Kako sprečiti krađu
Od posleratnih "ćoravih kutija" do Gonzalesove komisije prošlo je pola veka, a od Gonzalesove komisije do predstojećih izbora nešto manje od četiri godine. Sve u svemu, dovoljno da se hipotetički normalan, punoletan čovek i građanin SR Jugoslavije upita šta mu se to na sledećim izborima sprema. Nastojeći da čitaoce podseti na repertoar izbornih manipulacija – i, ako je moguće, da ih pripremi na još nezamislive izume na tom polju – redakcija "Vremena" obratila se dvojici stručnjaka. Jedan je Zoran Lučić, profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu i član Upravnog odbora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) koji je prošle nedelje bio žrtva medijsko-policijskog nasilja, sa iskustvom u radu savezne izborne komisije 1996/7. godine. Drugi je Dragor Hiber, u to vreme šef Pravnog tima koalicije "Zajedno" i član savezne izborne komisije, jedan od ključnih aktera u rasvetljavanju izborne krađe 1996/7. godine, visoki funkcioner Građanskog saveza Srbije i DOS-a. Obojica su u razgovoru u suštini odgovarala na jedno jedino pitanje: kako se krade na izborima i kako se krađa na ovim koji nam sleduju 24. septembra može sprečiti?
Zoran Lučić
Vlast u panici
"Iz
najviših vrhova JUL-a čuo sam da su njihova istraživanja javnog mnjenja
po njih još gora nego danas objavljeni rezultati Stratedžik
Marketinga", kaže naš sagovornik. "Uhvatila ih je
panika." Na početku razgovora, naš sagovornik ukazuje da je nešto
već pokradeno. Pripajanjem Kosova izbornim jedinicama Prokuplje i Vranje
zloupotrebljeno je milion glasova kosovskih Albanaca. To su nepostojeći
glasovi, ali oni će uticati na rezultate izbora i ako ni jedan jedini ne
izađe na izbore i ako se ni jedan jedini njihov glas ne prebroji, ako ne
ukradu ni jedan jedini njihov glas. Jer tih milion glasača donosi 13
mandata u veću građana. Sa Crnom Gorom, gde vladajuća koalicija ne
izlazi na izbore, Milošević očekuje osvajanje 30 mandata u veću građana.
Prema tome, u izbornu trku ulaze sa vođstvom od 43:0.
"VREME": Da li na 13
"kosovskih mandata" glasanje izbeglica sa Kosova može da utiče?
ZORAN LUČIĆ: Ne zna se gde oni glasaju. To jest, po zakonskom rešenju oni mogu da glasaju gde god hoće, ali ta procedura je dosta složena. Ne bih rekao da te ljude ohrabruju, već im se uslovi za glasanje otežavaju, zato što se procenjuje da neće glasati za Miloševića. Ali vlasti hoće da raspolažu njihovim glasovima, da ipak "potroše" njihove glasove. Tu već možemo videti nešto što liči na krađu. Prema objavljenim podacima, u Srbiji ima 187.000 izbeglica sa Kosova, a vlasti su već pustile vest da ima 350.000 glasova sa Kosova kojima raspolaže. CeSID ne može da vidi kojih je to 150.000 glasova razlike koji "dolaze" sa Kosova, a šta će biti s tim glasovima, ne znamo, jer ne znamo čak ni gde će biti biračka mesta na kojima će izbeglice glasati.
Kako se mogu zloupotrebiti
"albanski" glasovi?
Prema u ponedeljak objavljenom istraživanju Stratedžik Marketinga, na izbore će izaći gotovo pet miliona birača, što marginu za izbornu krađu strahovito sužava. Ako hoće nešto da ukradu, moraju da ukradu iz albanskog biračkog tela – a da li su ukrali i jedan jedini glas, znaćemo onog trenutka kad budu objavili zvanične rezultate izbora. Velika je nepoznanica i to kako će se ponašati SNP u Crnoj Gori ukoliko demokratska opozicija Srbije osvoji većinu glasova i ukoliko u prvom krugu izbora Slobodan Milošević ne pobedi, što sledi po svim istraživanjima javnog mnjenja, uključujući i istraživanja koja su naručili SPS i JUL. Oni znaju kako stoje, ne bi se inače ovako ponašali.
Da li to objašnjava porast
predizbornog nasilja u Srbiji?
Policija je prošlog petka upala u CeSID, jednu potpuno benignu organizaciju koja ne želi da se stranački angažuje. Režim takvu organizaciju optužuje da je, ni manje ni više, omogućila KFOR-u da ukrade Trepču, da iza nas stoje Luiz Arbur, Vesli Klark i Džordž Soros. Ako smo mi njima kamen spoticanja, to znači da su oni u teškoj panici.
Zašto bi četiri petine biračkog
tela izašlo na izbore? Zar objavljeni rezultati istraživanja ne deluju
previše optimistički?
Lično ne poznajem nikoga ko neće izaći na izbore, uključujući i generaciju onih koji su od poslednjih izbora stekli glasačko pravo, i koji su koliko pre godinu-dve s indignacijom odbijali ideju da bi se upustili u "prljavu" politiku. Sa raspisivanjem izbora stvari su se bitno promenile, promenila se klima. Pre toga, istraživanja su pokazivala da Koštunica ima samo četiri odsto podrške u biračkom telu, a Slobodan Milošević četiri puta više. Na osnovu istraživanja koja su radile "njihove" firme, Markplan između ostalih, zaključili su nema tog političara koji može da se nosi sa Miloševićem. Međutim, u trenutku kada je Koštunica postao mogući predsednički kandidat, njegov rejting je skočio sedam puta. To potvrđuju sva istraživanja, i "naša" i "njihova".
Zašto
je izborna "izlaznost" važna?
Cenim da ako pet miliona ljudi izađe na izbore – a oko pet miliona je već glasalo na izborima 1990. i 1992 – vlast neće imati odakle da ukrade glasove. Brojevi kažu da Slobodan Milošević u ovom trenutku ima podršku između 22 i 26 odsto biračkog tela, odnosno između 1,5 i 1,7 miliona glasova. Ako sakupi čitava dva miliona glasova na 4,5 miliona birača, njemu nedostaje još pola miliona glasova. Ali, tu nastupa matematika: dodavanjem pokradenih 250.000 glasova automatski povećavate izlazak na izbore na 4,75 miliona – i da bi ste dostigli čarobnu cifru koja dobija izbore, mora da se ukrade bar 500.000 glasova... Što više nije "obična" izborna krađa. Već sa 4,5 miliona birača obim krađe je preveliki, a sa pet miliona glasova ona je praktično nemoguća.
Ako zanemarimo startnu prednost
vlasti, na kojim se sve tačkama izborne procedure može krasti?
Ne krade se na računarima, kao što ljudi često misle. Krade se tamo gde se prave zapisnici, na biračkim mestima. Na izborima za veće građana 1996. bilo je na stotine biračkih mesta na kojima je koalicija SPS-JUL-ND pobedila "sa nulom", uz nemoguć, stopostotni izlazak birača. Krađa na biračkom mestu onemogućava se rigidnom kontrolom na svih 9000 biračkih mesta. Mnoga biračka mesta, ako nema opozicione kontrole, uopšte se ne otvaraju. Zato opozicija mora da bude na svakom biračkom mestu: u tom slučaju masivna krađa je nemoguća. Na izborima 1997. godine ljudi su unapred dobijali popunjene glasačke listiće: na primer, u fabrici YUMCO, direktor ih pozove i uruči glasački listić na kom je već zaokružen SPS, a od radnika traži da mu u ponedeljak donese prazan glasački listić kao dokaz da je bio na izborima i da je upotrebio popunjen glasački listić.
To nas onda vodi do štamparije...
To vodi Savezna izborna komisija, koja ne dopušta da bilo ko kontroliše štampanje. Opet će listići biti unapred naveliko distribuirani, na ljude će se vršiti pritisak... Ali, veoma je lako te glasačke listiće učiniti nevažećim – tako što će zaokružiti još jedno ime, precrtati listić, bez rizika da izgube posao ili budu kažnjeni na neki drugi način.
Na izborima pre četiri godine
bili ste član Savezne izborne komisije. Kakva su iskustva sa tog posla?
Zanimljiva. Po zakonu, Savezna izborna komisija vodi brigu o biračkim spiskovima. Ja sam to pitanje brige pokrenuo na jednoj sednici. Tadašnji predsednik, sadašnji član komisije Rajko Nišavić, pitao me je kako bih to nadgledao biračke spiskove. – Stavite jedan računar u skupštinu i dajte mi mogućnost da pristupim biračkom spisku. – E, to ne može. – Zašto? – Zato što u zakonu ne piše kako se vrši uvid u biračke spiskove. Zadivljujuće, Savezna izborna komisija odbija da radi svoj posao dok, istovremeno, menja naziv koalicije "Zajedno" zato što je nosilac liste Dragoslav Avramović odustao, za što po zakonu nije ovlašćena. Treća stvar je manipulacija izbornim listićima, čije štampanje kontroliše samo Savezna izborna komisija: posao koji se mogao uraditi za jedno popodne, "Politika" je – na nezaštićenom, običnom, uvoznom, poljskom papiru – radila četiri nedelje, bez ikakve kontrole. Tako će biti i sada, i tu krađu može sprečiti samo veliki odziv birača.
Drugim rečima, vladajuća
koalicija nastojaće da zastraši ljude kako ne bi izašli na izbore?
To je mač sa dve oštrice. Onog trenutka kada je na državnoj televiziji o CeSID-u rečeno sve najgore, da je finansiran iz inostranstva, da je plaćenička organizacija, da smo krivi za otimanje Trepče, imali smo na stotine poziva ljudi koji žele da volontiraju kao posmatrači izbora. Kad nam je u petak ovde upala policija, ponovo se javio ogroman broj ljudi... CeSID će svakako posmatrati izbore, na biračkom mestu ili ispred njega. Ako ne budu na samom biračkom mestu, šta je važno da utvrde? Prvo – da li je biračko mesto uopšte otvoreno, drugo – da li je opozicioni član na biračkom mestu, da li je u nekom trenutku napustio mesto... I, drugo, mi ćemo znati imena svih članova biračkih odbora, tako da niko ne sme da računa da će moći anonimno da krade ili krši izbornu proceduru.
Ipak, može li se dogoditi
izborna krađa koja će bitno promeniti volju birača?
Možda Miloševiću zaista nije stalo do sveta, ali mu je veoma stalo do toga da na izborima pobedi i da se stekne utisak da je on legalno pobedio. Kao na RTS Dnevniku, njemu je važno da kaže "mi smo legalni predstavnici, iza nas je narod...", to mu je dramatično važno. S druge strane, još jedan lopovluk će promeniti i stanje stvari u njihovom članstvu. Lično znam mnogo članova SPS-a koji su beskrajno pošteni ljudi, koji ne mogu i neće dopustiti da ih doveka vuku u sunovrat, da se njima manipuliše... To sebi može dopustiti samo šaka ljudi.
Aleksandar Ćirić
Četiri rečenice
Ako je opravdan pobednički
optimizam opozicije, ostaje nejasno kako je režim uopšte ušao u izbornu
priču u kojoj opozicioni predsednički kandidat tako ubedljivo vodi?
To je teren psihologije, a ne matematike. Slobodanu Miloševiću ističe mandat, a njegovi savetnici mu garantuju pobedu...
Milošević ranije nije
pokazivao tu vrstu lakomislenosti.
Ranije je zaista imao prednost, on je zaista pobedio Panića. Ima opština na Kosovu na kojima je Milan Milutinović na izborima 1997. dobio 13 puta više glasova nego Milošević 1992, što znači da su za Milutinovića morali 13 puta više da kradu nego za Miloševića. Kosovo je služilo kao jedan neiscrpan rezervoar glasova, a planiraju da to i sada bude. Podmićivali su za potpis na lažnim spiskovima. Sada ima i anegdotskih primera o tome kako se situacija menja. Jednoj od opozicionih partija oduzete su prostorije u mestu P. Predsednik lokalnog odbora te stranke ode kod predsednika opštine i kaže mu samo četiri rečenice: "Rade, dobar si čovek. Budi toliko i pametan. Gotovo je. Mi dolazimo." Prostorije su im vraćene.
