Od Miloševića do Koštunice
Izborne poruke Dobrice Ćosića
Pred gotovo svaki važan politički događaj oglašavao
se i g. Ćosić. Šta je govorio od 1990. do 2000. godine
Ustav pa izbori
To
je bilo referendumsko izjašnjavanje o prioritetu poteza – novi izbori
pa ustav. Postavljeno je pitanje da li u Srbiji najpre sprovesti slobodne
izbore za ustavotvornu skupštinu, na čemu je insistirala demokratska
opozicija u nastajanju, ili prvo doneti novi ustav. Režim je, dakako,
insistirao na drugoj soluciji, u čemu je dobio podršku i uglednih
institucija i ličnosti.
Naročito je zapažena podrška Dobrice Ćosića, koji je na sam dan
referenduma (1-2. jul 1990), na kojem je trebalo odlučiti, podržao režim
tvrdeći da nacrt ustava garantuje poštovanje ljudskih prava i građanskih
sloboda i predstavlja pouzdan temelj za izgradnju neideološkog, otvorenog
i slobodnog društva. "Za demokratsku budućnost Srbije u ovom
istorijskom trenutku od adekvatne demokratske procedure mnogo je važniji
kvalitet predloženog ustava", ubeđivao je građane u intervjuu
listu "Politika" Dobrica Ćosić. Agitovao je za donošenje tog
ustava "uprkos tome što se ustav ne donosi po normalnoj, adekvatnoj
proceduri" i slavio referendum. "Referendum i sa nejasnim
formulacijama odlučivanja, hitrinom donete odluke, rizikom ishoda,
odsustvom vremena da se o samom činu temeljno i slobodno izjasne svi
politički kompetentni činioci našeg života (a ne jedino provizorna i
samoizabrana stranačka vođstva ili vladajući SK), taj i takav
referendum legitimniji je od svake stranačke ili višestranačke
legitimnosti, jer se na sporno pitanje traži odgovor celokupnog biračkog
tela Srbije."
Beznačajni ljudi
"Nastupilo je doba beznačajnih ljudi sa najvećim pravima i prevelikim odgovornostima. A ovo je vreme za velike političare, one s darom koji ih svrstava među nacionalne velikane, one koji pokreću istoriju. Sadašnje opozicione stranke su mlade, u većini konzervativne, nedosledne, nedorasle potrebama i zahtevima vremena.
Među vođama političkih stranaka ne vidim darovite i kompetentne ličnosti, pored nekoliko opozicionih prvaka sa političkom kulturom, poštenjem i dobrim namerama, mnogo je megalomana, vlastoljubaca, nezrelih, nerazboritih ljudi.
Srpsko političko društvo u celini još nije iznedrilo političku ličnost sa ubedljivim darom, vizijom, duhovnom i moralnom snagom oko koje bi mogao da se organizuje demokratski pokret, koji bi izvršio politički, ekonomski i civilizacijski preporod Srbije. Srbiji treba političar u koga se veruje. Sa iskustvom i znanjem. Srbiji treba političar – mislilac. Političar koji ne voli vlast; koji vrši dužnost u vlasti, spreman da je napusti čim ne ispuni svoja obećanja i zahteve naroda. Srbiji treba političar koji moć koju mu daje zakon upotrebljava na opšte dobro. A ko je taj danas u Srbiji?"
Iz knjige "Promene", dnevnički zapisi: 6-15.
mart 1991, Zlatar
O Slobodanu Miloševiću
"Kao što znate, ja se prema politici Slobodana Miloševića ne odnosim stranački. Nastojim da ga vidim kao hroničar i pisac ovog doba. S tog stanovišta, smatram da posle Nikole Pašića u Prvom svetskom ratu nijedan srpski političar nije imao teže uslove i veće breme od Slobodana Miloševića. On se hrabro posvetio obnovi srpske države i spasavanju srpskog naroda od novog porobljavanja i uništavanja, a tom se cilju suprotstavljaju mnogi i moćni neprijatelji, i teško premostive prepreke. Sa svim svojim opštepoznatim nedostacima i promašajima, osobito u personalnoj politici, zakašnjenjima u demokratizovanju srpskog društva, medijskoj nekomunikativnosti, Slobodan Milošević je, po mom uverenju, od svih srpskih političara u poslednjih pet decenija najviše uradio za srpski narod. Njegova generalna nacionalna politika, strategija i taktika, smatram da je realistična i dobro usmerena."
(Iz intervjua listu "Politika", 27. jul 1991)
Savezni i republički izbori 1992
"Slobodan Milošević i ja se bitno razlikujemo u shvatanju demokratije, karaktera savezne države i puteva i načina izvlačenja zemlje iz ponora u kojem se našla. Te političke razlike, između gospodina Miloševića i mene, događaji i vreme nesumnjivo produbljuju, što je razumljivo i neminovno."
(Iz intervjua listu "Politika", 16. oktobra 1992)
"Pitate me da li ću pružiti podršku nekoj listi ili nekom kandidatu. Dužnost na kojoj se nalazim, želja da budem predsednik svih građana Srbije i Crne Gore ne deleći ih u stranke, sprečava me da u ovim danima imenujem stranku i ljude koji su najbliži mojim uverenjima. Mislim da su to oni odavno učinili."
("Politika", 22. novembar 1992)
"Ne pripadam nijednoj političkoj stranci, niti sam agitator ni za jednog kandidata za predsednika Republika Srbije i Crne Gore. A kad sam iznosio svoja mišljenja o Slobodanu Miloševiću i Milanu Paniću, o neophodnosti da se smeni vlast jedne stranke i u sastavu Skupštine bude što potpunije izraženo političko raznoličje naroda, koje će omogućiti obrazovanje vlade demokratskog jedinstva ili koncentracione vlade, ili vlade stručnjaka, o čemu će odlučiti nove skupštine, ja sam izrazio svoje najdublje uverenje: takve nove skupštine predstavljaju životni interes naroda Srbije i Crne Gore, to je prvi politički uslov našeg nacionalnog i državnog opstanka...
S takvim pobudama i razlozima ja sam u saveznoj skupštini izložio svoj politički i državni program, koji je samo globalno naznačen i koji treba kolektivnim političkim umom da se proveri i razradi...
Svaka stranka, političar i svaki kandidat za predsednika Republike, pokrajinskih, republičkih poslanika i savezne skupštine, kao i odbornika opštinskih skupština, koji u načelu prihvataju ovaj politički program i ove državne ciljeve – imaju moju političku podršku i spremnost na saradnju."
(Iz govora naučnicima u Vinči, 14. decembra 1992,
nedelju dana pred izbore)
Provereni patriota
"Srbiji više nisu potrebne vođe; Srbiji su potrebni ljudi koji sabiraju pametne, vredne, darovite i poštene.
Smatram da se u demokratskoj opoziciji nalaze ljudi koji su spremni da zastupaju novu politiku i započnu preporod Srbije koji je vodi u savremeni svet.
Verujem da je Vojislav Koštunica provereni patriota i ubeđeni demokrata; on je pametan i pošten; on je čovek dostojan narodnog poverenja. Takav političar može da započne promene koje očekujemo."
(Izjava za Radio "Indeks", 10. septembar 2000)
Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"
