Šećer dolazi sa opozicijom
Sirotinjski ponos
Flaša ulja ili kilogram šećera mogu biti izvor neočekivanog
zadovoljstva. Zato je agresivnost onih koji čekaju u redu prema onima
koji ih "vraćaju u stvarnost" razumljiva, jer se time ruši i
njihovo, teškom mukom ponovo uspostavljeno samopoštovanje
Stariji
ljudi koji nas uče šta je lepo vaspitanje i pravo prečeg mesta za
sedenje u autobusima ne biraju lepe reči ovih dana. Septembarske
okolnosti bi i inače, čak i da nema izbora, isprovocirale napetosti
ispred samoposluga u redovima za šećer i ulje – doba je pripravljanja
zimnice. Ovaj septembar je, međutim, proširio teme i u redove se stalo
sa ekstrabitnim pitanjima na koje treba dati odgovore.
GLAS ODBRANE: U Novom Sadu je grupa penzionera koja je stajala u redu za šećer i ulje napala novinarsku ekipu koja ih je snimala za crnogorsku televiziju. Najgore psovke pale su na račun onih koji ih plaćaju, pošto je, logično, procenjeno da nije državna televizija u pitanju (koja ne može da snima red za šećer, jer šećera na RTS-u ima u prodavnici): "Vi ste pojeli šećer (misli se na novosadsku vlast); majmuni, đubrad, g...a, životinje; j...o vas Milo Đukanović, koliko je šećer kod vas, je l' vi možete da kupite za osam dinara?!"
Marina Fratucan, glavni i odgovorni urednik nezavisne novosadske produkcije "Urbans", čija je ekipa snimala prilog za TVCG, kaže da su u jednom danu doživeli dva incidenta. "Jedna starija žena napala je našeg snimatelja kišobranom. Vikala je, kako nam je dobro, u kojoj to državi ima šećera da se kupi za samo osam dinara. Toga nigde nema, ovo nam daje naša država, naša vlast", kaže Marina Fratucan za "Vreme". Kaže i da je veoma malo ljudi iz redova stalo u odbranu novinara. "Samo je jedna žena rekla glasno da nas ostave na miru, da mi samo radimo svoj posao, a rekla je i da će glasati za opoziciju, i da je za sve kriv Milošević. Upravo je to bilo najstrašnije, što je velika većina samo mrmoljila odobravajući one koji su nas napadali."
Isto iskustvo imali su i novinari u Pančevu, no taj je incident dobio posebnu "težinu" jer su novinari bili zajedno sa liderima DOS-a. Novinarka TV Pančevo Dragana Lalović prepričava nam incident, a libreto je isti kao i novosadski (j..o vas NATO, da je nama Sloba živ i zdrav); gužva koju su penzioneri izazvali bila je takva da se nije znalo ko čeka šećer, ko je novinar, a ko je iz DOS-a. Prepoznala je među napadačima nekoliko lokalnih članova SPS-a. Slučaj je hteo da pomenuta novinarka stanuje u zgradi pored prodavnice gde se delio šećer, i kaže da otkad zna za sebe u tu "Tamiš trgovinu" nikada dosad nije stigao šećer u nedelju.
"Kako dođemo u neki grad, tako u prodavnice dođu ulje i šećer. Gledaćemo da dolazimo češće", prokomentarisao je na mitingu u Subotici Zoran Đinđić. Kako je Beta prenela, srpski ministar trgovine Zoran Krasić je i najavio da će u septembru na tržište biti isporučeno 40 odsto više šećera i ulja, jer je sezona pripremanja zimnice; a sudeći po izveštajima sa terena, te zalihe u stopu prate konvoj DOS-a. Jedino je spontana prateća penzionerska akcija izgleda ispala čisti ćar.
PSIHOLOGIJA GETA: Mirjana Vasović, socijalni psiholog i viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka, kaže da je taj "parohijalni narod", kakav velikim delom strpljivo čeka u redovima za ulje i šećer, usvojio za ovih deset godina "psihologiju geta".
"Osobenost geta je upravo u tome da uspostavlja svoja sopstvena pravila i merila koja su nezavisna od šireg okruženja. Stoga se menjaju ne samo ocene o tome šta je za njegove članove dobro a šta ne, već i koliko je 'dovoljno', odnosno 'nedovoljno'. Za mnoge ljude tako se više uopšte ne postavlja pitanje dobrih zarada, kupovine automobila, obezbeđivanja lepog i dobro opremljenog stana. Njihove aspiracije prilagodile su se okolnostima u kojima svih ovih godina žive. Stoga u redu osvojena flaša ulja ili koji kilogram šećera više mogu za njih biti izvor neočekivanog zadovoljstva. Posebno ako je to flaša ulja ili koji kilogram šećera više nego što ima njegov komšija ."
"Njima se sopstveni položaj ne čini u tolikoj meri ponižavajućim, pošto se uopšte i ne porede sa ljudima iz drugih zemalja (izvan 'geta'), koji uopšte nemaju problem obezbeđivanja osnovnih životnih namirnica. Oni stoga i nemaju svest o tome 'da imaju pravo na više'. Svoje samopoštovanje ljudi iz 'geta' crpu poredeći se sa svojim sapatnicima, onima koji su u sličnom položaju, i u odnosu na koje mogu – ako su dovoljno rano ustali, ako budu dovoljno strpljivi ili dovoljno dugo čekaju u redu – da postignu izvesnu prednost i preimućstvo", smatra doktorka Vasović.
U okolnostima u kojima žive, dodaje Mirjana Vasović, to je za njih možda još i jedini izvor samopoštovanja koji im je ostao.
"Zato je njihova agresivnost prema onima koji ih 'vraćaju u stvarnost' u psihološkom smislu razumljiva. Rušeći njihovu postvarenu stvarnost, ti 'uljezi' ruše i njihovo, teškom mukom ponovo uspostavljeno samopoštovanje."
"Celokupna strategija opstanka sadašnjeg vladajućeg režima i jeste zasnovana na tome da se pažnja društva pomeri iz društvene stvarnosti, u kojoj nije moguće uvećati društvena dobra i nivo opšteg blagostanja, na međusobno poređenje i trvenje između članova 'geta'. Ljudi u redovima za ulje i šećer ne pitaju se "zašto toga nema više", već da li se "pravedno" raspodeljuje? Zato ne optužuju vlast zbog nesposobnosti da obezbedi mnogo, već se međusobno svađaju oko onoga što je za sve nedovoljno. Zato su ljudi iz redova ispred prodavnica jedna od poluga ove vlasti", zaključuje Mirjana Vasović.
A jedan od putnika konvoja DOS-a, Nada Kolundžija, rekla je na mitingu održanom na centralnom pančevačkom trgu da "ne mrze ti penzioneri nas, već mrze svoj bedni život".
Jelena Grujić
