Kako sprečiti krađu
Dragor Hiber
Slavljem protiv režima
Na
početku razgovora, naš sagovornik ističe da se dopuštenim
manipulacijama smatra izbor jednog od legitimnih izbornih sistema – dok
se ne pređe granica svesnog manipulisanja izbornim sistemom, kao što je
to slučaj sa dve "kosovske" izborne jedinice u Srbiji, jer je
posledica to da jedan glas u prokupačkoj i vranjskoj izbornoj jedinci
vredi tri puta više nego u kragujevačkoj. Drugi način "dopuštene
krađe" tiče se obezbeđivanja ravnopravnosti izbornih takmaca u
mogućem uticaju na birače. I inače sumnjiv, politički marketing
svakako prelazi dopuštene granice kada se radi o zastrašivanju,
zloupotrebi javne televizije, "listićima u krug" – to je
krivično delo svuda u svetu, pa i kod nas. Najzad, postoji i direktna
izborna krađa, direktno falsifikovanje izbornog rezultata – što se, to
valja imati na umu, može proizvesti i u nekoj od prethodnih izbornih
faza. Kritična tačka su birački spiskovi, koje prave izborne komisije
opština, ali bazu podataka – prijave prebivališta i državljanstva –
vodi MUP, što znači da MUP bar teorijski može jedno lice da prijavi na
novo mesto prebivališta, uvrsti ga u birački spisak – bez brisanja sa
prethodnog.
"VREME":
Da li je do sada bilo takvih slučajeva?
DRAGOR HIBER: Da, i oni se relativno lako mogu otkriti preko poziva koje izborne komisije šalju na kućne adrese. Otkrivanje bi bilo mnogo lakše da postoji – kao u Crnoj Gori – centralni, ukupni birački spisak. Kada se – i to na zahtev tamošnje opozicije, koju predvodi Momir Bulatović – prešlo na sređivanje biračkih spiskova u Crnoj Gori, izvršeno je skoro četiri puta više ispravki nego što ima upisanih birača! A kod nas ćete na biračkim spiskovima naći 120-godišnjake, mrtve duše, građane "na privremenom boravku u inostranstvu" – stotine hiljada, ako ne i više od miliona – čijim se imenima može manipulisati. Ali, osim toga, ovog puta Savezna izborna komisija decidirano izjavljuje da će postojati samo jedan izvod iz biračkog spiska za sve vrste izbora. To je protivno izbornoj logici i našem izbornom pravu i biračkom pravu kao pravu, a ne obavezi. To znači da jedan birač može da izađe i glasa samo na predsedničkim izborima, ali ne i na lokalnim ili nekim trećim. Sa jedinstvenim spiskom, on je zaokružen kao da je glasao na svim raspisanim izborima. To je u najmanju ruku nesolidno rešenje koje može biti zloupotrebljeno.
U odnosu na
1996/7 godinu, u kojoj meri je sada otvoren prostor za slične
manipulacije?
Na izvestan način još i više, dok je istovremeno zatvorena ona mogućnost koju smo, zahvaljujući mojim kolegama sjajno iskoristili, uhvativši režim na "krivoj nozi". Bili smo iznenađeni pobedom na lokalnim izborima u drugom krugu, ali je pravi šok bilo poništavanje izbora. S druge strane, i opozicija je iznenadila spremnošću da izbore kontroliše. Tada smo pokrili oko 60 odsto biračkih mesta – rezultat se pokazao tako što su pobede "s nulom" knjižili samo na biračkim mestima gde nije bilo predstavnika opozicije. S tim u vezi, jedno pitanje je i danas u žiži pažnje. Naime, istovremeno se održavaju predsednički, dvoje parlamentarnih i lokalni izbori. Da li mi imamo pravo na člana biračkih odbora po svakom od ovih osnova? Nikako im nećemo dozvoliti da nam uskrate pravo na člana biračkog odbora po osnovu predsedničkih izbora, jer to bi moglo značiti da predsedničkom kandidatu na biračkim mestima u Crnoj Gori bude bude uskraćeno elementarno izborno pravo kontrole.
Ko je u protekle
četiri godine više naučio o izborima, opozicija ili vlast?
To je oduvek ona trka između carinika i švercera. Onaj ko je trenutno vlasnik inovacije ima i prednost. Ako je reč o finom izbornom postupku, krađama na biračkom mestu – ovog puta smo bolji nego ikad. Naravno, negde će nešto promaći, grafit iz olovke u dugačkom noktu dame koja je član biračkog odbora druge strane i koja, kada vidi da preovlađuje naš kandidat, neprimetno zaokružuje ponekog, poništi listić ili učini nešto treće. Ali, to su male krađe...
Gde je najveći
rizik?
Kao i uvek, to je rezervoar glasova Kosova. Prave rizike i njihove razmere mi još ne možemo reći jer ne znamo kako će se "kosovski izbori" odvijati. No, pominje se još jedna stvar – najpre je o tome govorio predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova Zoran Anđelković, rekavši da je na većem delu Kosova moguće otvoriti biračka mesta. Onda je to rekao i Bernar Kušner, uz dosta neobične dodatke, da to ne može biti u javnim zgradama i da se KFOR i civilna uprava na Kosovu u to uopšte neće mešati, što je jako opasno jer se mogu dogoditi oni već poznati fiktivni izbori. U jednom razgovoru u pauzi sednice Savezne izborne komisije pravio sam šale na račun nekih članova izborne komisije i kosovskih izbora i kako su neki Dreničani glasali za Milana Milutinovića. Na to mi jedan član komisije kaže: "Nemojte tako, profesore, ja sam išao na Kosovo, bilo je slučajeva, dođe jedan i glasa u ime čitavog sela." Svakom čitaocu "Vremena" to može biti samo smešno, jer pokazuje da to i nisu nikakvi izbori. Ali, to je rekao jedan iskusni član Savezne izborne komisije, najvišeg organa koji vodi računa o zakonitosti izbora. S druge strane, ovih dana u Saveznoj izbornoj komisiji imam utisak da "ključni" članovi još nisu dobili političku odluku za koju će – kad je dobiju – tvrditi da je pravo tumačenje zakona po pitanju izbora na Kosovu. Uz kosovski, postoji, bar delimično, i "crnogorski rezervoar" glasova, pa čak i rezervoar glasova u porastu broja registrovanih birača, objavljen u ponedeljak. Međutim, s druge strane je činjenica da postoji i količina koju lopov ne može da svari, količina koja ruši smisao same krađe.
Broj birača
koji će izaći na izbore?
Da. Ako je trend u biračkom telu onakav kakav izgleda da je, sudeći po svim relevantnim istraživanjima javnog mnjenja, ako izađe preko 4,5 miliona birača, onda će za "pobedu" režima biti potrebna neprihvatljivo velika krađa glasova. Naravno, sve je moguće: Milošević može proglasiti da je danas 28. septembar, da su izbori održani pre četiri dana, da je izašlo 5,5 miliona birača i da je on dobio četiri miliona glasova – ali svi znamo da to nije istina. E, isto će se dogoditi i ako Milošević kaže da je glasalo 500.000 Albanaca. Na izlaznosti od oko 4,5 miliona birača broj glasova koje treba pokrasti kreće se oko 450.000. To je moguće samo onom vrstom falsifikata kada krađa prestaje da bude krađa i postaje očigledno razbojništvo. Da li će razbojništvo uspeti, do kada će razbojnik zadržati svoj plen, koja će sredstva morati da upotrebi da ga zadrži, koja sredstva će onaj kome je oteto upotrebiti da zaštiti oteto, to je tema takođe vezana za izbore, ali predmet jedne sasvim drugačije rasprave. Povećanje nasilja prema političkim protivnicima – uz sve ostalo – ima za cilj da dekuražira pre svega opozicione ili, ako njih ne može, onda neopredeljene i neodlučne birače. Ali, i to se može samo do neke mere. Kada nasilje pređe meru, kada je potreban višak nasilja – kao što se sve češće događa – cilj je nemoguće ostvariti. Ostaje goli falsifikat ili nepriznavanje izbora.
Šta svaki građanin
može da učini 24. septembra?
Da izađe na izbore, bude pažljiv, proveri spiskove, da obrati pažnju da li su na spisku i oni kojih nema i koji ne mogu da glasaju, da sve sumnjivo javi najbližem izbornom štabu. I da slavi. Slavlje je ono protiv čega režim ne može ništa.
Aleksandar Ćirić
Gde je greška
Da
li se raspisivanje izbora, u svetlu rezultata svih ispitivanja javnog
mnjenja, može tumačiti kao greška vlasti?
Mislim da su prva istraživanja javnog mnjenja sugerirala Miloševiću i njegovim savetnicima – ako on savete prima – da je njegov rejting znatno veći od rejtinga njegove stranke. I mislim da je na ideju o promeni ustava došao računajući da će opozicija biti sasvim razbijena ili da će se ujediniti pod okriljem SPO-a, pa da će obračun sa večitim kandidatom Vukom Draškovićem biti lak.
A
šta ako se, uz faktički odvojeno Kosovo, odvoji i Crna Gora. Čega će
predsednik onda biti Vojislav Koštunica ili bilo ko drugi?
To pitanje pretpostavlja da je ukinuta Jugoslavija, a to je pretpostavka suprotna onoj od koje polazi vlast Crne Gore. Ako je promenama ustava ukinuta državnost Crne Gore, takođe je ukinuta i državnost Srbije. U tom slučaju, Vojislav Koštunica će biti predsednik Srbije, jer je on izborna politička realnost. A osim toga, Miloševićev bliski saradnik i savetnik u pitanjima ustava Vladan Kutlešić odavno je izjavio da "odlazak" Crne Gore neće značiti da neće postojati Jugoslavija. Pa vidite.
