Karavan DOS-a po Srbiji
Polet najveći adut
Najrizičnija deonica Požarevac prošla bez
incidenata, što je svima dalo krila. "Efekat kvasca" toliko
uspeo da se ne primećuju krupni i sitni propusti u organizaciji
predizborne turneje
Karavan
Demokratske opozicije Srbije (DOS) je u 16 od 18 gradova, koje je posetio
u prvih pet dana turneje, ulazio tako što se dva žuta i jedan plavi
autobus zaustave koju stotinu metara od mesta gde je postavljena bina sa
koje će se predsednici opozicionih stranaka obratiti građanima. Onda bi
iz plavog autobusa izašao orkestar trubača, zasvirao "Moravac"
ili "Marš na Drinu" i laganim hodom poveo kolonu ka mestu održavanja
skupa. Samo u Požarevcu orkestar Božidara Lukovića iz Kotraža je sam,
u tišini otišao do gradskog trga, da bi zasvirao tek kada je kolona
opozicionih vođa i novinara, isto tako ćutke, stigla na Trg. Samo u Požarevcu
centralne gradske ulice bile su gotovo puste (možda i zato što je bila
nedelja popodne).
STRAH OD JAJA: Još kada je
karavan, koji je prva tri dana turneje krstario Vojvodinom, u nedelju
ujutro krenuo iz Pančeva ka Smederevu, ljudi iz organizacije su upozorili
putnike u "liderskom" autobusu da dolazi rizična deonica puta,
da se drže na okupu i da se, kada začuju zvuk pištaljke, zbiju u grupu
i brzo krenu ka autobusu. U Smederevu je, dok je opozicioni karavan tamo
boravio, priveden jedan otporaš. Zoran Đinđić, menadžer kampanje
DOS-a i predsednik Demokratske stranke (DS), pošao je okružen svitom
pokrupnih telohranitelja ka zgradi policije da se raspita za zdravlje
privedenog mladića, ali je ovaj u međuvremenu, posle svega petnaestak
minuta zatočeništva, pušten. Onda je menadžer kampanje nastavio da se
šeta Smederevom. Dok je prolazio preko trga kod smederevske crkve, Đinđića
su primetili svatovi koji su iz crkve upravo izlazili. Mlada i mladoženja
su tražili da se slikaju sa Zoranom Đinđićem, a on je poljubio i mladu
i kumu. Neko od posmatrača je rekao: "Sve je ovo namešteno", i
tako se incident završio.
Pred sam polazak iz Smedereva, među učesnicima karavana se proneo
glas da su nam u Požarevcu spremili doček jajima. Onda se jedan od
stranačkih funkcionera dosetio: "A da pustimo autobus sa novinarima
ispred nas?"
Njegov predlog ipak nije ozbiljno shvaćen, a od gađanja jajima ionako
nije bilo ništa. Što se karavan više približavao Požarevcu, na
putevima je bilo sve više policijskih patrola.
Kolona je zaustavljena tek na velikom policijskom punktu na ulazu u
grad. Vozači su odneli dokumenta na pregled u policijski kiosk, a iz
autobusa su izašli snimatelji i izvadili fotoaparate i kamere. Odmah im
je prišao čovek u civilu i jednom kamermanu rekao: "Nema snimanja.
Nemoj da ti uzimam traku." Kontrola je bila gotova za pet minuta, pa
je karavan nastavio put. Požarevljani su sa prozora mahali koloni više
nego i u jednom drugom gradu pre toga. Stranački aktivisti, koji su
mislili da biti iz Požarevca znači voleti vladajuću dinastiju, bili su
prijatno iznenađeni.
Na požarevačkom glavnom trgu, na istom mestu gde je trebalo da se održi
opozicioni miting 9. maja ove godine, predsednike stranaka DOS-a je dočekalo
500-600 ljudi. U pozadini bine razapeto veliko platno sa natpisom
"Demokratska opozicija Srbije", levo od bine velika tabla sa
natpisom "Discoteque Madona". Na stambenoj zgradi desno od bine
policijski kamerman, isto kao i 9. maja. Ali, na ulici nema policije. Samo
se po rubovima skupa šeta pet-šest ogromnih momaka bez vratova, obučenih
u trenerke. Svi prepoznaju "Markove momke". Novinari koji su u
Požarevac stigli nešto ranije, sopstvenim kolima, kažu da su rano toga
jutra poskidani svi plakati kojima je najavljivan dolazak DOS-ovog
karavana u Požarevac i da je tokom prepodneva policija budno motrila da
neko slučajno ne zalepi neki novi plakat.
Skupove na turneji DOS-a otvaraju glumci. U Požarevcu su to bili
Milenko Zablećanski i Sergej Trifunović. Posle njih je govorio Momčilo
Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora Kosova i Metohije, koji je
poredio Kosovo i Požarevac: "Vi ste, kažu, odgovorni što se desio
Milošević, nas Srbe sa Kosova i Metohije optužuju da smo ga politički
stvorili. On sada čuva Požarevac kao što je čuvao Kosovo. Trebalo bi
da i vi i mi 24. septembra operemo obraz.". Kada je Trajković završio,
konferansje je zamolio okupljene da potraže Gorana Svilanovića,
predsednika Građanskog saveza Srbije (GSS). Svilanović ima čudan običaj
da se sam, bez svite i obezbeđenja, šeta među ljudima i razgovara:
"Nemojte da se bojite." "Koliki li je strah u njihovoj kući
kada na svakom uglu policiju moraju da postave i ove debele ljude koje viđate
okolo", zapitao se on. Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske
stranke, obećao je da će 25. septembra u Požarevac dovesti sveštenike
"da okade grad i osveštaju ga". Zoran Đinđić je čestitao
okupljenima jer su svojim dolaskom ušli u istoriju i ukazao na vrednost
policijskih snimaka sa krova. "Kada neko kaže: 'Ja sam bio u Požarevcu
toga dana', mi ćemo da kažemo: 'Ako nisi na policijskom snimku, nisi
bio'", rekao je Đinđić.
Po završetku mitinga, po Đinđića je na sam trg došao kombi. Još
nešto što se nije događalo u ostalim gradovima koje je posetio DOS-ov
karavan.
Posle Požarevca se naglo popravilo raspoloženje među učesnicima
karavana. "U Srbiji više nema zabranjenih gradova", rekla je
funkcionerka jedne opozicione stranke.
DEMOKRATIJA I BATINE:
Ispostavilo se da su upravo prva tri dana turneje, obilazak Vojvodine,
bili "rizičnija etapa puta". Ubedljivo najopasniji momenat prve
trećine puta bio je dolazak stranačkih funkcionera i novinara (bez
predsednika stranaka) na pijacu u pančevačkom naselju Strelište. Tamo
je opozicionare zatekao debeo i dugačak red za ulje ispred lokalne
samoposluge. Kada su starci i starice iz reda shvatili ko im je došao u
goste, počeli su da psuju, viču: "Marš, gubite se!",
"Svi ste vi bagra!". Potom su počeli da grubo guraju pridošlice,
da se hvataju za kamere i fotoaparate.
Na svakom skupu u Vojvodini zatekao bi se po jedan starac koji je
glasno vikao "Živeo Milošević!", "Izdajnici", ili
nešto slično. U Kuli se opozicioni skup odvijao između zgrade policije
i lokalnog sedišta Srpske radikalne stranke. Ispred prostorija radikala
stajao je drveni pult sa dvadesetak besplatnih primeraka stranačkog
glasila "Velika Srbija". Neki od oko 200 učesnika opozicionog
skupa su to shvatili kao provokaciju, pa su iscepali nekoliko
"Velikih Srbija". Na to je iz prostorija SRS-a izašao stariji
radikal sa jednim primerkom "Velike Srbije" u ruci i sve vreme
dok su stranački prvaci govorili vikao "Velika Srbija!" i
glasno komentarisao reči koje su stizale sa bine. Ljudi koji su došli na
skup su ga psovali i tražili da se skloni, ali nije vredelo. Starac se
stalno pozivao na svoje demokratsko pravo da radi to što radi. Procesu
ubeđivanja su se pridružili i pripadnici Đinđićevog obezbeđenja, a
jedan od njih je čak starca udario glavom. U Somboru je drugi Đinđićev
telohranitelj snažno odgurnuo starca koji je minirao tamošnji miting i
na Somborca srednjih godina koji je pokušao da smiri situaciju i ubedi
bukača da se skloni vikao: "Ko si ti, skloni se odavde!" Na
konferenciji za novinare održanoj u autobusu u pokretu, neobičnoj kao i
čitava kampanja, Zoran Đinđić je na pitanje novinara
"Vremena" o ovakvom ponašanju svojih telohranitelja rekao da
nije znao za to i obećao da će oni ubuduće "biti nežni".
"Očekivali smo provokacije i zato je obezbeđenje malo napeto, ali
sve su to bezazleni slučajevi u odnosu na ranije skupove na kojima su
letela jaja", rekao je Đinđić. Obezbeđenje na kasnijim skupovima
nije prilazilo "kontrašima", samo ih je držalo na oku. U
Pomoravlju su i sami "drekavci" bili znatno mirniji, obično sa
flašom piva u ruci.
TRUBAČI I TARABIĆI:
Scenario poseta karavana DOS-a gradovima uglavnom je sličan, iako je
organizacija same posete ostavljena lokalnim odborima stranaka. Konvoj od
tri autobusa sa velikim natpisima "Demokratska opozicija Srbije"
i "Koštunica, naravno" trubeći ulazi u grad. Putnici autobusa
pri tom mašu ljudima na ulici. Ljudi uglavnom otpozdravljaju, u Ćupriji
isključivo sa podignuta tri prsta. U Boru niko ni prst da podigne.
Zatim se negde u gradu formira kolona na čelu sa trubačima i momcima
koji nose stranačke zastave. "Što su lepi, šareni, ovi strani plaćenici",
rekla je jedna prolaznica u Zrenjaninu. Prethodnog dana u Kuli, posmatrač
iskreno začuđen pita policajca: "Što ne po'apsite ovo?" Posle
trubača (u Zrenjaninu je umesto orkestra Božidara Lukovića svirao bend
Ace Stankovića Zmije iz Grdelice, a u Kikindi lokalni tamburaši), gosti
se penju na binu.
Prvi nastupaju glumci. Najčešće je tu Branislav Lečić, koji
redovno doživljava ovacije i redovno priča o proročanstvu Tarabića
prema kojem će "u jesen 2000. godine u Srbiji doći na vlast čovek
čije je ime isto kao i ime mesta u kome je rođen". U Ćupriji su se
konvoju pridružile Neda Arnerić i Ljiljana Lašić. Ljiljana Lašić je
tada rekla: "Polovina vas me nije prepoznala, jer sam nekada bila
lepa, kao što je Srbija nekada bila lepa."
Onda govore predsednici stranaka. Zoran Đinđić najčešće program
opozicije poredi sa pospremanjem kuće u kojoj su se zapatile bubašvabe i
slepi miševi. Goran Svilanović se obraća ženama, za koje kaže da
imaju pravo da im cela porodica bude na okupu, i traži od njih da ubede
svoje muževe da je pravo junaštvo biti kod kuće sa svojom decom, a ne
na frontu.
General Perišić obično govori o "spoljnom i unutrašnjem
neprijatelju", naglašavajući da se protiv neodgovorne međunarodne
zajednice ne može boriti dok je na vlasti Miloševićev režim. Dušan
Mihailović, predsednik Nove demokratije, u vreme održavanja mitinga bio
je u Jagodini i Negotinu, ali se nije peo na binu. Umesto njega je govorio
potpredsednik Vojislav Andrić.
SVE VIŠE TRUDA: Obići 50
gradova za 12 dana u konvoju od preko sto ljudi težak je zadatak. Zoran
Đinđić kaže da prvobitno nije bilo zamišljeno da se turneja pretvori
u seriju mitinga, ali su organizatori posete lokalni, pa karavan u svakom
gradu automatski dočekuje bina na trgu. Negde je kao u Kuli i Vrbasu,
kako kaže Đinđić, i samo postavljanje bine hvale vredno dostignuće za
koje je potrebno nekoliko dana rada i neizvesnosti. Kampanja je zamišljena
više kao poseta gradu i prilika da kandidati razgovaraju sa građanima.
Najbliže tome bila je poseta vašaru u zrenjaninskom selu Mužlja, gde su
Đinđić i Svilanović probali karamele sa vašarskih tezgi. Svilanović
je kupovao medenjake i delio ih, a novinare je častio pivom. "Goran
mora sve da proba", komentarisao je Zoran Đinđić.
Drugi problem je to što ponegde, kao u Jagodini, Paraćinu i Ćupriji,
lokalni hoteli nisu hteli da smeste učesnike DOS-ove turneje, pa su oni
spavali po okolnim motelima. Ima u kampanji i propusta samih organizatora.
Stalno se povećava kašnjenje, prvo zato što je raspored prenatrpan, pa
karavan u gotovo svakom gradu ostane duže nego što je predviđeno. Vozači
ne poznaju put, pa često zalutaju.
Ipak, kampanja DOS-a ima nekoliko ozbiljnih aduta. Svi učesnici
karavana se sve više trude, a uspešno završena poseta Požarevcu je
svima dala krila. Stalnim govornicima su već popucali glasovi, pogotovo
Goranu Svilanoviću, pa im svakog jutra serviraju čaj od lovora, ali ih
nije napustilo raspoloženje. "Što me glas više izdaje, ja sve više
vičem", kaže Svilanović. Mladi stranački aktivisti, bez kojih ne
bi bilo moguće deliti sav onaj propagandni materijal, već su zaboravili
ko je iz koje stranke, i uopšte nisu fascinirani svojim liderima, ali ih
polet ne napušta. Taj polet se hrani sve boljom reakcijom građana na
prolazak karavana kroz njihove gradove, koju Zoran Đinđić naziva
"efektom kvasca". Borani jednostavno nisu hteli da puste Zorana
Đinđića da uđe u autobus, želeći da se rukuju, popričaju ili dobiju
autogram. Za ovakvo raspoloženje građana zaslužne su i prethodne posete
Vojislava Koštunice njihovim gradovima. Tamo gde Koštunica još nije bio
ljudi često pohrle na trg misleći da će njega čuti i videti. I sami
govornici često pominju svog predsedničkog kandidata. Omiljena parola im
je: "Od mesne zajednice do Koštunice, glasajte za Demokratsku
opoziciju Srbije."
Zoran B. Nikolić
