Izbori 2000
Vreme je, gotov je...
Zašto je važno masovno izaći na izbore? Zato što
to obeshrabruje režim da se ne upusti u izbornu krađu
Da
kampanja ulazi u završnicu pokazuje umnožavanje vesti u kojima se govori
o povećanom nasilju, sve intenzivnija i netrpeljivija propaganda na državnim
medijima, manifestovanje pristrasnosti i skandali u Vladičinom Hanu,
Aleksandrovcu, Pančevu...
U Nišu, neki starci umalo da zadave dete pred bibliotekom zbog
nalepnice Otpora, babe iz redova sikću: "Otporaši, otporaši..."
Naravno, teško je procenti kako reaguje siroti narod, ali ako
zdravorazumsko rasuđivanje i dalje važi i ako socijalisti puknu na ovim
izborima, za to treba da zahvale julovcima, koji diktiraju arhistaljinističku
sliku sveta posle koje bi Dušan Kovačević morao da baci pero i mašinu.
OČI AL PAĆINA: Pojačava
se medijska satanizacija Vojislava Koštunice. Čini se da nisu našli
formulu za razbijanje Koštunice, mada ima dirljivih kreativnih doprinosa
– vrhunac je u pronalasku saveznog minitra za informisanje Gorana Matića,
koji ide tako daleko da tvrdi kako na Koštuničinim plakatama nisu Koštuničine
oči, već oči Al Paćina. Idu i malo dalje, masovno su počeli da
imitiraju inženjera Milutina Mrkonjića, kome rasprava sa šefovima
gradilišta leži, a i u njegovoj je nadležnosti, i prete i obećavaju
rokove. Isti ministar za informisanje, nesvestan da izlazi iz resora svoje
nadležnosti, obrecnuo se pred kamerama na nekog poslovođu zato što nema
zejtina. Dok ministar, i to ne bilo koji, nego ministar informisanja, drži
vakelu, ovaj se fascinirano kezi u kameru, a neki glas iz "ofa"
dobacuje nešto kao: "Dragoljube, slušaj šta ti čovek kaže!"
Svako je u svom okrugu: Tomić u Vranju, Žika Muštikla na Čukarici, a
Mira Marković u Braničevskom okrugu razrađuje svoju teško razumljivu
sliku sveta. Predsednik SRJ se posle dužeg vremena pojavljuje uživo sa
svitom, pušta novi đerdapski agregat i najavljuje izgradnju nove
reverzibilne centrale. U režimskoj kampanji teško da se može izmisliti
nešto bitno novo. Režim će po svoj prilici zadržati oslonac na
marginalne slojeve, penzionere i deo depriviranog radništva (videti
tabelu "Lična karta"). Inercija i inat – to im je samo
preostalo. Na opoziciji i slobodnoj javnosti je da inat i inercija ne budu
zabibereni krađom.
Režimski
mediji su inače pokazali prilično veliku nervozu na nagoveštaj da bi
izbori mogli da budu kontrolisani. Na CeSID-ov bilbord s porukom
"Posmatraću izbore" na Autokomandi neko ko ima mogućnost da se
popne nekoliko metara noću je dopisao "Oćeš k..." Direktor
CeSID-a Slobodanka Nedović primećuje da su slični napadi zabeleženi na
Filipinima, Jemenu, Čileu i u Hrvatskoj.
JEDAN NA MILION: Savezna
izborna komisija demonstrirala je pristrasnost tako što je faktički
onemogućila delegaciji Demokratske opozicije Srbije da pregleda potpise
za predsedničku kandidaturu Slobodana Miloševića. DOS je, naime,
formirao tim od dvadeset ljudi da pregleda te spiskove, ali zamenik
sekretara SIK-a Bojan Pudar dozvoljava da to uradi samo jedno ovlašćeno
lice – jedan čovek fizički ni tehnički nije u stanju da pregleda više
od milion i šeststo hiljada potpisa. DOS je tako možda dobio mali ali važan
poen. Igra se sastoji ne u tome ko ima više pristalica, već ko može
pobediti. U javnosti ima više nego ranije opozicionog raspoloženja, ali
se u isto vreme sumnja da se može izboriti pobeda.
Izborni štab SPS-a, čiji je aparat očito dobio zadatak da kako zna
namakne pobedu Slobodana Miloševića u prvom krugu, očito nerviraju
sondaže javnog mnjenja koje su otkrile da bi većina mogla glasati protiv
režima. Reakcije su mešavina paranoje, zaplašivanja i revoltiranja običnog
sveta, samozavaravanja, obmane birača i laganja šefa. Anegdota kaže da
i u režimskim strankama postoje rezultati javnomnjenjskih istraživanja,
ali da brojke nerviraju šefa. Čas im je anketiranje "špijunska
delatnost", čas se falsifikujući oslanjaju na "strane
procene". U udarnom TV terminu prošle nedelje plasirana je vest o članku
Stiva Erlangera u "Njujork tajmsu", u kojoj se govori kako se
opozicija sprema za poraz – i za nerede. Taj tekst zaista nosi naslov u
kome se govori da se "srpska opozicija sprema da izgubi" (na
sajtu "Njujork tajmsa" naslov glasi: "Out in Front,
Serbia's Opposition Prepares to Lose"), ali duh teksta je nešto
mnogo komplikovaniji i u osnovi drugačiji – govori se da u Srbiji, kako
se izbori približavaju, glavni opozicioni kandidat Vojislav Koštunica u
istraživanjima javnog mnjenja bolje stoji od Miloševića, mada i Koštunica
uočava da njegovi birači ne veruju da mogu da pobede. Milošević ima da
donese odluku hoće li da prihvati volju birača i ukoliko oni budu protiv
njega, ili će, bez obzira na to, da proglasi svoju pobedu, navodi se u
tekstu. Drašković nije optimista i veruje da Milošević već ima
rezultat u svom novčaniku. Koštunica izjavljuje da će proglasiti
pobedu, nadajući se da će ljudi u slučaju izborne krađe reagovati isto
kao što su reagovali pre nekoliko godina. Na ljudima je opet da donesu
novu odluku, to jest da procene hoće li prihvatiti Miloševićevu odluku,
ili će izaći na ulice i braniti svoj izbor – možda protiv moćne
policije, čak i protiv armije...
Saradnici
agencije Strategic marketing and
media research institute (SMMRI), koju vodi Srđan Bogosavljević, u
istraživanju sprovedenom od 26. do 30. avgusta na teritoriji Srbije bez
Kosova, pokazuje da bi za Koštunicu glasalo 45,1 odsto onih koji bi izašli
na izbore, a za Miloševića 38,3 odsto. Kandidat Srpske radikalne stranke
Tomislav Nikolić dobio bi 10, dok bi za kandidata Srpskog pokreta obnove
Vojislava Mihailovića glasalo 6,6 odsto ispitanika. U eventualnom drugom
krugu predsedničkih izbora, prema nalazima SMMRI-ja, pobedio bi Koštunica
sa 56,6 odsto glasova, a Milošević bi osvojio 43,4 odsto.
Ti nalazi se unekoliko razlikuju od onih do kojih je nedavno (videti
tekst "Ko bira, narod ili Mira" u prošlom broju
"Vremena") došao Srećko Mihailović, po kome Vojislav Koštunica
vodi sa 2:1, a kod Bogosavljevića je, Koštuničino vođstvo manje i
iznosi 1,17:1. Mihailović, koji koristi manje rigidan upitnik i ostavlja
anketiranima da iskažu i svoja kolebanja, ove nedelje još jednom meri
puls javnog mnjenja i za sledeću nedelju najavljuje rezultate novog
terenskog istraživanja – i izbornu prognozu na kraju. Sondaže javnog
mnjenja još nisu izborna prognoza
Možda će ovi srpski izbori ličiti na ruske i hrvatske po tome što
će se rezultat naslutiti već kad budu objavljeni prvi podaci o izlasku
na biralište. Veći izlazak biće signal da opozicija pobeđuje. U
avgustovskoj sondaži Srđana Bogosavljevića nagoveštava se da bi na
izbore moglo da izađe 82,7 odsto građana iz Srbije bez Kosova. To govori
o velikoj zagrejanosti biračkog tela: ispada da bi 24. septembra moglo da
glasa čak pet miliona punoletnih građana Srbije, a to dalje znači da bi
broj birača mogao da se vrati čak na nivo velikog odziva zabeleženog
1990 (videti tabelu "Aktivni birači u Srbiji").
GRANICA KRAĐE: Statističar
Miladin Kovačević, savetnik predsednika SPO-a, procenjuje (Pres klub,
11. septembar) da su ankete koje pokazuju da prednost jednog od
opozicionih kandidata nad režimskim iznosi 10 do15 odsto izašlih na
izbore nešto realnije od onih koje pokazuju odnos 2:1, i na njima bazira
svoju računicu.
Kovačević
dolazi do pretpostavke bi na izbore moglo da izađe između 4.300.000 i
maksimalnih 5.000.000 birača. To je negde između odziva 1993. i 1990.
Po Kovačevićevom mišljenju, odluka režima da se upusti u izbornu
manipulaciju, ili krađu, zavisi pre svega od toga koliko glasova treba režimskom
predsedničkom kandidatu da bi dostigao natpolovičnu većinu (50 odsto od
ukupnog broja izašlih na izbore plus jedan glas).
Po Kovačevićevoj proceni, predsedničkom kandidatu režimskih partija
u prvom krugu moglo bi nedostajati između 12 i 15 odsto glasova izašlih
na biralište, to jest 500.000 do 700.000 glasova. Toliku krađu ne bi
bilo moguće organizovati a da se sačuva kakav-takav kredibilitet izbora,
pošto bi krađa tih dimenzija morala biti otkrivena, s obzirom na to da
SPO i stranke demokratske opozicije imaju kontrolore na biračkim mestima.
Po Kovačeviću, bilo bi realno očekivati da dođe do drugog kruga
predsedničkih izbora. U drugom krugu predsedničkih izbora moguća
manipulacija ključno i kardinalno zavisi od stava Srpske radikalne
stranke, pre svega od stava vrha te stranke.
U slučaju da Srpska radikalna stranka pozove svoje birače da glasaju
za predsedničkog kandidata režimskih stranaka, broj nedostajućih
glasova bio bi minimalan, i možda ne bi bio veći od 5–6 odsto svih izašlih
birača, odnosno 200.000 do 300.000 glasova. "Iskušenje krađe"
je veliko, konstatuje Kovačević.
Kovačević nije prihvatio da izvede računicu s glasovima SPO-a, nije
uostalom ni pominjao ime opozicionog kandidata, samo je podsetio na izjavu
Vojislava Mihailovića da će podržati zajedničkog opozicionog kandidata
u drugom krugu. U njegovoj analizi podrazumeva se da se glasovi iz obe
"kolone" sliju u jednu kutiju. Ipak, ovde bi u obzir trebalo
uzeti pretpostavke da bi "ispadanje iz trke" kandidata SPO-a i
eventualni loši rezultati na lokalnim izborima mogli da demobilišu deo
birača. SPO inače vodi kampanju protiv DOS-a, kao što je slučaj i s
druge strane. Entuzijazam opozicionih pristalica, po zapažanju jednog
istraživača, već je vidljivo oštećen zbog izostanka sporazuma na
lokalnom nivou. Taj jaz možda može da zatrpa samo veliki izborni uspeh.
Može li se osećaj uspeha naglo proširiti? U javnosti već postoji
uverenje da su predsednički izbori simbolički najvažniji. Sve osim
pobede u prvom krugu za Miloševića je poraz, pa se otvaranje drugog
kruga mora odraziti na motivaciju opozicionih birača.
RADIKALSKA
ENIGMA: Ukoliko SRS pozove svoje birače da glasaju za opozicionog
kandidata ili im, pak, kaže da ne izađu na izbore, tada bi ta razlika
između opozicionog i režimskog kandidata bila veća i iznosila bi
10–12, pa možda i celih 15 odsto. U tom drugom slučaju iskušenje bi
bilo mnogo manje, pošto, kao ni u prvom krugu, neće biti moguće da režim
"nakupi" više od pola miliona glasova a da krađa ostane
prikrivena. Kovačević, dakle, u svim varijantama misli da je granica krađe
na nekoliko stotina hiljada glasova. Prvi rezervoar za to su birači sa
Kosova i Metohije; drugi su glasovi birača iz Crne Gore, u kojoj će biti
slaba izborna kontrola; treći rezervoar za krađu su glasovi birača koji
rade u državnim službama i vojnim ustanovama; četvrta mogućnost su
glasovi zaposlenih u velikim državnim firmama, koji mogu dobiti unapred
zaokružene biračke listiće koje će ubaciti u kutiju, a šefu vratiti
nepopunjeni listić; peta mogućnost je da režimski članovi biračkog
odbora "proizvedu" veči broj nevažećih glasačkih listića,
kojih je dosad bilo je 5–6 odsto; šesta mogućnost je korumpiranje članova
biračkih odbora, predstavnika partija.
Kovačević, koji je bio direktor u Saveznom zavodu za statistiku i član
Savezne izborne komisije, procenjuje da krađu ne bi trebalo očekivati u
toku statističke obrade podataka, pošto bi zbog duplih zapisnika to lako
bilo otkriveno. Kako bi u slučaju otkrivanja izborne krađe reagovali
birači, to malo ko sada može znati. Slobodanka Nedović samo konstatuje
da su građani masovno reagovali na izbornu krađu 1996, a na onu drugu,
1997, nisu. Mr Slobodan Cvejić i mr Marija Babović u studiji
"Strategija opstanka domaćinstava u Srbiji 2000." uočavaju da
28 odsto pristalica demokratske opozicije razmišlja da se priključi
protestima protiv vlasti, a 17 odsto se deklariše kao njihov učesnik. Na
režimskoj strani 47 odsto njih takve proteste ne voli, a 31 odsto smatra
da ih treba zabraniti. Tako je sistematičan pritisak na Otpor i opozione
aktiviste, uz povremene izlive brutalnosti, možda ne samo tempiran za
izbornu utakmicu nego nagoveštava i rešenost režima da upotrebi silu.
Ionako posle završenih izbora predstoji veoma komplikovani period
kohabitacije tri sukobljene vlasti – crnogorske i srpske republičke i
eventualno nove savezne.
Opozicija, dakle, ima pravo samo na vidljivu i jasnu pobedu, ostalo se
ne broji. Zato je procenat izašlih na izbore važan ne samo za izborni
rezultat već i za postizbornu stabilnost. Režim to zna, i upotrebom
policije pokušava da osujeti kampanju za izlazak na izbore. Proizborna
poruka "Vreme je" nervira ih gotovo isto kao slogan "Gotov
je".
Milan Milošević
