Od Milo�evi�a do Ko�tunice
Izborne poruke Dobrice �osi�a
Pred gotovo svaki va�an politi�ki doga�aj ogla�avao
se i g. �osi�. �ta je govorio od 1990. do 2000. godine
Ustav pa izbori
To
je bilo referendumsko izja�njavanje o prioritetu poteza � novi izbori
pa ustav. Postavljeno je pitanje da li u Srbiji najpre sprovesti slobodne
izbore za ustavotvornu skup�tinu, na �emu je insistirala demokratska
opozicija u nastajanju, ili prvo doneti novi ustav. Re�im je, dakako,
insistirao na drugoj soluciji, u �emu je dobio podr�ku i uglednih
institucija i li�nosti.
Naro�ito je zapa�ena podr�ka Dobrice �osi�a, koji je na sam dan
referenduma (1-2. jul 1990), na kojem je trebalo odlu�iti, podr�ao re�im
tvrde�i da nacrt ustava garantuje po�tovanje ljudskih prava i gra�anskih
sloboda i predstavlja pouzdan temelj za izgradnju neideolo�kog, otvorenog
i slobodnog dru�tva. "Za demokratsku budu�nost Srbije u ovom
istorijskom trenutku od adekvatne demokratske procedure mnogo je va�niji
kvalitet predlo�enog ustava", ube�ivao je gra�ane u intervjuu
listu "Politika" Dobrica �osi�. Agitovao je za dono�enje tog
ustava "uprkos tome �to se ustav ne donosi po normalnoj, adekvatnoj
proceduri" i slavio referendum. "Referendum i sa nejasnim
formulacijama odlu�ivanja, hitrinom donete odluke, rizikom ishoda,
odsustvom vremena da se o samom �inu temeljno i slobodno izjasne svi
politi�ki kompetentni �inioci na�eg �ivota (a ne jedino provizorna i
samoizabrana strana�ka vo�stva ili vladaju�i SK), taj i takav
referendum legitimniji je od svake strana�ke ili vi�estrana�ke
legitimnosti, jer se na sporno pitanje tra�i odgovor celokupnog bira�kog
tela Srbije."
Bezna�ajni ljudi
"Nastupilo je doba bezna�ajnih ljudi sa najve�im pravima i prevelikim odgovornostima. A ovo je vreme za velike politi�are, one s darom koji ih svrstava me�u nacionalne velikane, one koji pokre�u istoriju. Sada�nje opozicione stranke su mlade, u ve�ini konzervativne, nedosledne, nedorasle potrebama i zahtevima vremena.
Me�u vo�ama politi�kih stranaka ne vidim darovite i kompetentne li�nosti, pored nekoliko opozicionih prvaka sa politi�kom kulturom, po�tenjem i dobrim namerama, mnogo je megalomana, vlastoljubaca, nezrelih, nerazboritih ljudi.
Srpsko politi�ko dru�tvo u celini jo� nije iznedrilo politi�ku li�nost sa ubedljivim darom, vizijom, duhovnom i moralnom snagom oko koje bi mogao da se organizuje demokratski pokret, koji bi izvr�io politi�ki, ekonomski i civilizacijski preporod Srbije. Srbiji treba politi�ar u koga se veruje. Sa iskustvom i znanjem. Srbiji treba politi�ar � mislilac. Politi�ar koji ne voli vlast; koji vr�i du�nost u vlasti, spreman da je napusti �im ne ispuni svoja obe�anja i zahteve naroda. Srbiji treba politi�ar koji mo� koju mu daje zakon upotrebljava na op�te dobro. A ko je taj danas u Srbiji?"
Iz knjige "Promene", dnevni�ki zapisi: 6-15.
mart 1991, Zlatar
O Slobodanu Milo�evi�u
"Kao �to znate, ja se prema politici Slobodana Milo�evi�a ne odnosim strana�ki. Nastojim da ga vidim kao hroni�ar i pisac ovog doba. S tog stanovi�ta, smatram da posle Nikole Pa�i�a u Prvom svetskom ratu nijedan srpski politi�ar nije imao te�e uslove i ve�e breme od Slobodana Milo�evi�a. On se hrabro posvetio obnovi srpske dr�ave i spasavanju srpskog naroda od novog porobljavanja i uni�tavanja, a tom se cilju suprotstavljaju mnogi i mo�ni neprijatelji, i te�ko premostive prepreke. Sa svim svojim op�tepoznatim nedostacima i proma�ajima, osobito u personalnoj politici, zaka�njenjima u demokratizovanju srpskog dru�tva, medijskoj nekomunikativnosti, Slobodan Milo�evi� je, po mom uverenju, od svih srpskih politi�ara u poslednjih pet decenija najvi�e uradio za srpski narod. Njegova generalna nacionalna politika, strategija i taktika, smatram da je realisti�na i dobro usmerena."
(Iz intervjua listu "Politika", 27. jul 1991)
Savezni i republi�ki izbori 1992
"Slobodan Milo�evi� i ja se bitno razlikujemo u shvatanju demokratije, karaktera savezne dr�ave i puteva i na�ina izvla�enja zemlje iz ponora u kojem se na�la. Te politi�ke razlike, izme�u gospodina Milo�evi�a i mene, doga�aji i vreme nesumnjivo produbljuju, �to je razumljivo i neminovno."
(Iz intervjua listu "Politika", 16. oktobra 1992)
"Pitate me da li �u pru�iti podr�ku nekoj listi ili nekom kandidatu. Du�nost na kojoj se nalazim, �elja da budem predsednik svih gra�ana Srbije i Crne Gore ne dele�i ih u stranke, spre�ava me da u ovim danima imenujem stranku i ljude koji su najbli�i mojim uverenjima. Mislim da su to oni odavno u�inili."
("Politika", 22. novembar 1992)
"Ne pripadam nijednoj politi�koj stranci, niti sam agitator ni za jednog kandidata za predsednika Republika Srbije i Crne Gore. A kad sam iznosio svoja mi�ljenja o Slobodanu Milo�evi�u i Milanu Pani�u, o neophodnosti da se smeni vlast jedne stranke i u sastavu Skup�tine bude �to potpunije izra�eno politi�ko raznoli�je naroda, koje �e omogu�iti obrazovanje vlade demokratskog jedinstva ili koncentracione vlade, ili vlade stru�njaka, o �emu �e odlu�iti nove skup�tine, ja sam izrazio svoje najdublje uverenje: takve nove skup�tine predstavljaju �ivotni interes naroda Srbije i Crne Gore, to je prvi politi�ki uslov na�eg nacionalnog i dr�avnog opstanka...
S takvim pobudama i razlozima ja sam u saveznoj skup�tini izlo�io svoj politi�ki i dr�avni program, koji je samo globalno nazna�en i koji treba kolektivnim politi�kim umom da se proveri i razradi...
Svaka stranka, politi�ar i svaki kandidat za predsednika Republike, pokrajinskih, republi�kih poslanika i savezne skup�tine, kao i odbornika op�tinskih skup�tina, koji u na�elu prihvataju ovaj politi�ki program i ove dr�avne ciljeve � imaju moju politi�ku podr�ku i spremnost na saradnju."
(Iz govora nau�nicima u Vin�i, 14. decembra 1992,
nedelju dana pred izbore)
Provereni patriota
"Srbiji vi�e nisu potrebne vo�e; Srbiji su potrebni ljudi koji sabiraju pametne, vredne, darovite i po�tene.
Smatram da se u demokratskoj opoziciji nalaze ljudi koji su spremni da zastupaju novu politiku i zapo�nu preporod Srbije koji je vodi u savremeni svet.
Verujem da je Vojislav Ko�tunica provereni patriota i ube�eni demokrata; on je pametan i po�ten; on je �ovek dostojan narodnog poverenja. Takav politi�ar mo�e da zapo�ne promene koje o�ekujemo."
(Izjava za Radio "Indeks", 10. septembar 2000)
Dragoslav Gruji� i Dokumentacioni centar "Vreme"
