�u je tako�e bio tu�en i davljen pripadnik pokreta Otpor � maloletni Ratko Radosavljevi� (15), koji je na fasadi zgrade u kojoj je sedi�te bora�ke organizacije poku�avao da zalepi plakat "Gotov je". To su primerili hitronogi subnorovci, od kojih je bio najbr�i izvesni Milutin Panteli� (60), koji je Ratka stigao i stegao za vrat govore�i da �e mu is�upati jabu�icu. Tragovi davljenja na vratu su jasno vidljivi na fotografijama koje je majka de�aka pokazala novinarima. Naravno, u prostorijama SUBNOR-a su i ostali �lanovi ove organizacije dali svoj prilog batinanju deteta.
"La�u, ni�ta od toga nije istina", ka�e Milutin Panteli�. "Mi smo tog de�aka jurili i uhvatili, i on se prili�no dobro borio, ali ga nismo tukli. Zvali smo zatim policiju koja ga je odvela. De�ak je ina�e dobio bolovanje, a njegova majka je najavila tu�bu protiv Panteli�a zbog poku�aja ubistva.
Jovan Dulovi�
Japanski osve�iva� pam�enja
Da bi se dobila priznanja, koja pred sudom nemaju snagu dokaza, neki policajci koriste i slede�e metode:
- "laka mara", odnosno samo �amaranje;
- "kireta�a", vezivanje za cevi tako da �rtva satima visi u horizontalnom polo�aju naslonjena na rebra radijatora;
- najte�e je "branje jabuka" � osumnji�eni se sa vezanim rukama vi�e glave obesi tako da mu noge ne dodiruju pod, odnosno bez mogu�nosti da rukama za�titi osetljive delove tela.
Po mnogima je, me�utim, najefikasnija upotreba "kesice" � najlon kesa se navu�e na glavu onog ko bi trebalo ne�to da prizna i zategnese oko vrata. "Kad najlon po�ne da izlazi na tur, nema tog koji ne�e progovoriti", obja�njava nam jedan policajac.
Ako osumnji�eni "ne mo�e da se seti" nekog bitnog detalja, policajci mu ponude "specijalni japanski elektronski ure�aj za osve�avanje pam�enja" � bejzbol palica.
Su�enje svetskim liderima
U ponedeljak 11. septembra predsednik Okru�nog suda u Beogradu nalo�io je zaposlenima u Palati pravde da otka�u sve rasprave zakazane od 18. do 22. septembra zbog su�enja Vilijemu Klintonu, Medlin Olbrajt, Vilijemu Koenu, Entoni Bleru, Robinu Kuku, D�ord�u Robertsonu, �aku �iraku, Iberu Vedrinu, Alenu Ri�aru, Gerhardu �rederu, Jozefu Fi�eru, Rudolfu �arpingu, Havijeru Solani i Vesliju Klarku. Dodu�e, ne zna se da li su oni primili optu�nicu napisanu na 250 stranica, niti je poznata njihova eventualna reakcija. Naravno, sudi�e im se u odsustvu a, prema predvi�anjima nadle�nih, tom spektaklu �e prisustvovati stotine stranih novinara. Optu�eni se terete za krivi�na dela: podsticanje na agresivni rat, ratni zlo�in protiv civilnog stanovni�tva, upotrebe nedozvoljenih sredstava borbe, poku�aja ubistva predsednika SR Jugoslavije i povrede teritorijalnog suvereniteta. Istraga u ovom predmetu vo�ena je na podru�ju 29 okru�nih sudova i vojnim sudom. Me�utim, odustalo se od materijala koji je bio sakupljen u Vojnom sudu, pravnici ka�u zbog toga �to su tom istragom bili obuhva�eni samo vojni ciljevi, a �to nije uputno javno objavljivati. Ina�e, spisi Vojnog suda zapremali su pun kombi kojim su bili dovezeni u Palatu pravde. Pravnici tako�e napominju da nisu bile ispo�tovane odredbe Zakona o krivi�nom postupku, zapravo rokovi za prigovore na optu�nicu, jer do sada, koliko se zna, niko od optu�enih nije anga�ovao advokata koje �e im po slu�benoj du�nosti odrediti beogradski Okru�ni sud. Ovakvu �urbu upu�eni obja�njavaju namerom suda da proces bude okon�an pre izbora 24. septembra, kako bi bio iskori��en u predizbornoj kampanji. Tako�e je ka�u pravnici klimava optu�ba za poku�aj ubistva predsednika SR Jugoslavije, budu�i da je on i vrhovni komandant, a samim tim i vojni cilj.
